Roditelji, kakvu budućnost želite za svoju decu?
Roditelji, kakvu budućnost želite za svoju decu?
’Momci i devojke nek hvale ime Jehovino‘ (PSALAM 148:12, 13).
1. Kakve sve brige roditelji imaju kada su u pitanju njihova deca?
IMA li roditelja koji nisu zainteresovani za budućnost svog deteta? Još od detetovog rođenja — ponekad čak i pre toga — roditelji počinju da brinu o njegovoj dobrobiti. Da li će biti zdravo? Da li će se normalno razvijati? Kako ono raste, javljaju se nove brige. U svakom slučaju, roditelji za svoje dete žele samo najbolje (1. Samuilova 1:11, 27, 28; Psalam 127:3-5).
2. Zašto mnogi roditelji žarko žele da njihova deca, kada odrastu, imaju lep život?
2 Međutim, u današnjem svetu roditeljima nije lako da svojoj deci pruže sve ono što smatraju da je najbolje za njih. Mnogi roditelji se suočavaju s teškoćama kao što su ratovi, političke promene, ekonomski problemi, fizičke i emocionalne traume i tako dalje. Naravno, roditelji imaju sasvim prirodnu želju da svoju decu zaštite od takvih stvari. U bogatim zemljama, roditelji vide kako sinovi i ćerke njihovih prijatelja i rođaka uspevaju u nekom poslu i naizgled žive lepo. Zato imaju osećaj obaveze da učine sve što mogu kako bi i oni pomogli svojoj deci da, kada odrastu, imaju koliko je to moguće ugodan, siguran i lep život (Propovednik 3:13).
Izabrati lep život
3. Kakvu su odluku doneli hrišćani?
3 Kao sledbenici Isusa Hrista, hrišćani su doneli odluku da svoj život predaju Jehovi. Oni su ozbiljno shvatili sledeće Isusove reči: „Ako neko hoće da pođe za mnom, neka se odrekne sebe i svaki dan uzme svoj mučenički stub i neka me stalno sledi“ (Luka 9:23; 14:27). Prema tome, hrišćanski život podrazumeva samopožrtvovanost. Međutim, to nije neki bedan i nesrećan život. Baš nasuprot, to je srećan i ispunjen život — lep život — zato što uključuje davanje, a kako je Isus rekao, „više ima sreće u davanju, nego u primanju“ (Dela apostolska 20:35).
4. Na šta je Isus podstakao svoje sledbenike?
4 Ljudi iz Isusovog vremena su živeli u veoma teškoj situaciji. Pored zarađivanja za život, morali su da trpe okrutnu vladavinu Rimljana i teško breme koje su im nametale krute religiozne vođe (Matej 23:2-4). Uprkos svemu tome, mnogi koji su čuli za Isusa spremno su se odrekli ličnih težnji — čak veoma unosnih zanimanja — i postali njegovi sledbenici (Matej 4:18-22; 9:9; Kološanima 4:14). Da li su ti učenici izložili sebe opasnosti i ugrozili svoju budućnost? Zapazi šta je Isus rekao: „Ko je ostavio kuće ili braću ili sestre ili oca ili majku ili decu ili zemlju radi mog imena, dobiće mnogo puta više i naslediće večni život“ (Matej 19:29). Isus je uverio svoje sledbenike da njihov nebeski Otac zna šta im je potrebno. Zato ih je podstakao: „Stalno, dakle, tražite najpre kraljevstvo i Božju pravednost, a sve će vam se ovo drugo dodati“ (Matej 6:31-33).
5. Šta neki roditelji misle o Isusovom zasiguranju da će Bog brinuti o svojim slugama?
5 Situacija se danas nije mnogo promenila. Jehova zna šta nam je potrebno i oni koji stavljaju Kraljevstvo na prvo mesto u svom životu, posebno oni koji su u punovremenoj službi, imaju isto zasiguranje da će on brinuti o njima (Malahija 3:6, 16; 1. Petrova 5:7). Međutim, neki roditelji su rastrzani na dve strane. S jedne strane bi voleli da im deca napreduju u Jehovinoj službi i da s vremenom možda stupe i u punovremenu službu. S druge strane, kad razmišljaju o tome kakva je ekonomska situacija u današnjem svetu i kako je ponekad teško naći odgovarajući posao, smatraju da je važno da deca pre svega steknu dobro obrazovanje kako bi imala potrebno znanje za neki posao ili da bi barem imala nešto na šta bi se mogla osloniti ukoliko bude neophodno. Ti roditelji pod dobrim obrazovanjem uglavnom podrazumevaju visoko obrazovanje.
