Verbalni rat — zašto je tako bolan?

„Otkuda ratovi i otkuda borbe među vama?“ (JAKOV 4:1).

BIBLIJSKI pisac Jakov nije to pitanje postavio vojnicima rimskih legija, koje su tada vodile osvajačke ratove; niti je pokušavao da ispita motive koji su pokretali gerilsku grupu Jevreja, zvanu „ljudi s bodežima“, koja je postojala u prvom veku n. e. Jakov je imao na umu sukobe koji mogu nastati čak i između dvoje ljudi. Zašto je govorio o tome? Zato što međusobne borbe mogu biti razorne baš kao i doslovni ratovi. Razmotrite sledeće događaje o kojima se govori u Bibliji.

Sinovi Jakova, praoca izraelskog naroda, toliko su mrzeli svog brata Josifa da su ga prodali u ropstvo (Postanje 37:4-28). Vekovima kasnije, izraelski kralj Saul je pokušao da ubije Davida. Zašto? Zato što mu je zavideo (1. Samuilova 18:7-11; 23:14, 15). U prvom veku, dve hrišćanke po imenu Evodija i Sintihija uznemirile su celu skupštinu svojim prepirkama (Filipljanima 4:2).

U novije vreme, ljudi su svoje nesuglasice rešavali dvobojima, koristeći pri tom mač ili pištolj. Često je jedan od učesnika u dvoboju bio ubijen ili osakaćen za ceo život. Danas oni koji su u zavadi obično ne koriste oružje, već oštre, zajedljive reči. Iako ne dolazi do krvoprolića, verbalni napadi dovode do povređenih osećanja i narušenog ugleda. U takvim „ratovima“ često pate nedužni.

Zapazite šta se desilo pre nekoliko godina kada je jedan anglikanski sveštenik optužio drugoga da je zloupotrebio novac koji je pripadao crkvi. Njihova svađa je obelodanjena, i vernici crkve u kojoj su služili podelili su se u tabore. Neki vernici su odbijali da dolaze na službu kada je služio sveštenik protiv koga su bili. Vernici su se međusobno toliko prezirali da su okretali glavu jedan od drugoga kada bi došli u crkvu. Borba se još više zaoštrila kada je sveštenik koji je ranije optužio drugog  sveštenika i sam bio optužen za seksualni nemoral.

Nadbiskup od Kenterberija obratio se ovoj dvojici sveštenika nazivajući njihovu borbu „rakom“ i „skandalom kojim se nanosi sramota imenu našeg Gospoda“. Godine 1997, jedan od sveštenika pristao je da se penzioniše. Međutim, drugi se držao svog položaja sve dok nije došao u godine kada je morao da ode u penziju. Ostao je tu dokle god je mogao i otišao je u penziju tek na svoj 70. rođendan, 7. avgusta 2001. U novinama The Church of England Newspaper pomenuto je da je tog dana kad je otišao u penziju bio crkveni praznik „svetog“ Viktricija. Ko je bio „sveti“ Viktricije? To je bio biskup iz četvrtog veka za kog se kaže da je bio išiban jer nije želeo da bude vojnik i da se bori. U tim novinama zapaža se koliko su različiti bili njihovi stavovi i kaže se: „[Za sveštenika koji je otišao u penziju] ne može se reći da je odbio da se bori u crkvenoj bici.“

Ovi sveštenici su mogli izbeći da povrede sebe i druge da su primenili savet iz Rimljanima 12:17, 18: „Nikome ne vraćajte zlo za zlo. Starajte se za ono što je dobro u očima svih ljudi. Ako je moguće, koliko do vas stoji, budite u miru sa svim ljudima.“

Kako je s vama? Ako vas neko uvredi, da li vas ozlojeđenost tera da započnete verbalni rat, ili pak izbegavate teške reči i ostavljate mesta za pomirenje? Ako vi uvredite nekoga, da li izbegavate tu osobu u nadi da će vreme i zaborav rešiti vaš problem, ili osećate potrebu da se izvinite? Bilo da vi tražite oproštaj ili opraštate drugima nastojeći da se pomirite, to će doprineti vašoj dobrobiti. Biblijski saveti nam mogu pomoći da rešimo čak i dugogodišnje konflikte, o čemu će biti reči u narednom članku.