„Pim“ govori u prilog verodostojnosti Biblije

HEBREJSKA reč „pim“ u Bibliji se pojavljuje samo jednom. Izraelci su u danima kralja Saula morali da idu kod filistejskih kovača da bi naoštrili metalne alatke. „Cena oštrenja za raonike, motike, trozube alatke, sekire i za učvršćivanje ostana za bikove bila je jedan pim“ (1. Samuilova 13:21, NW).

Šta je bio pim? Odgovor na ovo pitanje bio je tajna sve do 1907. n. e., kada je na mestu gde se nalazio drevni grad Gezer bio iskopan prvi kameni teg s natpisom pim. Ranije su biblijski prevodioci imali poteškoće oko prevođenja reči „pim“. Na primer, u engleskom prevodu King James Version 1. Samuilova 13:21 glasi ovako: „Imali su oštrač za motike, raonike, vile, sekire i za oštrenje bodila.“

Izučavaoci danas znaju da je pim bio jedinica za merenje težine od oko 7,82 grama, što iznosi otprilike dve trećine sikla, koji je bio osnovna merna jedinica kod Jevreja. Komadić srebra težak jedan pim bila je cena koju su Filisteji naplaćivali Izraelcima za oštrenje njihovog alata. Merni sistem zasnovan na siklu prestao je da se koristi 607. pre n. e., kada je palo kraljevstvo Jude i njegova prestonica, Jerusalim. Međutim, kako pim govori u prilog verodostojnosti Hebrejskih spisa?

Neki izučavaoci tvrde da Hebrejski spisi, u koje spada i knjiga 1. Samuilova, datiraju iz helenističko-rimske ere i da u stvari potiču tek iz drugog ili prvog veka pre n. e. Zato se tvrdi da „oni... ’nisu istorijski‘ i da su od male ili nikakve vrednosti za saznavanje činjenica o ’biblijskom‘, to jest ’drevnom Izraelu‘, i da jednostavno predstavljaju plod mašte pisaca savremenog judaizma i hrišćanstva“.

Međutim, ukazujući na meru pim spomenutu u 1. Samuilovoj 13:21 (NW), Vilijam G. Dever, profesor bliskoistočne arheologije i antropologije, kaže: „[Pim] ne može biti ’plod mašte‘ pisaca koji su živeli u helenističko-rimskom periodu, nekoliko vekova nakon što su ove merne jedinice prestale da se koriste i pale u zaborav. U stvari, ovaj delić biblijskog teksta... nije se mogao razumeti sve do početka 20. veka n. e. kada su arheolozi došli do prvih predmeta na kojima je bila ispisana hebrejska reč pim.“ Profesor dalje kaže: „Ako su biblijske priče puki ’plod mašte pisaca‘ iz helenističko-rimske ere, kako se onda ova priča uopšte našla u hebrejskoj Bibliji? Neko bi naravno mogao prigovoriti da je pim ’samo detalj‘. To je tačno, ali kao što je opštepoznato, ’istorija je satkana od detalja‘.“

[Slika na 29. strani]

Pim je težio oko dve trećine sikla