Hodi po veri, a ne po onome što vidiš!
Hodi po veri, a ne po onome što vidiš!
„Hodimo po veri, a ne po onome što gledamo“ (2. KORINĆANIMA 5:7).
1. Po čemu se vidi da je apostol Pavle hodio po veri, a ne po onome što je video?
BILA je 55. godina n. e. Prošlo je oko 20 godina otkako je Savle, progonilac hrišćana, i sam postao hrišćanin. On nije dopustio da mu s vremenom oslabi vera u Boga. Iako doslovnim očima nije video nebeske stvarnosti, vera mu je i dalje bila snažna. Zato je pomazanim hrišćanima, koji su imali nebesku nadu, napisao: „Hodimo po veri, a ne po onome što gledamo“ (2. Korinćanima 5:7).
2, 3. (a) Kako pokazujemo da hodimo po veri? (b) Šta znači hoditi po onome što vidimo?
2 Da bismo hodili po veri potrebno je da bezuslovno verujemo da Bog može da upravlja našim životom. Moramo biti potpuno uvereni da on zaista zna šta je najbolje za nas (Psalam 119:66). Kad donosimo odluke u životu i sprovodimo ih u delo, u obzir uzimamo ’stvarnosti koje se ne vide‘ (Jevrejima 11:1). U to spadaju obećana ’nova nebesa i nova zemlja‘ (2. Petrova 3:13). S druge strane, ako bismo hodili po onome što vidimo, to bi značilo da nas u životu vodi samo ono što opažamo fizičkim čulima. To je opasno jer može dovesti do toga da u potpunosti zanemarimo Božju volju (Psalam 81:13; Propovednik 12:1).
3 Bez obzira na to da li pripadamo ’malom stadu‘ s nebeskom nadom ili ’drugim ovcama‘ sa zemaljskom nadom, svako od nas treba ozbiljno da shvati savet da hodimo po veri, a ne po onome što vidimo (Luka 12:32; Jovan 10:16). Hajde da vidimo kako će nam sleđenje tog nadahnutog saveta pomoći da ne postanemo žrtve ’privremenog užitka greha‘, da se zaštitimo od zamke materijalizma i da ne izgubimo iz vida da ovom svetu dolazi kraj. Takođe ćemo osmotriti koje nas opasnosti vrebaju ako hodimo po onome što vidimo (Jevrejima 11:25).
Odbaciti „privremeni užitak greha“
4. Koji je izbor napravio Mojsije, i zašto?
4 Zamisli kakav je život mogao imati Amramov sin Mojsije. Odrastao je među plemićima u drevnom Egiptu i vrlo lako je mogao postati moćan, bogat i uticajan čovek. On je mogao da razmišlja na sledeći način: ’Dobro sam poučen veoma cenjenoj egipatskoj mudrosti, i silan sam u rečima i delima. Ako ostanem na faraonovom dvoru, moći ću da pomognem Jevrejima, svojoj potlačenoj braći!‘ (Dela apostolska 7:22). Umesto toga, Mojsije je izabrao da bude „zlostavljan zajedno s Božjim narodom“. Zašto? Šta ga je navelo da okrene leđa svemu onome što mu je Egipat pružao? Biblija daje sledeći odgovor: „Verom je [Mojsije] ostavio Egipat, ali nije se bojao kraljevog gneva, jer je ostao postojan kao da vidi Onoga koji je nevidljiv“ (Jevrejima 11:24-27). Vera u to da će ga Jehova sigurno nagraditi zbog pravednosti pomogla mu je da se odupre grehu i prolaznom zadovoljstvu koje on pruža.
5. Na šta nas podstiče Mojsijev primer?
5 I mi često moramo da donosimo teške odluke o stvarima kao što su: ’Da li treba da prekinem s nekim postupcima ili navikama koje nisu u potpunosti u skladu s biblijskim načelima? Da li da prihvatim zaposlenje koje će mi izgleda doneti neke materijalne koristi, ali koje će ometati moj duhovni napredak?‘ Mojsijev primer nas podstiče da ne donosimo odluke koje će pokazati da smo kratkovidi poput ljudi iz ovog sveta, već da umesto toga pokazujemo veru u dalekovidu mudrost „Onoga koji je nevidljiv“ — Jehove Boga. Poput Mojsija, cenimo i mi prijateljstvo s Jehovom više od bilo čega što ovaj svet ima da ponudi.
6, 7. (a) Kako je Isav pokazao da je više voleo da hodi po onome što je video? (b) Zašto nam Isav služi kao upozoravajući primer?
