Da li si veran u svemu?
Da li si veran u svemu?
„Ko je veran u najmanjem, veran je i u mnogome“ (LUKA 16:10).
1. Kako Jehova pokazuje da je veran?
DA LI si ikada zapazio šta se tokom dana dešava sa senkom koju drvo baca na zemlju? Najkraće rečeno, ona menja veličinu i položaj! Ljudska nastojanja i obećanja često su promenljiva poput senke. S druge strane, Jehova Bog se ne menja s prolaskom vremena. Govoreći o njemu kao o ’Ocu nebeskih svetlosti‘, učenik Jakov kaže: „Kod njega nema promene u pomeranju senke“ [ili „variranja senke usled pomeranja“, fusnota u NW] (Jakov 1:17). Jehova je nepromenljiv i pouzdan, čak i u najmanjim detaljima. On je ’veran Bog‘ (Ponovljeni zakoni 32:4).
2. (a) Zašto treba da se preispitujemo da bismo utvrdili da li smo verni? (b) Koja ćemo pitanja osmotriti u vezi s vernošću?
2 Kako Bog gleda na pouzdanost svojih slugu? Na isti način na koji je to činio David, koji je o njima rekao: „Oči moje na verne će u zemlji paziti, da bi sa mnom sedeli. Ko pravim putem [„besprekorno“, NW] hodi taj će meni služiti“ (Psalam 101:6). Jehovu veoma raduje vernost njegovih slugu. Apostol Pavle je s dobrim razlogom napisao: „Ono što se... od nastojnika traži jeste da se čovek nađe veran“ (1. Korinćanima 4:2). Šta znači biti veran? Na kojim područjima života treba da budemo verni? Koje blagoslove dobija onaj koji ’hodi u besprekornosti‘?
Šta znači biti veran
3. Na osnovu čega možemo utvrditi da li smo verni?
3 U Jevrejima 3:5 stoji da je ’Mojsije bio veran‘. Zašto se za proroka Mojsija može reći da je bio veran? Prilikom izrade i postavljanja šatora od sastanka, „Mojsije učini sve kako mu zapovedi Jehova, sve tako učini“ (Izlazak 40:16). Budući da obožavamo Jehovu, mi pokazujemo da smo mu verni tako što mu poslušno služimo. To sasvim sigurno znači da treba da ostanemo lojalni Jehovi kada se suočavamo s teškim ispitima i ozbiljnim kušnjama. Međutim, uspešno suočavanje s velikim ispitima nije jedini način na koji možemo da pokažemo da smo verni. Isus je rekao: „Ko je veran u najmanjem, veran je i u mnogome, a ko je nepravedan u najmanjem, nepravedan je i u mnogome“ (Luka 16:10). Moramo biti verni čak i u naizgled malim stvarima.
4, 5. Šta pokazujemo time što smo verni u „najmanjem“?
4 Svakodnevna poslušnost u „najmanjem“ važna je iz dva razloga. Prvo, time pokazujemo kakav stav imamo o Jehovinom suverenitetu. Priseti se ispita lojalnosti s kojim se suočio prvi ljudski par, Adam i Eva. Ono što se tražilo od njih nije bilo nešto naročito teško. U Edenu su imali raznovrsnu hranu i nije trebalo da jedu plod samo s jednog drveta — „drveta poznanja dobra i zla“ (Postanje 2:16, 17). Da su bili poslušni toj jednostavnoj zapovesti, prvi ljudi bi pokazali da žele da Jehova vlada nad njima. Time što svakodnevno sledimo Jehovine smernice, mi pokazujemo da podržavamo njegov suverenitet.
5 Drugo, time kako postupamo u „najmanjem“ pokazuje kako ćemo postupati „i u mnogome“, to jest, kada se u životu suočimo s nekim važnijim pitanjima. U vezi s tim, osmotri šta se dogodilo Danilu i trojici njegovih vernih jevrejskih drugova — Ananiji, Misailu i Azariji. Godine 617. pre n. e., bili su odvedeni u zarobljeništvo u Vavilon. Dok su još uvek bili mladi, najverovatnije u tinejdžerskim godinama, njih četvorica su bila izabrana da služe na dvoru kralja Navuhodonosora. Tamo im je bio ’određen obrok na dan od jela kraljevskog i od vina koje on pijaše, u nameri da ih izdržava tri godine, posle kojih će oni biti u službi kraljevoj‘ (Danilo 1:3-5).
