Izabrane misli iz Druge knjige o kraljevima
Jehovina Reč je živa
Izabrane misli iz Druge knjige o kraljevima
IZVEŠTAJ iz Druge knjige o kraljevima nadovezuje se na izveštaj iz Prve kraljevima. To je priča o 29 kraljeva — od kojih su 12 bili kraljevi Izraela, severnog kraljevstva, a 17 kraljevi južnog kraljevstva Jude. U Drugoj knjizi o kraljevima takođe se govori o delatnosti prorokâ Ilije, Jeliseja i Isaije. Iako knjiga nije napisana strogo hronološkim redom, izveštaj govori o događajima sve do uništenja Samarije i Jerusalima. Sve ukupno, Druga knjiga o kraljevima obuhvata period od 340 godina — od 920. pre n. e. do 580. pre n. e. kada je prorok Jeremija završio pisanje svoje knjige.
Od kakve je vrednosti Druga kraljevima za nas? Šta iz nje možemo naučiti o Jehovi i njegovim delima? Koje pouke možemo izvući iz postupaka kraljeva, proroka i drugih o kojima se govori u ovoj knjizi? Hajde da vidimo šta možemo naučiti iz Druge knjige o kraljevima.
JELISEJ NASLEĐUJE ILIJU
Izraelski kralj Ohozija se razboleo kada je pao u svojoj kući. Od proroka Ilije saznaje da će umreti. Nakon Ohozijine smrti, njegov brat Joram nasleđuje presto. U međuvremenu, Josafat je kralj Jude. Ilija je odnesen u vihoru, a njegov pomoćnik Jelisej ga nasleđuje kao prorok. Tokom otprilike 60 godina njegove službe, Jelisej je učinio mnoga čuda. (Vidi okvir „Jelisejeva čuda“.)
Kada moavski kralj diže pobunu protiv Izraela, Joram, Josafat i edomski kralj izlaze da se bore s njima. Pobeđuju zbog toga što je Josafat veran Jehovi. Kasnije, sirijski kralj planira iznenadni napad na izraelskog kralja. Međutim, Jelisej osujećuje njegovu nameru. Sirijski kralj je besan i šalje „konje i kola i jaku vojsku“ da zarobe Jeliseja (2. Kraljevima 6:14). Jelisej čini dva čuda i Sirci se vraćaju u miru. Kasnije sirijski kralj Ven-Adad opseda Samariju. Zbog toga nastaje teška glad, ali Jelisej proriče da će doći kraj toj gladi.
Nešto kasnije, Jelisej odlazi u Damask. Kralj Ven-Adad, koji je sada bolestan, šalje Azaila da pita da li će se oporaviti od bolesti. Jelisej proriče da će kralj umreti i da će Azailo vladati umesto njega. Odmah sutradan, Azailo ubija kralja pomoću mokrog ’pokrivača‘ i preuzima kraljevstvo (2. Kraljevima 8:15). U Judi, Josafatov sin Joram postaje kralj, a nasleđuje ga njegov sin Ohozija. (Vidi okvir „Kraljevi Jude i Izraela“.)
Odgovori na biblijska pitanja:
2:9 — Zašto je Jelisej tražio ’dvostruki deo Ilijinog duha‘? Da bi udovoljio odgovornostima koje je imao kao prorok u Izraelu, Jeliseju će biti potreban isti duh koji je Ilija pokazao, duh hrabrosti i neustrašivosti. Uvidevši to, Jelisej je tražio dvostruki deo Ilijinog duha. Ilija je postavio Jeliseja za svog naslednika i on mu je šest godina bio sluga, tako da je Jelisej na Iliju gledao kao na svog duhovnog oca; Jelisej je Iliji bio kao prvorođeni duhovni sin (1. Kraljevima 19:19-21; 2. Kraljevima 2:12). Stoga, baš kao što doslovni prvenac dobija dva dela očevog nasleđa, Jelisej je od Ilije tražio i dobio dva dela duhovnog nasleđa.
2:11 — Šta je bilo „nebo“ na koje je ’Ilija u vihoru uzet‘? To nisu neki udaljeni delovi svemira niti duhovno prebivalište Boga i njegovih anđeoskih sinova (Ponovljeni zakoni 4:19; Psalam 11:4; Matej 6:9; 18:10). „Nebo“ na koje je Ilija uzašao bila je atmosfera (Psalam 78:26; Matej 6:26). Leteći kroz zemljinu atmosferu, ognjena kola su očigledno prenela Iliju na neki drugi deo zemlje, gde je neko vreme još živeo. U stvari, Ilija je godinama kasnije napisao pismo Joramu, kralju Jude (2. Letopisa 21:1, 12-15).
