Hrišćani — budite ponosni na to što jeste!

„Ko se hvali, neka se hvali u Jehovi“ (1. KORINĆANIMA 1:31).

1. Koji je trend očigledan u stavu ljudi prema religiji?

 „APATEIZAM.“ Ovom je rečju jedan poznavalac religioznih pitanja nedavno opisao stav koji većina ljudi danas ima prema svojoj religiji. On je objasnio: „Najveći trend koji vlada u savremenoj religiji nema nikakve veze s religioznošću — to je stav koji se najbolje može opisati kao ’apateizam‘.“ Dalje objašnjavajući, apateizam je definisao kao „nezainteresovanost za sopstvenu religiju“. Mnogi ljudi, zapazio je on, „veruju u Boga... ali jednostavno ne mare mnogo za njega“.

2. (a) Zašto ne iznenađuje što su ljudi postali apatični u duhovnom pogledu? (b) Zašto je ravnodušnost opasna za hrišćane?

² To naginjanje ka apatiji ne iznenađuje osobe koje proučavaju Bibliju (Luka 18:8). Što se tiče religije uopšte, takvu nezainteresovanost treba očekivati. Lažna religija je dugo obmanjivala ljude i dovodila ih do razočaranja (Otkrivenje 17:15, 16). Međutim, za prave hrišćane preovladavajuća bezvoljnost i nedostatak oduševljenja predstavlja opasnost. Ne smemo dopustiti sebi da postanemo ravnodušni prema svojoj veri i da izgubimo revnost za služenje Bogu i oduševljenje prema biblijskoj istini. Isus je upozorio na takvu mlakost kada je hrišćanima koji su u prvom veku živeli u Laodikiji pružio sledeće upozorenje: ’Nisi ni hladan ni vruć. Da si barem hladan ili vruć, ali mlak si“ (Otkrivenje 3:15-18).

Treba da razumemo ko smo

3. Zbog čega hrišćani treba da budu ponosni na svoj identitet?

³ Da bi se borili protiv duhovne apatije, hrišćani treba da imaju jasnu sliku o tome ko su i zbog toga treba da imaju zdravu meru ponosa. Biblija govori o tome ko smo mi kao Jehovine sluge i Hristovi učenici. Mi smo Jehovini „svedoci“ i „Božji saradnici“ jer drugima prenosimo ’dobru vest‘ (Isaija 43:10; 1. Korinćanima 3:9; Matej 24:14). Mi ’volimo jedni druge‘ (Jovan 13:34). Pravim hrišćanima su „moći zapažanja upotrebom uvežbane da razlikuju ispravno i neispravno“ (Jevrejima 5:14). Mi smo „svetlioci u svetu“ (Filipljanima 2:15). Nastojimo da ’zadržimo dobro ponašanje među nacijama‘ (1. Petrova 2:12; 2. Petrova 3:11, 14).

4. Kako obožavaoci Jehove znaju šta oni nisu?

⁴ Pravi obožavaoci Jehove znaju i šta nisu. „Nisu deo sveta“ baš kao što ni njihov Vođa, Isus Hrist, nije bio deo sveta (Jovan 17:16). Odvojeni su od ’nacija‘ koje su ’misaono u tami, i otuđene od života koji pripada Bogu‘ (Efešanima 4:17, 18). Zbog toga se Isusovi sledbenici ’odriču bezbožnosti i svetskih želja i žive sa zdravim mislima i pravednošću i odanošću Bogu usred ovog sadašnjeg sistema stvari‘ (Titu 2:12).

5. Šta se podrazumeva pod savetom da se ’hvalimo u Jehovi‘?

 ⁵ Pošto smo potpuno svesni svog identiteta i odnosa koji imamo sa Suverenim Vladarem svemira to nas navodi da se ’hvalimo u Jehovi‘ (1. Korinćanima 1:31). O kakvom se tu hvaljenju radi? Kao pravi hrišćani, ponosni smo na to što je Jehova naš Bog. Mi se držimo sledećeg saveta: „Ko hoće da se hvali nek se hvali što razuma ima i što mene znaje; što zna da sam ja Jehova koji tvorim milost, pravo i pravdu na zemlji“ (Jeremija 9:24). ’Hvalimo‘ se što imamo čast da poznajemo Boga i što nas on koristi da bi pomagao drugima.

