„Proveravajte sami sebe“

„Ispitujte da li ste u veri, proveravajte sami sebe“ (2. KORINĆANIMA 13:5).

1, 2. (a) U kakvu situaciju možemo dospeti ukoliko nismo sigurni u svoja verovanja? (b) Zbog čega neki u Korintu u prvom veku nisu bili sigurni kojim putem treba da idu?

 PUTUJUĆI kroz jedan predeo, čovek stiže do raskrsnice. Pošto nije siguran koji put vodi do njegovog odredišta, pita prolaznike kuda da krene, ali dobija različite odgovore. Zbunjen je i ne zna kojim putem da krene dalje. I mi se možemo naći u sličnoj situaciji ako imamo neke sumnje u vezi sa svojim verovanjima. Takva nesigurnost može uticati na našu sposobnost da donosimo odluke, što može dovesti do toga da ne znamo kojim putem treba da idemo.

² U prvom veku, neki hrišćani u korintskoj skupštini u Grčkoj, našli su se u takvoj situaciji. Tom prilikom su ’nadapostoli‘ dovodili u pitanje autoritet apostola Pavla, govoreći: „Njegove poslanice su teške i snažne, ali njegova lična prisutnost je slaba, a njegov govor prezira vredan“ (2. Korinćanima 10:7-12; 11:5, 6). Usled takvog gledišta, izgleda da neki u korintskoj skupštini nisu bili sigurni kako treba da hode.

3, 4. Zašto je savet koji je Pavle dao Korinćanima značajan i za nas?

³ Pavle je bio u Korintu 50. n. e. i tada je u tom gradu osnovao skupštinu. Tamo se ’zadržao godinu i šest meseci i poučavao je Božjoj reči‘. Zbog toga „mnogi Korinćani koji su slušali, počeše da veruju i krstiše se“ (Dela apostolska 18:5-11). Pavle je bio iskreno zainteresovan za duhovnu dobrobit suvernika iz Korinta. Štaviše, Korinćani su mu pisali tražeći od njega savete o nekim stvarima (1. Korinćanima 7:1). Zato im je dao neke veoma dobre savete.

⁴ „Ispitujte da li ste u veri“, napisao je Pavle, „proveravajte sami sebe“ (2. Korinćanima 13:5). Primenjivanje ovog saveta pomoglo bi braći u Korintu da ne budu nesigurna u pogledu puta kojim treba da idu. Isto važi i za nas. Kako onda možemo slediti ovaj Pavlov savet? Kako možemo ispitati da li smo u veri? Sem toga, šta se podrazumeva pod tim da proveravamo sami sebe?

„Ispitujte da li ste u veri“

5, 6. Koji standard imamo da bismo ispitali da li smo u veri, i zašto je taj standard savršen?

⁵ Prilikom nekog ispitivanja, obično postoji nešto što se ispituje i neka mera ili standard na osnovu kog se vrši ispitivanje. U ovom slučaju, predmet ispitivanja nije ono u šta verujemo, to jest skup verovanja koja smo prihvatili. Predmet ispitivanja smo mi kao pojedinci. Imamo i savršeni standard. U jednoj pesmi koju je sastavio psalmista David stoji: „Savršen je zakon Jehovin, — on dušu krepi. Svedočanstvo Jehovino je verno [„opomena je Jehovina pouzdana“, NW], — daje mudrost nevinome. Pravedne su naredbe Jehovine, — one srce vesele. Zapovest  je Jehovina svetla, — ona oči prosvetljuje“ (Psalam 19:8, 9). U Bibliji se nalaze Jehovini savršeni zakoni i pravedne naredbe, zatim pouzdane opomene i svetle zapovesti. Njena poruka predstavlja savršeni standard za ispitivanje.

