Rad — blagoslov ili prokletstvo?

„Jedina radost koju čovek može imati, to je da... uživa u zadovoljstvu usred rada njegova“ (Propovednik 2:24).

„ISCRPLJENI na kraju radnog dana.“ Prema nedavnom istraživanju, svaki treći zaposleni kaže da se vrlo često baš tako oseća. U okruženju gde ljudi pate od stresa to nije nikakvo iznenađenje; oni rade duže i nose više posla kući — dok im njihovi šefovi retko kad upute reč zahvalnosti.

Pojava masovne proizvodnje dovela je do toga da se mnogi radnici osećaju poput zupčanika u točkovima ogromne, bezlične mašinerije. Inspiracija i kreativnost često ne dolaze do izražaja. Normalno, to utiče na stav ljudi prema poslu. Motivacija da se lično zainteresujemo za neki posao brzo splasne. Želja da se pokaže umeće u poslu može biti ugušena. Iz tih razloga osoba može steći odbojnost prema samom radu, možda čak i mržnju prema svom poslu.

 Preispitivanje ličnog stava

Istina, mi ne možemo uvek promeniti naše okolnosti. Međutim, zar se ne slažete da možemo promeniti svoj stav? Ako ste shvatili da ste donekle usvojili negativan stav prema radu, bilo bi dobro da osmotrite Božje gledište i načela u vezi s tim (Propovednik 5:18). Mnogi su ustanovili da im je to pružilo izvesnu meru sreće i zadovoljstva u poslu.

Bog je najveći radnik. Bog je radnik. Možda nismo razmišljali o njemu na takav način, ali on se baš tako predstavio na samom početku Biblije. Izveštaj iz Postanja započinje opisom Jehovinog stvaranja neba i zemlje (Postanje 1:1). Razmislite o brojnim ulogama koje je Bog preuzeo kada je počeo da stvara — dizajner, organizator, inženjer, umetnik, stručnjak za materijale, projektant, hemičar, biolog, zoolog, programer, lingvista i mnoge druge (Poslovice 8:12, 22-31).

Kakav je bio kvalitet Božjeg rada? Biblijski izveštaj kaže da je bilo „dobro“, „veoma dobro“ (Postanje 1:4, 31, NW). U stvari, dela stvaranja ’objavljuju Božju slavu‘ i mi takođe treba da ga hvalimo! (Psalam 19:2; 148:1).

Međutim, Božji posao se nije završio stvaranjem neba i zemlje i prvog ljudskog para. Jehovin Sin, Isus Hrist, rekao je: „Moj Otac radi sve do sada“ (Jovan 5:17). Da, Jehova i dalje radi tako što snabdeva svoja stvorenja, održava svoje stvarstvo i čuva svoje verne obožavaoce (Nemija 9:6; Psalam 36:7; 145:15, 16). On čak koristi ljude kao svoje ’saradnike‘ da bi izvršio određene zadatke (1. Korinćanima 3:9).

Rad može biti blagoslov. Zar Biblija ne kaže da je rad prokletstvo? Izveštaj iz Postanja 3:17-19 može se razumeti da je Bog kaznio Adama i Evu zbog pobune tako što im je dao obavezu da rade. Kada je osudio prve ljude, Bog je rekao Adamu: „Sa znojem lica svoga naješćeš se hleba, dokle se ne vratiš u zemlju.“ Da li je rad predstavljao osudu uopšte?

Ne. Zbog toga što su Adam i Eva bili neverni, granice Edenskog vrta nisu proširene u to vreme. Bog je prokleo zemlju. Bili su potrebni znoj i mukotrpan rad da bi se proizvela hrana za preživljavanje (Rimljanima 8:20, 21).

Umesto da opisuje rad kao prokletstvo, Biblija pokazuje da je to blagoslov koji treba ceniti. Kao što je prethodno spomenuto, sam Bog je marljiv radnik. Stvorivši ljude po svom obličju, Jehova im je dao sposobnost i vlast da upravljaju njegovim stvarstvom na zemlji (Postanje 1:26, 28; 2:15). Taj zadatak su dobili pre nego što je Bog izrekao reči zabeležene u Postanju 3:19. Da je rad bio prokletstvo i zlo, Jehova nikada ne bi podstakao ljude da rade. Noje i njegova porodica morali su puno toga da urade pre i posle Potopa. Kada se pojavilo hrišćanstvo, Isusovi učenici su takođe bili podstaknuti da rade (1. Solunjanima 4:11).

Ipak, svi znamo da rad može biti teret u današnje vreme. Stres, opasnosti, dosada, razočaranje, konkurencija, prevara i nepravda jesu samo deo savremenog ’trnja i čička‘. Ali sam rad nije prokletstvo. U Propovedniku 3:13, za rad i plodove rada kaže se da su dar od Boga. (Vidite okvir „Kako izaći na kraj sa stresom na poslu“.)