6 Uporedi Mojsija sa Isavom, sinom patrijarha Isaka. Isav je više voleo trenutna zadovoljstva (Postanje 25:30-34). On ’nije cenio svete stvari‘ i „za jedan obrok“ se odrekao svojih prava kao prvorođeni (Jevrejima 12:16). Nije mislio na to kako će njegova odluka da proda svoje pravo prvorođenog uticati na njegov odnos s Jehovom, ni kako će uticati na njegove potomke. Nedostajao mu je duhovni pogled na stvari. Nije se osvrtao na Božja dragocena obećanja i nije ih smatrao nešto posebno vrednim. Hodio je po onome što je video, a ne po veri.
7 Isav nam služi kao upozoravajući primer (1. Korinćanima 10:11). Kada treba da donesemo neku odluku, malu ili veliku, ne smemo dozvoliti da nas zavede propaganda Sataninog sveta, koja prenosi poruku da moramo imati ono što želimo i to odmah. Dobro je da se pitamo: ’Da li odluke koje donosim odražavaju stavove koje je imao Isav? Da li će duhovne stvari biti potisnute u drugi plan ako budem težio ka stvarima koje želim upravo sada? Da li zbog odluka koje donosim dovodim u opasnost svoje prijateljstvo s Bogom i buduću nagradu? Kakav primer pružam drugima?‘ Jehova će nas blagosloviti ako donosimo odluke koje pokazuju da cenimo svete stvari (Poslovice 10:22).
Izbegavati zamku materijalizma
8. Koje su upozorenje dobili hrišćani iz Laodikije, i zašto je ono važno i za nas?
8 U otkrivenju koje je pred kraj prvog veka dobio apostol Jovan, proslavljeni Isus Hrist je preneo poruku skupštini u Laodikiji, u Maloj Aziji. To je bila upozoravajuća poruka u vezi s materijalizmom. Iako su u materijalnom pogledu bili bogati, hrišćani iz Laodikije su duhovno bili krajnje siromašni. Umesto da i dalje hode po veri, dopustili su da im materijalni posedi zamagle duhovni pogled na stvari (Otkrivenje 3:14-18). Materijalizam i danas ima sličan uticaj. On slabi našu veru i dovodi do toga da prestanemo da sa „istrajnošću trčimo trku“ u život (Jevrejima 12:1). Ako nismo pažljivi, ’uživanja ovog života‘ mogu toliko potisnuti duhovne aktivnosti da one čak budu ’potpuno ugušene‘ (Luka 8:14).
9. Kako nas štiti to što smo zadovoljni duhovnom hranom i što je cenimo?
9 Da bismo se zaštitili u duhovnom pogledu, ključ je u tome da budemo zadovoljni, a ne da u potpunosti iskoristimo ovaj svet i postanemo bogati (1. Korinćanima 7:31; 1. Timoteju 6:6-8). Kada hodimo po veri, a ne po onome što vidimo, nalazimo radost u sadašnjem duhovnom raju. Dok se hranimo kvalitetnom duhovnom hranom, zar nismo podstaknuti da ’pevamo u veselju svog srca‘? (Isaija 65:13, 14). Štaviše, veliko zadovoljstvo nam donosi druženje sa osobama koje ispoljavaju plodove Božjeg duha (Galatima 5:22, 23). Koliko je samo važno da nalazimo zadovoljstvo i okrepu u duhovnim stvarima koje nam Jehova pruža!
10. Koja bi pitanja bilo dobro da postavimo sebi?
10 Dobro bi bilo da sebi postavimo neka pitanja poput: ’Koje mesto u mom životu zauzimaju materijalne stvari? Da li materijalne stvari koje imam koristim da bih uživao u životu ili da bih unapređivao pravo obožavanje? Šta mi donosi najveće zadovoljstvo? Da li proučavanje Biblije i druženje na hrišćanskim sastancima ili vikendi tokom kojih nemam nikakvih hrišćanskih obaveza? Da li vikende uglavnom ostavljam za rekreaciju ili ih koristim za službu i druge aktivnosti koje su povezane s čistim obožavanjem?‘ Hođenje po veri podrazumeva da budemo zaokupljeni delom Kraljevstva, s potpunim poverenjem u Jehovina obećanja (1. Korinćanima 15:58).
