Filon Aleksandrijski — sveti spisi kroz prizmu filozofije

GODINE 332. pre n. e. Aleksandar Veliki je kročio na tlo Egipta. Pre nego što je nastavio marš prema istoku rešen da osvoji svet, osnovao je grad koji je nazvao Aleksandrija. Taj grad je postao centar grčke kulture. Zatim je oko 20. pre n. e. rođen drugi osvajač, čije oružje nije bilo ni mač ni koplje, već filozofsko rasuđivanje. Poznat je kao Filon Aleksandrijski ili Filon Judejski zbog svog jevrejskog porekla.

Nakon uništenja Jerusalima 607. pre n. e., u Egiptu je formirana jevrejska dijaspora. U Aleksandriji je živelo nekoliko hiljada Jevreja. Međutim, između Jevreja i Grka vladali su zategnuti odnosi. Jevreji su odbijali da obožavaju grčke bogove, dok su Grci ismevali Hebrejske spise. Sa grčkim obrazovanjem a jevrejskog porekla, Filon je znao za ovaj sukob. Verovao je da je judaizam prava religija. Ali, za razliku od mnogih, Filon je tražio način da nejevreje privuče k Bogu mirnim putem. Želeo je da učini judaizam prihvatljivim za njih.

Novo značenje starih zapisa

Kao što je bio slučaj s mnogim Jevrejima u Aleksandriji, Filonov maternji jezik bio je grčki. Tako je Septuaginta, grčki prevod Hebrejskih spisa, bila temelj njegovog proučavanja. Dok je istraživao Septuagintu, postao je uveren da ona sadrži elemente filozofije i da je Mojsije posedovao „genijalnost filozofa“.

Vekovima ranije, grčki intelektualci su došli do zaključka da su priče o bogovima i božanstvima — divovima i demonima njihove drevne grčke mitologije — teško prihvatljive. Počeli su da tumače te stare priče na svoj način. O metodi koju su koristili, izučavalac klasične filozofije Džejms Dramond, rekao je sledeće: „Filozof bi najpre počeo da traži skriveno značenje ispod površine mitoloških priča, i da na osnovu njihove prostote i besmislenosti izvodi zaključak da su njihovi autori sigurno imali nameru da pomoću simboličnih slika izlože neku ozbiljnu i poučnu istinu.“ Taj postupak se naziva alegorično tumačenje, i Filon je pokušao da uz pomoć te metode objasni Pismo.

Kao jedan primer toga, pogledajmo stih iz Postanja 3:21 iz Bagsterovog prevoda Septuaginte, gde stoji: „Gospod Bog je načinio Adamu i njegovoj ženi haljine od kože i obukao ih.“ Grci su smatrali da je pravljenje odeće Suverenom Bogu bilo ispod časti. Zato je Filon pronašao simboliku u tom  stihu i rekao: „Haljina od kože je simbolični izraz za prirodnu kožu, što je u stvari naše telo; jer je Bog najpre stvorio intelekt i nazvao ga Adam; zatim je stvorio spoljašnji osećaj i nazvao ga Život. Na kraju je zbog potrebe stvorio telo i dao mu simbolično ime, haljina od kože.“ Tako je Filon pokušao da čin oblačenja Adama i Eve pretvori u filozofsku ideju za razmišljanje.

Osmotri takođe izveštaj iz Postanja 2:10-14, gde se opisuju vodeni izvori koji natapaju Edenski vrt i gde se spominju četiri reke koje izviru iz vrta. Filon je pokušao da prozre te reči i da otkrije njihovo dublje značenje. Nakon što je prokomentarisao o samom predelu, rekao je: „Možda ovaj izveštaj takođe ima alegorično značenje; jer četiri reke simbolizuju četiri vrline.“ On je smatrao da reka Fison predstavlja razboritost, da je reka Geon simbol ozbiljnosti, da Hidekel simbolizuje hrabrost, a Eufrat pravdu. Tako je alegorija zamenila geografiju.

Filon je koristio alegorijsku metodu da bi analizirao izveštaj o stvaranju, Kainovo ubistvo Avelja, potop Nojevih dana, mešanje jezika u Vavilonu, kao i mnoge propise iz Mojsijevog zakona. Kao što pokazuje primer iz prethodnog odlomka, on je često iznosio doslovno značenje biblijskog stiha, a  zatim bi ukazao na njegovo simbolično značenje sledećim rečima: „Možda treba da osmotrimo te reči u njihovom alegoričnom smislu.“ U njegovim zapisima ističe se simbolika, dok se pravo značenje Pisma nažalost gubi.