⁶ Što se tiče te od Boga nadahnute poruke, apostol Pavle kaže: „Božja reč je živa i ima moć i oštrija je od svakog dvoseklog mača i prodire čak dotle da razdvaja dušu i duh, zglobove i njihovu moždinu, i može razabrati pomisli i namere srca“ (Jevrejima 4:12). Prema tome, Božja reč može ispitati naše srce — kakvi smo u stvari unutra. Kako mi lično možemo upotrebiti tu moćnu i oštru poruku? Psalmista nam daje sasvim jasan odgovor na ovo pitanje. U pesmi je rekao: „Blažen čovek... [kome] zakon Jehovin omile i dan i noć o zakonu Jehovinom misli“ (Psalam 1:1, 2). „Zakon Jehovin“ se nalazi u Božjoj pisanoj Reči, Bibliji. Moramo nalaziti zadovoljstvo u čitanju Jehovine Reči. Zaista, moramo izdvajati vreme da razmišljamo, to jest da meditiramo o onome što čitamo. Dok to radimo, potrebno je da sebe, kao predmet ispitivanja, sagledamo u svetlu onoga što stoji u njoj.

7. Koji je osnovni način da ispitamo da li smo u veri?

⁷ Zato, osnovni način da ispitamo da li smo u veri jeste da pod molitvom čitamo Božju Reč, meditiramo o njoj i ispitujemo do koje su mere naši postupci u skladu sa onim što učimo. Možemo biti radosni jer imamo mnogo toga što nam pomaže da razumemo Božju Reč.

8. Kako nam publikacije ’vernog i razboritog roba‘ pomažu da ispitamo da li smo u veri?

⁸ Jehova nas poučava i pruža nam smernice preko publikacija ’vernog i razboritog roba‘ koje objašnjavaju Pismo (Matej 24:45). Na primer, osmotri okvir „Pitanja za razmišljanje“, koji se nalazi na kraju većine poglavlja u knjizi Približi se Jehovi. a Ovaj deo knjige pruža zaista izvrsnu priliku za razmišljanje! Da bismo ispitali da li smo u veri pomažu nam i mnoge teme koje su obrađene u našim časopisima, Kuli stražari i Probudite se! Što se tiče članaka o knjizi Poslovica koji su objavljeni u nedavnim izdanjima Kule stražare, jedna hrišćanka je rekla: „Smatram da su ovi članci veoma praktični. Oni mi pomažu da ispitam da li su moj govor, postupci i stavovi zaista u skladu s Jehovinim pravednim merilima.“

9, 10. Šta nam Jehova pruža da bi nam pomogao da ispitamo da li smo u veri?

⁹ Obilje smernica i ohrabrenja dobijamo i na skupštinskim sastancima, većim skupovima i kongresima. Sve su to sredstva kojima se Bog služi da bi u duhovnom pogledu pomogao onima za koje je Isaija prorekao: „Biće u potonje vreme da će gora doma Jehovinog utvrđena biti uvrh gora, uzvišena iznad humova, i svi će narodi u njoj se sticati. Ići će tu mnogi narodi i kazaće: Dođite da se popnemo na goru Jehovinu... da nas svojim putevima uči, da hodimo stazama njegovim“ (Isaija 2:2, 3). Zaista je blagoslov imati toliko toga što nam govori o Jehovinim putevima.

¹⁰ Ne treba prevideti ni savete koje pružaju duhovno zrele osobe, a među njima i hrišćanske starešine. Biblija o njima kaže: „Braćo, ako čovek i napravi neki pogrešan korak pre nego što je toga svestan, vi koji ste duhovno sposobni pokušajte da ispravite takvog čoveka u duhu blagosti, dok svaki od vas pazi na sebe, da i sam ne bude  iskušan“ (Galatima 6:1). Koliko samo možemo biti zahvalni što imamo i takvu vrstu pomoći!

11. Šta je potrebno da bismo ispitali da li smo u veri?

