Armagedon — srećan početak

REČ „Armagedon“ potiče od hebrejskog izraza „Har-Magedon“, to jest „brdo od Megida“. Pominje se u Otkrivenju 16:16, gde stoji: „Sakupiše ih na mesto koje se na hebrejskom zove Har-Magedon.“ Ko se sakuplja za Armagedon i zašto? Samo dva stiha ispred, u Otkrivenju 16:14, čitamo: ’Kraljevi cele nastanjene zemlje‘ sakupljaju se „za rat velikog dana Boga Svemoćnog.“ Razume se, ove izjave povlače dodatna pitanja koja pobuđuju zanimanje. Gde se ti ’kraljevi‘ bore? Oko čega se vodi bitka i s kim se oni bore? Da li će, kako mnogi veruju, koristiti oružje za masovno uništenje? Da li će biti preživelih u Armagedonu? Neka Biblija odgovori na ova pitanja.

Da li ukazivanje na „brdo od Megida“ znači da će se Armagedon voditi na nekom određenom brdu na Bliskom istoku? Ne. Kao prvo, nijedno takvo brdo zapravo ne postoji — na mestu drevnog Megida postoji samo brežuljak koji se uzdiže oko 20 metara iznad okolne doline. Osim toga, područje oko Megida je i suviše malo da bi tamo mogli da stanu svi ’kraljevi zemlje i njihove vojske‘ (Otkrivenje 19:19). Međutim, Megido je bilo mesto žestokih i odlučujućih bitaka u istoriji Bliskog istoka. Zato izraz Armagedon simbolizuje odlučujući sukob, sa samo jednim očiglednim pobednikom. (Vidite okvir „Megido — odgovarajući simbol“ na strani 5.)

Armagedon ne može biti samo sukob između naroda, pošto se u Otkrivenju 16:14 kaže da se ’kraljevi cele nastanjene zemlje‘ udružuju „za rat velikog dana Boga Svemoćnog“. U svom nadahnutom proročanstvu, Jeremija je rekao da će oni „koje Jehova u taj dan pobije“ biti rasuti „od kraja do kraja zemlje“ (Jeremija 25:33). Prema tome, Armagedon nije rat između ljudi koji bi se vodio na određenom mestu na Bliskom istoku. To je Jehovin rat koji će obuhvatiti ceo svet.

Međutim, zapazite da se u Otkrivenju 16:16 za Armagedon kaže da je „mesto“. U Bibliji „mesto“ može označavati neko stanje ili situaciju — u ovom slučaju to znači da će se ceo svet ujediniti protiv Jehove (Otkrivenje 12:6, 14). U Armagedonu će se sve nacije na zemlji udružiti protiv ’vojski koje su na nebu‘ pod vođstvom ’Kralja nad kraljevima i Gospodara nad gospodarima‘, Isusa Hrista (Otkrivenje 19:14, 16).

Šta reći u vezi s tvrdnjom da će Armagedon biti totalno uništenje pomoću oružja za masovno uništenje ili sudar Zemlje s nekim nebeskim telom? Da li bi Bog pun ljubavi dozvolio takav užasan kraj ljudskog roda i njihove planete? Ne. Bog jasno kaže da on nije stvorio Zemlju ’da bude pusta‘, već „da se u njoj nastava“ (Isaija 45:18; Psalam 96:10). Jehova neće u Armagedonu uništiti našu planetu u nekoj kosmičkoj kataklizmi. Umesto toga, on će ’uništiti one koji uništavaju zemlju‘ (Otkrivenje 11:18).

Armagedon — kada?

Ključno pitanje koje je tokom vekova izazivalo beskrajne spekulacije jeste: Kada će početi Armagedon? Ako istražimo knjigu Otkrivenje u svetlu drugih  delova Biblije, to nam može pomoći da utvrdimo šta Biblija kaže o vremenu ove presudne bitke. U Otkrivenju 16:15, dolazak Armagedona se povezuje s dolaskom Isusa kao lopova. Ovo poređenje koristio je i Isus da bi opisao svoj dolazak da izvrši presudu nad ovim svetom (Matej 24:43, 44; 1. Solunjanima 5:2).

Kao što ispunjena biblijska proročanstava pokazuju, od 1914. godine živimo u poslednjim danima ovog sveta. a Period koji će obeležiti završni deo poslednjih dana Isus je nazvao „velika nevolja“. U Bibliji se ne kaže koliko će dugo trajati taj period, ali nevolje koje će se desiti tokom tog vremena biće gore od svega što je svet dosad doživeo. Vrhunac velike nevolje biće Armagedon (Matej 24:21, 29).