Ko je Bog?

Filon je veoma snažnim objašnjenjem dokazivao postojanje Boga. Nakon što je opisao zemlju, reke, planete i zvezde, on je zaključio: „Od svih dela stvaranja, zemlja je stvorena na najlepši i najveštiji način, kao da ju je sastavljao neko ko ima sveobuhvatno i savršeno znanje. To je način na koji smo spoznali da postoji Bog.“ Ovo je zvučalo razumno (Rimljanima 1:20).

Ali, kada je Filon objašnjavao prirodu Svemoćnog Boga, potpuno se udaljio od istine. Tvrdio je da Bog „nema istaknute osobine“ i da je „neshvatljiv“. Filon je odvraćao od svakog pokušaja da se upozna Bog, govoreći da je „nastojanje da idemo dalje kako bismo više otkrili o prirodi ili osobinama Boga, čista glupost“. Ovo gledište nije poticalo iz Biblije, već od paganskog filozofa Platona.

Filon je rekao da je Bog toliko neshvatljiv da je nemoguće zvati ga ličnim imenom. Rekao je: „Zato je sasvim razumljivo što se nijedno lično ime ne može s pravom dati njemu koji je zaista živi Bog.“ Ovo je potpuno suprotno istini!

Biblija ne ostavlja mesta ni najmanjoj sumnji u to da Bog ima lično ime. U Psalmu 83:19 stoji: ’Ti, kome je ime Jehova, Svevišnji si nad celom zemljom.‘ U Isaiji 42:8 citiraju se Božje reči: „Ja sam Jehova, to je ime moje.“ Zašto je Filon, Jevrejin koji je poznavao ove biblijske stihove, naučavao da Bog nema ime? Zato što nije opisivao Boga Biblije, već bezimenog, neshvatljivog boga grčke filozofije.

Šta je duša?

Filon je naučavao da je duša odvojena od tela. Za čoveka kaže da se „sastoji od tela i duše“. Može li duša umreti? Zapazite Filonovo objašnjenje: „Dok smo živi, naše telo je živo, iako je naša duša mrtva i sahranjena u našem telu, kao u grobu. Ali, ako ono [naše telo] umre, onda će duša živeti svoj život, oslobođena zla i smrtnog tela za koje je vezana.“ Za Filona, smrt duše je bila simbolična. Ona nikada stvarno ne umire. Ona je besmrtna.

Ipak, šta Biblija naučava o duši? U Postanju 2:7 stoji: „Jehova Bog, stvori čoveka od praha zemaljskoga i dunu mu u nos dah života, i čovek posta duša živa.“ Biblija ne kaže da čovek ima dušu; umesto toga, on jeste duša.

Biblija takođe naučava da duša nije besmrtna. U Jezekilju 18:4 stoji: „Duša koja zgreši ona će umreti.“ Na osnovu ovih stihova možemo doći do ispravnog zaključka: Čovek je duša. Prema tome, kada čovek umre i duša umire (Postanje 19:19, NW). a

Nakon Filonove smrti, Jevreji nisu poklonili preveliku pažnju njegovim učenjima. Međutim, hrišćanski svet je prigrlio njegove ideje. Eusebije i drugi crkveni poglavari verovali su da se Filon preobratio na hrišćanstvo. Jeronim ga je svrstao među crkvene oce. Umesto Jevreja, Filonove rukopise su sačuvali otpadnički hrišćani.

Filonovi zapisi su vodili do religiozne revolucije. Pod njegovim uticajem, nominalni hrišćani su usvojili nebiblijsku doktrinu o besmrtnosti duše. Isto tako, Filonovo učenje o  Logosu (ili Reči) doprinelo je razvoju nauke o Trojstvu, nebiblijske dogme otpadničkog hrišćanstva.

Ne dajte se zavarati

U svojoj studiji Hebrejskih spisa, Filon se pobrinuo da „ne izostavi nijedno alegorično značenje koje bi moglo biti skriveno ispod doslovnih reči.“ Međutim, kao što stoji u Ponovljenim zakonima 4:2, Mojsije je za Božji zakon rekao: „Ništa ne dodajte onome, što vam propisujem, niti oduzimajte od toga, da biste čuvali zapovesti Jehove, Boga svoga, kao što vam ih ja propisujem.“ I pored najboljih namera, Filon je dodao filozofske nijanse, koje su poput guste magle prekrile jasnu pouku iz Božje nadahnute Reči.

