Odupri se pogrešnom razmišljanju!

KADA je patrijarha Jova zadesila velika nesreća, posetila su ga trojica prijatelja — Elifas, Vildad i Sofar. Došli su da pokažu saosećanje prema njemu i da ga uteše (Jov 2:11). Najuticajniji, a možda i najstariji među njima bio je Elifas. On je bio prvi koji je govorio i imao je najviše toga da kaže. Kakav se način razmišljanja ogledao u Elifasova tri govora?

Prisećajući se jednog svog doživljaja koji je potekao iz natprirodnog izvora, Elifas je rekao: „Duh tad jedan ispred mene prođe i kosa mi se naježi. Nepoznati pojav stade pred očima mojim, i ja čuh mu glas, koji tiho govoraše“ (Jov 4:15, 16). Kakav je to duh uticao na Elifasovo razmišljanje? Iz kritičkog tona koji se ogleda u njegovim rečima vidi se da taj duh sigurno nije bio Božji pravedan anđeo (Jov 4:17, 18). Bilo je to zlo duhovno stvorenje. Zašto bi inače Jehova prekorio Elifasa i njegova dva prijatelja za to što su govorili laži? (Jov 42:7). Zaista, Elifas je bio pod uticajem demona. Njegove reči su odražavale bezbožan način razmišljanja.

Koje se tvrdnje mogu prepoznati u Elifasovim izjavama? Zašto je važno da se čuvamo pogrešnog razmišljanja? I kako mu se možemo odupreti?

’Slugama svojim ne veruje‘

U sva tri govora, Elifas je izneo tvrdnju da je Bog toliko zahtevan da ništa što njegove sluge rade nije dovoljno dobro za njega. ’Gle, slugama svojim ne veruje‘, rekao je on Jovu, ’i u anđela svojih nalazi nedostataka‘ (Jov 4:18, DK). Elifas je kasnije o Bogu rekao: ’Bog se ni u svece svoje ne pouzda, pred očima njegovim ni nebesa vedra nisu‘ (Jov 15:15). I postavio je pitanje: „Je li svemogućemu radost, ako si pravedan?“ (Jov 22:3, DK). Vildad se slagao s tim, pošto je rekao: „Ni mesec se ne sjaji, nit’ su zvezde čiste pred očima njegovim [Božjim]“ (Jov 25:5).

Moramo se čuvati da na nas ne bi uticalo takvo razmišljanje. Mogli bismo početi da mislimo kako Bog od nas traži previše. Takvo gledište bi ugrozilo sam naš odnos s Jehovom. Osim toga, ako bismo počeli tako da razmišljamo, kako bismo reagovali na disciplinu koja nam je neophodna? Umesto da ponizno prihvatimo ispravku, naše srce bi počelo da se „na Jehovu ljuti“ i mogli bismo početi da gajimo ozlojeđenost prema njemu (Poslovice 19:3). To bi bilo zaista pogubno u duhovnom pogledu!

„Može l’ čovek koristan Bogu biti?“

Još jedno mišljenje koje je usko povezano s gledištem da je Bog previše zahtevan jeste to da Bog ljude smatra beskorisnima.  Elifas je u svom trećem govoru postavio pitanje: „Može l’ čovek koristan Bogu biti?“ (Jov 22:2). Elifas je ukazivao na to da čovek nije ni od kakve koristi Bogu. Slično tome, Vildad je zaključio: „Kako bi mogao čovek pravedan pred Bogom biti, kako bi mogao biti čist od žene rođeni?“ (Jov 25:4). Prema tom gledištu, kako bi Jov, običan smrtnik, mogao i pomisliti da ima pravedan položaj pred Bogom?

Neke ljude danas muči to što imaju negativno gledište o sebi. Tome je možda doprinelo njihovo vaspitanje, pritisci života ili to što su bili žrtve rasne ili etničke mržnje. Pored toga, Satana i njegovi demoni takođe uživaju u tome da slome neku osobu. Ako bi uspeli da utiču na nekoga da smatra kako ništa što radi nije dovoljno dobro za Svemoćnog Boga, ta osoba bi postala podložnija potištenosti. S vremenom bi takva osoba mogla zastraniti, pa čak i odstupiti od živog Boga (Jevrejima 2:1; 3:12).

Poodmakle godine i zdravstveni problemi mogu nas ograničavati u onome što možemo da uradimo. Ono što možemo učiniti u službi za Kraljevstvo možda izgleda neznatno u poređenju sa onim što smo radili kada smo bili mlađi, zdraviji i kada smo imali više snage. Kako je važno razumeti da Satana i njegovi demoni žele da mislimo da ono što radimo nije dovoljno dobro za Boga! Moramo se odupirati takvom razmišljanju.

Kako se odupirati negativnom razmišljanju

Uprkos patnji koju mu je Satana Đavo naneo, Jov je rekao: „Do poslednjeg svog uzdaha svoju ću ja nevinost braniti“ (Jov 27:5). Pošto je voleo Boga, Jov je bio odlučan da ostane besprekoran bez obzira na to šta se desi, i nije dozvolio da ga bilo šta pokoleba u tome. U tome leži ključ za odupiranje negativnom razmišljanju. Moramo dobro razumeti Božju ljubav i razvijati iskrenu zahvalnost za nju. Takođe treba da produbimo svoju ljubav prema njemu. To možemo postići tako što redovno proučavamo Božju Reč i uz molitvu razmišljamo o onome što smo naučili.

