’Kupljeni ste po određenoj ceni‘

’Kupljeni ste po određenoj ceni. Svakako proslavite Boga‘ (1. KORINĆANIMA 6:20).

1, 2. (a) Kako se prema Mojsijevom zakonu trebalo ophoditi sa Izraelcima koji su bili robovi? (b) Kakvu je mogućnost imao rob koji je voleo svog gospodara?

 UJEDNOM biblijskom rečniku stoji da je „u drevnom svetu ropstvo bilo veoma rašireno i opšteprihvaćeno“. Tu se još kaže: „Ekonomija Egipta, Grčke i Rima zasnivala se na robovskoj radnoj snazi. U prvom hrišćanskom veku, u Italiji je svaka treća osoba bila rob, a u ostalim delovima sveta svaka peta“ (Holman Illustrated Bible Dictionary).

² Premda je ropstvo postojalo i u starom Izraelu, jevrejski robovi su zahvaljujući Mojsijevom zakonu bili zaštićeni. Na primer, u Zakonu je postojala odredba po kojoj je Izraelac mogao biti rob najviše šest godina. Sedme godine bio je ’slobodan da ode bez otkupa‘. Međutim, propisi koji su regulisali odnose između robova i njihovih gospodara bili su toliko pravedni i humani da je u Mojsijevom zakonu postojala i sledeća mogućnost: „Ako rob reče: Volim gospodara svoga, ženu svoju i decu svoju, neću da odlazim slobodan, tad će ga gospodar njegov dovesti pred sudije, učiniće da on stane kod vrata ili kod dovratka, i gospodar njegov će mu probušiti uho šilom, i rob će ostati zauvek u njegovoj službi“ (Izlazak 21:2-6; Levitska 25:42, 43; Ponovljeni zakoni 15:12-18).

3. (a) Kakvo su ropstvo prihvatili hrišćani iz prvog veka? (b) Šta nas motiviše da služimo Bogu?

³ Mogućnost dobrovoljnog ropstva predstavljala je predsliku ropstva u  kom se nalaze pravi hrišćani. Na primer, biblijski pisci Pavle, Jakov, Petar i Juda za sebe su rekli da su Božji i Hristovi robovi (Titu 1:1; Jakov 1:1; 2. Petrova 1:1; Juda 1). Pavle je podsetio hrišćane u Solunu da su se od ’idola obratili Bogu, da bi robovali živom i istinitom Bogu‘ (1. Solunjanima 1:9). Šta je podstaklo te hrišćane da spremno postanu Božji robovi? Pa, šta je motivisalo Izraelca koji je bio rob da se odrekne svoje slobode? Zar to nije bila ljubav prema gospodaru? Hrišćansko ropstvo se temelji na ljubavi prema Bogu. Kada upoznamo i zavolimo pravog i živog Boga, bivamo podstaknuti da mu služimo „svim srcem svojim i svom dušom svojom“ (Ponovljeni zakoni 10:12, 13). Međutim, šta znači biti Božji i Hristov rob? Kako to utiče na naš svakodnevni život?

„Sve činite na Božju slavu“

4. Kako postajemo Božji i Hristovi robovi?

⁴ Rob je „osoba koja je u zakonskom vlasništvu druge osobe, ili više njih, i obavezna je da bude potpuno poslušna“. Mi postajemo Jehovino zakonsko vlasništvo kada mu predamo svoj život i krstimo se. „Vi ne pripadate sebi, jer ste kupljeni po određenoj ceni“, objasnio je apostol Pavle (1. Korinćanima 6:19, 20). Ta cena je naravno otkupna žrtva Isusa Hrista, jer nas na osnovu nje Bog prihvata kao svoje sluge, bez obzira da li smo pomazani hrišćani ili njihovi drugovi sa zemaljskom nadom (Efešanima 1:7; 2:13; Otkrivenje 5:9). Dakle, mi „pripadamo Jehovi“ od trenutka kad smo se krstili (Rimljanima 14:8). Budući da smo kupljeni dragocenom krvlju Isusa Hrista, postajemo i njegovi robovi i obavezni smo da sledimo njegove zapovesti (1. Petrova 1:18, 19).