6. S kojim su se ispitom na kraljevom dvoru u Vavilonu suočili Danilo i trojica njegovih jevrejskih drugova?
6 Međutim, hrana koja se služila na dvoru vavilonskog kralja predstavljala je izazov za četvoricu mladih Jevreja. U hrani koja se nalazila na kraljevoj trpezi najverovatnije je bilo nečega što je po Mojsijevom zakonu bilo zabranjeno (Ponovljeni zakoni 14:3-20). Možda iz ubijenih životinja nije bila ispuštena krv i jedenje takvog mesa predstavljalo bi kršenje Božjeg Zakona (Ponovljeni zakoni 12:23-25). Osim toga, hrana je možda bila prinošena idolima, što su prema običaju vavilonski obožavaoci činili pre nego što bi se pridružili zajedničkom obroku.
7. Šta su Danilo i njegova tri druga pokazali svojom poslušnošću?
7 Nema sumnje da ljudima na dvoru vavilonskog kralja nečija ograničenja u pogledu ishrane nisu bila od nekog posebnog značaja. Međutim, Danilo i njegovi drugovi bili su odlučni u svom srcu da se ne uprljaju hranom koja je u Zakonu koji je Bog dao Izraelu bila zabranjena. To je bilo nešto što se ticalo njihove lojalnosti i vernosti Bogu. Zato su tražili da dobijaju povrće i vodu, što im je i bilo odobreno (Danilo 1:9-14). To što su uradila ova četiri mladića nekima danas može delovati beznačajno. Međutim, time što su bili poslušni Bogu pokazali su na čijoj su strani kada je u pitanju njegov suverenitet.
8. (a) S kojim su se velikim ispitom lojalnosti suočila trojica Jevreja? (b) Kakav je bio ishod tog ispita, i šta nam to govori?
8 Time što su bili verni u onome što možda nije delovalo tako važno, Danilo i njegova tri druga pripremili su se za veći ispit. Otvori 3. poglavlje biblijske knjige proroka Danila i pročitaj kako su se ta trojica Jevreja suočila sa smrtnom kaznom zbog toga što su odbili da obožavaju zlatan kip koji je podigao kralj Navuhodonosor. Kada su bili izvedeni pred kralja, odlučno su saopštili svoju odluku: „Evo Bog naš, kome mi služimo može nas izbaviti iz peći užarene, i on će nas izbaviti iz tvojih ruku, kralju. A i da ne bi, znaj, kralju, da nećemo služiti bogovima tvojim, i da se nećemo pokloniti zlatnom kipu koji si ti podigao“ (Danilo 3:17, 18). Da li ih je Jehova izbavio? Stražari koji su bacili ove mlade ljude u užarenu peć izgubili su život, ali trojica mladih Jevreja su ostali živi — vrelina te užarene peći uopšte im nije naudila! To što su već ranije pokazali vernost pomoglo im je da se pripreme da ostanu verni i tokom ovog velikog ispita. Zar to ne pokazuje koliko je važno da budemo verni u malim stvarima?
Vernost u pogledu „nepravednog bogatstva“
9. Kakav je kontekst Isusovih reči zabeleženih u Luki 16:10?
9 Pre nego što je izneo načelo da će osoba koja je verna u naizgled malim stvarima biti verna i u velikim stvarima, Isus je svojim slušaocima dao sledeći savet: „Načinite sebi prijatelje pomoću nepravednog bogatstva, da bi vas, kad ono zataji, primili u večna boravišta.“ Zatim je naveo već pomenutu izjavu o vernosti u najmanjim stvarima i onda rekao: „Ako se dakle niste pokazali vernima u nepravednom bogatstvu, ko će vam poveriti ono istinsko?... Nijedan kućni sluga ne može robovati dvojici gospodara; jer ili će jednog mrzeti, a drugog voleti, ili će uz jednog prionuti, a drugog prezirati. Ne možete robovati Bogu i Bogatstvu“ (Luka 16:9-13).
