Zašto je dobro rešavati nesuglasice

ED JE bio na samrti, a Bil ga je mrzeo. Dve decenije ranije, Ed je doneo jednu odluku zbog koje je Bil ostao bez posla, i to je razdvojilo ove nekada bliske prijatelje. Sada je Ed pokušavao da se izvini Bilu kako bi mogao u miru da umre. Međutim, Bil nije želeo ni da čuje za njega.

Skoro 30 godina kasnije kada se približio kraj Bilovog života, on je objasnio zašto nije hteo da oprosti. „Ed nije morao da uradi svom najboljem prijatelju to što je uradio. Jednostavno nisam hteo da promenim mišljenje nakon dvadeset godina... Možda nisam bio u pravu, ali tako sam se osećao.“ a

Lične razmirice obično nemaju tako tragičan ishod, ali zbog njih ljudi često budu povređeni ili ogorčeni. Zamisli kako bi se mogao osećati neko ko bi bio u situaciji poput Edove. Shvativši da je svojom odlukom naneo štetu drugome, on možda živi sa osećanjem krivice i velikog gubitka. Ali boli ga i kada pomisli na to kako je njegov uvređeni prijatelj odbacio njihovo prijateljstvo kao nešto sasvim bezvredno.

Međutim, neko ko je u situaciji poput Bilove, na sebe gleda kao na nedužnu žrtvu i možda je duboko povređen i ozlojeđen. On smatra da mu je njegov bivši prijatelj namerno naneo bol. Kada dođe do nekih razmirica između dvoje ljudi, obično je svako od njih uveren da je u pravu  i da onaj drugi snosi svu krivicu. Zato se dešava da dva bivša prijatelja vode rat, da tako kažemo.

Oni vode borbu tihim oružjem — jedan okreće glavu kada prolazi pored drugoga, i međusobno se ignorišu kada se nađu u nekom društvu. Izdaleka se krišom posmatraju ili upućuju jedan drugom hladne, neprijateljske poglede. Ukoliko razgovaraju, njihove reči su oštre ili uvredljivo seku poput noževa.

Iako možda izgledaju kao totalne suprotnosti jedan drugome, verovatno se slažu u nekim stvarima. Možda bi obojica priznala da imaju ozbiljne probleme i da je tužno kada se izgubi blizak prijatelj. Verovatno obojica osećaju bol zbog te otvorene rane, i obojica znaju da nešto treba preduzeti da bi se ona zalečila. Ali ko će učiniti prvi korak da izgladi narušene odnose i uspostavi mir? Nijedan nije voljan da to učini.

Pre dve hiljade godina, apostoli Isusa Hrista ponekad su se žučno prepirali (Marko 10:35-41; Luka 9:46; 22:24). Nakon jedne takve prepirke, Isus ih je upitao: „O čemu ste to putem raspravljali?“ Pošto su se postideli, niko od njih nije odgovorio (Marko 9:33, 34). Isusova učenja pomogla su im da ponovo uspostave dobre odnose. Njegovi saveti i saveti nekih njegovih učenika i danas pomažu ljudima da reše nesuglasice i obnove razorena prijateljstva. Hajde da vidimo kako.

Nastojte da se pomirite

„Ne želim da razgovaram s njim. Ne želim više da ga vidim u životu.“ Ako ste nekad rekli tako nešto u vezi s nekom osobom, sledeći stihovi iz Biblije pokazuju da treba nešto da preduzmete.

Isus je dao sledeću pouku: „Ako, dakle, donosiš svoj dar na oltar i tamo se setiš da tvoj brat ima nešto protiv tebe, ostavi svoj dar tamo pred oltarom, i idi; prvo se pomiri sa svojim bratom“ (Matej 5:23, 24). Takođe je rekao: „Ako tvoj brat počini greh, idi i razotkrij njegovu grešku samo između sebe i njega“ (Matej 18:15). Bilo da ste vi povredili nekoga ili je neko povredio vas, Isus stavlja naglasak na to da vi što pre treba da raščistite stvar s dotičnom osobom. Treba to da učinite „u duhu blagosti“ (Galatima 6:1). Cilj tog razgovora nije da sačuvate svoj ugled tako što ćete se pravdati, niti da naterate drugu osobu da se izvini, već je cilj da se pomirite. Da li je ovaj biblijski savet delotvoran?

