Razvijaj istinsku poniznost
Razvijaj istinsku poniznost
„Ti ponizna spasavaš“ (2. SAMUILOVA 22:28).
1, 2. Šta je zajedničko za mnoge vladare u svetu?
EGIPATSKE piramide svedoče o ljudima koji su nekada vladali tom zemljom. Svoj trag u istoriji ostavili su i Senahirim, vladar Asirije, Aleksandar Veliki, vladar Grčke i Julije Cezar, vladar Rima. Svi oni su imali nešto zajedničko. Niko od njih nije bio istinski ponizan (Matej 20:25, 26).
2 Možeš li zamisliti bilo kog od prethodno pomenutih vladara kako ima običaj da u svom kraljevstvu obraća pažnju na obične ljude kojima je potrebna uteha? Naravno da ne možeš! Niti možeš da ih zamisliš kako ulaze u skromne domove skrhanih ljudi s namerom da ih uteše i ohrabre. Koliko se stav koji su oni imali prema običnim ljudima razlikuje od stava Vrhovnog Vladara čitavog svemira, Jehove Boga!
Najveći primer poniznosti
3. Kako se Vrhovni Vladar ophodi prema ljudima koji mu služe?
3 Iako je Jehova nedokučivo velik i uzvišen, njegove ’oči gledaju po svoj zemlji da bi pokazao silu svoju prema onima kojima je srce celo prema njemu‘ (2. Letopisa 16:9). Šta Jehova radi kad vidi da je neki njegov ponizni sluga utučen zbog kušnji? U izvesnom smislu, on ’stanuje‘ uz tu osobu preko svog svetog duha koji koristi ’da bi oživeo duh smernih i srce skrušenih‘ (Isaija 57:15, DK). Tako okrepljenim slugama je lakše da nastave da mu služe radosno. Koliko je Bog ponizan!
4, 5. (a) Šta je psalmista mislio o Božjem načinu vladanja? (b) Šta znači to što se Bog „saginje“ da bi pomogao ’poniznima‘?
4 Niko se u svemiru nije ponizio poput Suverenog Gospoda, koji je to učinio da bi pomogao grešnim ljudima. Psalmista je napisao: „Uzvišen je nad svim narodima Jehova, i iznad nebesa je slava njegova. Ko je kao Jehova, Bog naš, koji sedi na prestolu na visini, i pogled svoj spušta na nebo i na zemlju [’saginje se da bi video nebo i zemlju‘, NW]? On iz praha ubogog podiže, ništega iz blata uzvisuje“ (Psalam 113:4-7).
5 Obrati pažnju na glagol ’sagnuti se‘. ’Sagnuti se‘ može ukazati na to da se neko spušta na nivo osobe koja se u društvu nalazi na nižoj lestvici ili da silazi sa svog uzvišenog položaja kada se ophodi sa onima koji su ispod njega. Stoga, ono što Biblija kaže u Psalmu 113:6 u stvari znači da se Bog spušta na nivo običnih ljudi kada se ophodi s njima. Koliko to dobro oslikava našeg poniznog Boga koji s puno ljubavi obraća pažnju na potrebe svojih nesavršenih slugu! (2. Samuilova 22:36, NW).
Zašto je Isus bio ponizan
6. Koji je najveći čin poniznosti s Jehovine strane?
6 Najveći čin Božje poniznosti i ljubavi jeste to što je svog voljenog prvorođenog Sina poslao da se rodi na zemlji i odraste kao čovek da bi spasao čovečanstvo (Jovan 3:16). Isus nas je poučio istini o svom nebeskom Ocu i dao je svoj savršeni ljudski život da bi odneo „greh sveta“ (Jovan 1:29; 18:37). Savršeno odražavajući svog Oca, uključujući i njegovu poniznost, Isus je bio spreman da uradi ono što je Otac tražio od njega. Time je od svih Božjih stvorenja pružio najveći primer poniznosti i ljubavi. Nisu svi cenili Isusovu poniznost. Njegovi neprijatelji su čak smatrali da je ’najniži između ljudi‘ (Danilo 4:17). Međutim, apostol Pavle je shvatio da njegovi suvernici treba da oponašaju Isusa i da budu ponizni u međusobnom ophođenju (1. Korinćanima 11:1; Filipljanima 2:3, 4).
7, 8. (a) Kako je Isus naučio da bude ponizan? (b) Koji je poziv Isus uputio svojim potencijalnim učenicima?