Priprema za budućnost
6. U kom se smislu izraz „visoko obrazovanje“ koristi u ovom članku?
6 Školstvo se razlikuje od zemlje do zemlje. Na primer, u Sjedinjenim Državama, državne škole pružaju 12 godina osnovnog obrazovanja. Posle toga, mlada osoba može izabrati da četiri ili više godina studira na fakultetu ili koledžu, nakon čega stiče diplomu, i zatim može odlučiti da ide na postdiplomske studije iz oblasti medicine, prava, mašinstva i tako dalje. Kad se u ovom članku spominje „visoko obrazovanje“ misli se na fakultetsko obrazovanje. S druge strane, postoje i tehničke i stručne škole u kojima osoba pohađa kratke kurseve nakon čega dobija sertifikat ili diplomu kojom se potvrđuje da je osposobljena za neki zanat ili službu.
7. Kom su pritisku izloženi učenici u srednjim školama?
7 Danas vlada mišljenje da srednja škola treba da pripremi mladu osobu za visoko obrazovanje. Iz tog razloga, program većine srednjih škola zasniva se na opštim predmetima, što treba da pomogne učenicima da dobro prođu na prijemnim ispitima za fakultete, a ne na prenošenju znanja koje će im pomoći da nađu radno mesto. Srednjoškolci su danas pod velikim pritiskom od strane profesora, pedagoga i drugih učenika da teže ka tome da se upišu na najbolje fakultete gde mogu dobiti diplomu koja će im otvoriti vrata za perspektivan i dobro plaćen posao.
8. S kojom se odlukom suočavaju hrišćanski roditelji?
8 Šta onda treba da urade hrišćanski roditelji? Naravno, oni žele da im deca budu dobri đaci i da im stečeno znanje omogući da žive od toga (Poslovice 22:29). Ali da li treba jednostavno da dopuste da njihovu decu proguta takmičarski duh i težnja za materijalnim napretkom i uspehom? Na postavljanje kakvih ciljeva podstiču svoju decu, kako rečima tako i ličnim primerom? Neki roditelji naporno rade i štede novac kako bi svoju decu poslali u visoke škole kad za to dođe vreme. Drugi su spremni da zbog toga uđu u dugove. Međutim, cena takve odluke ne meri se isključivo novcem. Kolika je danas cena visokog obrazovanja? (Luka 14:28-33).
Cena visokog obrazovanja
9. Šta se može reći o finansijskim troškovima koje danas iziskuje visoko obrazovanje?
9 Kad razmišljamo o ceni, obično mislimo na novčane izdatke. U nekim zemljama, visoko obrazovanje finansira država i talentovani studenti ne moraju da plaćaju školarinu. Međutim, u većini zemalja visoko obrazovanje je skupo i postaje sve skuplje. U jednom članku u novinama New York Times stajalo je: „Nekad se na visoko obrazovanje gledalo kao na nešto što može pružiti mnoge mogućnosti. Danas ono predstavlja potvrdu da postoji jaz između bogatih i siromašnih.“ Drugim rečima, kvalitetno visoko obrazovanje sve više postaje privilegija bogatih i uticajnih, koji pružaju svojoj deci takvo obrazovanje kako bi i ona postala bogata i uticajna u društvu. Da li hrišćanski roditelji treba da postave takav cilj pred svoju decu? (Filipljanima 3:7, 8; Jakov 4:4).
10. Na koji je način visoko obrazovanje tesno povezano s napredovanjem u današnjem svetu?
10 Čak i tamo gde je visoko obrazovanje besplatno mogu postojati neke ne baš tako očigledne stvari koje treba uzeti u obzir. Na primer, časopis The Wall Street Journal izveštava da je u jednoj zemlji na jugoistoku Azije vlada osmislila „školstvo po sistemu piramide gde se najbolji studenti besramno guraju ka vrhu“. Taj ’vrh‘ na kraju donosi mesto u nekoj od elitnih institucija na svetu — na Oksfordu ili Kembridžu u Engleskoj, zatim na nekom od osam najpoznatijih univerziteta u SAD i tako dalje. Zašto je vlada te zemlje osmislila tako dalekosežan program? U prethodno navedenom časopisu se kaže: „Da bi stimulisala nacionalnu ekonomiju.“ Školarina je možda skoro besplatna, ali studenti to plaćaju tako što svoj život u potpunosti posvećuju napredovanju u današnjem svetu. Iako mnogi u svetu teže za takvim životom, da li je to ono što bi hrišćanski roditelji poželeli za svoju decu? (Jovan 15:19; 1. Jovanova 2:15-17).