Izazov

6. Zašto nekima predstavlja izazov da zadrže jasnu predstavu o svom hrišćanskom identitetu?

⁶ Mora se priznati da nam nije uvek lako da zadržimo jasnu predstavu o svom hrišćanskom identitetu. Jedan mladi čovek koji je odgajan kao hrišćanin kaže da je jedno vreme bio duhovno slab: „Ponekad mi se činilo da ne znam zašto sam Jehovin svedok. U istini sam bio još od malih nogu. Ponekad sam mislio da je to samo još jedna ustaljena, prihvaćena religija.“ Drugi dopuštaju da njihov identitet oblikuje svetska zabava, mas-mediji i današnji preovladavajući bezbožni pogled na život (Efešanima 2:2, 3). Neki hrišćani povremeno prolaze kroz periode kada sumnjaju u sebe ili preispituju svoja merila i ciljeve.

7. (a) Kakvo je samoispitivanje prikladno za Božje sluge? (b) Odakle vreba opasnost?

⁷ Da li je sasvim pogrešno ako se ponekad pažljivo preispitujemo? Nije. Možeš se prisetiti da je apostol Pavle podstakao hrišćane da se ispituju. Rekao je: „Ispitujte da li ste u veri, proveravajte sami sebe“ (2. Korinćanima 13:5). On se zalagao za iskreno nastojanje da se zapaze bilo koje duhovne slabosti koje su se možda razvile s ciljem da se preduzmu neophodni koraci da se one savladaju. Kada jedan hrišćanin ispituje da li je u veri, on mora utvrditi da li su mu reči i dela u skladu sa onim u šta tvrdi da veruje. Međutim, ukoliko je naše samoispitivanje pogrešno usmereno i ako nas navodi da za svojim „identitetom“ tragamo daleko od Jehove i hrišćanske skupštine, ono će biti besmisleno i u duhovnom pogledu može dovesti do tragičnih posledica. a Sigurno ne želimo da ikada ’doživimo brodolom svoje vere‘! (1. Timoteju 1:19).

Nismo imuni na probleme

8, 9. (a) Kako je Mojsije pokazao da sumnja u sebe? (b) Kako je Jehova reagovao kada je video Mojsijevu kolebljivost? (v) Kako na tebe utiču Jehovina zasiguranja?

⁸ Da li hrišćani koji ponekad sumnjaju u sebe treba da imaju osećaj da su podbacili? Naravno da ne! Utehu im može pružiti saznanje da to nije nešto neobično. U prošlosti, verni Božji svedoci takođe su imali periode kada su sumnjali u sebe. Uzmi za primer Mojsija, koji je ispoljio izuzetnu veru, lojalnost i predanost. Kada je dobio zadatak koji mu je izgledao pretežak, počeo je da se snebiva i upitao je: „Ko sam ja?“ (Izlazak 3:11). Očigledno je hteo da kaže: ’Ja sam niko i ništa!‘, i ’Ja sam nesposoban!‘ Razlog zbog čega se Mojsije osećao nedoraslo možda leži u nekoliko stvari iz njegove prošlosti: Pripadao je naciji robova. Izraelci su ga odbacili. Nije bio vešt govornik (Izlazak 1:13, 14; 2:11-14; 4:10). Bio je pastir, što je bilo zanimanje koje su Egipćani prezirali (Postanje 46:34). Zato uopšte ne čudi što se osećao  nepodesnim da bude oslobodilac Božjeg porobljenog naroda!

⁹ Jehova je ohrabrio Mojsija tako što mu je dao dva sigurna obećanja: „Ja ću biti s tobom; i znak da sam te ja poslao biće ti ovaj: Kad izvedeš narod iz Egipta, služićete Bogu na ovoj gori“ (Izlazak 3:12). Bog je rekao svom kolebljivom slugi da će neprestano biti uz njega. Osim toga, Bog je rekao Mojsiju da će on sigurno izbaviti njegov narod. Bog je tokom vekova na sličan način obećavao da će pružiti podršku. Na primer, preko Mojsija je naciji Izrael pred ulazak u Obećanu zemlju rekao: „Budite srčani i hrabri... jer Jehova, Bog tvoj, ide s tobom, i on te neće napustiti“ (Ponovljeni zakoni 31:6). Jehova je i Isusu Navinu dao sledeće zasiguranje: „Niko se neće održati pred tobom svega veka tvoga. Biću s tobom... neću odstupati od tebe, niti ću te napustiti“ (Isus Navin 1:5). Hrišćanima takođe obećava: „Nikako te neću ostaviti i nipošto te neću napustiti“ (Jevrejima 13:5). Kad imamo tako moćnu podršku treba da budemo ponosni na to što smo hrišćani!

