Kada imamo razlog da se uvredimo?

U PROPOVEDNIKU 7:9 (NW) stoji: „Uvredljivost počiva u nedrima bezumnih.“ Ovaj stih pokazuje da ne treba da budemo preterano osetljivi kada nas neko uvredi. Umesto toga, treba da budemo spremni da oprostimo.

Međutim, da li Propovednik 7:9 kaže da nikada ne treba ni zbog čega da se uvredimo, da treba da oprostimo sve uvrede bez obzira koliko su ozbiljne ili česte i da ne preduzimamo ništa da bi to rešili? Da li treba da budemo ravnodušni u situacijama kada smo nekog uvredili svojim rečima ili postupcima zato što znamo da on treba da oprosti? Ne bi se moglo reći da je tako.

Jehova Bog je oličenje ljubavi, milosrđa, opraštanja i dugotrpljivosti. Ipak, u Bibliji je zabeleženo više slučajeva kada su ljudi vređali Boga. Kada je uvreda bila ozbiljna, on je preduzimao akciju protiv onih koji su ga vređali. Osmotrimo neke primere.

Uvrede protiv Jehove

Izveštaj iz 1. Kraljevima 15:30 (NW) govori o gresima Jerovoama ’kojima je naveo Izrael na greh i o njegovim uvredama kojima je izazivao Jehovu‘. U 2. Letopisa 28:25 (NW), za judejskog kralja Ahaza Biblija kaže: „Podigao je obredne uzvišice... da se prinosi kâd drugim bogovima. Tako je vređao Jehovu, Boga svojih praočeva.“ Još jedan primer nalazi se u Sudijama 2:11-14 (NW), gde stoji: ’Izraelovi sinovi počeli su da čine ono što je zlo u Jehovinim očima i da služe Valima... i tako su vređali Jehovu. Tada se Jehova razgnevio na Izrael i predao ih u ruke pljačkašima.‘

Postoje i druge stvari koje vređaju Jehovu i koje su zahtevale odlučnu akciju. Na primer, u Izlasku 22:18-20 čitamo: „Vešticu nećeš ostavljati da živi. Ko bi obležao živinče biće kažnjen smrću. Ko prinosi žrtvu drugim bogovima osim jedinoga Jehove, biće predan da se istrebi.“

Jehova nije u nedogled opraštao ozbiljne uvrede drevnih Izraelaca kada su ga uporno vređali i kada nisu pokazivali iskreno pokajanje. Kada se nisu iskreno kajali niti činili dela kojima bi pokazali da žele da slušaju Jehovu, Bog bi na kraju dozvolio da krivci budu uništeni. To se desilo izraelskoj naciji 607. pre n. e. od ruku Vavilonaca i ponovo 70. n. e. od strane Rimljana.

Jehovu zaista vređaju loše stvari koje ljudi govore i čine, i on čak kažnjava smrću nepokajničke prestupnike čiji su prestupi ozbiljni. Ali, da li to znači da Bog prema rečima iz Propovednika 7:9 greši kada se vređa? Ni najmanje. Bog ima pravo kada se vređa zbog ozbiljnih prestupa i on uvek pravedno sudi. Biblija za Jehovu kaže: „Veran je on Bog, nema u njemu nepravde, pravedan je i istinit“ (Ponovljeni zakoni 32:4).

Ozbiljne uvrede protiv drugih ljudi

Prema Zakonu koji je Bog dao drevnom Izraelu, ozbiljne uvrede nanete drugim  ljudima imale su ozbiljne posledice. Na primer, ako bi lopov noću provalio u nečiju kuću i ako bi ga vlasnik kuće ubio, on ne bi bio kriv za krv. On je bio nedužna žrtva ozbiljnog zločina. Stoga čitamo: „Ako se lupež uhvati na delu obijanja, te se on umlati tako da umre, onaj koji ubije [vlasnik kuće] neće biti kriv za ubistvo“ (Izlazak 22:2).

