Budimo vešti i prilagodljivi propovednici

„Ljudima svih vrsta postao sam sve, da na svaki mogući način neke spasem“ (1. KORINĆANIMA 9:22).

1, 2. (a) Zašto se za apostola Pavla može reći da je bio efikasan propovednik? (b) Kako je Pavle objasnio svoj stav prema zadatku koji je dobio?

 BIO je opušten i u društvu učenih intelektualaca i običnih zanatlija koji su izrađivali šatore. Bio je ubedljiv i pred rimskim velikodostojnicima i pred frigijskim seljacima. Njegove poslanice su motivisale i liberalne Grke i konzervativne Jevreje. Koristio je neoborivu logiku i snažno je apelovao na emocije. Sa svima je pokušavao da nađe zajednički temelj kako bi im pomogao da steknu veru u Hrista (Dela apostolska 20:21).

² Čovek o kome govorimo je apostol Pavle, van svake sumnje veoma efikasan i vešt propovednik (1. Timoteju 1:12). Isus ga je opunomoćio da „nosi [njegovo] ime nacijama, a i kraljevima i Izraelovim sinovima“ (Dela apostolska 9:15). Kako je Pavle gledao na taj zadatak? On je rekao: „Ljudima svih vrsta postao sam sve, da na svaki mogući način neke spasem. Ali sve činim zbog dobre vesti, da bih je delio s drugima“ (1. Korinćanima 9:19-23). Šta možemo naučiti iz Pavlovog primera što nam može pomoći da budemo efikasniji dok propovedamo i poučavamo?

Čovek koji se promenio nailazi na izazov

3. Kakav je stav prema hrišćanima imao Pavle pre svog preobraćenja?

³ Da li je Pavle oduvek bio dugotrpljiv i uviđavan, što ga je činilo pravom osobom za zadatak koji je dobio? Daleko od toga! Religiozni fanatizam je od Savla (kako je Pavle ranije bio poznat) napravio nasilnog progonitelja Hristovih sledbenika. Kao mladić je sa odobravanjem gledao na ubistvo Stefana. Nakon toga je nemilosrdno gonio hrišćane (Dela apostolska 7:58; 8:1, 3; 1. Timoteju 1:13). On je ’disao pretnjom i ubistvom protiv Gospodovih učenika‘. Nije se zadovoljio time da proganja vernike samo u Jerusalimu, već je gonjen mržnjom otišao čak na sever sve do Damaska (Dela apostolska 9:1, 2).

4. Koje je promene Pavle morao da napravi da bi ispunio svoj zadatak?

⁴ Pavlova snažna mržnja prema hrišćanstvu možda je bila ukorenjena u uverenju da će ta nova religija iskvariti judaizam tako što će uneti strane, nepoželjne ideje. Na kraju krajeva, Pavle je bio „farisej“, što u suštini znači „odvojen“ (Dela apostolska 23:6). Zamisli samo koliko je Pavle bio iznenađen kada je shvatio da ga je Bog izabrao da od svih ljudi baš nejevrejima propoveda Hrista! (Dela apostolska 22:14, 15; 26:16-18). Fariseji su odbijali čak i da jedu sa onima koje su smatrali grešnicima! (Luka 7:36-39). Nema sumnje da mu je trebalo dosta truda da preispita svoje stavove i dovede ih u sklad s Božjom voljom — da treba da budu spasene sve vrste ljudi (Galatima 1:13-17).

