Uskrsenje — predivna nada

LJUDI širom sveta veruju u uskrsenje. Celo jedno poglavlje Kurana, islamske svete knjige, posvećeno je uskrsenju. U 75. Suri između ostalog stoji: „Kunem se Danom uskrsenja... Zar čovek misli da kosti njegove nećemo sakupiti?... Pa pita: Kada će Dan uskrsenja biti?... Zar Taj nije kadar da mrtve oživi?“ (Sura 75:1-6, 40).

„U zoroastrizmu“, stoji u delu The New Encyclopædia Britannica, „vlada verovanje da će Zlo na kraju biti pobeđeno, da će biti opšte uskrsenje i Konačni Sud, i da će očišćena zemlja ponovo pripadati pravednima.“

Encyclopaedia Judaica definiše uskrsenje kao „verovanje da će na kraju mrtvi biti oživljeni u telu i da će ponovo živeti na zemlji“. U ovoj istoj enciklopediji takođe se kaže da dilemu stvara verovanje koje je usvojeno u judaizmu, verovanje da čovek ima besmrtnu dušu. U tom delu se priznaje: „U osnovi, uskrsenje i besmrtnost duše su dva protivrečna verovanja.“

Hinduizam naučava da čovek prolazi kroz ciklus ponovnih rađanja, to jest reinkarnacija. Po ovome, čovek mora da ima dušu koja preživljava smrt. U hinduističkoj svetoj knjizi Bhagavad-Giti stoji: „Ono što prožima čitavo telo neuništivo je. Niko ne može da uništi nepropadljivu dušu.“

Budizam se od hinduizma razlikuje po tome što poriče postojanje besmrtne duše. Međutim, danas mnogi budisti na Dalekom istoku veruju u seljenje besmrtne duše. a

Konfuzija u vezi sa učenjem o uskrsenju

U hrišćanskom svetu, na sahranama se često govori i o tome da duša preživljava smrt, i o uskrsenju. Na primer, anglikanski sveštenici obično izgovaraju sledeće reči: „Pošto beše po volji Svemoćnog Boga da u svom velikom milosrđu uzme k sebi dušu našeg dragog pokojnog brata, predajemo njegovo telo zemlji; zemlja zemlji, pepeo pepelu, prah prahu; u sigurnoj i pouzdanoj nadi u Uskrsenje u večni život, preko našeg Gospoda Isusa Hrista“ (The Book of Common Prayer).

Ove reči mogu nekoga navesti da se upita da li Biblija naučava uskrsenje ili doktrinu o besmrtnosti duše. Međutim, zapazite komentar Oskara Kulmana, protestantskog profesora  iz Francuske. U njegovoj knjizi Immortalité de l’ âme ou Résurrection des morts? stoji: „Postoji suštinska razlika između hrišćanske nade u uskrsenje mrtvih i verovanja u besmrtnost duše koje potiče iz drevne Grčke... Iako je hrišćanstvo kasnije napravilo vezu između ova dva verovanja i premda danas prosečan hrišćanin uopšte ne može da napravi razliku među njima, ne vidim zašto bi se krilo ono što ja i većina izučavalaca smatramo istinom... Celim Novim zavetom dominira vera u uskrsenje... Celokupan čovek, koji je stvarno mrtav, vraća se u život putem Božjeg novog stvaralačkog dela.“

Nije ni čudo što je većina ljudi zbunjena kada je u pitanju smrt i uskrsenje. Da bismo razrešili ovu konfuziju, treba da zavirimo u Bibliju, u kojoj se nalazi istina koju je otkrio čovekov Stvoritelj, Jehova Bog. U Bibliji se izveštava o nekoliko uskrsenja. Hajde da osmotrimo četiri od tih izveštaja i da vidimo šta oni otkrivaju.