10, 11. Šta je Levitu Asafu pomoglo da zadrži ispravan stav u pogledu toga koliko je vredno služiti Jehovi?

¹⁰ Oko pet vekova posle Mojsija, verni Levit po imenu Asaf iskreno je pisao o tome da je sumnjao da vredi biti pravedan. Dok se on trudio da služi Bogu i pored ispita i kušnji, video je kako ljudi koji ismevaju Boga postaju sve moćniji i kako sve više napreduju. Kako je to uticalo na njega? On je priznao: „Noga moja u malo ne klonu, u malo se ne spotakoše koraci moji; jer zavideh bezumnima gledajući sreću bezdušnika.“ Počeo je da se pita da li vredi obožavati Jehovu. „Zar sam, dakle, uzaludu očistio srce svoje i bezazlenošću mio ruke svoje?“, mislio je Asaf. „Svaki dan dopadam rana“ (Psalam 73:2, 3, 13, 14).

¹¹ Kako je Asaf izašao na kraj s tim zbunjujućim osećanjima? Da li ih je potiskivao? Nije. Kao što vidimo u 73. Psalmu, on je razgovarao o tome s Bogom u molitvi. Prekretnica za Asafa bila je kada je otišao u hram. Dok je bio tamo, shvatio je da je ipak najbolje biti odan Bogu. Sa obnovljenim cenjenjem za duhovne stvari, razumeo je da Jehova mrzi zlo i da će zli biti kažnjeni kada dođe vreme za to (Psalam 73:17-19). Asaf je zahvaljujući tome bio svesniji prednosti koju je imao kao Jehovin sluga. Jehovi je rekao: „Ja hoću da sam svagda kod tebe; ti si mi desnu ruku prihvatio, i savetom ćeš me svojim voditi, a posle ćeš me u slavu primiti“ (Psalam 73:23, 24). Asaf je ponovo počeo da se ponosi svojim Bogom (Psalam 34:3).

Bili su potpuno svesni ko su

12, 13. Navedi biblijske primere onih koji su bili ponosni na svoj odnos s Bogom.

¹² Nešto što će nam pomoći da budemo svesniji svog hrišćanskog identiteta,  jeste ispitivanje i oponašanje vere lojalnih obožavalaca Boga, koji su se i pored nevolja zaista ponosili svojim odnosom s Bogom. Razmisli o Josifu, Jakovljevom sinu. U mladosti je podmuklo bio prodat u ropstvo i odveden u Egipat, stotinama kilometara daleko od svog bogobojaznog oca i toplog doma koji je pružao sigurnost. Dok se u Egiptu suočavao sa izazovnim situacijama u kojima je na ispit bio stavljen njegov moral i njegovo pouzdanje u Boga nije imao kome da se obrati za savet koji je u skladu s Božjom voljom. I pored svega toga, svojski se trudio da kao Božji sluga ostane svestan svog identiteta i čvrsto se držao onoga što je smatrao ispravnim. Čak se i u neprijateljskom okruženju ponosio time što je Jehovin obožavalac i nije se ustručavao da izrazi šta oseća (Postanje 39:7-10).

¹³ Osam vekova kasnije, jedna zarobljena izraelska devojčica, koja je postala robinja sirijskog generala Namana, nije zaboravila da je Jehovin obožavalac. Kada se ukazala prilika, hrabro je dala dobro svedočanstvo o Jehovi tako što je za Jeliseja rekla da je prorok pravog Boga (2. Kraljevima 5:1-19). Godinama posle toga, mladi kralj Josija, uprkos tome što je živeo u pokvarenom okruženju, sproveo je dugoročne religiozne  reforme, popravio Božji hram i narod vratio Jehovi. Ponosio se svojom verom i načinom obožavanja (2. Letopisa, poglavlja 34, 35). Danilo i njegova tri jevrejska druga u Vavilonu nikada nisu zaboravili da su Jehovine sluge i ostali su besprekorni i pored pritisaka i kušnji. Jasno je da su bili ponosni na to što su Jehovine sluge (Danilo 1:8-20).