10. Kako načinom na koji koristimo ’nepravedno bogatstvo‘ možemo pokazati da smo verni?
10 Kontekst pokazuje da se ono što je Isus rekao u Luki 16:10 prvenstveno odnosilo na korišćenje „nepravednog bogatstva“, to jest naših materijalnih poseda. To bogatstvo je nazvano nepravednim zato što su materijalna bogatstva — posebno novac — u vlasti grešnih ljudi. Sem toga, želja za sticanjem bogatstva može voditi do nepravednih postupaka. Vernost pokazujemo tako što mudro koristimo svoje materijalne posede. Umesto da budemo sebični, želimo da ih koristimo kako bismo unapređivali interese Kraljevstva i da bismo pomagali onima koji su u nekoj nevolji. Kada smo verni na ovaj način, mi postajemo prijatelji sa Jehovom Bogom i Isusom Hristom, koji poseduju „večna boravišta“. Oni će nas primiti u ta boravišta i dati nam večni život, ili na nebu ili u Raju na zemlji.
11. Zašto ne treba da oklevamo da objasnimo stanarima da prihvatamo priloge za delo koje obavljamo širom sveta?
11 Razmisli i o tome kakvu mogućnost pružamo ljudima kojima, kada objavljujemo poruku o Kraljevstvu, ostavimo biblijsku literaturu i objasnimo da prihvatamo dobrovoljne priloge za delo koje širom sveta obavlja Jehovin narod. Zar im tada ne pružamo priliku da mudro koriste svoja materijalna sredstva? Premda se stih iz Luke 16:10 prvenstveno odnosio na korišćenje materijalnih sredstava, načelo koje se nalazi u njemu primenjuje se i na druge aspekte života.
Poštenje je zaista važno
12, 13. Na kojim područjima treba da budemo pošteni?
12 Apostol Pavle je napisao: „Uvereni [smo] da imamo poštenu savest, jer u svemu želimo da se pošteno vladamo“ (Jevrejima 13:18). „U svemu“ se sigurno odnosi na sve što je povezano s korišćenjem novca. Porez i ostalo što smo dužni plaćamo spremno i pošteno. Zašto? To radimo zbog svoje savesti i prvenstveno iz ljubavi prema Bogu i poslušnosti njegovim zakonima (Rimljanima 13:5, 6). Šta radimo kada pronađemo nešto što nam ne pripada? Trudimo se da tu stvar vratimo njenom vlasniku. Kako je to samo dobro svedočanstvo kada osobi objasnimo zašto smo joj vratili stvar koju je izgubila!
13 Da bismo bili verni i pošteni u svemu potrebno je da budemo pošteni i na radnom mestu. Naše dobre radne navike govore o tome kakav je Bog kog zastupamo. Mi ne „krademo“ vreme tako što bismo bili lenji. Umesto toga, radimo marljivo, kao da radimo za Jehovu (Efešanima 4:28; Kološanima 3:23). Procenjuje se da u jednoj evropskoj zemlji trećina svih radnika koji zatraže da im lekar otvori bolovanje čini to iako u stvari nisu bolesni. Prave Božje sluge ne traže izgovore da ne bi otišli na posao. Poslodavci ponekad ponude Jehovinim svedocima unapređenje zato što vide da su pošteni i vredni (Poslovice 10:4).
Vernost u hrišćanskoj službi
14, 15. Koji su neki od načina na koje možemo pokazati da smo verni u hrišćanskoj službi?
14 Kako pokazujemo da smo verni kada je u pitanju služba koja nam je poverena? „Uvek prinosimo Bogu žrtvu hvale“, kaže Biblija, „to jest plod usana koje daju javnu izjavu za njegovo ime“ (Jevrejima 13:15). Najbolji način da pokažemo da smo verni kada je u pitanju služba jeste da redovno učestvujemo u njoj. Zašto bismo dopustili da prođe čitav mesec a da nismo svedočili o Jehovi i njegovim namerama? Redovno učešće u propovedničkom delu takođe nam pomaže da budemo veštiji i delotvorniji.