5:15, 16 — Zašto Jelisej nije prihvatio Namanov dar? Jelisej je odbio dar jer je znao da nije svojom silom učinio čudo kada je izlečio Namana, već je to učinio Jehovinom silom. Njemu je bilo nezamislivo da profitira na račun službe koju mu je Bog dodelio. Jehovine sluge danas ne izvlače ličnu korist iz toga što mu služe. Oni uzimaju k srcu Isusovo upozorenje: „Badava ste dobili, badava i dajte“ (Matej 10:8).
5:18, 19 — Da li je Naman molio za oproštaj zato što je učestvovao u religioznom činu? Sirijski kralj je očigledno bio star i slab i morao je da se nasloni na Namana. Kada se kralj klanjao Rimonu, Naman je činio to isto. Međutim, što se Namana tiče, to je jednostavno bio mehanički pokret, nešto što je morao činiti da bi se kralj oslanjao na njega, a nije bio čin obožavanja. Naman je molio Jehovu da mu oprosti što je obavljao svoju građansku dužnost. Jelisej, koji je verovao Namanu, rekao mu je: „Idi s mirom.“
Pouka za nas:
1:13, 14. Ako izvlačimo pouku iz iskustva drugih i ako smo ponizni, to može spasti naš život.
2:2, 4, 6. Premda je Jelisej bio Ilijin sluga možda već šest godina, insistirao je na tome da ga ne napusti. Kako dobar primer lojalnosti i prijateljstva! (Poslovice 18:24).
2:23, 24. Glavni razlog zbog kog su se deca rugala Jeliseju, koji je bio ćelav, bio je taj što je nosio Ilijinu proročku odeću. Deca su prepoznala Jeliseja kao Jehovinog predstavnika i jednostavno nisu želela da bude tu. Rekli su mu da se ’popne‘, što je značilo da nastavi da se penje ka Vetilju ili da bude uzet na nebo kao Ilija. Deca su očigledno odražavala neprijateljski stav svojih roditelja. Kako je važno da roditelji poučavaju svoju decu da poštuju Božje predstavnike!
3:14, 18, 24. Jehovina reč se uvek obistini.
3:22. Odsjaj ranog jutarnjeg sunca stvorio je optičku varku, tako da je voda izgledala kao krv, možda zato što je u zemljištu u nedavno iskopanom rovu bilo crvene gline. Jehova može koristiti prirodne fenomene da izvrši svoju nameru.
4:8-11. Prepoznavši Jeliseja kao ’Božjeg čoveka‘, jedna žena iz Sunama ukazala mu je gostoprimstvo. Zar ne bi trebalo da i mi to činimo vernim Jehovinim slugama?
5:3. Izraelska devojčica je imala veru u to da Bog ima moć da čini čuda. Takođe je imala hrabrosti da govori o svojoj veri. Mladi, da li se trudite da ojačate veru u Božja obećanja i da skupite hrabrost da govorite o istini sa svojim nastavnicima i školskim drugovima?
5:9-19. Zar nam Namanov primer ne dokazuje da ponosna osoba može da se nauči poniznosti? (1. Petrova 5:5).
5:20-27. Kako je Gijezije skupo platio to što je pokušao da se posluži prevarom! Ako razmišljamo o tome kako nam vođenje dvostrukog života može doneti bol i tragediju, to nam može pomoći da izbegavamo takav način života.
IZRAEL I JUDA ODLAZE U IZGNANSTVO
Juj je pomazan za kralja nad Izraelom. On ne gubi vreme, već odmah preduzima akciju kako bi zatro Ahavov dom. Juj uspešno iskorenjuje obožavanje Vala iz Izraela (2. Kraljevima 10:28). Nakon što saznaje da je Juj ubio njenog sina, Ohozijina majka Gotolija ’ustaje i pobija sav rod kraljevski‘ kako bi se domogla prestola (2. Kraljevima 11:1). Spasen je samo Ohozijin sin Joas, koji je još beba. Nakon što su ga šest godina krili, pomazan je za kralja nad Judom. Sve dok ga savetuje sveštenik Jodaj, Joas čini ono što je pravo u Jehovinim očima.