5. Budući da smo Jehovini robovi, koja je naša prvenstvena obaveza, i kako je možemo ispuniti?

⁵ Robovi moraju slušati svog gospodara. Naše služenje je dobrovoljno i motivisano je ljubavlju koju osećamo prema svom Gospodaru. „Ljubav prema Bogu znači ovo“, stoji u 1. Jovanovoj 5:3, „da držimo njegove zapovesti; a njegove zapovesti  nisu teške.“ Time što smo poslušni mi pokazujemo svoju ljubav i podložnost. To se vidi u svemu što radimo. „Bilo da jedete, bilo da pijete, bilo da šta drugo činite“, rekao je Pavle, „sve činite na Božju slavu“ (1. Korinćanima 10:31). U svakodnevnom životu, čak i u malim stvarima, mi želimo da pokažemo da ’robujemo Jehovi‘ (Rimljanima 12:11).

6. Kako to što smo Božji robovi utiče na odluke koje donosimo u životu? Ilustruj to primerom.

⁶ Na primer, kada donosimo odluke želimo da pre svega uzmemo u obzir volju svog nebeskog Gospodara, Jehove (Malahija 1:6). Teške odluke mogu ispitati koliko smo mu odani. Da li ćemo se i tada držati njegovih smernica ili ćemo dopustiti da nas vodi naše „prevrtljivo i opako“ srce? (Jeremija 17:9). Za Melisu, jednu neudatu hrišćanku, kratko posle njenog krštenja počeo je da se zanima jedan mladić. Delovao je kao fina osoba i već je proučavao Bibliju s Jehovinim svedocima. Starešine su i pored toga razgovarale s Melisom o tome koliko je mudro slediti Jehovinu zapovest da se u brak stupa „samo u Gospodu“ (1. Korinćanima 7:39; 2. Korinćanima 6:14). Melisa priznaje: „Nije mi bilo lako da poslušam ovaj savet. Ali predala sam se Bogu da bih vršila njegovu volju i zato sam odlučila da poslušam njegove jasne smernice.“ Razmišljajući o tome šta se na kraju desilo, ona kaže: „Tako sam srećna što sam poslušala savet. Taj mladić je ubrzo prestao da proučava. Da sam se i dalje družila s njim, sada bih bila u braku s nevernikom.“

7, 8. (a) Zašto ne treba da se previše trudimo da ugodimo ljudima? (b) Objasni kako se može savladati strah od ljudi.

⁷ S obzirom na to da smo Božji robovi, ne smemo postati robovi ljudima (1. Korinćanima 7:23). Naravno, niko od nas ne želi da bude odbačen od drugih, ali moramo zadržati na umu da se hrišćanska merila razlikuju od svetskih. Pavle je upitao: „[Da li] nastojim da ugodim ljudima?“ Zatim je izveo zaključak: „Kad bih i dalje ugađao ljudima, ne bih bio Hristov rob“ (Galatima 1:10).  Jednostavno ne smemo popustiti pod pritiskom sredine i ugađati ljudima. Kako onda treba da postupimo kada se nađemo pod pritiskom da se prilagodimo sredini?

