Da li ti je savest ispravno oblikovana?

DA LI si ikada rekao: „Duboko u sebi znam da to nije u redu“ ili; „Ne mogu da učinim to što tražiš od mene. Nešto mi govori da je to pogrešno“? Bio je to „glas“ tvoje savesti, unutrašnji osećaj za ispravno i neispravno, koji nas optužuje ili opravdava. Savest je nešto što nam je urođeno.

Iako je čovek u globalu otuđen od Boga, on još uvek može da razlikuje ispravno od neispravnog. To je zato što je stvoren po Božjem obličju, tako da u izvesnoj meri može da odražava Božje osobine kao što su mudrost i pravednost (Postanje 1:26, 27). Što se toga tiče, apostol Pavle je pod Božjim nadahnućem zapisao: „Kad god ljudi iz nacija, koji nemaju zakona, po prirodi čine ono što je u zakonu, oni su, iako nemaju zakona, sami sebi zakon. I baš oni pokazuju da je suština zakona zapisana u njihovim srcima, dok njihova savest svedoči s njima i, u svojim mislima, bivaju optuženi ili pak opravdani“ a (Rimljanima 2:14, 15).

To moralno svojstvo, nasleđeno od prvog čoveka Adama, deluje poput „zakona“, ili nekog kodeksa ponašanja u ljudima svih rasa i nacionalnosti. To je sposobnost da posmatramo sebe i donesemo sud o sebi (Rimljanima 9:1). Ova sposobnost je kod Adama i Eve došla do izražaja čim su prekršili Božji zakon — sakrili su se (Postanje 3:7, 8). Još jedan primer koji pokazuje kako deluje savest nalazimo u reakciji kralja Davida kad je shvatio da je pogrešio kada je prebrojao narod. Biblija kaže da „David oseti da mu srce bije“ (2. Samuilova 24:1-10).

Sposobnost da preispitamo i prosudimo svoje postupke može dovesti do nečega što je veoma važno — do pokajanja koje će Bog prihvatiti. David je napisao: „Dok ja ćutah sasahnuše kosti moje od mog uzdisanja po vas dan. Greh svoj kazah tebi, ne zatajih ti krivice svoje. Rekoh: ’Ispovedaću Jehovi prestupe svoje!‘ i ti greha moga oprosti krivicu“ (Psalam 32:3, 5). Stoga, savest koja dobro funkcioniše može vratiti grešnika Bogu i može mu pomoći da shvati da mu je potrebno Božje oproštenje i da treba da sledi njegove puteve (Psalam 51:3-6, 11, 15-17).

Savest nas takođe upozorava i pruža nam vođstvo kad treba da napravimo neki izbor ili donesemo neku moralnu odluku. Možda je baš ta odlika savesti pomogla Josifu da zaključi da je preljuba nešto pogrešno i loše — greh protiv Boga. Izričita zapovest kojom se zabranjuje preljuba bila je kasnije uključena u Deset zapovesti koje su bile date Izraelu (Postanje 39:1-9; Izlazak 20:14). Očigledno je da će nam savest mnogo više koristiti  ako je oblikovana da nas vodi umesto da nas samo osuđuje. Da li tvoja savest funkcioniše na takav način?

Oblikovati savest kako bismo donosili ispravne odluke

Premda je savest nešto što nam je urođeno, taj dar je nažalost oštećen. Iako je čovečanstvo imalo savršen početak, „svi su sagrešili i ne dostižu Božju slavu“ (Rimljanima 3:23). Zbog greha i nesavršenosti naša savest je izvitoperena i više ne funkcioniše u potpunosti onako kako je prvobitno bilo planirano (Rimljanima 7:18-23). Sem toga, na našu savest mogu uticati i spoljni faktori. Na nju može uticati naše vaspitanje, lokalni običaji, verovanja i sredina u kojoj živimo. Sigurno je da iskvareni moral i svetska merila koja se sve više srozavaju ne mogu biti obrazac po kojem će se ravnati dobra savest.

Zato se hrišćanin mora voditi pouzdanim i ispravnim merilima koja se nalaze u Božjoj Reči, Bibliji. Ta merila mogu pomoći našoj savesti da ispravno proceni stvari i da ih postavi na pravo mesto (2. Timoteju 3:16). Kad našu savest vode Božja merila, ona postaje sposobnija da nas čuva u moralnom pogledu, omogućujući nam da ’razlikujemo ispravno i neispravno‘ (Jevrejima 5:14). Bez Božjih merila, savest nas možda neće upozoriti kad krenemo stranputicom. „Prav se neki put čoveku čini“, kaže Biblija, „a svršetak mu je staza smrti“ (Poslovice 16:25; 17:20).

Što se nekih područja života tiče, Božja Reč daje veoma jasna uputstva i smernice, i za nas je dobro da ih sledimo. S druge strane, ima mnogo situacija za koje u Bibliji nema nekih konkretnih uputstava. To se može odnositi na izbor zaposlenja, lečenja, rekreacije, oblačenja i doterivanja, i drugih stvari. Nije uvek lako znati kako postupiti u svakoj situaciji i doneti ispravnu odluku. Iz tog razloga, treba da imamo stav kakav je imao David, koji se molio: „Pokaži mi, Jehova, puteve svoje, nauči me stazama svojim! Uputi me istini svojoj, nauči me, jer ti si Bog spasenja moga“ (Psalam 25:4, 5). Što bolje razumemo Božja gledišta i puteve, to ćemo biti u boljoj poziciji da dobro procenimo svoju situaciju i da čiste savesti donesemo odluku.