15 Još jedan lep način da pokažemo da smo verni kada je u pitanju služba jeste da primenjujemo predloge koji se nalaze u Kuli stražari i Našoj službi za Kraljevstvo. Zar nismo uspešniji u službi kada se pripremamo i koristimo predložene ili neke druge realne prezentacije? Da li brzo odemo u naknadnu posetu kod nekoga ko je pokazao zanimanje za poruku o Kraljevstvu? Kako stoje stvari s biblijskim studijima koje smo započeli sa zainteresovanim osobama? Da li smo pouzdani i verni u pogledu vođenja tih studija? To što smo verni u službi može doneti život i nama i onima koji nas slušaju (1. Timoteju 4:15, 16).
Budimo odvojeni od sveta
16, 17. Na koje sve načine možemo pokazati da smo odvojeni od sveta?
16 U molitvi Bogu, Isus je o svojim sledbenicima rekao: „Ja sam im dao tvoju reč, a svet ih je zamrzeo, jer nisu deo sveta, kao što ni ja nisam deo sveta. Ne molim te da ih uzmeš sa sveta, nego da ih čuvaš zbog zloga. Oni nisu deo sveta, kao što ni ja nisam deo sveta“ (Jovan 17:14-16). Mi smo odlučni i rešeni da ostanemo odvojeni od sveta kada su u pitanju velike stvari, kao što su neutralnost, religiozni praznici i običaji, i nemoral. Međutim, šta je s manjim stvarima? Može li se desiti da svet ipak utiče na nas a da mi toga nismo ni svesni? Na primer, ako ne pazimo, kako samo lako naše odevanje može postati neprimereno i neprikladno! Ako želimo da budemo verni, potrebno je da u pogledu oblačenja i doterivanja budemo ’skromni i zdravih misli‘ (1. Timoteju 2:9, 10). Dakle, „ni na koji način ne dajemo nikakav povod za spoticanje, da se našoj službi ne bi našla zamerka; nego se u svemu preporučujemo kao Božje sluge“ (2. Korinćanima 6:3, 4).
17 Želja da odamo čast Jehovi podstiče nas da na skupštinskim sastancima budemo odeveni na dostojanstven način. Isto je i kada se okupljamo u većem broju, na većim skupovima i kongresima. Naša odeća treba da bude praktična i pristojna. Time dajemo svedočanstvo ljudima koji nas posmatraju. Čak i anđeli vide šta radimo, kao što su videli Pavla i njegove hrišćanske saradnike (1. Korinćanima 4:9). U stvari, mi uvek treba da budemo prikladno odeveni. Neki možda misle da je vernost u izboru odeće mala stvar, ali Bog to smatra važnim.
Vernost donosi blagoslove
18, 19. Koje blagoslove donosi vernost?
18 Za prave hrišćane se kaže da su „vrsni nastojnici Božje nezaslužene dobrote koja se izražava na razne načine“. Kao takvi, oni ’zavise od snage koju daje Bog‘ (1. Petrova 4:10, 11). Štaviše, to što smo nastojnici znači da nam je povereno nešto što nam u stvari ne pripada — poverena nam je Božja nezaslužena dobrota koja obuhvata i službu. Pokazujući se kao verni nastojnici, mi se oslanjamo na snagu koju daje Bog, ’snagu koja nadilazi uobičajenu‘ (2. Korinćanima 4:7). Kakva divna pouka koja će nam pomoći da se suočimo s bilo kojim ispitom koji će možda doći u budućnosti!
19 Psalmista je pevao: „Ljubite Jehovu, svi sveti njegovi! Jehova čuva vernike“ (Psalam 31:24). Budimo odlučni da budemo verni, potpuno uvereni da je Jehova ’Spasitelj ljudi svih vrsta, posebno onih koji su verni‘ (1. Timoteju 4:10).
Da li se sećaš?
• Zašto treba da budemo ’verni u najmanjem‘?
• Kako možemo pokazati da smo verni
kada se radi o poštenju?
kada se radi o službi?
kada se radi o odvojenosti od sveta?
[Pitanja za razmatranje]
[Slike na 26. strani]
Verni u najmanjem, verni i u mnogome
[Slika na 29. strani]
’U svemu se pošteno vladajmo‘
[Slika na 29. strani]
Lep način da pokažemo da smo verni jeste da se dobro pripremamo za službu
[Slika na 30. strani]
Budi skroman u oblačenju i doterivanju