⁸ Osmotri primer Elene, mlade hrišćanke iz Španije. Nekoliko njenih drugova bili su dobrovoljni davaoci krvi. Oni su znali da Elena, budući da je Jehovin svedok, neće niti dati niti primiti krv. Elena se prijavila da napravi jednu prezentaciju kada joj se pružila prilika da celom razredu objasni svoj stav. „Da budem iskrena, bila sam veoma nervozna zbog toga“, objašnjava Elena. „Ali dobro sam se pripremila i rezultati su bili iznenađujući. Mnogi školski drugovi sada poštuju moj stav a nastavnik je rekao da se divi onome što radim. Iznad svega, drago mi je što sam mogla da zastupam Jehovino ime i što sam otvoreno objasnila zbog čega se držim stavova temeljenih na Bibliji (Postanje 9:3, 4; Dela apostolska 15:28, 29). Tačno je da se kao Božji i Hristovi robovi razlikujemo od drugih. Međutim, ljudi će nas poštovati ako smo spremni da s puno poštovanja zastupamo svoja gledišta (1. Petrova 3:15).

9. Šta učimo od anđela koji se pojavio apostolu Jovanu?

⁹ Ako zadržimo na umu da smo Božji robovi to nam može pomoći i da budemo ponizni. Apostol Jovan je jednom prilikom bio toliko impresioniran veličanstvenom vizijom nebeskog Jerusalima da je pao pred noge anđela koji je služio kao Božji glasnik želeći da ga obožava. „Pazi!“, rekao mu je anđeo. „Ne čini to! Ja sam samo rob kao i ti i tvoja braća koja su proroci i kao oni koji drže reči ovog svitka. Boga obožavaj“ (Otkrivenje 22:8, 9). Kakav je samo dobar primer taj anđeo pružio svim Božjim robovima! Neki hrišćani imaju posebne odgovornosti u skupštini. Isus je u pogledu toga rekao: „Ko hoće da bude velik među vama, neka vam bude sluga, i ko hoće da bude među vama prvi, neka vam bude rob“ (Matej 20:26, 27). Kao Isusovi sledbenici svi smo mi robovi.

„Uradili smo ono što smo bili dužni da uradimo“

10. Navedi neke biblijske primere da bi pokazao da Božjim vernim slugama nije uvek bilo lako da vrše njegovu volju.

¹⁰ Nesavršenim ljudima nije uvek lako da vrše Božju volju. Prorok Mojsije je oklevao da posluša Jehovu kada mu je on rekao da ide da oslobodi Izraelce od ropstva u Egiptu (Izlazak 3:10, 11; 4:1, 10). Kada je dobio zadatak da Ninivljanima objavljuje poruku osude, prorok Jona je ’ustao i pobegao u Tarsis, daleko od lica Jehovinog‘ (Jona 1:2, 3). Varuh, pisar proroka Jeremije, žalio se da je iznemogao (Jeremija 45:2, 3). Šta treba da radimo kada se naše želje ili sklonosti suprote vršenju Božje volje? Odgovor će nam dati jedno Isusovo poređenje.

11, 12. (a) Ukratko prepričaj Isusovo poređenje koje je zabeleženo u Luki 17:7-10. (b) Koju pouku izvlačimo iz ovog Isusovog poređenja?

¹¹ Isus je govorio o robu koji je ceo dan u polju brinuo o stadu svog gospodara. Kada je došao kući, iscrpljen nakon otprilike 12 sati napornog rada, gospodar ga nije pozvao da sedne i uživa u dobroj večeri. Umesto toga, gospodar je rekao:  „Pripremi mi nešto za večeru, i stavi kecelju i služi me dok jedem i pijem, pa posle toga ti možeš da jedeš i piješ.“ Rob je mogao da se pobrine za svoje potrebe tek nakon što bi uslužio svog gospodara. Isus je na sledeći način zaključio ovo poređenje: „Tako i vi, kad izvršite sve za šta ste zaduženi, recite: ’Mi smo beskorisni robovi. Uradili smo ono što smo bili dužni da uradimo‘“ (Luka 17:7-10).

¹² Isus nije ispričao ovo poređenje da bi pokazao da Jehova ne ceni ono što radimo u službi. Biblija jasno kaže: „Bog nije nepravedan da zaboravi vaše delo i ljubav koju ste pokazali prema njegovom imenu“ (Jevrejima 6:10). Umesto toga, poenta Isusove parabole je ta da rob ne može da ugađa sebi niti da bude usredsređen na svoje udobnosti. Kada smo se predali Bogu i izabrali da budemo njegovi robovi, pristali smo na to da nam njegova volja bude ispred naše sopstvene. Svoju volju moramo podložiti Božjoj volji.