Zadržati kraj u mislima
11. Kako nam to što hodimo po veri pomaže da zadržimo kraj u mislima?
11 To što hodimo po veri pomaže nam da izbegavamo telesno razmišljanje koje se ogleda u mišljenju da je kraj daleko ili da uopšte neće ni doći. Za razliku od skeptika koji omalovažavaju biblijska proročanstva, mi vidimo kako se događaji u svetu odigravaju baš onako kako je Božja Reč prorekla da će biti u našem vremenu (2. Petrova 3:3, 4). Na primer, zar stavovi i ponašanje ljudi u globalu ne dokazuju da živimo u ’poslednjim danima‘? (2. Timoteju 3:1-5). Očima vere vidimo da ono što se danas odigrava u svetu nije samo istorija koja se ponavlja. Umesto toga, ti događaji predstavljaju „znak [Hristove] prisutnosti i svršetka sistema stvari“ (Matej 24:1-14).
12. Kako su se u prvom veku ispunile Isusove reči zabeležene u Luki 21:20, 21?
12 Uzmi u obzir jedan događaj iz prvog veka naše ere koji ima paralelu u našim danima. Kada je bio na zemlji, Isus Hrist je upozorio svoje sledbenike: „Kad vidite da je Jerusalim opkolila ulogorena vojska, tada znajte da se njegovo opustošenje približilo. Tada oni koji budu u Judeji neka beže u gore, a oni koji budu usred njega neka ga napuste“ (Luka 21:20, 21). U ispunjenju ovog proročanstva, rimska vojska pod komandom Cestija Gala opkolila je Jerusalim 66. n. e. Međutim, vojska se iznenada povukla, što je za hrišćane bio znak i prilika da „beže u gore“. Rimska vojska se 70. n. e. vratila, napala Jerusalim i uništila hram koji se nalazio u njemu. Josif izveštava da je poginulo više od milion Jevreja i da je njih 97 000 odvedeno u ropstvo. Bog je izvršio svoj sud nad tim jevrejskim sistemom. Oni koji su hodili po veri i poslušali Isusovo upozorenje izbegli su to katastrofalno uništenje.
13, 14. (a) Koji će se događaji uskoro odigrati? (b) Zašto treba budno da pazimo na ispunjenje biblijskih proročanstava?
13 Nešto slično će se desiti i u našem vremenu. Izvesni elementi unutar Ujedinjenih nacija biće uključeni u izvršenje Božjeg suda. Kao što je u prvom veku rimska vojska bila zadužena za očuvanje Rimskog mira (Pax Romana), tako danas Ujedinjene nacije služe kao sredstvo za očuvanje mira. Iako je rimska vojska nastojala da zasigura relativnu bezbednost širom tada poznatog sveta, ipak je baš ona uništila Jerusalim. Slično tome, biblijska proročanstva pokazuju da će militantne sile unutar Ujedinjenih nacija smatrati religiju pretnjom i uništiće današnji Jerusalim — hrišćanstvo — kao i ostatak Vavilona Velikog (Otkrivenje 17:12-17). Čitavo svetsko carstvo krive religije zaista stoji na pragu uništenja.
14 Uništenje krive religije biće početak velike nevolje. U poslednjoj fazi te velike nevolje biće uništeni preostali elementi ovog zlog sveta (Matej 24:29, 30; Otkrivenje 16:14, 16). To što hodimo po veri pomaže nam da budno pazimo na ispunjenje biblijskih proročanstava. Nismo zavarani razmišljanjem da je neka ljudska organizacija, kao što su Ujedinjene nacije, u stvari sredstvo pomoću kojeg će Bog uspostaviti pravi mir i sigurnost. Zar onda svojim životom ne treba da pokažemo da smo uvereni da je ’Jehovin veliki dan blizu‘? (Sofonija 1:14).
Koliko je opasno da hodimo po onome što vidimo?
15. U koju se zamku uhvatila nacija Izrael i pored toga što je doživela Božje blagoslove?
15 Ono što se dešavalo drevnom Izraelu pokazuje koliko je opasno kada neko dopusti da mu hođenje po onome što vidi oslabi veru. I pored toga što su bili očevici deset nevolja koje su ponizile lažne egipatske bogove i zatim doživeli spektakularno izbavljenje kroz Crveno more, Izraelci su bili neposlušni i napravili zlatno tele koje su počeli da obožavaju. Postali su nestrpljivi i umorni čekajući Mojsija koji ’dugo nije silazio s gore‘ (Izlazak 32:1-4). Nestrpljivost ih je naterala da obožavaju idola koji se mogao videti doslovnim očima. Time što su hodili po onome što su videli uvredili su Jehovu i zbog toga je umrlo „do tri hiljade ljudi“ (Izlazak 32:25-29). Kako je samo tužno kada neko ko obožava Jehovu donosi odluke koje pokazuju da nema poverenja u njega, niti pouzdanja da on može da ispuni svoja obećanja!
