Pitanja čitalaca

Zar apostol Pavle nije odstupio od svoje hrišćanske vere kada je pred Sinedrionom rekao: „Ja sam farisej“?

Da bismo razumeli ovu Pavlovu izjavu koja se nalazi u Delima apostolskim 23:6, moramo osmotriti situaciju u kojoj se našao.

Nakon što ga je u Jerusalimu napalo mnoštvo Jevreja, Pavle se obratio toj svetini. Pomenuo je da je ’školovan u ovom gradu [Jerusalimu] kod Gamalilovih nogu, poučen strogo po Zakonu predaka‘. Masa je neko vreme slušala njegovu odbranu, ali se na kraju ipak razgnevila i onda je vojni zapovednik naredio da Pavla odvedu u kasarnu. Baš kad je trebalo da bude izbičevan, Pavle je rekao: „Zar smete da bičujete čoveka koji je Rimljanin i još uz to neosuđen?“ (Dela apostolska 21:27–22:29).

Vojni zapovednik je sutradan izveo Pavla pred jevrejski vrhovni sud, Sinedrion. Pavle je pažljivo pogledao članove Sinedriona i primetio da su delom sadukeji, a delom fariseji. Zatim je rekao: „Ljudi, braćo, ja sam farisej, sin fariseja. Zbog nade u uskrsenje mrtvih meni se sudi!“ Zbog toga je između fariseja i sadukeja nastala rasprava „jer sadukeji kažu da nema ni uskrsenja ni anđela ni duha, a fariseji javno naučavaju sve to“. Žestoko se prepirući, neki fariseji su rekli: „Ne nalazimo ništa loše na ovom čoveku“ (Dela apostolska 23:6-10).

Budući da je bio poznat kao veoma revan hrišćanin, Pavle nije mogao ubediti Sinedrion da je zaista farisej. Prisutni fariseji ne bi prihvatili nekoga ko tvrdi da je farisej, a ne drži se u potpunosti svih njihovih učenja. Stoga, Pavlova izjava da je farisej mogla se prihvatiti u nekom smislu i prisutni fariseji bez sumnje su razumeli šta je on hteo da kaže.

Time što je rekao da mu se sudi zbog nade u uskrsenje mrtvih, Pavle je očigledno mislio da je u tom pogledu kao farisej. Kada se radi o ovom pitanju, Pavle bi se pre mogao svrstati među fariseje nego među sadukeje, koji nisu verovali u uskrsenje.

Ono u šta je Pavle verovao kao hrišćanin nije se kosilo s farisejskim verovanjima o uskrsenju, anđelima, niti s tumačenjima nekih delova Zakona (Filipljanima 3:5). Dakle, što se toga tiče, Pavle je mogao da se poistoveti s farisejima, i prisutni u Sinedrionu su razumeli ono što je rekao. Na taj način je iskoristio svoju prošlost da bi uspeo da se odbrani pred jevrejskim vrhovnim sudom koji je imao predrasude.

Međutim, najveći dokaz da Pavle nije odstupio od svoje hrišćanske vere jeste to što je on i dalje imao Jehovino odobravanje. U noći nakon što je Pavle rekao navedene reči, Isus mu je rekao: „Budi hrabar! Jer kao što si u Jerusalimu davao temeljno svedočanstvo o meni, tako moraš da svedočiš i u Rimu.“ Činjenica da je Pavle imao Božje odobravanje navodi nas da zaključimo da nije odstupio od svoje hrišćanske vere (Dela apostolska 23:11).