13, 14. (a) U kojim situacijama moramo da potisnemo svoje želje? (b) Zašto treba da dopustimo Božjoj volji da nadjača našu volju?

¹³ Da bismo redovno proučavali Božju Reč i publikacije ’vernog i razboritog roba‘ možda moramo da ulažemo dosta truda (Matej 24:45). To je posebno slučaj ako nam je i ranije bilo teško da čitamo ili ako se u nekoj publikaciji govori o ’dubokim stvarima Božjim‘ (1. Korinćanima 2:10). Međutim, zar ne bi trebalo da izdvajamo vreme za lični studij? Možda moramo da nateramo sebe da sednemo i da natenane proučavamo. Ali kako bismo inače mogli da okusimo ’čvrstu hranu koja pripada zrelima‘ (Jevrejima 5:14).

¹⁴ Nadalje, šta da radimo kada dođemo kući umorni od posla? Možda moramo naterati sebe da odemo na hrišćanski sastanak. Možda nam nije baš do toga da idemo u službu da bismo propovedali nepoznatim ljudima. Sam Pavle je priznao da ima trenutaka kada dobru vest objavljujemo „protiv svoje volje“ (1. Korinćanima 9:17). Međutim, sve to činimo jer nam Jehova — naš nebeski Gospodar koga volimo — kaže da to treba da radimo. I zar nije istina da se posle truda koji smo uložili da bismo proučavali, prisustvovali sastancima ili propovedali uvek osećamo zadovoljno i osveženo? (Psalam 1:1, 2; 122:1; 145:10-13).

Ne osvrćimo se na „ono što je iza“

15. Kako je Isus pružio primer u pogledu podložnosti Bogu?

¹⁵ Isus Hrist je na izvanredan način pokazao svoju podložnost nebeskom Ocu. On je svojim učenicima rekao: „Sišao [sam] s neba ne da vršim svoju volju, nego volju onoga koji me je poslao“ (Jovan 6:38). Kada je bio u agoniji u Getsimanskom vrtu, molio se: „Oče moj, ako je moguće, neka me mimoiđe ova čaša. Ali ne kako ja hoću, nego kako ti hoćeš“ (Matej 26:39).

16, 17. (a) Kako treba da gledamo na stvari koje smo ostavili za sobom? (b) Objasni zašto se može reći da je Pavle bio realan kada je sve ono što mu je svet pružao nazvao „gomilom otpadaka“.

¹⁶ Isus Hrist želi da ostanemo pri svojoj odluci da budemo Božji robovi. On je rekao: „Niko ko stavi ruku na plug pa se osvrće na ono što je iza, nije prikladan za Božje kraljevstvo“ (Luka 9:62). Sasvim sigurno ne bi bilo u redu da dok robujemo Bogu neprestano razmišljamo o onome što smo ostavili za sobom. Umesto toga, treba da cenimo ono što smo dobili kada smo izabrali da budemo Božji robovi. Pavle je Filipljanima napisao: „Smatram sve gubitkom zbog nenadmašne vrednosti spoznanja o Hristu Isusu, mom Gospodu. Radi njega sam izgubio sve i smatram to gomilom otpadaka, da dobijem Hrista“ (Filipljanima 3:8).

 ¹⁷ Razmisli šta je sve Pavle smatrao gomilom otpadaka i šta je sve ostavio da bi kao Božji rob dobio duhovne nagrade. Za sobom je ostavio ne samo udobnosti koje pruža ovaj svet već i mogućnost da postane poglavar u judaizmu. Da je Pavle i dalje ostao u judaizmu, možda bi se uzdigao na položaj kakav je imao Simeon, sin Pavlovog učitelja Gamalila (Dela apostolska 22:3; Galatima 1:14). Simeon je postao farisejski vođa i pored nekih ličnih sumnji odigrao je istaknutu ulogu u jevrejskoj pobuni protiv Rima u periodu od 66. do 70. n. e. U tom sukobu su ga ubili ili jevrejski ekstremisti ili rimski vojnici.

