Pitanja čitalaca

Da li hrišćanin može da dâ državnom službeniku novac ili poklon za ono što on radi, ili bi se to smatralo podmićivanjem?

Gde god da žive, hrišćani nastoje da ispoljavaju mudrost u skladu sa okolnostima koje su karakteristične za podneblje u kom žive i pri tom imaju na umu da ono što je u jednoj zemlji prihvatljivo i zakonito, u drugoj zemlji može biti potpuno neprihvatljivo i protivzakonito (Poslovice 2:6-9). Naravno, hrišćanin nikada ne sme da zaboravi da se svako ko želi da ’sedi u šatoru Jehovinom‘ mora kloniti podmićivanja (Psalam 15:1, 5; Poslovice 17:23).

Šta je mito? Prema delu The World Book Encyclopedia, „pod mitom se podrazumeva to da se osobi koja je na nekom odgovornom položaju da ili ponudi nešto vredno da bi ona za uzvrat u korist davaoca prekršila svoja ovlašćenja ili zakon“. Dakle, bez obzira na to gde neko živi, mito je kada se daje novac ili poklon sudiji ili policajcu da bi izvrnuo pravdu, ili inspektoru da zažmuri pred nekim prekršajem. Mito je i kada neko pomoću poklona pokuša da dobije povlašćen položaj, da njegovo ime bude stavljeno na neki spisak ili da pretekne druge na tom spisku. Takvo postupanje pokazuje i nedostatak ljubavi (Matej 7:12; 22:39).

Međutim, da li se može reći da je mito kada osoba, recimo, da poklon ili novac nekom državnom službeniku da bi dobila uslugu na koju po zakonu ima pravo ili da bi izbegla da se s njom postupa nepravedno? Na primer, u nekim zemljama službenici možda neće hteti da upišu dete u školu, prime osobu u bolnicu ili izdaju dokumente potrebne za imigraciju ukoliko ne dobiju novac za to. Sem toga, možda će odlagati postupak za obnavljanje neke dozvole.

Davanje novca i stav ljudi prema tome razlikuju se od mesta do mesta. Tamo gde je tako nešto uobičajeno ili se čak očekuje, neki hrišćani smatraju da sve dok ne krše zakon ne krše ni biblijska načela kada nekom službeniku daju novac da bi obavio svoju dužnost. U nekim zemljama ljudi na to gledaju kao na poklon pomoću kog državni službenik dopunjuje svoja inače mala primanja. Zadrži na umu da postoji razlika između davanja poklona za neku legalnu uslugu i nuđenja mita da bi se uradilo nešto mimo zakona.

S druge strane, kada podnose neki zahtev, neki Jehovini svedoci ne daju novac inspektorima, carinicima ili drugima iako je tako nešto sasvim uobičajeno. Zbog toga što su u svojoj sredini poznati kao oni koji se savesno drže tog stava i po tome što su pošteni, ponekad dobijaju ono što drugi dobiju samo kada daju novac (Poslovice 10:9; Matej 5:16).

Sve u svemu, svaki Jehovin sluga mora sam za sebe da odluči da li će dati novac kako bi dobio neku legalnu uslugu ili izbegao da se s njim postupa nepravedno. Iznad svega, sve što radi treba da radi tako da mu savest ostane čista, da ne osramoti Jehovino ime i ne spotakne druge (Matej 6:9; 1. Korinćanima 10:31-33; 2. Korinćanima 6:3; 1. Timoteju 1:5).