Mari — drevna kraljica pustinje

„VRTELO mi se u glavi od uzbuđenja kada sam te noći ušao u svoju spavaću sobu nakon što sam s kolegama proslavio naš uspeh“, prisećao se francuski arheolog Andre Paro. U januaru 1934. u Tel Haririju u blizini gradića Abu Kemala na reci Eufrat u Siriji, Paro i njegova ekipa iskopali su statuu na kojoj se nalazio natpis: „Lamgi-Mari, kralj Marija, prvosveštenik Enlila.“ Bili su veoma uzbuđeni zbog tog otkrića.

Grad Mari je konačno pronađen! Od kakvog je to značaja za one koji proučavaju Bibliju?

Zašto je značajan taj grad?

Iako se još iz drevnih spisa znalo da je postojao grad Mari, tačna lokacija ovog grada dugo je bila misterija. Prema sumerskim spisima, Mari je bio prestonica dinastije koja je možda neko vreme vladala nad celom Mesopotamijom. Pošto je bio sagrađen na obalama Eufrata, Mari je imao strateški važan položaj jer se nalazio na raskršću trgovačkih puteva koji su povezivali Persijski zaliv sa Asirijom, Mesopotamijom, Anadolijom i obalom Sredozemnog mora. Roba kao što je drvo, metal i kamen — koje je u Mesopotamiji bilo vrlo malo — prolazila je kroz grad. Porez koji se plaćao na tu  robu u velikoj meri je obogatio Mari, zbog čega je ovaj grad nametao svoj autoritet čitavoj oblasti. Međutim, Mari je izgubio svoju nadmoć kada je Siriju osvojio Sargon Akađanin.

Nakon Sargonovog osvajanja, Marijem su u periodu od 300 godina vladale mnoge vojskovođe. Pod njihovom vlašću, grad je ponovo napredovao u izvesnoj meri. Međutim, do vremena poslednjeg vladara Zimrija-Lima, Mari je već počeo da gubi moć. Zimrije-Lim je pokušao da utvrdi svoje carstvo brojnim vojnim osvajanjima, ugovorima i bračnim vezama. Međutim, oko 1760. pre n. e., vavilonski kralj Hamurabi osvojio je i uništio grad, stavljajući tačku na ono što je Paro nazvao „jednom od najnaprednijih civilizacija drevnog sveta“.

Kada su Hamurabijeve trupe sravnile Mari sa zemljom, one su nesvesno učinile veliku uslugu savremenim arheolozima i istoričarima. Rušeći zidine od nepečene opeke, oni su zatrpali neke građevine, koje su se tako našle 5 metara ispod zemlje, zbog čega su odolele zubu vremena. Arheolozi su iskopali ruševine hramova i palata, zajedno s mnoštvom artefakata i hiljadama zapisa koji bacaju svetlo na ovu drevnu civilizaciju.

Zašto su ruševine Marija tako značajne za nas? Uzmimo u obzir vreme kada je patrijarh Avraham živeo. On se rodio 2018. pre n. e., 352 godine nakon velikog Potopa. Rođen je u desetoj generaciji posle Noja. Avraham je po Božjoj zapovesti napustio svoj rodni grad Ur i otišao u Haran. Godine 1943. pre n. e., kada je imao 75 godina, napustio je Haran i otišao u Hanan. „Avrahamov odlazak iz Ura u Jerusalim [u Hananu] istorijski je smešten u vreme Marija“, kaže italijanski arheolog Paolo Matiaj. Dakle, otkriće Marija je značajno zato što nam može pomoći da zamislimo u kakvom je svetu živeo verni Božji sluga Avraham a (Postanje 11:10–12:4).

Šta otkrivaju ruševine?

U Mariju, kao i u celoj Mesopotamiji, religija je igrala veoma važnu ulogu. Služenje bogovima se smatralo čovekovom dužnošću. Pre donošenja bilo kakve važne odluke uvek se pitalo za volju bogova. Arheolozi su našli ostatke šest hramova. Među njima su Hram lavova (za koji neki smatraju da je bio hram Dagana, koji je u Bibliji označen kao Dagon) i svetilišta boginje plodnosti Ištar kao i boga-sunca Šamaša. U ovim hramovima su se nalazile statue božanstava kojima su prinošene žrtve i upućivane molitve. Obožavaoci su na klupama u svetilištu ostavljali nasmejane kipove koji su predstavljali njih same, jer su verovali da na taj  način produžavaju čin obožavanja. Paro je zapazio: „Ti kipovi su u stvari predstavljali vernike, poput sveća koje danas katolici koriste u obožavanju, samo u još većoj meri.“

Najznačajnije otkriće u ruševinama u Tel Haririju bili su ostaci ogromne palate poznate po imenu poslednjeg vlasnika kralja Zimrija-Lima. Francuski arheolog Luj-Ig Vinsan nazvao je ovu palatu ’draguljem stare orijentalne arhitekture‘. Ova palata se prostirala na površini od 2,5 hektara i imala je 300 prostorija i dvorišta. Čak i u to vreme, važila je za svetsko čudo. „Bila je toliko slavna“, komentariše Žorž Ru u svojoj knjizi Ancient Iraq, „da kralj Ugarita, koji se nalazio na sirijskoj obali, nije oklevao da pošalje svog sina na put dug 600 kilometara ka unutrašnjosti samo zato da bi posetio ’kuću Zimrija-Lima‘“.