Ernest je šef u jednoj velikoj firmi. b Godinama je njegov posao zahtevao da rešava delikatne stvari s raznoraznim ljudima i da održava dobre odnose s njima. Video je kako lako može doći do razmirica. On kaže: „Ponekad imam razmirice s drugima. Međutim, kada se to desi, sednem da razgovaram s tom osobom da bih rešio problem. Treba da odeš direktno kod te osobe i da razgovaraš s njom u četiri oka s ciljem da se pomiriš. To uvek uspeva.“

Alisija, koja ima prijatelje iz raznih kultura, kaže: „Ponekad kažem nešto i onda shvatim da je to možda povredilo nekoga. Odem i izvinim se toj osobi. Možda se izvinjavam češće nego što bih morala, ali osećam se bolje kad to učinim premda osoba možda i nije povređena. Tako sam sigurna da nema nesporazuma.“

 Savladavanje prepreka

Međutim, kada su u pitanju razmirice, na putu koji vodi ka pomirenju često postoje prepreke. Da li ste ikada rekli: „Zašto ja moram prvi da priđem da bih se pomirio? On je kriv.“ Ili, da li ste ikada otišli do nekoga da rešite problem samo da bi vam ta osoba rekla: „Nemam ja o čemu da pričam s tobom“? Neki ljudi reaguju tako zbog emocionalnog bola koji su pretrpeli. U Pričama Solomunovim 18:19 (DK) stoji: ’Uvređen je brat kao tvrd grad, i svađa je kao prevornica na dvoru.‘ Zato uzmite u obzir osećanja druge osobe. Ako vas odbije, sačekajte da prođe malo vremena, a zatim pokušajte ponovo. Tada se ’utvrđeni grad‘ može otvoriti i ’prevornice‘ mogu biti uklonjene kako bi se otvorila vrata koja vode ka pomirenju.

Još jedna prepreka na putu ka pomirenju tiče se dostojanstva osobe. Neki ljudi smatraju da je izvinjenje, pa čak i sam razgovor sa osobom koja ih je uvredila, poniženje za njih. Sasvim je u redu ako pazimo na svoje dostojanstvo, ali ako neko izbegava da se pomiri da li to doprinosi njegovom dostojanstvu ili ga u stvari ruši? Da li se brigom za svoje dostojanstvo u stvari prikriva ponos?

Biblijski pisac Jakov pokazuje da postoji veza između svadljivog duha i ponosa. Nakon što govori o ’ratovima‘ i ’borbama‘ koje neki hrišćani vode među sobom, on dalje kaže: „Bog se suprotstavlja oholima, a nezasluženu dobrotu daje poniznima“ (Jakov 4:1-3, 6). Kako oholost, to jest ponos, može stajati na putu do pomirenja?

Ponos zavarava ljude navodeći ih da misle kako su bolji od drugih. Ohole osobe smatraju da imaju autoritet da prosuđuju vrednost drugih ljudi. Na koji način? Kada se pojave neke nesuglasice, one na svog protivnika obično gledaju kao na izgubljeni slučaj. Ponos navodi ljude da one koji se ne slažu s njima prosude kao osobe koje nisu vredne pažnje i koje zato nisu zaslužile da dobiju izvinjenje. Stoga, osobe koje vodi ponos često ne rešavaju konflikte već dopuštaju da oni traju.

