Mi ćemo hoditi u ime Jehove, našeg Boga
Mi ćemo hoditi u ime Jehove, našeg Boga
„Mi ćemo hoditi u ime Jehove, našeg Boga, doveka, u svu večnost“ (MIHEJ 4:5, NW).
1. Kakva je situacija bila u Nojevim danima što se tiče morala, i kako je Noje bio drugačiji?
PRVI čovek za kog Biblija kaže da je hodio s Bogom bio je Enoh. Drugi je bio Noje. U izveštaju stoji: „Noje beše čovek pravedan i bezazlen celog svog veka; svagda hodaše Noje po volji Božjoj“ (Postanje 6:9). Do Nojevog vremena, čovečanstvo je u globalu zastranilo od čistog obožavanja. Situaciju koja je već bila loša još su više pogoršavali neverni anđeli koji su stupali u neprirodne zajednice sa ženama i kao potomstvo dobijali nefilime, ’silne ljude koji su bili na glasu‘ u to vreme. Zato i nije nikakvo čudo što je zemlja postala puna nasilja! (Postanje 6:2, 4, 11). Pa ipak, Noje je bio besprekoran i bio je ’propovednik pravednosti‘ (2. Petrova 2:5). Kada mu je Bog zapovedio da sagradi arku da bi sačuvao svoj život, Noje je poslušno ’učinio tako. On je izvršio sve što mu zapovedi Bog‘ (Postanje 6:22). Noje je zaista hodio s Bogom.
2, 3. Koji nam je izvrstan primer ostavio Noje?
2 Nabrajajući verne svedoke, Pavle je pomenuo i Noja napisavši: „Verom je Noje, nakon što je dobio božansko upozorenje o onome što se još nije videlo, pokazao strah pred Bogom i sagradio arku za spasenje svog doma; i tom verom je osudio svet, i postao naslednik pravednosti koja je po veri“ (Jevrejima 11:7). Zaista izvrstan primer! Potpuno siguran da će se Jehovine reči obistiniti, Noje je uložio vreme, energiju i sredstva da bi ispunio Jehovine zapovesti. Poput njega, mnogi danas okreću leđa prilikama koje im nudi ovaj svet i koriste vreme, energiju i sredstva na način kojim pokazuju da su poslušni Jehovinim zapovestima. Njihova vera predstavlja dobar primer i doneće spasenje i njima i drugima (Luka 16:9; 1. Timoteju 4:16).
3 Noju i njegovoj porodici sigurno je bilo teško da žive po svojoj veri isto onoliko koliko je to bilo teško Enohu, Nojevom pradedi o kom smo govorili u prethodnom članku. U Nojevim, kao i u Enohovim danima, pravi obožavaoci su bili u manjini — samo osam osoba je bilo verno i preživelo Potop. Noje je propovedao pravednost u nasilnom i nemoralnom svetu. Štaviše, on i njegova porodica su gradili ogromnu drvenu arku pripremajući se za sveopšti potop, iako nikada ranije niko nije doživeo nešto slično. Zato su u očima drugih sigurno izgledali veoma čudno.
4. Koji je propust kod ljudi iz Nojevog vremena istakao Isus?
4 Zanimljivo je da Isus, kada je govorio o Nojevim danima, nije pomenuo nasilje, lažnu religiju ili nemoral — iako su to bile veoma loše stvari. Greška koju je Isus naglasio bila je u tome što su ljudi odbijali da obrate pažnju na upozorenje koje im je bilo dato. On je rekao da se „jelo i pilo, ženilo i udavalo, sve do dana kad Noje uđe u arku“. Jelo, piće, stupanje u brak — šta je bilo loše u tome? Pa oni su samo živeli „normalnim“ životom! Međutim, predstojao je potop i Noje je propovedao pravednost. Ono što je govorio i radio trebalo je da im posluži kao upozorenje. Pa ipak, oni „ne obratiše pažnju dok ne dođe potop i sve ih odnese“ (Matej 24:38, 39).