Nakon Juja, svi kraljevi koji vladaju Izraelom čine ono što je zlo u Jehovinim očima. Jelisej umire prirodnom smrću u vreme Jujevog unuka. Ahaz je četvrti kralj Jude koji nasleđuje Joasa i on ’ne čini ono što je pravo pred očima Jehove‘ (2. Kraljevima 16:1, 2). Međutim njegov sin Jezekija dokazuje da je kralj koji je ’prionuo uz Jehovu‘ (2. Kraljevima 17:20; 18:6). Godine 740. pre n. e., kada Jezekija vlada nad Judom a Osija nad Izraelom, asirski kralj Salmanasar ’uzima Samariju i odvodi Izrael u ropstvo u Asiriju‘ (2. Kraljevima 17:6). Kasnije su stranci dovedeni na teritoriju Izraela, i tako nastaje samarićanska religija.
Od sedam kraljeva koji nasleđuju Jezekiju u Judi, samo Josija preduzima korake da ukloni krivu religiju iz zemlje. Konačno, 607. pre n. e. Vavilonci osvajaju Jerusalim i ’tako odvode Judu u roblje daleko od zemlje svoje‘ (2. Kraljevima 25:21, 22a).
Odgovori na biblijska pitanja:
13:20, 21 — Da li ovo čudo govori u prilog tome da treba poštovati relikvije? Ne. Biblija ne pokazuje da su se Jelisejeve kosti ikada poštovale. Ovo čudo je učinjeno Božjom silom, baš kao i sva čuda koja je Jelisej učinio dok je još bio živ.
15:1-6 — Zašto je Jehova udario Azariju (Oziju) gubom? „Kad se [Ozija] osili, ponese se srce njegovo... i sagreši Jehovi, Bogu svome, i uđe u hram Jehovin da kadi na oltaru kadionom.“ Kada su se sveštenici suprotstavili kralju Oziji i rekli mu da ’izađe iz svetilišta‘, on se razgnevio na njih i u istom trenutku oboleo od gube (2. Letopisa 26:16-20).
18:19-21, 25 — Da li je Jezekija sklopio savez sa Egiptom? Nije. Ravsakova optužba je bila lažna, baš kao i njegova tvrdnja da je došao po ’volji Jehovinoj‘. Verni kralj Jezekija se oslanjao samo na Jehovu.
Pouka za nas:
9:7, 26. Stroga osuda Ahavovog doma pokazuje da Jehova mrzi krivo obožavanje i prolivanje nedužne krvi.
9:20. To što je Juj bio na glasu kao strastven vozač bojnih kola bilo je dokaz njegove revnosti u izvršavanju zadatka koji je dobio. Da li si ti poznat kao revan objavitelj Kraljevstva? (2. Timoteju 4:2).
9:36, 37; 10:17; 13:18, 19, 25; 14:25; 19:20, 32-36; 20:16, 17; 24:13. Možemo biti sigurni da ’reč koja izlazi iz usta Jehovinih uvek ispuni njegovu nameru‘ (Isaija 55:10, 11).
10:15. Baš kao što je Jonadav celim srcem prihvatio Jujev poziv da se popne u njegova bojna kola, „veliko mnoštvo“ spremno pruža podršku Isusu Hristu, savremenom Juju, i njegovim pomazanim sledbenicima (Otkrivenje 7:9).
10:30, 31. Premda Juj nije uvek bio besprekoran, Jehova je pokazao cenjenje za ono što je on učinio. Zaista, „Bog nije nepravedan da zaboravi vaše delo“ (Jevrejima 6:10).
13:14-19. Pošto se Jujev unuk Joas nije dovoljno trudio, već je samo tri puta udario strelama o zemlju, imao je ograničen uspeh u borbi protiv Siraca. Jehova očekuje od nas da zadatak koji nam je dodeljen izvršavamo celim srcem i revno.
20:2-6. Jehova ’sluša molitve‘ (Psalam 65:3).
24:3, 4. Zbog Manasijine krivice za krv, Jehova ’nije hteo da oprosti‘ Judi. Za Boga je krv nedužnih dragocena. Možemo biti sigurni da će Jehova osvetiti nevinu krv tako što će uništiti one koji su je prolili (Psalam 37:9-11; 145:20).
