Nauka i religija— početak sukoba
Nauka i religija— početak sukoba
SEDAMDESETOGODIŠNJI astronom, koji je bio gotovo na samrti, mučio se da nešto pročita. U rukama mu je bio rukopis jednog njegovog dela, spremnog za izdavanje. Bilo da je on to znao ili ne, to njegovo delo će potpuno izmeniti dotadašnje poimanje svemira. Takođe će pokrenuti žučnu polemiku unutar hrišćanskog sveta, polemiku čije se posledice osećaju i dan-danas.
Čovek o kome je ovde reč jeste Nikola Kopernik, katolik iz Poljske, a godina je 1543. U svom delu pod nazivom De Revolutionibus Orbium Coelestium, rekao je da se planete okreću oko Sunca, a ne oko Zemlje. Kopernik je sa izvanrednom jednostavnošću, jednim jedinim udarcem, zamenio veoma kompleksnu teoriju o geocentričnom sistemu.
U početku nije bilo mnogo nagoveštaja o sukobu koji će nastati. Jedan razlog je taj što je Kopernik bio veoma oprezan u izlaganju svojih ideja. Osim toga, izgleda da je Katolička crkva, koja je podržavala gledište o geocentričnom sistemu, u to vreme bila mnogo tolerantnija prema naučnim pretpostavkama. Čak je i sam papa podsticao Kopernika da objavi svoje delo. Kada ga je konačno objavio, ovaj uplašeni autor je u predgovoru svog dela napisao da je heliocentrični sistem (sistem u kom se planete okreću oko Sunca) predstavio kao matematičku ideju, a ne obavezno kao astronomsku činjenicu.
Sukob se zaoštrava
Na scenu je zatim stupio italijanski astronom Galileo Galilej (1564-1642), koji je takođe bio katolik. Koristeći teleskope koje je sam konstruisao i u koje je ugradio najnovija sočiva, Galilej je na nebu video detalje koje niko do tada nije video. Ta posmatranja su ga uverila da je Kopernik bio u pravu. Galilej je takođe video tačkice na Suncu, koje se danas nazivaju Sunčeve pege, i tako je doveo u pitanje još jedno uvaženo filozofsko i religiozno učenje — da Sunce nije podložno promenama i propadanju.
Za razliku od Kopernika, Galilej je bio odvažan i revan u unapređivanju svojih ideja. Činio je to u jednom okruženju koje je bilo još više neprijateljski raspoloženo, s obzirom da se Katolička crkva do tada već otvoreno protivila Kopernikovoj teoriji. Stoga, kada je Galilej tvrdio da je koncept o heliocentričnom sistemu ne samo tačan, već i u skladu sa Svetim pismom, crkva je počela da sumnja da on širi jeres. a
Galilej je otišao u Rim kako bi se odbranio, ali to mu nije pošlo za rukom. Godine 1616, crkva mu je naredila da prestane da zastupa Kopernikove ideje. Galilej je bio na neko vreme ućutkan. Zatim je 1632. godine objavio još jedno delo u prilog Kopernikovoj teoriji. Već naredne godine, Inkvizicija ga je osudila na doživotnu robiju. Međutim, iz obzira prema njegovim godinama, kazna je ubrzo preinačena na kaznu kućnog pritvora.
Na Galilejev sukob sa crkvom mnogi gledaju kao na veliki trijumf nauke nad religijom, pa čak i nad Biblijom. Međutim, kao što ćemo videti u sledećem članku, ovakvim površnim zaključkom ignorišu se mnoge činjenice.
[Fusnota]
a Galilej je svojom otresitošću i oštrim sarkazmom nepotrebno navukao na sebe neprijateljstvo uticajnih ljudi. Takođe, time što je tvrdio da je koncept o heliocentričnom sistemu u skladu sa Svetim pismom, on se postavio kao autoritet na polju religije, čime je još više razbesneo crkvu.
[Slika na 3. strani]
Kopernik
[Izvor]
Uzeto iz knjige Giordano Bruno and Galilei (nemačko izdanje)
[Slika na 3. strani]
Iz knjige The Historian’s History of the World, Vol. IX, 1904
[Izvor]
Galilej se brani pred Inkvizicijom u Rimu
[Izvor slike na 3. strani]
Pozadina: Kopernikov prikaz Sunčevog sistema