5. Koje su osobine bile potrebne Noju i njegovoj porodici?
5 Kada razmišljamo o tom vremenu, vidimo koliko je bilo mudro to što je Noje radio. Međutim, u danima pre Potopa trebalo je biti hrabar i razlikovati se od svih drugih. Noju i njegovoj porodici trebalo je snažno uverenje da bi sagradili ogromnu arku i doveli u nju životinje. Da li je neko od tih nekoliko vernih ljudi nekad poželeo da bude manje upadljiv i da jednostavno vodi „normalan“ život? Čak i ako su možda ponekad pomislili na tako nešto, ostali su potpuno besprekorni. Posle mnogo godina — više nego što će bilo ko od nas morati da istrajava u ovom svetu — Noje je zahvaljujući veri preživeo Potop. Međutim, Jehova je izvršio sud nad svima koji su živeli „normalnim“ životom i koji su propustili da shvate značaj vremena u kom su živeli.
Nasilje ponovo hara čovečanstvom
6. Kakva je situacija postojala i posle Potopa?
6 Čovečanstvo je posle Potopa pred sobom imalo novi početak. Međutim, ljudi su i dalje bili nesavršeni i „misli srca čovečjega“ i dalje su bile „zle od mladosti njegove“ (Postanje 8:21). Pored toga, iako demoni više nisu mogli da uzimaju ljudska tela, i dalje su bili veoma aktivni. Svet otuđen od Boga brzo je pokazao da „leži u vlasti zloga“ i, kao i danas, pravi obožavaoci su morali da se bore protiv „Đavolovih spletki“ (1. Jovanova 5:19; Efešanima 6:11, 12).
7. Kako je posle Potopa došlo do sve većeg nasilja?
7 Barem od vremena Nevroda, zemlja je posle Potopa ponovo postala poprište nasilja. Sa sve većim brojem stanovništva i s napretkom u tehnologiji, i nasilja je bivalo sve više. U ranijem periodu ljudske istorije koristili su se mač, koplje, luk i strela, kao i bojna kola. Kasnije, ne tako davno, nastali su musketa i top, zatim puška i početkom 20. veka savremena artiljerija. S Prvim svetskim ratom nastala su oružja koja su ulivala još veći strah, kao što su avion, tenk, podmornica i bojni otrovi. To oružje je u tom ratu odnelo na milione života. Da li je to bilo neočekivano? Nije.
8. Kako se ispunjavaju stihovi iz Otkrivenja 6:1-4?
8 Isus je 1914. godine bio ustoličen za Kralja Božjeg nebeskog Kraljevstva i tada je počeo „Gospodov dan“ (Otkrivenje 1:10). U viziji o kojoj se govori u knjizi Otkrivenje, Isus je viđen kao Kralj koji pobednički jaše na belom konju. Za njim idu drugi konjanici i svaki od njih predstavlja drugačiju nevolju koja će zadesiti čovečanstvo. Jedan od njih jaše na konju plamene boje i njemu je dano da „uzme mir sa zemlje, da ubijaju jedni druge; i dade mu se veliki mač“ (Otkrivenje 6:1-4). Taj konj i njegov jahač predstavljaju rat, a veliki mač predstavlja neviđenu razornost današnjih ratova koji se vode s moćnim oružjem. U to oružje spadaju nuklearne bombe, od kojih svaka može da ubije na desetine hiljada ljudi; rakete pomoću kojih te bombe mogu pogoditi mete udaljene hiljadama kilometara; kao i sofisticirano hemijsko i biološko oružje za masovno uništenje.
Mi obraćamo pažnju na Jehovina upozorenja
9. Kakve sličnosti postoje između današnjeg sveta i onoga koji je postojao pre Potopa?
9 Jehova je u Nojevo vreme uništio svet zbog toga što su zli ljudi, koje su podsticali nefilimi, bili krajnje nasilni. Kako danas stoje stvari? Da li na zemlji ima manje nasilja nego tada? Teško da bi se to moglo reći! Štaviše, baš kao u Nojevo vreme, ljudi su danas zaokupljeni svakodnevnim obavezama, pokušavaju da žive „normalnim“ životom i odbijaju da obrate pažnju na upozorenje koje im se pruža (Luka 17:26, 27). Da li postoji neki razlog zbog kog bismo sumnjali da će Jehova još jednom uništiti svet? Ne.
10. (a) Na koje upozorenje uvek iznova ukazuju biblijska proročanstva? (b) Koji je jedini mudar put kojim se danas može ići?