Zato, kad smo suočeni s nekim pitanjem ili treba da donesemo neku odluku, najpre treba da razmislimo o biblijskim načelima koja možemo primeniti. Neka od njih mogu biti: poštovanje poglavarstva (Kološanima 3:18, 20); poštenje u svemu (Jevrejima 13:18);  mržnja prema zlu (Psalam 97:10); težnja ka miru (Rimljanima 14:19); poslušnost vlastima (Matej 22:21; Rimljanima 13:1-7); isključiva odanost Bogu (Matej 4:10); ne biti deo sveta (Jovan 17:14); izbegavanje lošeg društva (1. Korinćanima 15:33); skromnost u oblačenju i doterivanju (1. Timoteju 2:9, 10) i ne navoditi druge na spoticanje (Filipljanima 1:10). Kada utvrdimo koje se načelo primenjuje u datoj situaciji, tada naša savest može postati izoštrenija i pomoći nam da donesemo ispravnu odluku.

Slušaj svoju savest

Ako želimo da nam savest bude pomoćnik, moramo je slušati. Naša biblijski oblikovana savest koristiće nam samo ako brzo reagujemo na njena peckanja. Ispravno oblikovanu savest možemo uporediti sa signalnim lampicama na komandnoj tabli automobila. Pretpostavimo da zasvetli lampica koja pokazuje da je pritisak ulja slab. Šta bi se desilo ako ne bismo odmah obratili pažnju na to i nastavili da vozimo automobil? Mogli bismo ozbiljno da oštetimo motor. Slično tome, naša savest, to jest unutrašnji glas, može nas upozoriti da je neki postupak pogrešan. Kada upoređujemo naša biblijska merila i vrednosti s postupkom koji smo preduzeli ili o kom smo razmišljali, savest pali signalnu lampicu, kao što se pali lampica na komandnoj tabli. Ako poslušamo to upozorenje, mi ne izbegavamo samo posledice pogrešnog postupanja, već i čuvamo svoju savest kako bi ona i dalje mogla ispravno funkcionisati.

Šta bi se desilo ako bismo odlučili da ignorišemo upozorenje? Naša savest bi s vremenom postala neosetljiva. Uporno ignorisanje i potiskivanje savesti može se uporediti sa žigosanjem. Ožigosano mesto do kog više ne dopiru nervni završeci, gubi svaki osećaj (1. Timoteju 4:2). Takva savest više ne reaguje kad činimo greh, niti nas upozorava kako bi nas sprečila da ponovimo greh. Ožigosana savest ignoriše biblijska merila za ispravno i neispravno i na taj način postaje loša savest. To je okrnjena savest i onaj ko ima takvu savest ’gubi svaki moralni osećaj‘ i biva otuđen od Boga (Efešanima 4:17-19; Titu 1:15). Kakav tragičan ishod!

„Zadržite čistu savest“

Da bismo zadržali čistu savest potrebno je da se neprestano trudimo. Apostol Pavle je rekao: „Neprestano [se] trudim da imam čistu savest da se ne ogrešim ni pred Bogom ni pred ljudima“ (Dela apostolska 24:16). Pavle je bio hrišćanin i zato je neprestano analizirao  svoje postupke i korigovao ih kako bi bio siguran da se nije ogrešio pred Bogom. On je znao da će na kraju sam Bog utvrditi da li je ono što radimo ispravno ili pogrešno (Rimljanima 14:10-12; 1. Korinćanima 4:4). Pavle je rekao: „Sve [je] golo i otkriveno pred očima onoga kome moramo položiti račun“ (Jevrejima 4:13).

Pavle je pomenuo i to da mu je stalo do toga da se ne ogreši ni pred ljudima. Jedan dobar primer koji nam to pokazuje jeste njegov savet koji je uputio korintskim hrišćanima u vezi s ’jedenjem hrane prinesene idolima‘. Hteo je da kaže da je, čak i ako neki postupak možda nije osuđen u Božjoj Reči, veoma važno uzeti u obzir i savest drugih. Zanemarivanje toga može dovesti do duhovne ’propasti naše braće za koju je Hrist umro‘. Takođe bismo mogli upropastiti i svoj odnos s Bogom (1. Korinćanima 8:4, 11-13; 10:23, 24).

Zato nastavi da oblikuješ svoju savest i nastoj da bude čista. Kad donosiš odluke, traži Božje vođstvo (Jakov 1:5). Proučavaj Božju Reč i dozvoli njenim načelima da oblikuju tvoj um i tvoje srce (Poslovice 2:3-5). Kad iskrsnu ozbiljna pitanja, razgovaraj sa zrelim hrišćanima kako bi bio siguran da dobro razumeš biblijska načela koja su povezana s tim (Poslovice 12:15; Rimljanima 14:1; Galatima 6:5). Razmišljaj o tome kako će tvoja odluka uticati na tvoju savest, kako će uticati na druge i, iznad svega, kako će uticati na tvoj odnos s Jehovom (1. Timoteju 1:5, 18, 19).

Savest je veličanstveni dar koji smo dobili od našeg brižnog nebeskog Oca, Jehove Boga. Približićemo se svom Stvoritelju ako savest koristimo u skladu s njegovom voljom. Dok nastojimo da u svemu što radimo ’zadržimo čistu savest‘, bićemo toliko blizu Boga da ćemo jasnije pokazivati da smo stvoreni po njegovoj slici (1. Petrova 3:16; Kološanima 3:10).

[Fusnota]

[Slike na 13. strani]

Da li ti je savest oblikovana da te vodi ili da te samo osuđuje?

[Slika na 14. strani]

Ispravno oblikovanu savest možemo imati kad učimo i primenjujemo biblijska načela

[Slike na 15. strani]

Nemoj ignorisati upozorenja svoje savesti