Pošto je Armagedon „rat velikog dana Boga Svemoćnog“, ljudi ga ne mogu ni na koji način odložiti. Jehova je ’odredio vreme‘ kada će taj rat početi. On „neće odocniti“ (Avakum 2:3, DK).

Bog pravde vodi pravedan rat

Zašto će Bog voditi rat u celom svetu? Armagedon je usko povezan s jednom  od njegovih glavnih osobina — s pravdom. U Bibliji stoji: „Jehova ljubi pravdu“ (Psalam 37:28). On je očevidac svih nepravdi koje su počinjene tokom ljudske istorije. To je naravno s pravom izazvalo njegovo nezadovoljstvo. Zato je ovlastio svog Sina da povede pravedan rat kako bi okončao sve zlo.

Samo Jehova može voditi istinski pravedan i selektivan rat u kome će pravednici biti sačuvani, bez obzira na to gde žive na zemlji (Matej 24:40, 41; Otkrivenje 7:9, 10, 13, 14). I samo on ima pravo da uspostavi suverenitet nad celom našom planetom, jer je ona njegovo delo stvaranja (Otkrivenje 4:11).

Koje će oružje Jehova koristiti protiv neprijatelja? To ne znamo. Ono što znamo jeste da on raspolaže sredstvima kojima može potpuno uništiti zle nacije (Jov 38:22, 23; Sofonija 1:15-18). Međutim, ljudi koji obožavaju Jehovu neće učestvovati u toj bici. U viziji iz 19. poglavlja Otkrivenja može se videti da će se samo nebeske vojske pridružiti Isusu Hristu u ratu. Niko od Jehovinih slugu na zemlji neće imati udela u tome (2. Letopisa 20:15, 17).

Bog mudrosti upozorava sve ljude

Da li će biti preživelih? U Armagedonu niko ne mora da pogine. Apostol Petar je rekao: „Jehova... ne želi da iko bude uništen nego da svi dođu do pokajanja“ (2. Petrova 3:9). Apostol Pavle je takođe rekao da je Božja „volja da se sve vrste ljudi spasu i dođu do tačnog spoznanja istine“ (1. Timoteju 2:4).

Da bi to postigao, Jehova se mudro pobrinuo da se „dobra vest o kraljevstvu“ objavljuje po celom svetu, na stotinama jezika. Svim ljudima se pruža prilika da se spasu (Matej 24:14; Psalam 37:34; Filipljanima 2:12). Oni koji se odazovu na dobru vest preživeće Armagedon i živeće večno u savršenstvu na rajskoj zemlji (Jezekilj 18:23, 32; Sofonija 2:3; Rimljanima 10:13). Zar to nije ono što bi neko mogao da očekuje od Boga koji je oličenje ljubavi? (1. Jovanova 4:8).

Može li Bog ljubavi voditi rat?

Međutim, mnogi se pitaju zašto bi Bog koji je samo oličenje ljubavi prouzrokovao smrt i uništenje velikog broja ljudi. To se može uporediti s kućom koju su napale štetočine. Zar se ne biste složili s tim da jedan savestan domaćin treba da zaštiti zdravlje i dobrobit svoje porodice tako što će istrebiti štetočine?

Slično tome, baš zbog svoje duboke ljubavi prema ljudima, Jehova će povesti bitku od Armagedona. Jehovina namera je da našu planetu pretvori u raj, da ljude dovede do savršenstva i da uspostavi mir na zemlji, gde ih ’niko buniti neće‘ (Mihej 4:3, 4; Otkrivenje 21:4). Šta onda treba učiniti sa onima koji ugrožavaju mir i sigurnost drugih ljudi? Radi pravednih ljudi, Bog mora uništiti takve „štetočine“ — nepopravljivo zle osobe (2. Solunjanima 1:8, 9; Otkrivenje 21:8).

Za većinu današnjih sukoba i krvoprolića odgovorne su nesavršene ljudske vladavine i sebične težnje da se ostvare nacionalni interesi (Propovednik 8:9). U nastojanju da prošire svoj uticaj, ljudske vladavine potpuno ignorišu Božje uspostavljeno Kraljevstvo. Ništa ne ukazuje na to da će se oni odreći svoje vlasti i predati je Bogu i Hristu (Psalam 2:1-9). Zato te vladavine moraju biti uništene kako bi se omogućilo Hristu da vlada putem Jehovinog pravednog Kraljevstva (Danilo 2:44). Armagedon se mora dogoditi da bi se jednom zasvagda rešilo pitanje o tome ko ima pravo da vlada nad ovom planetom i ljudima.