10 Stotinama godina pre Potopa, Enoh je prorekao da u našem vremenu mora doći do uništenja (Juda 14, 15). I Isus je govorio o predstojećoj ’velikoj nevolji‘ (Matej 24:21). Drugi proroci su takođe upozorili na to vreme (Jezekilj 38:18-23; Danilo 12:1; Joil 2:31, 32). U knjizi Otkrivenje možemo naći veoma jasan opis tog konačnog uništenja (Otkrivenje 19:11-21). Mi kao pojedinci oponašamo Noja i aktivni smo kao propovednici pravednosti. Mi obraćamo pažnju na Jehovina upozorenja i s ljubavlju pomažemo bližnjima da čine to isto. Zato i mi, poput Noja, hodimo s Bogom. Zaista, od presudne je važnosti da svako ko želi da živi i dalje hodi s Bogom. Kako to možemo postići s obzirom na pritiske s kojima se suočavamo svakog dana? Treba da razvijamo snažnu veru u ispunjenje Božje namere (Jevrejima 11:6).
Nastavi da hodiš s Bogom u burnim vremenima
11. Na koji način oponašamo hrišćane iz prvog veka?
11 Za pomazane hrišćane se u prvom veku govorilo da pripadaju „Putu“ (Dela apostolska 9:2). Čitav njihov život zasnivao se na veri u Jehovu i Isusa Hrista. Oni su sledili stope svog Gospodara. Današnji verni hrišćani rade to isto.
12. Šta se desilo nakon što je Isus čudom nahranio mnoštvo ljudi?
12 Koliko je važna vera pokazuje jedan događaj koji se odigrao tokom Isusove službe. On je jednom prilikom nahranio mnoštvo od 5 000 ljudi. Narod je bio zapanjen i oduševljen. Međutim, zapazi šta se zatim desilo. Čitamo: „Kad su ljudi videli znakove koje je učinio, govorili su: ’Ovo je sasvim sigurno prorok koji je imao da dođe u svet.‘ Zato Isus, znajući da žele da dođu i da ga uhvate da bi ga postavili za kralja, ponovo se povuče u goru, sasvim sam“ (Jovan 6:10-15). Te noći je otišao na drugo mesto. To što je odbio da bude kralj verovatno je mnoge razočaralo. Na kraju krajeva, pokazao je da je dovoljno mudar da bi bio kralj i da ima moć da brine o fizičkim potrebama ljudi. Međutim, tada još uvek nije došlo od Jehove određeno vreme da Isus zavlada kao Kralj. Osim toga, Isusovo Kraljevstvo je trebalo da bude na nebu a ne na zemlji.
13, 14. Kakav su stav mnogi pokazali, i kako je njihova vera bila ispitana?
13 Ipak, mnošto je odlučno krenulo za Isusom i, kako kaže Jovan, našlo ga „preko mora“. Zašto su krenuli za njim kad on nije želeo da bude kralj? Pokazalo se da su mnogi imali telesan pogled na stvari jer su govorili o materijalnim stvarima koje je Jehova davao u pustoši u vreme Mojsija. U stvari hteli su da kažu da bi trebalo da im Isus i dalje daje hranu. Isus je prozreo njihove pogrešne motive i počeo je da ih poučava duhovnim istinama koje su mogle da im pomognu da isprave svoje razmišljanje (Jovan 6:17, 24, 25, 30, 31, 35-40). Neki su zbog toga mrmljali, posebno kad je ispričao ovo poređenje: „Zaista, zaista vam kažem: ako ne jedete telo Sina čovečjeg i ne pijete njegovu krv, nemate života u sebi. Ko se hrani mojim telom i pije moju krv, ima večni život, i ja ću ga uskrsnuti u poslednji dan“ (Jovan 6:53, 54).
14 Isus je svojim poređenjima često navodio ljude da pokažu da li zaista žele da hode s Bogom. I ovo poređenje je ispričao s tom namerom. Ono je izazvalo burnu reakciju. Čitamo: „Mnogi od njegovih učenika, čuvši to, rekoše: ’Ovo su šokantne reči; ko to može slušati?‘“ Isus je objasnio da treba da razmišljaju o duhovnom značenju ovih reči. Rekao je: „Duh je taj koji daje život; telo ne koristi ništa. Reči koje sam vam ja govorio duh su i život su.“ Pa ipak, mnogi nisu slušali i izveštaj dalje kaže: „Zbog toga se mnogi od njegovih učenika vratiše onome što su ostavili za sobom i više nisu išli s njim“ (Jovan 6:60, 63, 66).