Žena koja je silovana ima puno pravo da bude ozlojeđena, jer je to težak prestup u Božjim očima. Prema Mojsijevom zakonu, čovek koji je silovao ženu zaslužuje smrt, jer je to isto „kao kad čovek skoči na bližnjega svoga pa mu život uzme“ (Ponovljeni zakoni 22:25, 26). Iako više nismo pod Zakonom, ovo nam pruža uvid u to kako Jehova gleda na ovaj užasan zločin.

Silovanje je i danas težak zločin koji se strogo kažnjava. Žrtva ima puno pravo da slučaj prijavi policiji. Na taj način nadležni organi mogu kazniti krivca. Ako je žrtva maloletna, roditelji mogu pokrenuti taj postupak.

Manje uvrede

Međutim, ne zahtevaju sve uvrede intervenciju nadležnih organa. Zato ne treba da nas preterano vređaju relativno male greške drugih, već treba da opraštamo. Koliko često treba da  opraštamo? Apostol Pavle je pitao Isusa: „Gospode, koliko puta može moj brat da mi sagreši, a ja da mu oprostim? Do sedam puta?“ Isus je odgovorio: „Ne kažem ti do sedam puta, nego do sedamdeset i sedam puta“ (Matej 18:21, 22).

S druge strane, mi stalno treba da izgrađujemo svoju hrišćansku ličnost kako bismo što ređe dolazili u situaciju da uvredimo druge. Recimo, da li dok sarađuješ s drugima ponekad postupaš grubo i netaktično ili uvredljivo? Takav pristup najčešće vređa. Umesto da drugu osobu krivi što se lako vređa i da smatra da je ona ta koja treba da oprašta, onaj koji nanosi uvrede treba da ima na umu da je on odgovoran za to. On treba da nastoji da kontroliše svoje postupke i govor kako ne bi stalno vređao druge. Znajući to, izbeći ćemo da često povređujemo osećanja drugih. Biblija nas podseća: „Neko koji lakomisleno govori kao mač probada, al’ lek daje jezik mudrih ljudi“ (Poslovice 12:18). Kada uvredimo druge, čak i nenamerno, možemo popraviti situaciju ukoliko se izvinimo.

Božja Reč pokazuje da treba da „težimo za onim što doprinosi miru i za onim što služi uzajamnom izgrađivanju“ (Rimljanima 14:19). Kada smo taktični i ljubazni, tada postupamo u skladu s rečima poslovice: „Kao zlatne toke u srebrnom spletu, takve su i reči zgodno izrečene“ (Poslovice 25:11). To sigurno ostavlja prijatan i lep utisak! Blag, taktičan govor može čak promeniti krut stav drugih: „Mio jezik može i kosti da lomi“ (Poslovice 25:15).

Prema tome, Božja Reč nas savetuje: „Neka vaša reč uvek bude ljubazna, solju začinjena, da biste znali kako svakome treba da odgovorite“ (Kološanima 4:6). ’Solju začinjen‘ govor odnosi se na reči koje su ukusne drugima. Kada koristimo takav govor manja je mogućnost da ćemo uvrediti druge. I rečima i delima, hrišćani nastoje da primene biblijski savet: „Traži mir i teži za njim“ (1. Petrova 3:11).

Prema tome, reči iz Propovednika 7:9 očigledno ukazuju na to da ne treba da nas vređaju relativno male greške drugih. One mogu biti posledica ljudske nesavršenosti, ili mogu biti čak i namerno izgovorene ali ne tako ozbiljne. Ali, kada uvreda predstavlja ozbiljan prestup, sasvim je razumljivo što žrtva može biti ozlojeđena i rešena da preduzme odgovarajuće mere (Matej 18:15-17).

[Slika na 14. strani]

Jehova je dozvolio da 70. n. e. Rimljani unište nepokajnički Izrael

[Slika na 15. strani]

’Kao zlatne toke su reči zgodno izrečene‘