7 Pavle je istakao izvanredan primer koji je Isus ostavio kad je napisao: „Zadržite u sebi takav misaoni stav kakav je bio i u Hristu Isusu, koji, iako je bio u Božjem obličju, nije razmišljao o otimanju, naime, da treba da bude jednak Bogu. Ne, već se odrekao samog sebe i uzeo obličje roba postavši kao i drugi ljudi. I više od toga, kad se našao u obličju čoveka, ponizio se i postao poslušan sve do smrti, i to smrti na mučeničkom stubu“ (Filipljanima 2:5-8).
8 Neki se mogu pitati: ’Kako je Isus naučio da bude ponizan?‘ To je naučio zahvaljujući tome što se eonima blisko družio sa svojim nebeskim Ocem, služeći kao njegov „vešt graditelj“ u stvaranju svega (Poslovice 8:30, NW). Posle pobune u Edenu, Božji Prvorođeni sin je imao priliku da posmatra kako se njegov Otac ponizno ophodio s ljudima koji su sagrešili. Zato je Isus, kad je bio na zemlji, odražavao poniznost svog Oca i uputio je sledeći poziv: „Uzmite moj jaram na sebe i učite od mene, jer sam blage naravi i ponizna srca, i naći ćete okrepu za svoje duše“ (Matej 11:29; Jovan 14:9).
9. (a) Šta je Isusu bilo zanimljivo kod dece? (b) Koju je pouku Isus dao uz pomoć malog deteta?
9 Isus je bio istinski ponizan i zato ga se mala deca nisu plašila. Baš suprotno od toga, on ih je privlačio. Pokazivao je da voli decu i poklanjao im je pažnju (Marko 10:13-16). Šta je to kod dece Isusu bilo posebno zanimljivo? Ona su imala neke dobre osobine koje su ponekad nedostajale njegovim učenicima. Na primer, činjenica je da deca gledaju na odrasle kao na nekoga ko je veći od njih. To možeš videti na osnovu mnogih pitanja koja postavljaju. U poređenju s većinom odraslih, decu je lakše poučiti i nisu toliko sklona ponosu. Isus je jednom prilikom izdvojio jedno malo dete i rekao svojim sledbenicima: „Ako se ne obratite i ne postanete kao deca, sigurno nećete ući u nebesko kraljevstvo.“ Zatim je nastavio: „Ko se ponizi kao ovo dete, taj je najveći u nebeskom kraljevstvu“ (Matej 18:3, 4). Isus je izneo i sledeće pravilo: „Svako ko se uzvisuje biće ponižen, a ko se ponizuje biće uzvišen“ (Luka 14:11; 18:14; Matej 23:12).
10. Koja ćemo pitanja osmotriti?
10 Ta istina povlači sa sobom neka važna pitanja. Da li ćemo dobiti večni život ili ne, delimično zavisi od toga da li razvijamo istinsku poniznost. Međutim, zašto je hrišćanima ponekad teško da budu ponizni? Zašto nam je teško da savladamo svoj ponos i u kušnjama reagujemo ponizno? Sem toga, šta će nam pomoći da razvijemo istinsku poniznost? (Jakov 4:6, 10).
Zašto je teško biti ponizan
11. Zašto ne iznenađuje to što moramo da se borimo da bismo bili ponizni?
11 Ako ti je teško da budeš ponizan, budi siguran da nisi jedini. Još 1920. godine, kada se u jednom izdanju ovog časopisa govorilo o tome da Biblija kaže da treba biti ponizan, stajao je sledeći komentar: „Kad vidimo koliko veliki naglasak Gospod stavlja na poniznost, to treba da ohrabri sve prave učenike da svakodnevno razvijaju tu osobinu.“ Zatim je usledilo sledeće iskreno priznanje: „I pored svih ovih saveta koje nalazimo u Pismu, izgleda da je ljudska priroda toliko nesavršena da oni koji su odlučili da postanu Gospodove sluge, i koji su rešili da slede njegove stope, najtežu borbu vode baš na ovom polju.“ Ove reči naglašavaju jedan razlog zbog kojeg pravi hrišćani moraju da se bore da bi bili ponizni — naša grešna ljudska priroda žudi za slavom koja nam ne pripada. To se dešava jer smo potomci grešnog para, Adama i Eve, koji je postao žrtva sebičnih težnji (Rimljanima 5:12).
12, 13. (a) Na koji način svet otežava hrišćanima da budu ponizni? (b) Šta nam još više otežava našu borbu da razvijamo poniznost?