Apostol Pavle je rekao: „Sa silom i prisutnošću našeg Gospoda Isusa Hrista nismo vas upoznali time što smo sledili prepredeno smišljene lažne priče“ (2. Petrova 1:16). Za razliku od Filonovih zapisa, Petrove smernice koje je pružio ranoj hrišćanskoj skupštini temeljile su se na činjenicama i uputstvima dobijenim posredstvom Božjeg duha, ’duha istine‘, koji ih je upućivao u svu istinu (Jovan 16:13).

Ako želiš da obožavaš Boga koji se pominje u Bibliji, potrebno ti je istinito vođstvo, a ne tumačenja temeljena na ljudskom mišljenju. Potrebno ti je tačno spoznanje o Jehovi i njegovoj nameri, kao i poniznost da bi bio iskren učenik. Ako proučavaš Bibliju sa ispravnim stavom, ’upoznaćeš svete spise, koji te mogu učiniti mudrim za spasenje verom u Hrista Isusa‘. Uverićeš se da uz pomoć Božje Reči možeš biti ’sasvim sposoban, potpuno opremljen za svako dobro delo‘ (2. Timoteju 3:15-17).

[Fusnota]

[Okvir/Slika na 10. strani]

FILONOV GRAD

Filon je živeo i radio u egipatskoj Aleksandriji. Taj grad je vekovima bio svetska biblioteka i centar naučnih diskusija.

Čuveni filozofi su poučavali učenike u gradskim školama. Aleksandrijska biblioteka je postala poznata širom sveta. Njena kolekcija je narasla na stotine hiljada knjiga i zapisa, jer su bibliotekari nastojali da nabave primerke svakog pisanog dokumenta.

Veliko poštovanje prema Aleksandriji i njenim riznicama znanja s vremenom je iščezlo. Rimski imperatori su dali prednost svom gradu, i kulturni centar se preselio u Evropu. Do konačne propasti Aleksandrije došlo je u sedmom veku n. e., kada je grad osvojen. Do današnjeg dana istoričari oplakuju gubitak te čuvene biblioteke, tvrdeći da je to unazadilo razvoj civilizacije za 1 000 godina.

[Izvor]

L. Chapons/Illustrirte Familien-Bibel nach der deutschen Uebersetzung Dr. Martin Luthers

[Okvir na 12. strani]

ALEGORIJSKA METODA DANAS

Alegorija obično predstavlja „slikoviti način izražavanja, to jest izražavanje koje ima drukčiji smisao od onog koji se neposredno daje“. Kaže se da zapisi u kojima se koristi alegorija predstavljaju simboliku važnijih stvari koje su skrivene. Poput Filona iz Aleksandrije, neki današnji religiozni učitelji koriste alegorijsku metodu da bi objasnili Bibliju.

Osmotri izveštaj iz Postanja, poglavlja 1-11, gde je zabeležena ljudska istorija od stvaranja ljudi pa do njihovog raseljavanja iz Vavilonske kule. U vezi s tim izveštajem iz Biblije, u katoličkom prevodu The New American Bible navodi se: „Da bi istine koje su zapisane u ovim poglavljima bile razumljive Izraelcima koji su morali da ih se pridržavaju, one su morale biti izražene na način koji je bio opšte poznat ljudima tog vremena. Iz tog razloga, same istine su se morale jasno odvojiti od njihove književne odore.“ Prema ovim rečima, izveštaj iz Postanja, poglavlja 1-11, ne treba shvatiti doslovno. Umesto toga, kao što odora (odeća) prekriva telo, tako i reči prekrivaju dublje značenje.

Međutim, Isus je ukazao da su ta prva poglavlja iz Postanja imala doslovno značenje (Matej 19:4-6; 24:37-39). To su potvrdili i apostoli Pavle i Petar (Dela apostolska 17:24-26; 2. Petrova 2:5; 3:6, 7). Iskreni studenti Biblije ne prihvataju objašnjenja koja se ne uklapaju u kontekst celokupne Božje Reči.

[Slika na 9. strani]

Veliki Aleksandrijski svetionik

[Izvor]

Archives Charmet/Bridgeman Art Library