Svojim radom možete slaviti Boga. Kvalitet rada i umešnost na radnom mestu oduvek su se cenili. Kvalitet rada je jedan od važnih aspekata biblijskog gledišta o radu. Bog obavlja svoj posao na izvanredan način. Dao nam je talente i sposobnosti, i on želi da koristimo  svoje veštine u dobre svrhe. Na primer, tokom izgradnje šatora od sastanka u drevnom Izraelu, Jehova je obdario mudrošću, razumevanjem i znanjem ljude poput Veseleila i Elijava, i tako im omogućio da obave specifične umetničke i praktične poslove (Izlazak 31:1-11). To pokazuje da je Bog bio naročito zainteresovan za funkcionalnost, stručnost, dizajn i druge detalje njihovog posla.

Ovo se može potpuno primeniti na naše gledište o ličnim sposobnostima i radnim navikama. Pomaže nam da na njih gledamo kao na dar od Boga, što ne treba da uzimamo zdravo za gotovo. Zato se hrišćanima savetuje da rade svoj posao kao da sam Bog ocenjuje njihov rad: „Što god činite, radite na tome celom dušom kao Jehovi, a ne ljudima“ (Kološanima 3:23). Božjim slugama se zapoveda  da budu dobri radnici, jer na taj način oni hrišćansku poruku čine još privlačnijom kolegama na poslu i drugim ljudima. (Vidite okvir „Primena biblijskih načela na radnom mestu“.)

Kada je reč o tome, bilo bi dobro da se pitamo koliko je kvalitetan naš rad i koliko truda ulažemo u njega. Da li bi Bog bio zadovoljan našim radom? Da li smo mi potpuno zadovoljni načinom na koji obavljamo dodeljene zadatke? Ako nismo, onda ima mesta za poboljšanje (Poslovice 10:4; 22:29).

Uravnotežite posao s duhovnošću. Iako je marljiv rad za svaku pohvalu, tu je još jedan važan detalj koji je neophodan da bismo pronašli zadovoljstvo u radu i životu. To je duhovnost. Kralj Solomon, koji je naporno radio i uživao u svim bogatstvima i udobnostima koje život može da ponudi, došao je do sledećeg zaključka: „Boga se boj i zapovesti njegove drži, jer je to čoveku sve“ (Propovednik 12:15).

Jasno je da moramo uzeti u obzir Božju volju u svemu što činimo. Da li radimo u skladu s njegovom voljom ili protiv nje? Da li se trudimo da ugodimo Bogu ili nastojimo da ugodimo samo sebi? Ako ne vršimo Božju volju, na kraju  ćemo osetiti bol beznađa, usamljenosti i ispraznosti.

Stiven Berglas predlaže da osobe koje izgaraju ’pronađu nešto što ih pokreće i da to uključe u svoj život‘. Ne postoji bolja motivacija od služenja Onome koji nam je dao veštine i sposobnosti da obavljamo smisaon posao. Ako radimo ono što je ugodno našem Stvoritelju, nećemo biti nezadovoljni. Za Isusa je posao koji je dobio od Jehove bio koristan, zadovoljavajuć i okrepljujuć poput hrane (Jovan 4:34; 5:36). I ne zaboravite da nas je Bog, Najveći radnik, pozvao da budemo njegovi „saradnici“ (1. Korinćanima 3:9).

Dok obožavamo Boga i duhovno napredujemo, mi se pripremamo za nagradonosan posao i odgovornost. Pošto posao često nosi sa sobom pritiske, sukobe i zahteve, naša duboko ukorenjena vera i duhovnost mogu nam pružiti preko potrebnu snagu dok se trudimo da budemo bolji radnici ili poslodavci. S druge strane, realnost života u ovom bezbožnom svetu opominje nas na kojim područjima treba da jačamo svoju veru (1. Korinćanima 16:13, 14).

Vreme kada će rad biti blagoslov

Oni koji se sada trude da služe Bogu mogu se unapred radovati vremenu kada će on obnoviti raj i kada će se na celoj zemlji obavljati koristan posao. Jehovin prorok Isaija je zapisao kako će tada izgledati život: „Oni će kuće graditi i u njima sedeti, i saditi vinograde i rod njihov jesti. Neće oni drugima kuće za naselje graditi, neće oni drugima vinograde saditi... izabranici moji uživaće delo ruku svojih“ (Isaija 65:21-23).

To će zaista biti blagoslovljen rad! Ako saznate šta je Božja volja i postupate u skladu s tim, možete biti među onima koje Jehova blagosilja i koji uvek ’uživaju dobra od svakoga truda svoga‘ (Propovednik 3:13).

[Istaknuti tekst na 8. strani]

Bog je najveći radnik: Postanje 1:1, 4, 31; Jovan 5:17.

[Istaknuti tekst na 8. strani]

Rad može biti blagoslov: Postanje 1:28; 2:15; 1. Solunjanima 4:11.

[Istaknuti tekst na 8. strani]

Svojim radom možete slaviti Boga: Izlazak 31:1-11; Kološanima 3:23.

[Istaknuti tekst na 8. strani]

Uravnotežite posao s duhovnošću: Propovednik 12:15; 1. Korinćanima 3:9.