12 Još jedan razlog zbog kojeg nam je teško da budemo ponizni jeste taj što smo okruženi svetom koji podstiče ljude da budu iznad drugih. Među uobičajene ciljeve ovog sveta spada i žudnja za zadovoljavanjem ’želja [grešnog] tela i želja očiju‘, kao i želje za ’upadljivim razmetanjem životnim sredstvima‘ (1. Jovanova 2:16). Umesto da njihovim životom dominiraju te svetske želje, Isusovi učenici treba da sačuvaju jednostavno oko i da budu usredsređeni na vršenje Božje volje (Matej 6:22-24, 31-33; 1. Jovanova 2:17).
13 Treći razlog zbog kojeg je teško steći i ispoljavati poniznost jeste taj što ovim svetom vlada začetnik oholosti, Satana Đavo (2. Korinćanima 4:4; 1. Timoteju 3:6). On unapređuje svoje zle osobine. Na primer, on je tražio da ga Isus obožava u zamenu za „sva kraljevstva sveta i njihovu slavu“. Isus je uvek bio ponizan i bez dvoumljenja je odbio tu Đavolovu ponudu (Matej 4:8, 10). Isto tako, Satana iskušava hrišćane tako što ih navodi da teže za slavom. Ponizni hrišćani nastoje da slede Isusov primer tako što slavu i čast daju Bogu (Marko 10:17, 18).
Razvijati i ispoljavati istinsku poniznost
14. Šta je ’prividna poniznost‘?
14 U poslanici Kološanima, apostol Pavle je upozorio na to da ne pokušavamo da glumimo poniznost s namerom da zadivimo ljude. Pavle je to nazvao ’prividnom poniznošću‘. Oni koji se samo prave da su ponizni nisu duhovne osobe. Oni u stvari nesvesno pokazuju da su u suštini ’naduveni‘ od ponosa (Kološanima 2:18, 23). Isus je skrenuo pažnju na neke primere takve lažne poniznosti. Osudio je fariseje zbog njihovih razmetljivih molitvi i zbog toga što su za vreme posta bili tužnih i izobličenih lica kako bi skrenuli pažnju na sebe. Ako želimo da naše molitve imaju neku vrednost u Božjim očima, moramo se potpuno razlikovati od fariseja i upućivati ih s poniznošću (Matej 6:5, 6, 16).
15. (a) Šta možemo raditi kako bismo ostali ponizni? (b) Koji su neki dobri primeri poniznosti?
15 Hrišćanima će biti lakše da ostanu istinski ponizni ako svoju pažnju usredsrede na najbolje primere poniznosti, Jehovu Boga i Isusa Hrista. To podrazumeva da redovno proučavaju Bibliju i pomoćna sredstva koja pruža „verni i razboriti rob“ (Matej 24:45). Takvo proučavanje je veoma važno za hrišćanske nadglednike ’da se njihovo srce ne bi podiglo iznad njihove braće‘ (Ponovljeni zakoni 17:19, 20; 1. Petrova 5:1-3). Razmišljaj o brojnim primerima osoba koje su bile blagoslovljene zbog svoje poniznosti, kao što su Ruta, Ana, Jelisaveta i mnogi drugi (Ruta 1:16, 17; 1. Samuilova 1:11, 20; Luka 1:41-43). Misli i na mnoge izvrsne primere istaknutih ljudi koji su ostali ponizni dok su služili Jehovi, kao što su David, Josija, Jovan Krstitelj i apostol Pavle (2. Letopisa 34:1, 2, 19, 26-28; Psalam 131:1; Jovan 1:26, 27; 3:26-30; Dela apostolska 21:20-26; 1. Korinćanima 15:9). Šta možemo reći za mnoge današnje primere poniznih osoba koje nalazimo u hrišćanskoj skupštini? Ako duboko razmišljaju o tim primerima, pravim hrišćanima će biti lakše da budu ’ponizni jedni prema drugima‘ (1. Petrova 5:5).
16. Kako nam hrišćanska služba pomaže da budemo ponizni?
16 Još nešto što nam može pomoći da budemo ponizni jeste redovno učešće u hrišćanskoj službi. Poniznost nam može pomoći da budemo delotvorni kada propovedamo od kuće do kuće ili kada u nekim drugim prilikama svedočimo nepoznatim osobama. To posebno važi kada ljudi u početku na poruku o Kraljevstvu reaguju ravnodušno ili neuljudno. Često se dešava da neko osporava naša verovanja i tada nam poniznost može pomoći da u razgovoru zadržimo ’blagu narav i duboko poštovanje‘ (1. Petrova 3:15). Ponizne Božje sluge odlaze na nova područja i pomažu ljudima koji potiču iz drugačije kulture i imaju drugačiji životni standard. Te sluge se s poniznošću suočavaju s teškoćama koje donosi učenje novog jezika i to rade da bi na što bolji način mogli da pomognu ljudima kojima žele da prenesu dobru vest. To je zaista za svaku pohvalu! (Matej 28:19, 20).
