Hrišćani odražavaju Jehovinu slavu

„Srećne su vaše oči jer vide, i vaše uši jer čuju“ (MATEJ 13:16).

1. Koje se pitanje nameće u vezi s tim kako su Izraelci reagovali kad je Mojsije sišao s gore Sinaj?

 IZRAELCI koji su bili okupljeni kod gore Sinaj, imali su svaki razlog da se približe Jehovi. Na kraju krajeva, on ih je svojom moćnom rukom izbavio iz Egipta. Brinuo je o njihovim potrebama, dajući im hranu i vodu u pustoši. Nadalje, dao im je pobedu nad Amaličanima koji su ih napali (Izlazak 14:26-31; 16:2–17:13). Dok su u pustoši bili ulogoreni kod gore Sinaj, Izraelci su gledali gromove i munje, i drhtali su od straha. Kasnije su videli Mojsija kako silazi s gore Sinaj i kako njegovo lice odražava Jehovinu slavu. Međutim, umesto da budu ispunjeni divljenjem i cenjenjem, oni su ustuknuli. „Oni se bojahu pristupiti k [Mojsiju]“ (Izlazak 19:10-19; 34:30). Zašto su se plašili da gledaju odraz Jehovine slave, onoga ko je tako puno učinio za njih?

2. Zbog čega su se možda Izraelci uplašili kad su videli Mojsija koji je odražavao Božju slavu?

² Izraelci su se po svemu sudeći najviše plašili zbog onoga što se prethodno desilo. Jehova ih je disciplinovao kad su mu bili namerno neposlušni i napravili zlatno tele (Izlazak  32:4, 35). Da li su iz Jehovine discipline izvukli neku pouku i da li su bili zahvalni za to? Ne, većina nije. Mojsije se pred kraj svog života prisetio događaja sa zlatnim teletom i drugih prilika kada su Izraelci bili neposlušni. Narodu je rekao: „Suprotiste [se] zapovesti Jehove, Boga svoga, i ne imaste vere u njega i ne poslušaste glasa njegova. Nepokorni bejaste Jehovi od kad vas znam“ (Ponovljeni zakoni 9:15-24).

3. U kojim je prilikama Mojsije pokrivao lice?

³ Zapazi kako je Mojsije reagovao na strah koji je video kod Izraelaca. U izveštaju stoji: „Kad Mojsije presta da im govori, zastre lice svoje koprenom. Kad Mojsije ulažaše pred Jehovu da s njim govori, skidaše koprenu dok ne bi izlazio, a kad izlažaše kazivaše sinovima Izraelovim što mu beše zapovedio. Sinovi Izraelovi gledahu lice Mojsijevo i viđahu da se koža na licu njegovu svetli, i Mojsije zastiraše opet koprenom lice svoje dok ne bi opet ušao da govori s Jehovom“ (Izlazak 34:33-35). Zašto je Mojsije u tim prilikama pokrivao lice koprenom? Šta možemo naučiti iz toga? Odgovori na ova pitanja mogu nam pomoći da ispitamo kakav je naš odnos s Jehovom.

Propuštene prilike

4. Prema rečima apostola Pavla, zašto je Mojsije nosio koprenu?

⁴ Apostol Pavle je objasnio da je to što je Mojsije stavljao koprenu bilo povezano sa stavom koji su Izraelci imali u umu i srcu. On je napisao: „Izraelovi sinovi nisu mogli da upere pogled u Mojsijevo lice zbog slave njegovog lica... njihove misaone snage su otupele“ (2. Korinćanima 3:7, 14). Kakva žalosna situacija! Izraelci su bili Jehovin izabrani narod i on je želeo da mu se oni približe (Izlazak 19:4-6). Pa ipak, oklevali su da upere pogled u odraz njegove slave. Umesto da pokažu ljubav i odanost prema Jehovi, i da se u svom srcu i umu okrenu ka njemu, oni su se u nekom smislu odvratili od njega.

5, 6. (a) Kakva paralela postoji između Jevreja iz prvog veka i Mojsijevih savremenika? (b) Kakva je razlika postojala između onih koji su slušali Isusa i onih koji ga nisu slušali?