Akcija koju će Jehova preduzeti u Armagedonu biće u najboljem interesu  za ljude. Budući da je stanje u svetu sve gore, samo Božja savršena vladavina može potpuno zadovoljiti ljudske potrebe. Istinski mir i napredak mogu se postići samo pomoću njegovog Kraljevstva. Šta bi se desilo sa ovim svetom ako Bog ne bi intervenisao? Zar ne bi čovečanstvo i dalje pogađala mržnja, nasilje i ratovi kao što je to bio slučaj tokom vekova ljudske vladavine? Bitka od Armagedona je zapravo nešto najbolje što se može desiti! (Luka 18:7, 8; 2. Petrova 3:13).

Rat koji će okončati sve ratove

Armagedon će postići nešto što nijedan drugi rat nije uspeo — okončaće sve ratove. Ko ne čezne za danom kada će ratovi biti stvar prošlosti? Međutim, uprkos svim ljudskim naporima, ratovi se i dalje vode. To što ljudi nikako ne uspevaju da okončaju ratove samo potvrđuje istinitost Jeremijinih reči: „Znam Jehova! Put čoveka nije njemu u vlasti, ne može čovek kada hodi da upravlja koracima svojim“ (Jeremija 10:23). U vezi sa onim što će Jehova učiniti, Biblija obećava: „Do kraja zemlje ratove prekide, te luk prebi i koplje salomi i ognjem kola bojna sažeže“ (Psalam 46:9, 10).

Kada nacije upotrebe svoje smrtonosno oružje jedni protiv drugih i dovedu u pitanje opstanak planete, Tvorac zemlje će preduzeti akciju — započeće Armagedon o kojem govori Biblija! (Otkrivenje 11:18). Zato će ovaj rat postići ono čemu su se bogobojazni ljudi tokom vekova mogli samo nadati. Pravedna vladavina onoga kome zemlja pripada, Jehove Boga, biće opravdana pred svim njegovim stvorenjima.

Stoga, ljudi koji vole pravednost ne treba da se plaše Armagedona. Umesto toga, on pruža temelj za nadu. Armagedon će očistiti zemlju od svih oblika korupcije i zla i otvoriće put novom pravednom poretku pod vladavinom Božjeg Mesijanskog Kraljevstva (Isaija 11:4, 5). Armagedon neće biti zastrašujuć katastrofalan kraj, već srećan početak za pravedne ljude koji će večno živeti na rajskoj zemlji (Psalam 37:29).

[Fusnota]

[Okvir/Slika na 5. strani]

MEGIDO — ODGOVARAJUĆI SIMBOL

Drevni Megido je imao strateški položaj s pogledom na zapadnu stranu plodne Jezraelske doline u severnom Izraelu. Ovaj grad je kontrolisao međunarodnu trgovinu i vojne puteve koji su se tu ukrštali. Zbog toga je Megido postao mesto odlučujućih bitaka. U svojoj knjizi Cities of the Biblical World — Megiddo, profesor Grejam Dejvis je zapisao: „Do grada Megida... trgovci i migranti mogli su lako doći iz svih pravaca; ali isto tako, ako je bio dovoljno moćan, ovaj grad je pomoću tih puteva mogao da kontroliše prilaz i tako utiče na razvoj događaja i u trgovini i u ratu. Zato ne iznenađuje što je taj grad bio... plen oko koga su se često vodile borbe i izuzetno dobro čuvan kada bi se osvojio.“

Duga istorija Megida počela je u drugom milenijumu pre n. e., kada je na tom mestu egipatski vladar Tutmos III porazio hananske vladare. Zatim se ta istorija nastavila kroz vekove sve do 1918. godine, kada je britanski general Edmund Alenbi naneo težak poraz turskoj vojsci. Na tom mestu je Bog omogućio sudiji Varaku da zada konačan udarac hananskom kralju Javinu (Sudije 4:12-24; 5:19, 20). U blizini tog grada, sudija Gedeon je porazio Madijance (Sudije 7:1-22). Na tom mestu su poginuli kraljevi Ohozija i Josija (2. Kraljevima 9:27; 23:29, 30).

Pošto je Megido bio mesto brojnih odlučujućih bitaka, sasvim je prikladno što se Armagedon dovodi u vezu s njim. To je odgovarajući simbol Božje potpune pobede nad svim neprijateljima.

[Izvor]

Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.

[Slike na 7. strani]

Armagedon će biti srećan početak

[Slika na 7. strani]

Širom sveta, ljudima se pruža upozorenje i prilika da prežive Armagedon