Na primer, u Jovanu 3:16 stoji: „Bog je toliko voleo svet da je dao svog jedinorođenog Sina.“ Jehova ima duboku ljubav prema celom čovečanstvu, i tokom vremena je pokazao tu ljubav načinom na koji je postupao s ljudima. Razmišljanje o primerima iz prošlosti treba da izgradi naše cenjenje za Jehovu i da produbi našu ljubav prema njemu, i da nam tako pomogne da se odupremo pogrešnom ili negativnom razmišljanju.

Razmotri kako je Jehova postupao sa Avrahamom neposredno pre uništenja Sodoma i Gomore. Avraham je osam puta Jehovi postavljao pitanja o Njegovoj presudi. Jehova nijednom nije pokazao ljutnju niti gnev. Umesto toga, njegovi odgovori su Avrahama umirili i utešili (Postanje 18:22-33). Kada je Bog kasnije izbavio Lota i njegovu porodicu iz Sodoma, Lot je zatražio da pobegne u obližnji grad umesto u planine. Jehova mu je odgovorio: „Eto poslušaću te i zato i neću zatrti grada za koji reče“ (Postanje 19:18-22). Da li ovi izveštaji prikazuju Jehovu kao zahtevnog, bezosećajnog, diktatorskog vladara? Ne. Prikazuju ga u pravom svetlu — kao brižnog, ljubaznog i milosrdnog Suverena, koji ima razumevanja za ljude.

Primeri Arona, Davida i Manasije iz drevnog Izraela takođe pobijaju tvrdnju da Bog traži greške i da niko nije dovoljno dobar za njega. Aron je bio kriv za tri ozbiljne greške. Napravio je zlatno tele, pridružio se svojoj sestri Mariji u kritikovanju Mojsija i propustio je da proslavi Boga i da mu pripiše čast kod Merive. Međutim, Jehova je video dobro u njemu i dozvolio mu da nastavi da služi kao prvosveštenik do kraja  života (Izlazak 32:3, 4; Brojevi 12:1, 2; 20:9-13).

Kralj David je počinio ozbiljne grehe tokom svoje vladavine. Počinio je preljubu, skovao je zaveru da jedan nedužan čovek bude ubijen i izvršio je nezakonit popis. Međutim, Jehova je zapazio Davidovo pokajanje i lojalno se držao saveza za Kraljevstvo tako što mu je dozvolio da do kraja života služi kao kralj (2. Samuilova 12:9; 1. Letopisa 21:1-7).

Judejski kralj Manasija je podizao oltare Valu, svoje sinove je provodio kroz oganj, unapređivao je spiritističke običaje i gradio oltare lažnim bogovima u dvorištu hrama. Međutim, kada se iskreno pokajao, Jehova mu je oprostio, izbavio ga iz ropstva i vratio mu kraljevstvo (2. Letopisa 33:1-13). Da li bi tako postupao Bog kome niko nije dovoljno dobar? Teško!

Onaj koji lažno optužuje sam je kriv

Ne treba da nas iznenadi to što je Satana oličenje baš onih osobina za koje optužuje Jehovu. Satana je grub i zahtevan. To se jasno može videti iz toga što je u prošlosti s krivim obožavanjem bilo povezano žrtvovanje dece. Otpadnički Izraelci su spaljivali svoje sinove i kćeri — što Jehovi nikada nije ni palo na um (Jeremija 7:31).

Satana je taj koji traži greške, a ne Jehova. U Otkrivenju 12:10, na Satanu se ukazuje kao na ’tužitelja naše braće, koji ih optužuje dan i noć pred našim Bogom‘. A što se tiče Jehove, psalmista je pevao: „Ako bi ti, Jehova, bezakonja pamtio, Jehova, ko bi mogao opstojati? Ali kod tebe je smilovanje“ (Psalam 130:3, 4).

Kada više ne bude pogrešnog razmišljanja

Kakvo je to olakšanje za anđeoska duhovna stvorenja moralo biti kada je Satana Đavo zajedno s demonima bio zbačen s neba! (Otkrivenje 12:7-9). Otada ovi zli duhovi više ne mogu da utiču na Jehovinu anđeosku porodicu na nebu (Danilo 10:13).

Stanovnici zemlje će se radovati u bliskoj budućnosti. Uskoro će anđeo koji dolazi s neba s ključem od bezdana i velikim lancem u ruci svezati Satanu i njegove demone i baciti ih u bezdan neaktivnosti (Otkrivenje 20:1-3). Kakvo će to olakšanje biti!

Do tada, moramo se čuvati pogrešnog razmišljanja. Kad god uočimo da se kod nas počinju javljati pogrešne i negativne misli, moramo im se odupreti tako što ćemo se usredsrediti na Jehovinu ljubav. Tada će ’Božji mir koji prevazilazi svaku misao čuvati naša srca i naše misaone snage‘ (Filipljanima 4:6, 7).

[Slika na 26. strani]

Jov se odupirao negativnom razmišljanju

[Slika na 28. strani]

Lot se uverio da je Jehova Suveren pun razumevanja