Paradoks o radu

„Na posao, na posao! Neizrecivo je zadovoljstvo znati da još uvek imamo dosta posla da obavimo“ (književnica Ketrin Mensfild, 1888-1923).

DA LI i vi imate ovakvo idealizovano gledište o radu? Kakvo je vaše lično mišljenje o poslu? Da li ga zamišljate kao dugačak, mračan tunel između neradnih vikenda? Ili vam je posao postao strast koja se graniči sa opsesijom?

Većina ljudi najveći deo svog vremena posveti poslu. Od posla može zavisiti gde ćemo živeti i kakav ćemo način života voditi. Od mladosti pa do penzije, za mnoge je posao jedini cilj ka kojem streme i koji najviše dominira u njihovom životu. Nekima od nas rad donosi veliko lično zadovoljstvo. Drugi vrednost posla ocenjuju po prihodu ili ugledu, dok neki pak na njega gledaju kao na razbibrigu ili čak kao na gubljenje vremena.

Postoje oni koji rade da bi živeli i oni koji žive da bi radili; drugi pak umiru na poslu ili zbog posla. Na primer, prema nedavnom izveštaju Ujedinjenih nacija, posao prouzrokuje više patnji i smrtnih slučajeva „nego ratovi, zloupotreba droge i alkohola zajedno“. Komentarišući o tome, u londonskom časopisu The Guardian izveštava se: „Svake godine više od dva miliona ljudi umre od posledica povreda ili bolesti koje dobiju na radnom mestu... Izloženost prašini, hemikalijama, buci i radijaciji dovodi do raka, srčanih oboljenja i šloga.“ Dečji rad i prinudni rad jesu samo još dve ružne činjenice sadašnjeg stanja.

Osim toga, tu je i fenomen koji psiholog Stiven Berglas naziva „supernova izgaranje“. On govori o marljivom radniku koji je dostigao vrhunac u svojoj karijeri ali oseća „hronični strah, teskobu, potištenost ili depresiju zbog uverenja da je zarobljen na poslu ili na putu do karijere, odakle ne može niti da pobegne niti da oseti duševno zadovoljstvo“.

Marljiv rad nasuprot radoholizmu

U svetu gde mnogi satima naporno rade, potrebno je praviti razliku između marljivih radnika i radoholičara. Dok mnogi radoholičari na svoje radno mesto gledaju kao na utočište u ovom opasnom, nepredvidivom svetu, marljivi radnici posao doživljavaju kao nužnu obavezu  koja ponekad donosi zadovoljstvo. Radoholičari dozvoljavaju da im posao zaokupi sve druge sfere života, dok marljivi radnici znaju kada da isključe kompjuter, da preusmere svoje misli i da budu prisutni, recimo, na proslavi svoje godišnjice braka. Prekovremeni rad radoholičarima donosi zadovoljstvo i ushićenje, dok kod marljivih radnika to nije slučaj.

Prikazujući prekovremeni rad u privlačnom svetlu, savremeno društvo razvodnjava liniju između ove dve pojave. Modemi, mobilni telefoni i pejdžeri učinili su da se izgubi granica između radnog mesta i doma. Kada svako mesto može biti radno mesto i svako vreme radno vreme, neki će raditi do iznemoglosti.

Kako neki reaguju na takav poguban stav? Sociolozi zapažaju da osobe koje su prekomerno zauzete poslom i izložene stresu unose duhovnost na radno mesto i združuju religiozni i profesionalni život. U novinama San Francisco Examiner izveštava se da je „spajanje duhovnosti i posla postala opšteprihvaćena pojava“.

Govoreći o Silicijumskoj dolini, Meki visoke tehnologije u Sjedinjenim Državama, u jednom nedavnom izveštaju je stajalo: „Dok rukovodioci broje sve više praznih mesta za parkiranje s obzirom da se smanjuje broj radnika, sve je manje mesta za parkiranje na lokacijama gde se održava večernja biblijska škola.“ Šta god da ovo znači, mnogi ljudi su uvideli da Biblija ima pozitivan uticaj na njihovo gledište o radu, što doprinosi uravnoteženijem pogledu na život.

Kako nam Biblija može pomoći da imamo uravnoteženo gledište o radu? Postoje li biblijska načela koja nam mogu pomoći da se uspešno suočimo sa izazovima savremenog radnog mesta? Naredni članak će odgovoriti na ta pitanja.