Poput jedne barikade na autoputu koja dovodi do zastoja u saobraćaju, ponos nas često sprečava da preduzmemo korake koji vode ka miru. Stoga, ako primetite da nekad ne želite da se pomirite s nekim, možda imate problema s ponosom. Kako ga možete savladati? Tako što ćete razvijati osobinu koja je suprotna ponosu — poniznost.

Samo radite suprotno

Biblija u veoma pozitivnom svetlu govori o poniznosti. „Plod skromnosti [’poniznosti‘, NW] i straha od Jehove, bogatstvo su, slava su i život“ (Poslovice 22:4). U Psalmu 138:6 čitamo kako Bog gleda na ponizne a kako na ponosne ljude: „Visok je Jehova i on vidi poniženog [„poniznoga, NW] i ohola iz daleka poznaje.“

Mnogi ljudi smatraju da biti ponizan znači isto što i biti ponižen. Izgleda da svetski vladari isto tako gledaju na to. Iako se čitave nacije podlažu njihovoj volji, političke vođe se ustežu od toga da ponizno priznaju svoje greške. Ako bi neki vladar rekao: „Žao mi je“, to bi odmah bilo objavljeno u vestima. Na primer, nedavno se jedan bivši državni službenik izvinio za svoj propust koji je doveo do jedne fatalne nesreće, i njegove reči su se pojavile u novinskim naslovima.

Poniznost je osobina onoga ko je ponizan i ko ne smatra sebe previše važnim, i suprotna je ponosu i oholosti. Poniznost je u stvari gledište koje osoba ima o sebi a ne mišljenje koje drugi imaju o njoj. Kada osoba ponizno priznaje svoje greške i iskreno traži oproštaj, to je ne ponižava; baš naprotiv, ona tako stiče još veći ugled. U Bibliji stoji: „Srce se čoveku pred propast podiže, ali je skromnost prethodnica slave“ (Poslovice 18:12).

 Što se tiče političara koji se ne izvinjavaju za svoje greške, jedan profesor je rekao: „Nažalost, izgleda da oni smatraju da je znak slabosti ukoliko se priznaju greške. Slabi i nesigurni ljudi teško da ikada kažu: ’Izvini.‘ Samo hrabri i srčani ljudi ne smatraju da je njihov ugled narušen ako kažu: ’Pogrešio sam.‘“ Isto je i sa onima koji nemaju političku moć. Ako se trudite da ponos zamenite poniznošću, mnogo su veći izgledi da se pomirite sa osobom s kojom ste došli u konflikt. Pogledajte kako se jedna porodica uverila u to.

Odnos između Džuli i njenog brata Vilijama postao je prilično zategnut usled jednog nesporazuma. Vilijam se toliko naljutio na Džuli i njenog muža Džozefa da je prekinuo sve kontakte s njima. Čak im je vratio sve poklone koje su mu dali tokom godina. Meseci su prolazili i umesto bliskosti koja je nekada vladala između brata i sestre, zavladala je ogorčenost.

Međutim, Džozef je odlučio da primeni savet iz Mateja 5:23, 24. Pokušao je da u duhu blagosti priđe bratu svoje supruge i poslao mu je nekoliko pisama u kojima se izvinio što su ga uvredili. Takođe je podstakao svoju ženu da oprosti bratu. S vremenom je Vilijam shvatio da Džuli i Džozef iskreno žele da se pomire i zato je smekšao. Vilijam i njegova žena sastali su se sa Džuli i Džozefom; izvinili su se jedni drugima, zagrlili se i obnovili svoje prijateljstvo.

Ako želite da rešite konflikte koje imate s nekim, strpljivo primenjujte biblijska učenja i nastojte da se pomirite sa osobom. Jehova će vam pomoći. Ono što je Bog rekao drevnom Izraelu pokazaće se istinitim i u vašem slučaju: „Oh da si ti zapovesti moje slušao! Mir bi tvoj kao reka bio“ (Isaija 48:18).

[Fusnote]

[Slike na 7. strani]

Često se izvinjenjem mogu ponovo uspostaviti dobri odnosi