Kraljevska Biblija — značajno delo u istoriji izučavanja Biblije

POČETKOM XVI veka, jedan brod je plovio ka Italiji ostavivši za sobom Španiju. U njegovom potpalublju nalazio se tovar neprocenjive vrednosti — gotovo svi primerci Komplutenzijske poliglotske Biblije, štampane u periodu od 1514. do 1517. Iznenada se digla strašna oluja. Posada se borila da spase brod, ali njihov trud je bio uzaludan. Brod je potonuo zajedno sa svojim dragocenim tovarom.

Zbog ove katastrofe pojavila se potreba za novim izdanjem poliglotske Biblije. Taj izazov je prihvatio vrhunski štampar Kristof Planten. Pošto mu je trebao bogati sponzor koji bi finansirao ovaj monumentalni poduhvat, uputio je molbu Filipu II, kralju Španije, da bude pokrovitelj tog dela. Pre nego što je kralj doneo odluku, savetovao se sa više španskih izučavalaca, među kojima je bio i poznati izučavalac Biblije, Benito Arijas Montano. On je kralju Filipu rekao: „Osim što će to biti deo Vaše službe Bogu i doprinos Crkvi, to će kraljevskom imenu Vašeg veličanstva doneti veliku slavu i ugled.“

Revidirano izdanje Komplutenzijskog poliglota bilo bi jedno značajno kulturno dostignuće, tako da je Filip odlučio da pruži svesrdnu podršku  Plantenovom poduhvatu. Arijasu Montanu je poverio ogroman zadatak da pripremi za štampanje ono što je postalo poznato kao Kraljevska Biblija, to jest Antverpenski poliglot. a

Filip je bio toliko zainteresovan za napredak rada na poliglotskoj Bibliji da je tražio da mu svaki štampani list bude poslat na korekturu. Naravno, Planten nije bio baš voljan da čeka da svaki list ode iz Antverpena u Španiju, da ga monarh pročita i koriguje i da se zatim vrati. Na kraju je Filip dobio samo prvi štampani list, i možda još nekoliko prvih stranica. U međuvremenu, Montano je radio na pravoj korekturi uz dragocenu pomoć trojice profesora iz Luvena i štampareve mlade ćerke.

Ljubitelj Božje Reči

Arijas Montano se među antverpenskim izučavaocima osećao kao kod kuće. Plantenu se dopao njegov liberalan pristup, i njihovo prijateljstvo i saradnja trajali su do kraja života. Montano se isticao ne samo po tome što je bio izuzetan izučavalac, već i po svojoj velikoj ljubavi prema Božjoj Reči. b Kada je bio mlad, nestrpljivo je čekao da završi studije kako bi mogao potpuno da se posveti proučavanju Svetog pisma.

Arijas Montano je smatrao da prevod Biblije treba da bude što je moguće doslovniji.  Težio je ka tome da prevede tačno ono što je stajalo u originalnom tekstu i da tako čitaocu omogući pristup pravoj Božjoj Reči. Montano se vodio geslom Erazma, koji je podstakao izučavaoce da „propovedaju o Hristu u skladu sa onim što stoji u izvornim spisima“. Smisao teksta na izvornim jezicima Svetog pisma vekovima je bio sakriven od ljudi zbog toga što nisu mogli razumeti latinske prevode.

Izgled poliglota

Arijas Montano je nabavio sve manuskripte koje je Alfonso de Zamora pripremio i revidirao za štampanje Komplutenzijskog poliglota, i iskoristio ih za izdavanje Kraljevske Biblije. c

U početku je Kraljevska Biblija zamišljena kao drugo izdanje Komplutenzijskog poliglota, ali postala je mnogo više od revidiranog izdanja. Iz Komplutenzijskog poliglota uzet je Hebrejski i Grčki tekst Septuaginte i dodati su novi tekstovi zajedno sa obimnim dodatkom. Na kraju je novi poliglot imao osam tomova. Za štampanje je bilo potrebno pet godina, od 1568. do 1572 — što je veoma kratak period kada se uzme u obzir koliko je složen bio taj zadatak. Sve u svemu, odštampano je 1 213 primeraka.