[Okvir/Slika na 6. strani]

KAKO IZAĆI NA KRAJ SA STRESOM NA POSLU

Medicinski stručnjaci svrstavaju stres na poslu među uobičajene opasnosti na radnom mestu. On može da izazove čir na želucu i depresiju, i čak da dovede do samoubistva. Japanci imaju poseban izraz za to — karoši, to jest „smrt usled preteranog rada“.

Stres mogu izazvati različiti faktori na radnom mestu. Tu spadaju promena radnog vremena ili uslova rada, problemi sa šefom, promena odgovornosti ili vrste posla, odlazak u penziju ili otkaz. Da bi izbegli takav stres, neki pokušaju da promene posao ili okruženje. Drugi traže način da ga suzbiju, ali ubrzo uvide da se on odrazio u drugim područjima života, najčešće u porodici. Neki ljudi čak pate emocionalno, prepuštajući se depresiji i očaju.

Hrišćani su dobro opremljeni da se suoče sa stresom na poslu. Biblija pruža brojna osnovna načela koja nas mogu voditi u ovim teškim vremenima i koja pozitivno utiču na našu duhovnu i emocionalnu dobrobit. Na primer, Isus je rekao: „Nikada nemojte da se brinete za sutrašnji dan, jer će sutrašnji dan imati svoje sopstvene brige. Dosta je svakom danu svoga zla.“ Ovaj savet nas podstiče da se usredsredimo na probleme koje imamo danas, a ne na one koje ćemo možda imati sutra. Tako izbegavamo da ih uvećavamo i da samim tim sebe izlažemo dodatnom pritisku (Matej 6:25-34).

Važno je da se hrišćani oslanjaju na Božju snagu, a ne na svoju vlastitu. Kada osetimo da smo na granici izdržljivosti, Bog nam može dati mir, uliti radost u naše srce i dati nam mudrost da izađemo na kraj s bilo kojom teškoćom. Apostol Pavle je napisao: „Jačajte u Gospodu i u moći njegove snage“ (Efešanima 6:10; Filipljanima 4:7).

Pored toga, čak i stresne situacije mogu imati pozitivan ishod. Kušnje nas podstiču da se obratimo Jehovi, da ga tražimo i uzdamo se u njega. Takođe nas mogu motivisati da i dalje razvijamo hrišćansku ličnost i istrajnost kada smo pod pritiskom. Pavle nas savetuje: „Radujmo se dok smo u nevoljama, jer znamo da nevolja donosi istrajnost; istrajnost pak prokušanost; a prokušanost nadu“ (Rimljanima 5:3, 4).

Tako nas čak i stres može podstaći da duhovno napredujemo umesto da padamo u očaj i budemo žalosni.

[Okvir/Slika na 7. strani]

PRIMENA BIBLIJSKIH NAČELA NA RADNOM MESTU

Stav i ponašanje jednog hrišćanina na poslu može na njegove kolege i ostale delovati tako da im biblijska načela postanu privlačna. U svom pismu Titu, apostol Pavle je podsetio one koji su bili zaposleni da „u svemu budu podložni svojim [poslodavcima], neka im ugađaju, i neka ne odgovaraju drsko, neka ne kradu, nego neka iskazuju dobru vernost u potpunosti, kako bi u svemu ukrašavali nauku našeg Spasitelja, Boga“ (Titu 2:9, 10).

Na primer, zapazi šta je jedan biznismen napisao svetskoj centrali Jehovinih svedoka: „Pišem vam da bih zamolio za dozvolu da zaposlim Jehovine svedoke. Želim da ih uzmem kao radnike, jer sam uveren da su pošteni, iskreni, pouzdani i da ne varaju. Jedino Jehovinim svedocima stvarno verujem. Molim vas da mi pomognete.“

Kajl je hrišćanka koja radi na prijemnom odeljenju u jednoj privatnoj školi. Zbog nesporazuma, jedna koleginica ju je opsovala pred nekim učenicima. „Moram biti pažljiva kako ne bih nanela sramotu Jehovinom imenu“, priseća se Kajl. Narednih pet dana, Kajl je razmišljala o tome kako bi mogla da primeni biblijska načela. Jedno načelo je našla u Rimljanima 12:18, gde piše: „Ako je moguće, koliko do vas stoji, budite u miru sa svim ljudima.“ Poslala je koleginici pismo preko E-pošte i izvinila se zbog zategnutih odnosa između njih dve. Pozvala ju je da ostane malo posle radnog vremena kako bi razgovarale i rešile problem. Kada su to učinile, njena koleginica je popustila i priznala da je Kajl bila mudra što joj je prišla. Rekla joj je: „To mora da ima veze s tvojom religijom“, i srdačno je zagrlila kada su se rastajale. Šta je Kajl zaključila? „Kad god primenjujemo biblijska načela, nećemo pogrešiti.“

[Slika na stranama 4, 5]

Mnogi radnici se osećaju poput zupčanika u bezličnoj mašineriji

[Izvor]

Japan Information Center, Consulate General of Japan in NY

[Izvor slike na 8. strani]

Zemlja: NASA photo