16. Kako su na Izraelce uticale stvari koje su videli?
16 Stvari koje su videli još su u nekim pogledima negativno uticale na Izraelce. Zbog toga što su hodili po onome što su videli drhtali su od straha pred neprijateljima (Brojevi 13:28, 32; Ponovljeni zakoni 1:28). Zbog toga su dovodili u pitanje Mojsijev autoritet koji mu je dao Bog i žalili su se na ono što ih je snašlo u životu. Pošto im je nedostajala vera, više su voleli Egipat, u kom je demonski uticaj bio veoma jak, nego Obećanu zemlju (Brojevi 14:1-4; Psalam 106:24). Koliko je Jehovu samo bolelo dok je gledao sve to nepoštovanje koje je njegov narod pokazivao prema njemu kao svom nevidljivom Kralju!
17. Zašto su Izraelci u Samuilovim danima odbacili Jehovino vođstvo?
17 Izabrana nacija Izrael se u danima proroka Samuila ponovo uhvatila u zamku da hodi po onome što vidi. Narod je počeo da traži kralja kojeg će moći da vidi. Iako je Jehova pokazao da je on njihov Kralj, to za njih nije bilo dovoljno da bi hodili po veri (1. Samuilova 8:4-9). Na svoju sopstvenu štetu, suludo su odbacili Jehovino nepogrešivo vođstvo jer su želeli da budu kao okolni narodi (1. Samuilova 8:19, 20).
18. Šta možemo naučiti o tome koliko je opasno da hodimo po onome što vidimo?
18 Kao Jehovine današnje sluge, mi cenimo dobar odnos koji imamo s njim. Želimo da naučimo nešto iz događaja koji su se odigrali u prošlosti i da to primenimo u životu (Rimljanima 15:4). Kada su Izraelci hodili po onome što su videli, oni su u stvari izgubili iz vida da ih je Bog vodio preko Mojsija. Ako nismo oprezni, i mi možemo izgubiti iz vida da Jehova Bog i Veći Mojsije, Isus Hrist, vode današnju hrišćansku skupštinu (Otkrivenje 1:12-16). Moramo paziti da ne gledamo ljudskim očima zemaljski deo Jehovine organizacije. To može dovesti do toga da se stalno žalimo na nešto, da prestanemo da cenimo Jehovine predstavnike i duhovnu hranu koju nam pruža „verni i razboriti rob“ (Matej 24:45).
Budi odlučan da hodiš po veri
19, 20. Na šta si odlučan i zašto?
19 „Mi ne vodimo borbu“, kaže Biblija, „protiv krvi i tela, nego protiv vladavina, protiv vlasti, protiv svetskih vladara ove tame, protiv zlih duhovnih sila na nebeskim mestima“ (Efešanima 6:12). Naš glavni neprijatelj je Satana Đavo. Njegov cilj je da uništi našu veru u Jehovu. On neće prevideti nijedan način na koji bi nas mogao odvratiti od naše odluke da služimo Bogu (1. Petrova 5:8). Šta će nam pomoći da ne budemo zavedeni onim što vidimo u Sataninom svetu? Hođenje po veri, a ne po onome što vidimo! Vera i pouzdanje u Jehovina obećanja sačuvaće nas da ne doživimo „brodolom svoje vere“ (1. Timoteju 1:19). Zato budimo odlučni da na svaki mogući način i dalje hodimo po veri, potpuno sigurni da će nam to doneti Jehovin blagoslov. I molimo se kako bismo umakli svemu onome što treba da se dogodi u bliskoj budućnosti (Luka 21:36).
20 Postoji jedan izvrstan primer koji nam može pomoći da hodimo po veri, a ne po onome što vidimo. Biblija kaže: „Hrist [je] stradao za vas, ostavivši vam uzor da tačno sledite njegove stope“ (1. Petrova 2:21). U sledećem članku ćemo videti kako možemo hoditi poput njega.
Da li se sećaš?
• Šta si u pogledu hođenja po veri, a ne po onome što se vidi, naučio od Mojsija i Isava?
• Šta je ključ za izbegavanje materijalizma?
• Kako nam hođenje po veri pomaže da izbegavamo gledište da je kraj daleko?
• Zašto je opasno da hodimo po onome što vidimo?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 17. strani]
Mojsije je hodio po veri
[Slika na 18. strani]
Da li zbog rekreacije često propuštaš teokratske aktivnosti?
[Slika na 20. strani]
Kako te štiti to što obraćaš pažnju na Božju Reč?