Premda je i Komplutenzijski poliglot iz 1517. bio ’remek-delo štamparstva‘, novi Antverpenski poliglot je nadmašio svog prethodnika i u tehničkom pogledu i u sadržaju. Bilo je to još jedno značajno delo u istoriji štamparstva i, što je još važnije, pripremljeni su pročišćeni tekstovi koji će poslužiti kao osnova za kasnije prevode Biblije.

Neprijatelji Božje Reči napadaju

Nije čudo što su se na sceni ubrzo pojavili neprijatelji verodostojnog prevoda Biblije. Premda je Antverpenski poliglot rađen uz papino odobrenje i mada je Arijas Montano s pravom bio na glasu  kao poštovan izučavalac, bio je predat Inkviziciji. Protivnici su tvrdili da je u njegovom delu novi revidirani latinski prevod Santesa Panjina predstavljen kao tačniji prevod hebrejskih i grčkih originala od Vulgate, koja je prevedena vekovima ranije. Takođe su ga optužili za to što se pozivao na izvorne jezike u želji da napravi tačan prevod Biblije — na šta se u to vreme gledalo kao na jeres.

Inkvizitori su čak izjavili da „kralju ne služi baš na čast to što se njegovo kraljevsko ime nalazi na tom delu“. Izrazili  su negodovanje zbog toga što Montano nije u dovoljnoj meri predstavio službeni prevod, Vulgatu, kao autoritativan prevod. Uprkos tim optužbama, nisu mogli naći dovoljno dokaza da bi osudili bilo Montana bilo njegovu poliglotsku Bibliju. Na kraju je Kraljevska Biblija naišla na dobar odaziv i postala je standardno delo na mnogim univerzitetima.

Vredna pomoć za prevodioce Biblije

Premda Antverpenski poliglot nije bio namenjen široj javnosti, ubrzo je postao vredna pomoć za prevodioce Biblije. Poput svog prethodnika, Komplutenzijskog poliglota, doprineo je tome da se pročiste postojeći tekstovi Svetog pisma. Takođe je pomogao prevodiocima da bolje razumeju originalne jezike. Oni koji su prevodili Bibliju na nekoliko značajnijih evropskih jezika imali su koristi od ovog dela. Na primer, u delu The Cambridge History of the Bible kaže se da su prevodioci čuvenog prevoda King James Version, to jest Authorized Version iz 1611. koristili Antverpenski poliglot kao dragocenu pomoć za prevođenje sa drevnih jezika. Kraljevska Biblija je takođe imala veliki uticaj na dve važne poliglotske Biblije objavljene u XVII veku. (Vidi okvir „Poliglotske Biblije“.)

Jedna od mnogih koristi kojima je doprineo Antverpenski poliglot jeste to što je evropskim izučavaocima prvi put omogućio pristup sirijskom prevodu Grčkih spisa, takozvanog „Novog zaveta“. Sirijski tekst se nalazio pored doslovnog latinskog prevoda. To je bilo veoma korisno, pošto je sirijski prevod bio jedan od najstarijih prevoda Hrišćanskih grčkih spisa. Sirijski prevod, koji datira iz petog veka n. e., temelji se na manuskriptima koji potiču čak iz drugog veka n. e. Prema delu The International Standard Bible Encyclopedia, „u književnoj kritici je vrednost [sirijske] Pešite opštepriznata. To je jedan od najstarijih i najvažnijih izvora informacija o drevnim običajima“.

Ni pobesnelo more, ni napadi španske Inkvizicije nisu mogli da spreče da se 1572. godine pojavi usavršena, proširena verzija Komplutenzijskog poliglota, u vidu Kraljevske Biblije. Istorija poliglotske Biblije iz Antverpena jeste još jedan primer toga kako su se iskreni ljudi trudili da sačuvaju Božju Reč.