15. Koje su ispravno gledište imali neki Isusovi učenici?
15 Međutim, nisu svi Isusovi učenici tako reagovali. Mora se priznati da ni njegovi lojalni učenici nisu baš najbolje razumeli ono što je rekao. Pa ipak, oni su mu i dalje čvrsto verovali. Petar, jedan od tih lojalnih učenika, izrazio je ono što su i drugi osećali kada je rekao: „Gospode, kome ćemo otići? Ti imaš reči večnog života“ (Jovan 6:68). Kako izvrstan stav i kako dobar primer!
16. Kako mi možemo biti ispitani, i koje prikladno gledište treba da razvijamo?
16 I mi danas možemo biti ispitani na sličan način. Na primer, može nas razočarati to što se Jehovina obećanja ne ispunjavaju tako brzo kao što bismo mi to želeli. Možda nam se čini da su biblijska objašnjenja u našim publikacijama teška za razumevanje. Može nas razočarati postupanje nekog suhrišćanina. Da li bi bilo pametno da zbog toga ili nečeg sličnog prestanemo da hodimo s Bogom? Naravno da ne bi! Učenici koji su napustili Isusa pokazali su da su razmišljali na telesan način. Mi moramo izbegavati da činimo to isto.
„Mi nismo od onih koji se povlače“
17. Kako možemo dobiti pomoć da i dalje hodimo s Bogom?
17 Apostol Pavle je napisao: „Sve je Pismo nadahnuto od Boga“ (2. Timoteju 3:16). Jehova nam preko Biblije otvoreno kaže: „To je put, idite njim!“ (Isaija 30:21). Poslušnost Božjoj Reči nam pomaže da ’dobro pazimo kako hodimo‘ (Efešanima 5:15). Proučavanje Biblije i meditiranje o onome što učimo pomaže nam da ’hodimo u istini‘ (3. Jovanova 3). Zaista, kao što je Isus rekao, „duh... daje život; telo ne koristi ništa“. Jedino pouzdano vođstvo prema kojem treba da upravljamo svoje korake jeste duhovno vođstvo koje dobijamo putem Jehovine Reči, njegovog duha i organizacije.
18. (a) Kako neki postupaju nemudro? (b) Kakvu veru mi razvijamo?
18 Oni koji danas postanu nezadovoljni zbog telesnog razmišljanja ili neispunjenih očekivanja često nastoje da iskoriste sve što pruža ovaj svet. Pošto su izgubili osećaj hitnosti, više ne vide potrebu da ’bdiju‘ i teže ka sebičnim ciljevima umesto da na prvo mesto u životu stavljaju Kraljevstvo (Matej 24:42). Vrlo je nemudro hoditi na taj način. Zapazi šta je rekao apostol Pavle: „Mi nismo od onih koji se povlače, za uništenje, nego od onih koji imaju veru, da dušu živom sačuvamo“ (Jevrejima 10:39). Poput Enoha i Noja, i mi živimo u burnim vremenima, ali, kao i oni, imamo prednost da hodimo s Bogom. Zbog toga sa sigurnošću iščekujemo da vidimo kako će se ispuniti Jehovina obećanja, kako će biti uništeno zlo i uspostavljen pravedni novi svet. Kakva predivna mogućnost!
19. Kako Mihej opisuje put pravih obožavalaca?
19 Nadahnuti prorok Mihej je rekao da će nacije sveta ’hoditi u ime svog boga‘. Zatim je, govoreći o sebi i drugim vernim obožavaocima, rekao: ’Mi ćemo hoditi u ime Jehove, Boga svoga, uvek i doveka‘ (Mihej 4:5). Ako si i ti odlučan poput Miheja, ostani blizu Jehove bez obzira na to koliko vremena mogu postati burna (Jakov 4:8). Neka svako od nas ima iskrenu želju da u svu večnost hodi s našim Bogom Jehovom!
Kako bi odgovorio?
• Kakve sličnosti postoje između Nojevog i našeg vremena?
• Kojim su putem išli Noje i njegova porodica, i kako mi možemo oponašati njihovu veru?
• Koji su pogrešan stav pokazali neki Isusovi sledbenici?
• Na šta su odlučni pravi hrišćani?
[Pitanja za razmatranje]
[Slike na 20. strani]
Kao i u Nojevo vreme, ljudi su danas zaokupljeni svakodnevnim stvarima
[Slika na 21. strani]
Kao objavitelji Kraljevstva „mi nismo od onih koji se povlače“