11. Šta pokazuju izveštaji kad je u pitanju zloupotreba alkohola i polni nemoral među studentima?
11 Još nešto što treba uzeti u obzir jeste okruženje. Studentski domovi su poznati po lošem ponašanju — zloupotrebi droge i alkohola, nemoralu, varanju, šikaniranju i još mnogo čemu. Uzmimo za primer zloupotrebu alkohola. Izveštavajući o opijanju, to jest pijenju s ciljem da bi se napilo, u časopisu New Scientist stoji: „Oko 44 posto [studenata u Sjedinjenim Državama] opije se barem jednom u dve sedmice.“ Isti problem je uobičajen i među mladima u Australiji, Britaniji, Rusiji i drugim zemljama. Kad se radi o polnom nemoralu, među današnjim studentima su uobičajene „veze za jednu noć“, kojima se, prema izveštaju časopisa Newsweek, „definiše jedan seksualni kontakt — u šta spada bilo šta od ljubljenja do samog odnosa — između poznanika koji posle toga nemaju nameru čak ni da razgovaraju“. Istraživanja pokazuju da u tome učestvuje između 60 i 80 posto studenata. „Ako si normalan student“, kaže jedna žena koja se bavi tom tematikom, „ti to radiš“ (1. Korinćanima 5:11; 6:9, 10).
12. Kojim su pritiscima izloženi studenti?
12 Pored lošeg okruženja, tu su i pritisci koje stvaraju učenje i ispiti. Naravno, studenti moraju učiti i raditi zadatke kako bi prošli na ispitima. Dok se školuju, neki moraju da nađu i posao, barem sa skraćenim radim vremenom. Sve to im oduzima mnogo vremena i energije. Koliko će im onda vremena i energije ostati za duhovne stvari? Šta će morati da izostane kad se pritisci povećaju? Da li će Kraljevstvo i dalje ostati na prvom mestu ili će biti zapostavljeno? (Matej 6:33). Biblija podstiče hrišćane: „Dobro pazite da ne hodite kao nemudri, nego kao mudri, iskupljujući sebi povoljno vreme, jer su dani zli“ (Efešanima 5:15, 16). Kako je tužno što su neki otpali od vere jer nisu mogli da prate tempo koji zahteva toliko vremena i energije, ili zato što su se na fakultetu upustili u ponašanje koje se kosi s biblijskim merilima!
13. O kojim pitanjima treba da razmisle hrišćanski roditelji?
13 Naravno, nemoral, loše ponašanje i pritisci ne postoje samo u studentskim domovima. Mnogi mladi u svetu na sve to gledaju kao na sastavni deo školovanja. Da li hrišćanski roditelji treba svesno da izlože svoju decu takvom okruženju na četiri ili možda na više godina? (Poslovice 22:3; 2. Timoteju 2:22). Da li je bilo koja korist koju mladi mogu od toga imati vredna takvog rizika? I što je najvažnije, šta u takvom okruženju mladi mogu naučiti o tome šta treba da im bude na prvom mestu u životu? a (Filipljanima 1:10; 1. Solunjanima 5:21). Roditelji moraju ozbiljno i pod molitvom da razmisle o ovim pitanjima, kao i o tome koliko je opasno poslati dete da se školuje u drugom gradu ili čak drugoj zemlji.
Koje su druge mogućnosti?
14, 15. (a) Uprkos preovladavajućem mišljenju, koji biblijski savet danas treba primeniti? (b) Koja pitanja mladi mogu postaviti sebi?
14 Danas vlada mišljenje da mladi mogu uspeti u životu samo ako steknu fakultetsko obrazovanje. Međutim, umesto da slede popularne trendove, hrišćani se drže sledećeg biblijskog saveta: „Ne oblikujte se više prema ovom sistemu stvari, nego se preobrazite obnavljanjem svog uma, da biste sami ispitali šta je dobra i prihvatljiva i savršena Božja volja“ (Rimljanima 12:2). Šta je Božja volja za njegove sluge, i mlade i stare, u ovom završnom delu vremena kraja? Pavle je podstakao Timoteja: „Budi trezven u svemu, trpi zlo, vrši delo jevanđelizatora, potpuno izvrši svoju službu.“ Ove reči se sasvim sigurno odnose na sve nas (2. Timoteju 4:5).