18. Navedi primer koji pokazuje kako dostignuća u duhovnom pogledu donose nagrade.

¹⁸ Mnogi Jehovini svedoci slede Pavlov primer. Džin kaže: „Nekoliko godina po završetku škole, dobila sam posao kao poslovni sekretar kod jednog uglednog londonskog advokata. Volela sam svoj posao i dobro sam zarađivala, ali srce mi je govorilo da bih mogla da učinim više u službi Jehovi. Na kraju sam dala otkaz i započela s pionirskom službom. Toliko mi je drago što sam se pre skoro 20 godina odlučila na taj korak! Punovremena služba je obogatila moj život više nego što bi ma koji posao sekretara ikada mogao. Nema većeg zadovoljstva od toga kad vidite kako Jehovina Reč može da promeni nečiji život. Divno je imati udela u tome. Ono što dajemo Jehovi nije ništa u poređenju sa onim što dobijamo od njega.“

19. Na šta treba da budemo odlučni i zašto?

¹⁹ Naše okolnosti se s vremenom mogu promeniti. Međutim, naše predanje Bogu se ne menja. Mi smo i dalje Jehovini robovi i on nam prepušta da sami odlučimo kako ćemo najbolje iskoristiti svoje vreme, energiju, talente i druge stvari. Zato odluke koje donosimo u vezi s tim pokazuju koliko volimo Boga. Takođe pokazuju do koje smo mere spremni da se žrtvujemo (Matej 6:33). Bez obzira na okolnosti, zar ne bi trebalo da budemo odlučni da Jehovi dajemo ono najbolje? Pavle je napisao: „Ako najpre postoji spremnost, ona je naročito prihvatljiva po onome što neko ima, a ne po onome što nema“ (2. Korinćanima 8:12).

„Imate svoj plod“

20, 21. (a) Kakav plod donose Božji robovi? (b) Kako Jehova nagrađuje one koji mu daju ono najbolje što imaju?

²⁰ Mi kao Božji robovi nismo ugnjetavani. Baš naprotiv, kao Božji robovi oslobođeni smo od ubitačnog ropstva koje nas lišava sreće. „Pošto ste oslobođeni od greha, a postali ste robovi Bogu“, napisao je Pavle, „imate svoj plod u pogledu svetosti, i na kraju večni život“ (Rimljanima 6:22). To što robujemo Bogu donosi plod u pogledu svetosti u tom smislu što žanjemo koristi od svetog, to jest moralno čistog ponašanja. Štaviše, to će nam u budućnosti doneti večni život.

²¹ Jehova je velikodušan prema svojim robovima. Kada u službi dajemo sve od sebe, on nam otvara „ustave nebeske“ i izliva na nas „obilan blagoslov“ (Malahija 3:10). Kakvo će to samo zadovoljstvo biti za nas da zauvek služimo kao Jehovini robovi!

Da li se sećaš?

• Zašto postajemo Božji robovi?

• Kako pokazujemo da smo podložni Božjoj volji?

• Zašto treba da budemo spremni da Jehovinu volju stavimo ispred svoje?

• Zašto ne treba da se ’osvrćemo na ono što je iza‘?

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na stranama 16, 17]

Mogućnost dobrovoljnog ropstva predstavljala je predsliku ropstva u kom se nalaze hrišćani

[Slika na 17. strani]

Božji robovi postajemo kada se krstimo

[Slike na 17. strani]

Hrišćanima je Božja volja na prvom mestu

[Slika na 18. strani]

Mojsije je oklevao da prihvati zadatak koji je dobio