¹¹ Naše publikacije, hrišćanski sastanci, imenovana braća — sve su to izvanredni darovi od Jehove. Međutim, da bismo utvrdili da li smo u veri, potrebno je da preispitujemo sami sebe. Zato, kada čitamo naše publikacije ili slušamo savete iz Pisma, treba da se pitamo: ’Da li se ovo odnosi na mene? Da li ja ovo radim? Da li se držim hrišćanskih verovanja?‘ Stav koji imamo prema informacijama koje dobijamo iz svih tih izvora govori nešto o našoj duhovnosti. Biblija kaže: „Telesni čovek ne prima ono što je od Božjeg duha, jer je to za njega ludost... Međutim, duhovni čovek ispituje zaista sve“ (1. Korinćanima 2:14, 15). Zar ne treba da nastojimo da zadržimo pozitivno, duhovno gledište o onome što čitamo u našim knjigama, časopisima i drugim publikacijama, i o onome što slušamo na sastancima i od starešina?

„Proveravajte sami sebe“

12. Šta treba da proverimo kod sebe?

¹² Da bismo proverili sami sebe potrebno je da se preispitujemo. Tačno je da možemo biti u istini, ali kakva je naša duhovnost? Kada proveravamo sebe treba da utvrdimo da li smo dostigli zrelost i da li zaista cenimo duhovne stvari.

13. Prema Jevrejima 5:14, šta je dokaz naše zrelosti?

¹³ Koji dokaz hrišćanske zrelosti možemo tražiti kod sebe? Apostol Pavle je napisao: „Čvrsta hrana pripada zrelima, onima čije su moći zapažanja upotrebom uvežbane da razlikuju ispravno i neispravno“ (Jevrejima 5:14). Svoju zrelost dokazujemo tako što vežbamo svoje moći zapažanja. Baš kao što jedan sportista konstantno trenira da bi njegovi mišići bili u formi i da bi bio uspešan u sportu kojim se bavi, tako i mi moramo naše moći zapažanja uvežbavati primenjivanjem biblijskih načela.

14, 15. Zašto treba da se marljivo trudimo da proučavamo dublje stvari iz Božje Reči?

¹⁴ Međutim, da bismo uvežbali moći zapažanja prvo moramo da steknemo spoznanje. Za to je od presudne važnosti marljiv lični studij. Kada imamo redovan lični studij — naročito kad proučavamo dublje stvari iz Božje Reči — mi razvijamo svoje moći zapažanja. Tokom godina u Kuli stražari su obrađene mnoge duboke teme. Kako reagujemo kada naiđemo na članke koji govore o dubljim istinama? Da li smo skloni tome da ih ne čitamo samo zato što sadrže „neke stvari teško razumljive“? (2. Petrova 3:16). Baš obratno, mi se još više trudimo da bismo razumeli ono o čemu se govori (Efešanima 3:18).

¹⁵ Šta možemo uraditi ako nam teško pada da imamo lični studij?  Veoma je važno da se potrudimo da nađemo zadovoljstvo u tome b (1. Petrova 2:2). Ako želimo dostići zrelost, moramo naučiti da se hranimo čvrstom hranom, to jest dubljim istinama iz Božje Reči. U suprotnom, sasvim je sigurno da će naše moći zapažanja ostati ograničene. Međutim, da bismo postali zreli, pored sticanja moći zapažanja potrebno nam je još nešto. Spoznanje koje stičemo putem marljivog ličnog studija moramo primenjivati u svakodnevnom životu.

16, 17. Koji savet daje učenik Jakov u pogledu toga da budemo „izvršioci reči“?

¹⁶ Sebe možemo proveriti i pomoću dela vere koja pokazuju koliko u stvari cenimo istinu. Koristeći jedno upečatljivo poređenje da bi opisao ovaj način samoispitivanja, učenik Jakov kaže: „Budite izvršioci reči, a ne samo slušači, zavaravajući sami sebe pogrešnim rezonovanjem. Jer ako je neko slušač reči, a nije izvršilac, on je kao čovek koji gleda svoje prirodno lice u ogledalu. Jer se pogleda, pa ode i odmah zaboravi kakav je čovek. Ali onaj ko pomno gleda u savršeni zakon koji pripada slobodi i ko ustraje u tome, on će, zato što nije bio zaboravni slušač već izvršilac dela, biti srećan što ga tvori“ (Jakov 1:22-25).