⁵ Kad je ovo u pitanju, možemo napraviti paralelu sa onim što se dešavalo u prvom veku n. e. Do vremena kada se Pavle preobratio na hrišćanstvo, savez Zakona bio je zamenjen novim savezom čiji je posrednik bio Isus Hrist, Veći Mojsije. Isus je i rečima i delima savršeno odražavao Jehovinu slavu. Što se tiče uskrsnulog Isusa, Pavle je napisao: „On je odraz [Božje] slave i tačna slika samog njegovog bića“ (Jevrejima 1:3). Kakvu su neverovatnu priliku imali Jevreji! Mogli su da slušaju reči večnog života lično od Božjeg Sina! Nažalost, većina onih kojima je Isus propovedao nije slušala. Govoreći o njima, on je citirao proročanstvo koje je Jehova dao preko Isaije: „Srce ovog naroda postalo [je] neprijemčivo, i ušima su čuli bez odziva, i zatvorili su svoje oči; da očima nikada ne vide i ušima ne čuju i da srcem ne shvate smisao i ne obrate se pa da ih izlečim“ (Matej 13:15; Isaija 6:9, 10).

⁶ Postojala je ogromna razlika između Jevreja u celini i Isusovih učenika, za koje je on rekao: „Srećne su vaše oči jer vide, i vaše uši jer čuju“ (Matej 13:16). Pravi hrišćani imaju žarku želju da upoznaju Jehovu i da mu služe. Oni sa oduševljenjem vrše njegovu volju koja je otkrivena u Bibliji. Dakle, pomazani hrišćani odražavaju Jehovinu slavu dok služe kao sluge novog saveza; i druge ovce rade nešto slično (2. Korinćanima 3:6, 18).

 Zašto je dobra vest pokrivena koprenom

7. Zašto ne iznenađuje što većina ljudi odbija dobru vest?

⁷ Kao što smo videli, i u Isusovo i u Mojsijevo vreme većina Izraelaca je odbila jedinstvenu priliku koja im se pružala. Slično je i u naše vreme. Većina ljudi odbija dobru vest koju propovedamo. To nas ne iznenađuje. Pavle je napisao: „Ako je dobra vest koju objavljujemo zaista pokrivena koprenom, pokrivena je među onima koji propadaju, među kojima je bog ovog sistema stvari zaslepio um nevernicima“ (2. Korinćanima 4:3, 4). Pored toga što se Satana trudi da sakrije dobru vest, mnogi ljudi koprenom pokrivaju svoje lice zato što ne žele da je vide.

8. U kom smislu su mnogi zaslepljeni neznanjem, i šta će nam pomoći da se to ne desi i nama?

⁸ Simbolične oči mnogih zaslepljene su neznanjem. Biblija kaže da su nacije ’misaono u tami, i otuđene od života koji pripada Bogu, zbog neznanja koje je u njima‘ (Efešanima 4:18). Pre nego što je postao hrišćanin, Pavle, izuzetan poznavalac Zakona, bio je toliko zaslepljen neznanjem da je progonio Božju skupštinu (1. Korinćanima 15:9). Pa ipak, Jehova mu je otkrio istinu. Pavle objašnjava: „Milosrđe mi je ukazano zato da na meni prvom Hrist Isus pokaže svu svoju dugotrpljivost kao primer onima koji će verovati u njega za večni život“ (1. Timoteju 1:16). Poput Pavla, mnogi koji su se nekada protivili istini sada služe Bogu. To je dobar razlog zbog kojeg i dalje treba da svedočimo čak i onima koji nam se protive. U međuvremenu, ako redovno proučavamo Božju Reč i ako razumemo njen smisao, to će nam pomoći da nam se ne desi da iz neznanja uradimo nešto što se Jehovi ne dopada.

9, 10. (a) Kako su Jevreji iz prvog veka pokazali da nisu bili spremni da uče i da su se kruto držali svojih stavova? (b) Postoji li neka paralela s današnjim hrišćanstvom? Objasni.

