Da li je važno šta drugi misle o nama?

SKORO svi vole da budu pohvaljeni. Komplimenti čine da se dobro osećamo, dajući nam osećaj da smo nešto postigli. Kada nas drugi pohvale, to čak može da nas podstakne da se popravimo u nečemu. Međutim, naša osećanja će biti potpuno drugačija kada opazimo da nas neki ljudi osuđuju. Hladna reakcija ili kritika mogu slomiti naš duh. Ono što drugi misle o nama može imati snažan uticaj na ono što mislimo o sebi.

Bilo bi pogrešno ignorisati mišljenje koje drugi imaju o nama. U stvari, može nam veoma koristiti ako neko drugi pažljivo ispita naše ponašanje. Kada se temelji na visokim moralnim načelima, mišljenje drugih može delovati kao sila koja nas podstiče na dobro i motiviše nas da ispravno postupamo (1. Korinćanima 10:31-33). Međutim, mišljenje javnosti često je veoma nerealno. Razmisli o iskrivljenom gledištu koje su sveštenički poglavari i drugi imali o Isusu Hristu kada su ’počeli da viču, govoreći: „Na stub! Na stub s njim!“‘ (Luka 23:13, 21-25). Mišljenja koja se zasnivaju na pogrešnim informacijama i mišljenja koja su oblikovana zavišću i predrasudama možda treba jednostavno odbaciti. Zato treba da dobro procenimo i razumno reagujemo na mišljenje drugih.

Čije je mišljenje važno?

Mi želimo da imamo odobravanje onih koji zajedno s nama obožavaju pravog Boga. To su članovi naše porodice koji su u veri i naša hrišćanska braća i sestre (Rimljanima 15:2; Kološanima 3:18-21). Ljubav i poštovanje suvernika, kao i međusobna ’razmena ohrabrenja‘, zaista nam puno znače (Rimljanima 1:11, 12). ’U poniznosti smatramo druge većima od sebe‘ (Filipljanima 2:2-4). Štaviše, mi želimo i cenimo priznanje ’onih koji predvode‘ među nama — skupštinskih starešina (Jevrejima 13:17).

Takođe je poželjno da imamo i „dobro svedočanstvo od ljudi koji su napolju“ (1. Timoteju 3:7). Kako je dobro kada nas cene rođaci koji nisu Svedoci, kao i kolege na poslu i komšije! Zar se ne trudimo da ostavimo dobar utisak i na ljude kojima propovedamo, kako bi imali pozitivno mišljenje o poruci o Kraljevstvu? To što smo na glasu kao moralno čestiti, pravedni i pošteni ljudi donosi slavu Bogu (1. Petrova 2:12). Međutim, mi nikada ne treba da dovedemo u pitanje biblijska načela da bismo stekli naklonost drugih, niti treba da se prikazujemo u drugačijem svetlu kako bismo zadivili druge. Moramo shvatiti da je nemoguće svima udovoljiti. Isus je rekao: „Kad biste bili deo sveta, svet bi voleo ono što je njegovo. Ali pošto niste deo sveta, nego sam vas ja izabrao iz sveta, zbog toga vas svet mrzi“ (Jovan 15:19). Možemo li nešto učiniti kako bismo zadobili poštovanje onih koji nam se protive?

Kako zadobiti poštovanje protivnika

„Bićete predmet mržnje svih ljudi zbog mog imena“, upozorio je Isus, „ali ko istraje do kraja, taj će biti spasen“ (Matej  10:22). Zbog takve mržnje ponekad smo izloženi zlobnim optužbama. Pristrani državni službenici mogu nas okarakterisati kao „buntovnike“ ili „podrivače“. Oni koji se otvoreno protive mogu tvrditi da smo napasna sekta koju treba zabraniti (Dela apostolska 28:22). Ove lažne optužbe se ponekad mogu ublažiti. Kako? Sleđenjem saveta apostola Pavla: „[Budite] uvek spremni na odbranu pred svakim ko od vas traži razlog za nadu koja je u vama, ali činite to blage naravi i s dubokim poštovanjem“ (1. Petrova 3:15). Osim toga, naš govor treba da bude „zdrav govor kome se nema šta prigovoriti; tako da bi se onaj na protivničkoj strani postideo, nemajući ništa zlo da kaže o nama“ (Titu 2:8).

Dok nastojimo da skinemo ljagu sa svog imena, ne treba da se osećamo obeshrabreno ili poraženo kada nas nepravedno kleveću. Isus, savršeni Božji Sin, bio je optužen za hulu, podstrekavanje na pobunu, pa čak i za spiritizam (Matej 9:3; Marko 3:22; Jovan 19:12). I apostol Pavle je bio oklevetan (1. Korinćanima 4:13). Ni Isus ni Pavle nisu se obazirali na takve optužbe i nastavili su sa svojim delom (Matej 15:14). Znali su da nikada neće dobiti priznanje od svojih neprijatelja, pošto „celi svet leži u vlasti zloga“ (1. Jovanova 5:19). Danas se suočavamo sa istim izazovom. Ne treba da se plašimo kada protivnici puni mržnje šire laži o nama (Matej 5:11).

Mišljenje koje je zaista bitno

Ljudi imaju različito mišljenje o nama, u zavisnosti od njihovih motiva i onoga što su čuli o nama. Neki nas hvale i poštuju, drugi nas kleveću i mrze. Međutim, sve dok sledimo biblijska načela, imamo svaki razlog da budemo srećni i spokojni.

Apostol Pavle je napisao: „Sve je Pismo nadahnuto od Boga, i korisno za poučavanje, za ukoravanje, za ispravno postavljanje stvari, za vaspitavanje u pravednosti, da čovek Božji bude sasvim sposoban, potpuno opremljen za svako dobro delo“ (2. Timoteju 3:16, 17). Kada sa zahvalnošću prihvatamo Božju Reč kao vodič u svim stvarima, mi stičemo naklonost Jehove Boga i njegovog Sina, Isusa Hrista. Na kraju krajeva, mišljenje koje je najvažnije jeste mišljenje Jehove i njegovog Sina. Njihovo mišljenje pokazuje koliko zaista vredimo. Osim toga, naš život zavisi od njihovog odobravanja (Jovan 5:27; Jakov 1:12).

[Istaknuti tekst na 30. strani]

„Reči hvale me posrame, jer sam potajno čeznuo za njima“ (INDIJSKI PESNIK RABINDRANAT TAGORE)

[Slike na 31. strani]

Važno je šta naši suvernici misle o nama

[Izvor slike na 30. strani]

Culver Pictures