„Verni u kušnjama“

POČETKOM aprila 1951. moćna sovjetska vlada iznenada je napala grupu nedužnih hrišćana iz zapadnog dela Sovjetskog saveza — Jehovine svedoke. Na hiljade porodica — uključujući i malu decu, trudne žene i starije osobe — bile su ukrcane u teretne vagone i poslate u Sibir, što je uključivalo naporan put koji je trajao 20 dana. Bili su trajno prognani i prisiljeni da žive u surovim, primitivnim uslovima.

U aprilu 2001, u Moskvi je obeležena 50-godišnjica ovog istorijskog događaja objavljivanjem video-kasete koja dokumentuje ugnjetavanje Jehovinih svedoka u Sovjetskom savezu koje je trajalo decenijama. U ovom dokumentarnom filmu, istoričari i očevici pričaju kako su Svedoci opstali, pa čak i napredovali uprkos ogromnom pritisku.

Ovaj dokumentarni film, Verni u kušnjama — Jehovini svedoci u Sovjetskom savezu, do sada su odgledali milioni ljudi u Rusiji i drugde, i on je izazvao pozitivne komentare istoričara i javnosti uopšte. Slede izjave dvojice profesora iz Rusije, koji žive u oblasti gde je većina porodica Svedoka bila deportovana.

„Veoma sam uživao u ovom filmu. Uvek sam imao lepo mišljenje o članovima vaše religije, ali nakon što sam odgledao film, imam još bolje mišljenje o vama. Film je veoma profesionalno urađen! Posebno mi se dopada to što se svakoj osobi koja se pojavljuje u filmu poklanja posebna pažnja. Iako sam pravoslavac i ne nameravam da promenim religiju, oduševljen sam Svedocima. Voleo bih da imamo ovu kasetu na našem fakultetu. Moje kolege i ja odlučili smo da je pokažemo studentima i da je uključimo u nastavni plan“ (profesor Sergej Nikolajevič Rubtsov, dekan fakulteta istorijskih nauka na Državnom pedagoškom univerzitetu u Irkutsku u Rusiji).

„Pozdravljam objavljivanje ovog filma. Kada neko snima film o ugnjetavanju, uvek je teško razviti priču logičnim redosledom. Ali vi ste to uspeli da učinite. Molim vas da mi donesete još vaših filmova“ (profesor Sergej Iljič Kuznjecov, dekan fakulteta istorijskih nauka na Državnom univerzitetu u Irkutsku u Rusiji).

Jehovini svedoci koji žive u Sibiru takođe su pokazali veliko cenjenje za ovaj dokumentarni film. Slede neki primeri toga kako su oni reagovali.

„Tokom vremena kada su se odigravali događaji opisani u ovom filmu, mnogi u Rusiji bili su pogrešno informisani o delu Jehovinih svedoka. Ali nakon što odgledaju film, oni mogu videti da naša organizacija nije neka sekta, kao što su  pre mislili. Neki koji su nedavno postali Svedoci kažu: ’Nismo mogli ni zamisliti da živimo i radimo rame uz rame s hrišćanskom braćom koja su tako mnogo pretrpela!‘ Nakon što je odgledao film, jedan Svedok je izrazio želju da postane punovremeni propovednik“ (Anja Vovčuk, koja je bila izgnana u Sibir).

„Kada je u filmu prikazana tajna policija kako kuca Svedocima na vrata, naježio sam se. Isto tako su kucali na naša vrata, i sećam se kako je majka govorila: ’Verovatno je negde izbio požar.‘ Film me je takođe podsetio na to da su mnogi Svedoci patili više nego ja. Sve ove informacije daju nam još veću snagu i podstrek da nastavimo da služimo Jehovi“ (Stepan Vovčuk, koji je bio izgnan u Sibir).

„Ja sam dete izgnanih Svedoka. Zato sam mislio da sam već dovoljno čuo o tim vremenima. Ali nakon što sam odgledao film, shvatio sam da praktično ništa nisam znao o tome. Dok sam slušao intervjue, suze su mi navirale na oči. Sada ta iskustva za mene više nisu samo priče, već realnost. Film je učvrstio moj odnos s Bogom i pomogao mi je da se pripremim za buduće teškoće“ (Vladimir Kovaš, Irkutsk).

„Na mene je ovaj film ostavio snažniji utisak nego pisani izveštaj. Dok sam gledala i slušala intervjue s braćom, osećala sam kao da zajedno s njima proživljavam sve to. Primer brata koji je, dok je bio u zatvoru, svojim ćerkicama crtao razglednice pokrenuo me je da dam sve od sebe kako bih s biblijskom istinom doprla do srca svoje dece. Hvala vam! Zahvaljujući ovom filmu, Jehovini svedoci u Rusiji više nego ikada osećaju da su deo Jehovine organizacije koja postoji širom sveta“ (Tatjana Kalina, Irkutsk).

„Na ovaj film se sasvim sigurno može primeniti izreka: ’Slika vredi hiljadu reči.‘ Film je tako živ, tako realan, tako blizak nama! Kada sam ga odgledala, trebalo mi je dosta vremena da razmišljam o njemu. Film mi je pomogao da se uživim u ono što su doživeli izgnani Svedoci. Sada kada uporedim svoje okolnosti s njihovim, drugačije gledam na današnje probleme“ (Lidija Beda, Irkustsk).

Kaseta Verni u kušnjama do sada je objavljena na 25 jezika i u celom svetu je naišla na dobar odziv. a Ceo dokumentarni film emitovan je na televizijskim stanicama u Sankt Peterburgu, Omsku i drugim gradovima u Rusiji, kao i u Vinici, Kerču, Melitopolju i Lavovu u Ukrajini. Takođe je bila nagrađena od strane međunarodne filmske komisije.

Snaga poruke koju prenosi ovaj dokumentarni film jeste u primerima na hiljade običnih ljudi koji su pokazali izuzetnu hrabrost i duhovnu snagu tokom dugih godina progonstva. Jehovini svedoci u Sovjetskom savezu stvarno su se pokazali verni u kušnjama. Ako biste voleli da pogledate ovaj dokumentarni film, Jehovinim svedocima će biti drago da vam to omoguće. Molimo vas stupite u kontakt sa Svedocima u vašem kraju.

[Fusnota]

[Izvor slike na 8. strani]

Staljin: U.S. Army photo

[Izvor slike na 9. strani]

Staljin: U.S. Army photo