¹⁷ Jakov u stvari kaže: ’Pomno gledaj u ogledalo Božje reči i proceni sebe. Ustraj u tome i ispitaj se u svetlu onoga što nalaziš u Božjoj reči. I onda, nemoj odmah da zaboraviš ono što si video. Napravi potrebne promene.‘ Ponekad može biti teško da se primeni ovaj savet.

18. Zašto je izazov postupati kao što je Jakov savetovao?

¹⁸ Na primer, razmisli o zahtevu da učestvujemo u delu propovedanja o Kraljevstvu. „Srcem se iskazuje vera za pravednost“, napisao je Pavle, „a ustima se daje javna izjava za spasenje“ (Rimljanima 10:10). Da bismo davali javnu izjavu za spasenje potrebno je da napravimo neke promene. Za većinu od nas, delo propovedanja nije nešto što nam samo od sebe ide od ruke. Ukoliko želimo da budemo revni i da tom delu pridajemo značaj koji ono zaslužuje, potrebne su još veće promene i žrtve (Matej 6:33). Međutim, to što učestvujemo u Jehovinom delu njemu donosi hvalu i mi smo srećni zbog toga. Onda, da li smo revni objavitelji Kraljevstva?

19. Šta sve treba da bude uključeno u naša dela vere?

¹⁹ Šta sve treba da bude uključeno u naša dela vere? Pavle kaže: „Ono što ste naučili a i prihvatili i čuli i videli u vezi sa mnom, to činite; i Bog mira biće s vama“ (Filipljanima 4:9). Dakle, to do koje mere primenjujemo ono  što smo naučili, prihvatili, čuli i videli, u šta spada sve ono što nekog čini predanim hrišćaninom i učenikom, pokazuje kakvi smo u stvari. Jehova je preko svog proroka Isaije rekao: „To je put, idite njim!“ (Isaija 30:21).

20. Kakve su osobe veliki blagoslov za skupštinu?

²⁰ Muškarci i žene koji revno proučavaju Božju Reč, revno propovedaju dobru vest, koji su besprekorni i lojalno podupiru Kraljevstvo, predstavljaju veliki blagoslov za skupštinu. Njihovo prisustvo doprinosi stabilnosti skupštine kojoj pripadaju. Oni su od velike pomoći, posebno zato što ima tako mnogo novih kojima treba posvetiti pažnju. Kada ozbiljno prilazimo Pavlovom savetu da ’ispitujemo da li smo u veri i da proveravamo sami sebe‘, tada ćemo pozitivno uticati i na druge.

Uživaj u vršenju Božje volje

21, 22. Kako možemo uživati u vršenju Božje volje?

²¹ „Bože moj, ja uživam u vršenju volje tvoje“, pevao je David, kralj drevnog Izraela, „i zakon je tvoj duboko u meni“ (Psalam 40:8, NW). David je uživao u vršenju Božje volje. Zašto? Zato što je Jehovin zakon bio u njegovom srcu. On nije bio nesiguran u pogledu toga kojim putem treba da ide.

²² Kada je Božji zakon duboko u nama, nismo nesigurni u pogledu toga kojim putem treba da idemo. Mi uživamo u vršenju Božje volje. Zato, na sve moguće načine ’snažno se naprežimo‘ dok od srca služimo Jehovi (Luka 13:24).

[Fusnote]

Da li se sećaš?

• Kako možemo ispitati da li smo u veri?

• Šta sve treba da uradimo da bismo proverili sami sebe?

• Kako možemo dokazati da smo dostigli hrišćansku zrelost?

• Kako nam dela vere pomažu da ispitamo kakvi smo?

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 23. strani]

Da li znaš koji je osnovni način da ispitaš da li si u veri?

[Slika na 24. strani]

Svoju hrišćansku zrelost dokazujemo time što i dalje uvežbavamo moći zapažanja

[Slike na 25. strani]

To kakve smo osobe pokazujemo time što ’nismo zaboravni slušači već izvršioci reči‘