„Žene su uskrsenjem dobile svoje mrtve“

U poslanici koju je napisao Jevrejima koji su postali hrišćani, apostol Pavle je rekao da su neke verne žene „uskrsenjem dobile svoje mrtve“ (Jevrejima 11:35). Jedna od njih živela je u Sarepti, feničanskom gradu u blizini Sidona na obali Sredozemnog mora. Ona je bila udovica koja je gostoljubivo primila Božjeg proroka Iliju i davala mu hranu čak i u vreme velike gladi. Nažalost, njen sin se razboleo i umro. Ilija ga je odmah odneo u gornju sobu u kojoj je boravio i pomolio se Jehovi da vrati dečaka u život. Čudo se desilo, i dečak se „povrati životu“. Ilija ga je odveo njegovoj majci i rekao: „Vidi, tvoj je sin živ.“ Kako je ona reagovala? Sva srećna, rekla je: „Priznajem, sad da si Božji čovek, i da je reč Jehovina u tvojim ustima istina“ (1. Kraljevima 17:22-24).

Oko 100 kilometara južno od Sarepte, živeo je jedan velikodušan bračni par koji se brinuo o Ilijinom nasledniku, proroku Jeliseju. Žena je u svom rodnom gradu Sunamu bila veoma ugledna. Ona i njen muž su se dogovorili da Jeliseju pruže smeštaj u gornjoj sobi svoje kuće. Njihova žalost zbog toga što nisu imali dece pretvorila se u radost kada je žena rodila sina. Dok je dečak rastao, imao je običaj da se pridruži žeteocima koji su bili s njegovim ocem u polju. Jednog dana se desila tragedija. Dečak se žalio da ga boli glava. Jedan sluga ga je brzo odneo kući. Majka ga je uzela u krilo, ali nažalost, on je ubrzo umro. Iako očajna, njegova majka je odlučila da pozove Jeliseja u pomoć. Krenula je na put s jednim slugom ka severozapadu, prema Karmilskoj gori, gde je Jelisej živeo.

Prorok je pred sobom poslao svog slugu Gijezija, koji je utvrdio da je dečak  stvarno umro. Šta se desilo kada su Jelisej i žena konačno stigli u Sunam? U izveštaju iz 2. Kraljevima 4:32-37 stoji: „Jelisej uđe u kuću, i gle dete beše mrtvo, na postelji njegovoj. Jelisej uđe, zatvori se s detetom i pomoli se Jehovi. On se pope na postelju i leže na dete; on metnu usta svoja na detinja usta i oči svoje na oči njegove, i dlanove svoje na njegove dlanove i ispruži se nad njim. I telo se detinje zagreja. Jelisej se udalji, pređe gore i dole po kući, pa se opet pope i pruži se nad detetom. I dete kihnu sedam puta i otvori oči. Jelisej dozva Gijezija i reče mu: Zovi Sunamku. Gijezije je zva i ona dođe k Jeliseju koji joj reče: Uzmi sina svoga. Ona pade k nogama njegovim i pokloni mu se do zemlje. I ona uze sina svoga i iziđe.“

Poput udovice iz Sarepte, žena iz Sunama je znala da se to desilo zahvaljujući delovanju Božje sile. Obe ove žene doživele su veliku radost kada je Bog vratio njihove voljene sinove u život.

Uskrsenja koja su se odigrala tokom Isusove službe

Nekih 900 godina kasnije, desilo se još jedno uskrsenje, nešto severnije od Sunama, kod sela Naina. Dok su Isus Hrist i njegovi učenici išli iz Kapernauma, u blizini gradskih vrata Naina naišli su na pogrebnu povorku i Isus je spazio udovicu koja je izgubila sina jedinca. Isus joj je rekao da prestane da plače. Luka, koji je bio lekar, opisuje šta se zatim dogodilo: „Prišavši [Isus] dotače nosila, i nosioci stadoše, a on reče: ’Mladiću, tebi govorim, ustani!‘ I mrtvac sede i poče da govori, i on ga dade njegovoj majci“ (Luka 7:14, 15). Očevici tog čuda slavili su Boga. Vest o ovom uskrsenju proširila se i u južnom delu zemlje, po Judeji i okolini. Zanimljivo je da su učenici Jovana Krstitelja čuli za to čudo i rekli Jovanu. On ih je zatim poslao da pronađu Isusa i pitaju ga da li je on očekivani Mesija. Isus im je rekao: „Idite, javite Jovanu šta ste videli i čuli: slepi dobijaju vid, hromi hodaju, gubavi se čiste i gluvi čuju, mrtvi ustaju, siromašnima se govori dobra vest“ (Luka 7:22).