15 Umesto da dopustimo da nas savlada materijalistički duh sveta, svi treba da ’budemo trezveni‘ — da zadržimo duhovni pogled na stvari. Ako si mlada osoba, pitaj se: ’Da li dajem sve od sebe da bih „izvršio svoju službu“, da bih ispunio uslove da budem sluga Božje Reči? Šta planiram da bih „potpuno“ težio ka službi? Da li razmišljam o tome da mi punovremena služba bude životni poziv?‘ Ovo nisu jednostavna pitanja, posebno kad vidiš kako se drugi mladi prepuštaju sebičnim težnjama i ’traže velike stvari‘ za koje misle da će im doneti lepu budućnost (Jeremija 45:5). Zato je mudro što se hrišćanski roditelji, dok su im deca još uvek mala, trude da im obezbede dobro duhovno okruženje i pouku (Poslovice 22:6; Propovednik 12:3; 2. Timoteju 3:14, 15).
16. Kako se hrišćanski roditelji na mudar način mogu pobrinuti da njihova deca imaju dobro duhovno okruženje?
16 „Majka je uvek vodila računa o tome s kim se družimo“, priseća se najstariji od trojice sinova čija je majka godinama bila u punovremenoj službi. „Nismo se družili sa školskim drugovima, već samo s braćom iz skupštine koja su imala dobre duhovne navike. Osim toga, redovno je pozivala na druženje u naš dom punovremene sluge — misionare, putujuće nadglednike, betelite i pionire. Njihova iskustva i radost u nama su probudili želju da stupimo u punovremenu službu.“ Kakva je samo radost videti da su danas sva trojica u punovremenoj službi — jedan služi u Betelu, drugi je pohađao Školu za osposobljavanje slugu, a treći je pionir!
17. Kakvo vođstvo roditelji treba da pruže svojoj deci kada je u pitanju izbor smera u školi i buduće profesije? (Vidi okvir na strani 29.)
17 Pored duhovno jakog okruženja, potrebno je da roditelji svojoj deci što pre počnu da pružaju ispravno vođstvo kad je u pitanju izbor smera u školi i buduće profesije. Jedan mladić, koji sada služi u Betelu, kaže: „Moji roditelji su bili pioniri i pre i posle njihovog venčanja, i dali su sve od sebe da na čitavu porodicu prenesu pionirski duh. Kad smo razmišljali o tome koji ćemo smer izabrati ili kada smo donosili odluke koje su se ticale naše budućnosti, uvek su nas podsticali da izaberemo ono što će nam najlakše omogućiti da nađemo posao sa skraćenim radnim vremenom i budemo pioniri.“ Umesto da se odluče za neki opšti smer u školi koji priprema osobu za fakultet, roditelji i deca treba da razmisle o obrazovanju koje može biti od koristi u težnji ka teokratskim ciljevima. b
18. O kakvim bi poslovima mladi mogli da razmišljaju?
18 Istraživanja pokazuju da u mnogim zemljama postoji veća potreba za zanatlijama i ljudima koji pružaju izvesne usluge, nego za fakultetski obrazovanim ljudima. Časopis USA Today izveštava da „u narednim decenijama, 70 posto radnika neće morati da ima fakultetsku diplomu, već diplomu neke više škole ili diplomu o završetku nekog kursa“. Mnoge institucije pružaju kratke kurseve za kancelarijske radnike, automehaničare, servisere kompjutera, vodoinstalatere, frizere i još mnogo drugih zanata. Da li su ti poslovi dobri? Svakako! Možda nisu tako ugledni kao što bi neko voleo, ali onima čije je glavno zanimanje služba Jehovi pomažu da zarade za život i pružaju im fleksibilno radno vreme (2. Solunjanima 3:8).
19. Koji je najpouzdaniji put do srećnog i ispunjenog života?
19 ’Momci i devojke‘, podstiče Biblija, ’hvalite ime Jehovino, jer je samo njegovo ime uzvišeno, i slava je njegova iznad zemlje i neba‘ (Psalam 148:12, 13). Kada se uporedi s položajem i nagradama koje pruža ovaj svet, punovremena služba Jehovi kao životni poziv nesumnjivo je najpouzdaniji put do srećnog i ispunjenog života. Zadrži na umu sledeće biblijsko zasiguranje: „Blagoslov Jehovin bogatstvo daje, a trud malo mu dodaje“ (Poslovice 10:22).