Budi ponosan na to ko si

14, 15. Šta se podrazumeva pod tim da se hvalimo time što smo hrišćani?

¹⁴ Te Božje sluge su bile uspešne zato što su negovale zdrav ponos u svom odnosu s Bogom. Kako s nama stoje stvari? Šta znači hvaliti se time što smo hrišćani?

¹⁵ To pre svega znači biti duboko zahvalan za to što pripadamo narodu koji nosi Jehovino ime i koji ima njegov blagoslov i odobravanje. Bog tačno zna ko mu pripada. Apostol Pavle, koji je živeo u vremenu u kom je vladala prilična religiozna konfuzija, napisao je: „Jehova poznaje one koji su njegovi“ (2. Timoteju 2:19; Brojevi 16:5). Jehova se ponosi onima „koji su njegovi“. On je rekao: ’Ko u vas dirne dira u zenicu oka moga‘ (Zaharija 2:8). Očigledno je da nas Jehova voli. Zato naš odnos s njim treba da se zasniva na dubokoj ljubavi prema njemu. Pavle je zapazio: „Ako neko voli Boga, njega Bog poznaje“ (1. Korinćanima 8:3).

16, 17. Zašto hrišćani, kako mladi tako i stari, mogu da budu ponosni na svoje duhovno nasleđe?

¹⁶ Mladi koji se odgajaju kao Jehovini svedoci treba da ispitaju da li postaju svesniji svog hrišćanskog identiteta koji se temelji na ličnom odnosu s Bogom. Oni ne mogu jednostavno da zavise od vere svojih roditelja. Što se tiče svakog Božjeg sluge, Pavle je napisao: „On svome gospodaru stoji ili pada“, i zatim nastavlja, „svako će od nas položiti Bogu račun za sebe“ (Rimljanima 14:4, 12). Očigledno je da ukoliko se samo stihijski nastavlja porodična tradicija to ne može predstavljati temelj za blizak i trajan odnos s Jehovom.

¹⁷ Tokom čitave ljudske istorije bilo je Jehovinih svedoka, počev od vernog čoveka Avelja — koji je živeo pre oko 60 vekova — sve do ’velikog mnoštva‘ današnjih Svedoka i mnogih obožavalaca Jehove koji će uživati u beskrajnoj budućnosti (Otkrivenje 7:9; Jevrejima 11:4). Mi smo trenutno poslednji u tom dugom nizu vernih obožavalaca. Kakvo samo bogato duhovno nasleđe imamo!

18. Kako nas vrednosti i merila koje imamo odvajaju od sveta?

¹⁸ Naš hrišćanski identitet obuhvata i vrednosti, osobine, merila i obeležja koja nas identifikuju kao hrišćane. To je ’Put‘, jedini uspešan način života kojim možemo ugoditi Bogu (Dela apostolska 9:2; Efešanima 4:22-24). Hrišćani su zaista ’uvereni u sve‘ i ’čvrsto se drže onoga što je vrsno‘! (1. Solunjanima 5:21). Jasno vidimo ogromnu razliku između pravog hrišćanstva i sveta koji je otuđen od Boga. Jehova nije dopustio da postoje neke sličnosti između pravog i krivog obožavanja. Preko proroka Malahije  je objavio: „Opet ćete razliku videti izmeđ’ pravednoga i bezdušnika, izmeđ’ onog koji Bogu služi i onoga koji mu ne služi“ (Malahija 3:18).

19. Šta pravi hrišćani nikada neće postati?

¹⁹ Budući da je toliko važno da se u ovom konfuznom svetu hvalimo Jehovom, šta nam može pomoći da i dalje negujemo takav zdrav ponos i budemo svesni svog hrišćanskog identiteta? U sledećem članku se nalaze neki korisni predlozi. Dok ih budeš osmatrao, možeš biti siguran u sledeće: Pravi hrišćani nikada neće postati žrtve „apateizma“.

[Fusnota]

Da li se sećaš?

• Kako hrišćani mogu da se ’hvale u Jehovi‘?

• Koju si pouku izvukao iz Mojsijevog i Asafovog primera?

• Koje su se osobe iz Biblije ponosile time što su služile Bogu?

• Šta se podrazumeva pod tim da se hvalimo time što smo hrišćani?

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 14. strani]

Mojsije je jedno vreme sumnjao u sebe

[Slike na 15. strani]

Mnoge drevne Jehovine sluge ponosile su se svojim identitetom