Bilo da su ovi predani ljudi to znali ili ne, svojim nesebičnim radom potvrdili su istinitost Isaijinih proročanskih reči. On je pre skoro tri hiljade godina napisao: „Osuši se trava, i otpada cvet, ali reč Boga našega doveka ostaje“ (Isaija 40:8).

[Fusnote]

[Istaknuti tekst na 13. strani]

„Reč Boga našega doveka ostaje“

[Okvir/Slike na 12. strani]

POLIGLOTSKE BIBLIJE

„Poliglotska Biblija je Biblija koja sadrži tekst na više jezika“, objašnjava španski izučavalac Federiko Perez Kastro. „Međutim, ovaj izraz se tradicionalno odnosi na Biblije koje sadrže tekst na originalnim jezicima. Ima veoma malo poliglotskih Biblija koje odgovaraju ovoj suženoj definiciji.“

1. Komplutenzijski poliglot (1514-1517), čije je izdavanje finansirao kardinal Sisneros, objavljena je u Alkali de Enaresu, u Španiji. U njenih šest tomova nalazi se biblijski tekst na četiri jezika: hebrejskom, grčkom, aramejskom i latinskom. Prevodioci iz XVI veka koristili su je kao glavni tekst hebrejsko-aramejskih spisa.

2. Antverpenski poliglot (1568-1572), koji je objavio Benito Arijas Montano, osim teksta Komplutenzijskog poliglota sadrži i sirijsku verziju Hrišćanskih grčkih spisa (Pešitu) i aramejski Jonatanov targum. Hebrejski tekst, koji sadrži i samoglasnike i akcenatske znake, revidiran je prema hebrejskom tekstu Jakova ben Hajima. To je postao standardni tekst Hebrejskih spisa za prevodioce Biblije.

3. Pariski poliglot (1629-1645) finansirao je francuski advokat Gi Mišel le Že. Antverpenski poliglot mu je služio kao inspiracija, mada se u ovom izdanju nalazio i samarićanski i aramejski tekst.

4. Londonski poliglot (1655-1657), koji je za štampu pripremio Brajan Volton, takođe se temeljio na Antverpenskom poliglotu. U ovom poliglotskom izdanju nalazili su se i drevni etiopski i persijski prevodi Biblije, premda oni nisu značajno doprineli jasnoći biblijskog teksta.

[Izvori]

Zaglavlje i Antverpenski poliglot (dva primerka ispod): Biblioteca Histórica. Universidad Complutense de Madrid; Antverpenski poliglot (primerak koji se nalazi napred): By courtesy of Museum Plantin-Moretus/Stedelijk Prentenkabinet Antwerpen; Londonski poliglot: From the book The Walton Polyglot Bible, Vol. III, 1655-1657

[Slika na 9. strani]

Filip II, kralj Španije

[Izvor]

Filip II: Biblioteca Nacional, Madrid

[Slika na 10. strani]

Arijas Montano

[Izvor]

Montano: Biblioteca Histórica. Universidad Complutense de Madrid

[Slika na 10. strani]

Stare štamparske mašine u Antverpenu u Belgiji

[Izvor]

Štamparska mašina: By courtesy of Museum Plantin-Moretus/Stedelijk Prentenkabinet Antwerpen

[Slike na 11. strani]

Levo: Kristof Planten i naslovna strana Antverpenskog poliglota

[Izvor]

Naslovna strana i Planten: By courtesy of Museum Plantin-Moretus/Stedelijk Prentenkabinet Antwerpen

[Slika na 11. strani]

Gore: Izlazak, 15. poglavlje u četiri kolone

[Izvor slike na 9. strani]

Naslovna strana i Planten: By courtesy of Museum Plantin-Moretus/Stedelijk Prentenkabinet Antwerpen

[Izvor slike na 13. strani]

Biblioteca Histórica. Universidad Complutense de Madrid