17. Za koje nam je hrišćanske odgovornosti potrebna poniznost?
17 Zahvaljujući poniznosti mnogi ispunjavaju svoje hrišćanske odgovornosti, stavljajući interese drugih ispred sopstvenih. Na primer, jednom hrišćanskom ocu potrebna je poniznost da bi odvojio vreme od nekih ličnih interesovanja kako bi se pripremio i vodio delotvoran biblijski studij s decom. Nadalje, poniznost pomaže deci da poštuju svoje nesavršene roditelje i da im budu poslušna (Efešanima 6:1-4). Žene čiji muževi ne dele njihova uverenja često se suočavaju sa situacijama u kojima treba da ostanu ponizne, dok svojim ’čestitim ponašanjem s dubokim poštovanjem‘ nastoje da pridobiju svog bračnog druga (1. Petrova 3:1, 2). Poniznost i samopožrtvovana ljubav jesu vredne osobine koje nam pomažu da brinemo o bolesnim i ostarelim roditeljima (1. Timoteju 5:4).
Poniznost rešava probleme
18. Kako nam poniznost može pomoći da rešimo probleme?
18 Svi ljudi koji služe Bogu su nesavršeni (Jakov 3:2). Ponekad između dva hrišćanina može doći do neslaganja i nesporazuma. Jedan može imati opravdan razlog da bude ljut na drugog. Takve situacije obično se mogu rešiti primenom sledećeg saveta: „Podnosite jedan drugoga i spremno opraštajte jedan drugome ako neko ima razlog za pritužbu na nekoga. Baš kao što je Jehova dragovoljno oprostio vama, tako činite i vi“ (Kološanima 3:13). Istina, nije lako primeniti ovaj savet, ali poniznost će nam pomoći da to uradimo.
19. Šta treba da imamo na umu kada želimo da razgovaramo s nekim ko nas je uvredio?
19 Ponekad hrišćanin smatra da je opravdani razlog za ljutnju koji ima i suviše ozbiljan da bi jednostavno prešao preko njega. Tada će ga poniznost podstaći da priđe osobi koja ga je, po njegovom mišljenju, uvredila i nastojaće da ponovo uspostavi miroljubive odnose (Matej 18:15). Jedan razlog zbog kojeg ponekad postoje problemi među hrišćanima jeste taj što je jedna strana, ili su čak obe strane suviše ponosne da bi priznale grešku. Sem toga, možda onaj ko preuzme inicijativu da priđe drugome to učini na samopravičan i kritičan način. Za razliku od toga, istinska poniznost će doprineti rešenju mnogih problema.
20, 21. Šta će nam najviše pomoći da budemo ponizni?
20 Ključni korak u razvijanju poniznosti jeste molitva za Božju pomoć i njegov duh. Međutim, upamti da „Bog... nezasluženu dobrotu [uključujući i svoj sveti duh] daje poniznima“ (Jakov 4:6). Zato, ako imaš neki nesporazum s nekim suvernikom, moli se Jehovi da ti pomogne da ponizno priznaš svoju grešku, bez obzira na to da li je mala ili velika. Ako si povređen i ako ti osoba koja te je povredila iskreno kaže „izvini“, ponizno joj oprosti. Ako ti je teško da to uradiš, moli Jehovu da ti pomogne da iz srca odstraniš svaki trag oholosti.
21 Kad shvatimo koliko dobra donosi poniznost, to treba da nas podstakne da razvijamo i da zadržimo tu dragocenu osobinu. U tom pogledu nam Jehova Bog i Isus Hrist pružaju zaista izvanredne primere! Nikada nemoj zaboraviti sledeće zasiguranje: „Plod skromnosti [’poniznosti‘, NW] i straha od Jehove, bogatstvo su, slava su i život“ (Poslovice 22:4).
Tačke za razmišljanje
• Ko su najbolji primeri poniznosti?
• Zašto je teško razvijati poniznost?
• Šta nam može pomoći da budemo ponizni?
• Zašto je tako važno da ostanemo ponizni?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 26. strani]
Isus je bio istinski ponizan
[Slika na 28. strani]
Svet podstiče ljude da budu bolji od drugih
[Izvor]
WHO photo by L. Almasi/K. Hemzǒ
[Slika na 29. strani]
Poniznost nam pomaže da prilazimo nepoznatim osobama u službi
[Slike na 30. strani]
Nesporazumi se često mogu rešiti kad ponizno i s ljubavlju prelazimo preko njih
[Slike na 31. strani]
Hrišćani pokazuju svoju poniznost na mnogo načina