⁹ Mnogima je duhovni vid pomućen zato što nisu spremni da uče i zato što se kruto drže svojih stavova. Mnogi Jevreji su odbacili Isusa i njegova učenja zato što su se čvrsto držali Mojsijevog zakona. Naravno, bilo je izuzetaka. Na primer, posle Isusovog uskrsenja, „mnogi sveštenici postadoše poslušni veri“ (Dela apostolska 6:7). Međutim, što se tiče većine Jevreja, Pavle je napisao: „Sve do danas, kad god se čita Mojsije, koprena leži na njihovom srcu“ (2. Korinćanima 3:15). Pavle je po svemu sudeći znao da je Isus jednom prilikom jevrejskim vođama rekao: „Vi istražujete Pismo, jer mislite da ćete pomoću njega imati večni život; i baš ono svedoči o meni“ (Jovan 5:39). Baš to Pismo koje su oni tako detaljno istraživali trebalo je  da im pomogne da uvide da je Isus bio Mesija. Međutim, Jevreji su imali neke svoje ideje, tako da ih čak ni čuda koja je Božji Sin činio nisu mogla uveriti u suprotno.

¹⁰ Isto je i s mnogima u današnjem hrišćanstvu. Poput Jevreja iz prvog veka, oni „imaju revnost za Boga; ali ne u skladu s tačnim spoznanjem“ (Rimljanima 10:2). Iako neki proučavaju Bibliju, ne žele da veruju u ono što ona kaže. Odbijaju da prihvate činjenicu da Jehova poučava svoj narod preko klase vernog i razboritog roba koju sačinjavaju pomazani hrišćani (Matej 24:45). S druge strane, mi razumemo da Jehova poučava svoj narod i da su se njegove istine uvek postepeno razjašnjavale (Poslovice 4:18). Kada dopuštamo da nas Jehova poučava, mi dobijamo blagoslov u vidu razumevanja njegove volje i namera.

11. Koliko to što veruju samo u ono u šta žele sprečava ljude da prihvate istinu?

¹¹ Drugi su zaslepljeni zato što veruju samo u ono u šta žele. Prorečeno je da će se neki rugati Božjim slugama i poruci o Isusovoj prisutnosti, koju oni prenose. Apostol Petar je napisao: „Po sopstvenoj želji, oni previđaju [tu] činjenicu“, naime, da je Bog potopom uništio svet u Nojevo vreme (2. Petrova 3:3-6). Slično tome, mnogi koji se izjašnjavaju kao hrišćani spremno kažu da Jehova ispoljava milosrđe, dobrotu i da oprašta, ali ignorišu ili odbacuju činjenicu da ne oslobađa od kazne (Izlazak 34:6, 7, NW). Pravim hrišćanima je stalo do toga da razumeju šta Biblija zaista naučava.

12. Kako su ljudi zaslepljeni tradicijom?

¹² Mnogi ljudi koji idu u crkvu zaslepljeni su tradicijom. Religioznim vođama svog vremena, Isus je rekao: „Obezvredili [ste] Božju reč zbog svog predanja [to jest tradicije]“ (Matej 15:6). Po povratku iz zatočeništva u Vavilonu, Jevreji su bili revni u obnavljanju čistog obožavanja, ali sami sveštenici su postali ponosni i samopravični. Religiozni praznici su postali čista formalnost, bez ikakvog istinskog poštovanja prema Bogu (Malahija 1:6-8). Do Isusovog vremena, pismoznalci i fariseji su dodali Mojsijevom zakonu bezbrojna pravila. Isus je pokazao da su ti ljudi bili licemeri jer su izgubili predstavu o pravednim načelima na kojima se zasnivao Zakon (Matej 23:23, 24). Pravi hrišćani moraju paziti kako ne bi dopustili da ih ljudska religiozna tradicija odvuče od čistog obožavanja.