Vredna za nas
Druga knjiga o kraljevima prikazuje Jehovu kao Boga koji ispunjava obećanja. To što su stanovnici dva kraljevstva, najpre Izraela a zatim i Jude, odvedeni u ropstvo, na upečatljiv način nam pokazuje kako se ispunila proročanska osuda zapisana u Ponovljenim zakonima 28:15–29:28. Druga knjiga o kraljevima opisuje Jeliseja kao proroka koji je bio veoma revan za Jehovino ime i pravo obožavanje. Jezekija i Josija su prikazani kao ponizni kraljevi koji su poštovali Božji zakon.
Dok razmišljamo o stavovima i postupcima kraljeva, proroka i drugih o kojima se govori u Drugoj kraljevima, zar ne izvlačimo važne pouke u vezi s tim za čim treba da težimo a šta da izbegavamo? (Rimljanima 15:4; 1. Korinćanima 10:11). Zaista, „Božja reč je živa i ima moć“ (Jevrejima 4:12).
[Okvir/Slika na 10. strani]
JELISEJEVA ČUDA
1. Razdeljene vode Jordana (2. Kraljevima 2:14).
2. Nezdrava voda u Jerihonu postaje zdrava (2. Kraljevima 2:19-22).
3. Maloletne prestupnike napadaju medvedi (2. Kraljevima 2:23, 24).
4. Vojska snabdevena vodom (2. Kraljevima 3:16-26).
5. Udovica dobija ulje za jelo (2. Kraljevima 4:1-7).
6. Nerotkinja iz Sunama rađa dete (2. Kraljevima 4:8-17).
7. Dete vraćeno iz mrtvih (2. Kraljevima 4:18-37).
8. Otrovno varivo postaje jestivo (2. Kraljevima 4:38-41).
9. Stotinu ljudi nahranjeno sa dvadeset hlebova (2. Kraljevima 4:42-44).
10. Naman izlečen od gube (2. Kraljevima 5:1-14).
11. Gijezije dobija Namanovu gubu (2. Kraljevima 5:24-27).
12. Gvožđe od sekire isplivalo (2. Kraljevima 6:5-7).
13. Sluga vidi anđeoska kola (2. Kraljevima 6:15-17).
14. Sirijski vojnici oslepljeni (2. Kraljevima 6:18).
15. Sirijskim vojnicima vraćen vid (2. Kraljevima 6:19-23).
16. Mrtav čovek vraćen u život (2. Kraljevima 13:20, 21).
[Tabela/Slike na 12. strani]
KRALJEVI JUDE I IZRAELA
Saul/David/Solomon: 1117/1077/1037. pre n. e. a
KRALJEVSTVO JUDE GODINA (PRE N. E.) KRALJEVSTVO IZRAELA
Rovoam ․․․․․․ 997. ․․․․․․ Jerovoam
Avija/Asa ․․․․ 980/978. ․․․․
․․ 976/975/952. ․․ Nadav/Vasa/Ila
․․ 951/951/951. ․․ Zimrije/Amrije/Tivnija
․․․․․․ 940. ․․․․․․ Ahav
Josafat ․․․․․․ 937. ․․․․․․
․․․․ 920/917. ․․․․ Ohozija/Joram
Joram ․․․․․․ 913. ․․․․․․
Ohozija ․․․․․․ 906. ․․․․․․
(Gotolija) ․․․․․․ 905. ․․․․․․ Juj
Joas ․․․․․․ 898. ․․․․․․
․․․․ 876/859. ․․․․ Joahaz/Joas
Amasija ․․․․․․ 858. ․․․․․․
․․․․․․ 844. ․․․․․․ Jerovoam II
Azarija (Ozija) ․․․․․․ 829. ․․․․․․
․․ 803/791/791. ․․ Zaharija/Selum/Menajim
․․․․ 780/778. ․․․․ Fakija/Fekaj
Jotam/Ahaz ․․․․ 777/762. ․․․․
․․․․․․ 758. ․․․․․․ Osija
Jezekija ․․․․․․ 746. ․․․․․․
․․․․․․ 740. ․․․․․․ Samarija osvojena
Manasija/Amos/Josija ․․ 717/661/659. ․․
Joahaz/Joakim ․․․․ 628/628. ․․․․
Joahin/Sedekija ․․․․ 618/617. ․․․․
Jerusalim uništen ․․․․․․ 607. ․․․․․․
[Fusnota]
a Neke godine okvirno ukazuju na prvu godinu vladanja.
[Slika na stranama 8, 9]
Naman se ponizio i bio je izlečen Jehovinom silom
[Slika na stranama 8, 9]
Šta se desilo Iliji kada je ’u vihoru uzet na nebo‘?