Svetsko jedinstvo — šta se desilo?

„Prvi put posle Drugog svetskog rata međunarodno društvo je ujedinjeno... Zato svet može da iskoristi tu priliku i ostvari dugo očekivano obećanje o novom svetskom poretku.“

TO SU bile reči koje je izgovorio predsednik Sjedinjenih Država poslednje decenije 20. veka. U to vreme, izgledalo je da međunarodni događaji najavljuju skori dolazak svetskog jedinstva. Totalitarne vlade su padale jedna za drugom. Berlinski zid je srušen, obeležavajući novo doba u Evropi. Sovjetski Savez, koji su mnogi sa Zapada smatrali podstrekačem svetskih sukoba, raspao se naočigled zaprepašćenog sveta. Okončan je Hladni rat i počeli su optimistički razgovori o razoružanju, uključujući i nuklearno razoružanje. Istina, izbio je rat u Persijskom zalivu, ali to je izgledalo kao trenutni problem koji je veći deo sveta podstakao da još odlučnije teži za mirom.

Znaci optimizma su se mogli videti ne samo na političkoj sceni već i u drugim oblastima života. U mnogim delovima sveta porastao je životni standard. Napreci u medicini omogućili su doktorima da čine ono što se samo nekoliko decenija ranije smatralo nemogućim. Razvoj ekonomije u mnogim zemljama odvijao se ubrzanim tempom koji je obećavao napredak u svetskim razmerama. Izgledalo je kao da sve ide u pravom smeru.

Danas, ne tako mnogo godina kasnije, ne možemo a da se ne zapitamo: ’Šta se desilo? Gde je obećano svetsko jedinstvo?‘ U najmanju ruku, čini se kao da svet ide u suprotnom smeru. Samoubilački bombaški napadi, teroristički napadi, izveštaji o sve većoj proizvodnji oružja za  masovno uništenje i drugi uznemiravajući događaji postali su svakidašnjica. Izgleda da takvi događaji sve više i više udaljavaju ovaj svet od jedinstva. Jedan uvaženi finansijer je nedavno izjavio: „Čovečanstvo je uhvaćeno u začarani krug nasilja.“

Svetsko jedinstvo ili podela sveta?

Kada su osnovane Ujedinjene nacije, jedan od njihovih ciljeva bio je „da se razviju prijateljski odnosi između nacija na osnovu priznavanja principa jednakih prava i prava na samoopredeljenje svih ljudi.“ Nakon skoro 60 godina, da li je postignut taj uzvišeni cilj? Daleko od toga! Izgleda da su sve nacije više bile zainteresovane za „samoopredeljenje“ nego za „prijateljske odnose“. Nastojanja naroda i etničkih grupa da se izbore za svoj identitet i nezavisnost u velikoj meri su podelile svet. Kada su osnovane Ujedinjene nacije, bila je 51 država članica. Danas ih ima 191.

Kao što smo videli, do kraja 20. veka, gotovo svi su se nadali da će se svet ujediniti. Od tada, ta nada je polako prelazila u očajanje dok je čovečanstvo posmatralo kako se svetska zajednica sve više rasparčava. Nasilan raspad Jugoslavije, sukobi između Čečenije i Rusije, rat u Iraku i neprekidno krvoproliće na Bliskom istoku — sve su to dokazi još većeg nejedinstva.

Nema sumnje da su mnogi napori da se postigne mir bili iskreni i dobronamerni. Uprkos tome, izgleda da je svetsko jedinstvo nedostižno. Mnogi se i dalje pitaju: ’Zašto je jedinstvo u svetu i dalje van našeg domašaja? Kuda ide ovaj svet?‘

[Izvori slika na 3. strani]

AP Photo/Lionel Cironneau

Arlo K. Abrahamson/AFP/Getty Images