[Fusnote]
a Ako te zanimaju iskustva onih koji su više cenili teokratsko nego fakultetsko obrazovanje, vidi Kulu stražaru od 1. maja 1982, strane 3-6 i od 15. aprila 1979, strane 5-10; Probudite se! od 8. juna 1978, strana 15 i 8. avgusta 1974, strane 3-7 (sve engl.).
b Vidi Probudite se! od 8. oktobra 1998, članak „U potrazi za bezbednijim životom“, strane 4-6, i od 8. maja 1989, članak „Šta da izaberem za životni poziv“, strane 12-14 (engl.).
Možeš li objasniti?
• U šta hrišćani polažu svoje nade za sigurnu budućnost?
• S kojim se izazovima suočavaju hrišćanski roditelji kad je u pitanju budućnost njihove dece?
• Šta se mora uzeti u obzir kad se proračunava cena visokog obrazovanja?
• Kako roditelji mogu pomoći deci da im služenje Jehovi bude životni poziv?
[Pitanja za razmatranje]
[Okvir na 29. strani]
Koliko vredi visoko obrazovanje?
Većina ljudi koji se upišu na fakultet nada se da će dobiti diplomu koja će im pomoći da dobiju dobro plaćen i siguran posao. Međutim, izveštaji vlade SAD pokazuju da samo otprilike jedna četvrtina studenata završi fakultet u roku od šest godina, što je veoma loša stopa uspeha. Ali, da li sama činjenica da su dobili diplomu znači da će automatski dobiti i dobar posao? Zapazi šta pokazuju nedavna istraživanja.
„To što neko ide na Harvard ili Djuk ne znači automatski da će dobiti bolji posao i veću platu... Kompanije ne znaju mnogo o mladim kandidatima za posao. Diploma (sa nekog od najboljih univerziteta) može delovati impresivno. Posle toga, poslodavcu je mnogo važnije šta neko može, a šta ne može da uradi“ (Newsweek, od 1. novembra 1999).
„Premda je danas za jedan uobičajen posao potrebno više znanja nego pre... da bi se obavljali ti poslovi uglavnom je dovoljno imati dobro poznavanje gradiva iz srednje škole — tu se podrazumeva da osoba dobro zna matematiku, da zna da čita i piše na nivou prve godine srednje škole... nije potrebno znanje koje se stiče na fakultetu... Da bi dobila dobar posao, osoba ne mora da završi fakultet, ali mora dobro da barata znanjem koje je stekla u srednjoj školi“ (American Educator, proleće 2004).
„Većina fakulteta ozbiljno zaostaje za stvarnim svetom kad je u pitanju obučavanje studenata da po završenom fakultetu postanu radnici. Stručne škole doživljavaju mini-bum. Broj njihovih polaznika je u periodu od 1996. do 2000. porastao za 48 posto... U međuvremenu, te skupe diplome za čije je dobijanje potrebno strašno mnogo vremena, vrede manje nego ikada ranije“ (Time, izdanje od 24. januara 2005).
„Ministarstvo za zapošljavanje u SAD napravilo je jednu ne baš prijatnu procenu po kojoj u 2005. godini barem jedna trećina svih studenata koji su studirali četiri godine neće naći posao u svojoj struci“ (The Futurist, izdanje za jul/avgust 2000).
Zbog svega ovoga, sve više pedagoga ozbiljno sumnja u vrednost današnjeg visokog obrazovanja. „Mi obrazujemo ljude u pogrešnom smeru“, jadikuje autor izveštaja u časopisu Futurist. Nasuprot tome, zapazi šta Biblija kaže o Bogu: „Ja, Jehova, Bog tvoj, učim te za tvoje dobro, i putem te vodim kojim imaš ići. Oh da si ti zapovesti moje slušao! Mir bi tvoj kao reka bio, sreća tvoja kao valovi morski“ (Isaija 48:17, 18).
[Slika na 26. strani]
Lične težnje su ostavili po strani i sledili su Isusa
[Slika na 31. strani]
Mudro je što se hrišćanski roditelji trude da svojoj deci još u veoma ranom uzrastu obezbede dobro duhovno okruženje