„Kao da vidi Onoga koji je nevidljiv“

13. Na koja je dva načina Mojsije video izvesnu meru Božje slave?

¹³ Mojsije je zamolio da na gori vidi Jehovinu slavu i bilo mu je dozvoljeno da vidi njen odsjaj. Kada je ulazio u šator od sastanka, nije nosio koprenu. Imao je snažnu veru i želeo je da vrši Božju volju. Iako je imao priliku da u viziji vidi izvesnu meru Jehovine slave, u izvesnom smislu on je očima vere već video Jehovu. Biblija kaže da je Mojsije „ostao postojan kao da vidi Onoga koji je nevidljiv“ (Jevrejima 11:27; Izlazak 34:5-7). On nije odražavao  Božju slavu samo na taj način što je njegovo lice izvesno vreme zračilo svetlošću, već tako što se trudio da pomogne Izraelcima da upoznaju Jehovu i da mu služe.

14. Kako je Isus gledao Božju slavu, i u čemu je nalazio veliko zadovoljstvo?

¹⁴ Isus je na nebu iz prve ruke eonima posmatrao Božju slavu, čak i pre nego što je stvoren svemir (Poslovice 8:22, 30). Tokom sveg tog vremena, među njima se razvila duboka ljubav i naklonost. Jehova Bog je ispoljavao veoma nežnu ljubav i veliku naklonost prema svom prvencu od sveg stvarstva. Isus je pokazivao ista osećanja prema svom Ocu (Jovan 14:31; 17:24). Između njih dvojice, kao Oca i Sina, postojala je savršena ljubav. Isus je, poput Mojsija, nalazio veliko zadovoljstvo u tome da svojim poučavanjem odražava Jehovinu slavu.

15. Na koji način hrišćani posmatraju Božju slavu?

¹⁵ Poput Mojsija i Isusa, i današnji Jehovini svedoci na zemlji imaju veliku želju da vide njegovu slavu. Oni nisu odbacili slavnu dobru vest. Apostol Pavle je napisao: „Kad dođe do obraćenja Jehovi, koprena se uklanja“ (2. Korinćanima 3:16). Mi proučavamo Pismo zato što želimo da vršimo Božju volju. Divimo se slavi koju odražava lice Jehovinog Sina i pomazanog Kralja Isusa Hrista, i oponašamo njegov primer. Poput Mojsija i Isusa, i nama je poverena služba, naime da poučavamo druge o slavnom Bogu kog obožavamo.

16. Zašto možemo reći da smo blagoslovljeni zbog toga što poznajemo istinu?

¹⁶ Isus se molio: „Javno te hvalim, Oče... jer si ove stvari sakrio od mudrih i umnih, a otkrio si ih maloj deci“ (Matej 11:25). Onima koji imaju iskreno i ponizno srce, Jehova daje da razumeju njegove namere i njegovu ličnost (1. Korinćanima 1:26-28). On nas štiti i uči stvarima koje su korisne za nas — kako da iz života izvučemo ono najbolje. Iskoristimo svaku priliku da se još više približimo Jehovi i cenimo sve ono što čini da bi nam pomogao da ga upoznamo još bolje.

17. Kako možemo u još većoj meri upoznati Jehovine osobine?

 ¹⁷ Što se tiče pomazanih hrišćana, Pavle je napisao: „Dok otkrivenih lica odražavamo kao ogledala Jehovinu slavu, preobražavamo se u isti lik iz slave u slavu“ (2. Korinćanima 3:18). Bez obzira na to da li imamo nebesku ili zemaljsku nadu, što više upoznajemo Jehovu — njegove osobine i njegovu ličnost, o čemu se govori u Bibliji — to ćemo ga više oponašati. Ako s cenjenjem razmišljamo o životu, službi i učenjima Isusa Hrista, to će nam pomoći da u još većoj meri odražavamo Jehovine osobine. Kako se samo radujemo kad znamo da donosimo hvalu našem Bogu, čiju slavu nastojimo da odražavamo!

Da li se sećaš?

• Zašto su se Izraelci plašili da gledaju Božju slavu koju je odražavao Mojsije?

• U kom smislu je dobra vest bila „pokrivena koprenom“ u prvom veku, a kako je danas?

• Kako mi odražavamo Božju slavu?

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 19. strani]

Izraelci nisu mogli da gledaju Mojsijevo lice

[Slike na 21. strani]

Poput Pavla, mnogi koji su se protivili Božjoj istini sada su njegove sluge

[Slika na 23. strani]

Jehovine sluge sa uživanjem odražavaju Božju slavu