Uskrsenje Isusovog bliskog prijatelja Lazara jeste najpoznatije čudo ove vrste koje je on učinio. U ovom slučaju, dok je Isus stigao do mesta gde je živela Lazarova porodica, prošlo je već neko vreme otkako je Lazar umro. Kada  je Isus stigao u Vitaniju, Lazar je bio mrtav već četiri dana. Kada je Isus rekao da se odmakne kamen sa ulaza pećine gde je Lazar bio sahranjen, Marta je rekla: „Gospode, sada već sigurno zaudara, jer je četvrti dan“ (Jovan 11:39). Pa ipak, to što je Lazarevo telo možda počelo da se raspada, nije sprečilo Isusa da ga uskrsne. Na Isusovu zapovest, „umrli izađe, nogu i ruku obavijenih zavojima, a lice mu beše uvijeno u platno“. Ono čemu su Isusovi neprijatelji nakon toga pribegli potvrđuje da se Lazar stvarno vratio u život (Jovan 11:43, 44; 12:1, 9-11).

Do kakvog zaključka možemo doći na osnovu ova četiri izveštaja o uskrsenju? Svako od uskrsnulih vratio se u život kao ista osoba. Sve njih su prepoznali čak i najbliskiji rođaci. Niko od uskrsnulih nije pričao o tome šta mu se desilo tokom kratkog perioda dok je bio mrtav. Niko nije pričao o tome da je bio na nekom drugom svetu. Po svemu sudeći, svi su bili dobrog zdravlja kada su se vratili u život. Za njih je to bilo kao da su neko vreme spavali i zatim se probudili, baš kao što je Isus i rekao (Jovan 11:11). Međutim, nakon izvesnog vremena, svi su ponovo umrli.

Ponovo zajedno s našim voljenima — predivna nada

Nedugo nakon što je Oven koji je pomenut u prethodnom članku tragično preminuo, njegov otac je jednom prilikom otišao kod komšije. Na stolu je video letak koji je najavljivao javni govor koji su održavali Jehovini svedoci. Naslov tog govora privukao mu je pažnju, s obzirom da je glasio: „Gde su mrtvi?“ To je bilo upravo ono pitanje koje ga je mučilo. Prisustvovao je tom govoru i pronašao pravu utehu iz Biblije. Saznao je da mrtvi ne pate. Mrtvi, uključujući i Ovena, ne muče se u paklu niti ih Bog uzima da budu anđeli na nebu, već čekaju u grobu dok ne dođe vreme da budu probuđeni uskrsenjem (Propovednik 9:5, 10; Jezekilj 18:4).

Da li je možda i vašu porodicu zadesila neka tragedija? Da li se i vi poput Ovenovog oca pitate gde su sada vaši voljeni koji su umrli i da li postoji mogućnost da ih opet vidite? Ako je tako, pozivamo vas da razmotrite šta još Biblija kaže o uskrsenju. Možda se pitate: ’Kada će biti uskrsenje? Ko će sve uskrsnuti?‘ Molimo vas da pročitate naredne članke kako biste dobili odgovor na ova i druga pitanja.

[Fusnota]

[Slika na 5. strani]

Ilija se pomolio Jehovi da vrati dečaka u život

[Slika na 5. strani]

Jehova je preko Jeliseja uskrsnuo Sunamkinog sina

[Slika na 6. strani]

Isus je uskrsnuo sina udovice iz Naina

[Slika na 7. strani]

Putem uskrsenja, ljudi će ponovo biti sa svojim voljenima