Pre nego što bi stigli do prostranog dvorišta, posetioci bi ušli u utvrđenu palatu kroz jedan ulaz, jedini koji je postojao, s čije se obe strane nalazila po jedna kula. Poslednji kralj Marija, Zimrije-Lim, sedeo je na prestolu koji se nalazio na postolju i upravljao vojnim, trgovačkim i diplomatskim poslovima, izricao presude i primao posetioce i izaslanike. Postojale su i odaje za goste, koji su redovno prisustvovali na raskošnim gozbama koje je kralj priređivao. Služila su se pečenja, kuvana jela ili jela sa roštilja, i to govedina, ovčetina, meso gazele, riba i živina, a uz to začinjeni sosovi od belog luka i razne vrste povrća i sireva. Za desert se služilo  sveže, suvo ili ušećereno voće i kolači pečeni u modlama zanimljivih oblika. Od pića se služilo pivo i vino.

U palati je postojao i kanalizacioni sistem. Otkriveno je da su se u kupatilima nalazile kade od terakote, kao i toaleti. Podovi i donji deo zida ovih prostorija bili su zaštićeni slojem smole. Voda je dovođena preko zidanih oluka, a glinene cevi, koje je od uticaja vode štitio bitumen, funkcionišu i dan-danas nakon 3 500 godina. Kada su tri žene iz kraljevog harema obolele od jedne smrtonosne bolesti, morala su se slediti stroga uputstva u ophođenju s njima. Bolesnu ženu je trebalo izolovati i držati u karantinu. „Niko nije smeo da pije iz njene šolje, da jede s njenog stola ili da sedi na njenoj stolici.“

Šta nam otkriva arhiva?

Paro i njegov tim otkrili su oko 20 000 pločica ispisanih klinastim pismom na akadskom jeziku. Na tim pločicama nalazila se prepiska, kao i administrativni i ekonomski tekstovi. Samo je trećina ove arhive objavljena. Međutim, ova arhiva se sastoji od 28 tomova. Koliko je vredna ta arhiva? „Pre otkrića arhive iz Marija“, kaže Žan-Klod Margeron, upravnik arheološke misije u Mariju, „nismo znali gotovo ništa o istoriji, institucijama i svakodnevnom životu u Mesopotamiji i Siriji s početka drugog milenijuma. Zahvaljujući ovim pločicama, zapisana su čitava poglavlja istorije.“ Kao što je Paro rekao, „kada su u pitanju narodi koji se pominju“, ova arhiva „otkriva zapanjujuće sličnosti sa onim što nam Stari zavet govori o periodu patrijarhâ“.

Pločice pronađene u Mariju takođe bacaju svetlo na određene delove Biblije. Na primer, na pločicama se ukazuje da je uzimanje neprijateljevog harema bio „jedan sasvim uobičajen postupak kraljeva“. Nije bilo ništa novo to što je izdajnik Ahitofel savetovao Avesaloma, sina kralja Davida, da ima odnose sa inočama svog oca (2. Samuilova 16:21, 22).

Od 1933, u Tel Haririju je organizovano 41 arheološko istraživanje. Međutim, do sada je ispitano samo 8 hektara od 110 koliko je Mari obuhvatao. Verovatno će biti još mnogo fascinantnih otkrića u Mariju, drevnoj kraljici pustinje.

[Fusnota]

[Mapa na 10. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Persijski zaliv

Ur

MESOPOTAMIJA

Eufrat

MARI

ASIRIJA

Haran

ANADOLIJA

HANAN

Jerusalim

Sredozemno more (Veliko more)

[Slika na 11. strani]

Kralj Jadun-Lim se u svojim spisima hvalisao svojim građevinskim poduhvatima

[Slika na 11. strani]

Zahvaljujući otkriću ove statue Lamgi-Marija utvrđeno je da je grad Mari zaista postojao

[Slika na 12. strani]

Ebihil, upravnik Marija, prilikom molitve

[Slika na 12. strani]

Podijum u palati, gde su možda stajale statue boginja

[Slika na 12. strani]

Među ruševinama Marija pronađene su građevine od nepečenih opeka

[Slika na 12. strani]

Kupatilo u palati

[Slika na 13. strani]

Stela koja govori o pobedi Naram-Sina, osvajača Marija

[Slika na 13. strani]

Među ruševinama palate pronađeno je oko 20 000 pločica s klinastim pismom

[Izvor slike na 10. strani]

© Mission archéologique française de Tell Hariri - Mari (Syrie)

[Izvori slika na 11. strani]

Spisi: Musée du Louvre, Paris; statua: © Mission archéologique française de Tell Hariri - Mari (Syrie)

[Izvori slika na 12. strani]

Statua: Musée du Louvre, Paris; podijum i kupatilo: © Mission archéologique française de Tell Hariri - Mari (Syrie)

[Izvori slika na 13. strani]

Stela: Musée du Louvre, Paris; ruševine palate: © Mission archéologique française de Tell Hariri - Mari (Syrie)