5. Kako možemo oponašati Pavla dok učestvujemo u službi?

⁵ Možda i mi moramo da uradimo isto. Dok nailazimo na sve više ljudi koji potiču iz drugih nacija i govore drugi  jezik, moramo se svesno naprezati da preispitujemo svoje stavove i da kod sebe iskorenimo svaku vrstu predrasude (Efešanima 4:22-24). Bilo da smo toga svesni ili ne, nas je oblikovala sredina u kojoj smo odrasli i obrazovanje koje smo imali. Zbog toga možemo naginjati ka tome da imamo predrasude, da budemo pristrani i kruti. Ako želimo da sa uspehom pronalazimo krotke osobe i pomažemo im, moramo savladati takve stavove (Rimljanima 15:7). Pavle je upravo to uradio. On je prihvatio izazov da proširi svoju službu. Podstaknut ljubavlju, razvio je veštine poučavanja koje su vredne oponašanja. I zaista, proučavanjem službe ovog ’apostola nacijama‘ videćemo da je bio veoma uviđavan, prilagodljiv i snalažljiv dok je propovedao i poučavao a (Rimljanima 11:13).

Vešt propovednik na delu

6. U kom smislu je Pavle bio uviđavan kada se radilo o verovanjima i poreklu njegovih slušalaca, i s kojim rezultatom?

⁶ Pavle je bio uviđavan kada se radilo o verovanjima i poreklu njegovih slušalaca. Kada se obratio kralju Agripi II, priznao je da je on „vrstan poznavalac svih običaja i spornih pitanja među Jevrejima“. Zatim je vešto iskoristio to što je znao u šta Agripa veruje i razgovarao je s njim o stvarima koje su tom kralju bile dobro poznate. Pavle je izneo tako jasne i uverljive argumente da je Agripa rekao: „Još malo pa ćeš me nagovoriti da postanem hrišćanin“ (Dela apostolska 26:2, 3, 27, 28).

7. Kako je Pavle pokazao prilagodljivost kada je propovedao mnoštvu ljudi u Listri?

⁷ Pavle je bio i prilagodljiv. Zapazi da je on koristio drugačiji pristup kada je hteo da odvrati mnoštvo ljudi u Listri od  toga da njega i Varnavu obožavaju kao bogove. Po nekim navodima, ti ljudi koji su govorili likaonski jezik, nisu bili mnogo obrazovani i bili su prilično sujeverni. Prema Delima apostolskim 14:14-18, Pavle je skrenuo pažnju na stvarstvo i prirodna bogatstva kao dokaz nadmoćnosti pravog Boga. Taj argument je bilo lako razumeti i ’narod nije prineo žrtve‘ Pavlu i Varnavi.

8. Kako je Pavle pokazao da je bio prilagodljiv i pored toga što je ponekad imao snažno lično uverenje o nekim stvarima?

⁸ Naravno, Pavle nije bio savršen i ponekad je imao snažno lično uverenje o nekim stvarima. Na primer, kada se jednom prilikom s njim postupalo na ponižavajuć i nepravedan način, veoma oštro se obratio Jevrejinu po imenu Ananija. Međutim, odmah se izvinio kada mu je bilo rečeno da je ne znajući uvredio prvosveštenika (Dela apostolska 23:1-5). U Atini se isprva ’razdražio kad je video da je grad pun idola‘. Međutim, u govoru koji je održao na Areopagu ta razdraženost se nije mogla osetiti. On se obratio Atinjanima u njihovom forumu i postavio je zajednički temelj tako što je skrenuo pažnju na njihov oltar posvećen „Nepoznatom Bogu“ i citirao jednog od njihovih pesnika (Dela apostolska 17:16-28).

9. Kako je Pavle pokazao snalažljivost u zavisnosti od toga ko su bili ljudi kojima se obraćao?

⁹ U zavisnosti od toga kakvi su bili ljudi kojima se obraćao, Pavle je pokazao i izuzetnu snalažljivost. Uzimao je u obzir kulturu i okruženje koje je oblikovalo razmišljanje onih kojima se obraćao. Kada je pisao hrišćanima u Rimu, bio je i te kako svestan činjenice da su oni živeli u prestonici svetske sile tog doba. Ključna tačka njegove poslanice hrišćanima u Rimu bila je činjenica da je Hristova moć otkupnine pobedila moć Adamovog greha koji vodi do raspadljivosti. Kada se obratio hrišćanima u Rimu i okolnim mestima, koristio je argumente pomoću kojih je mogao dopreti do njihovog srca (Rimljanima 1:4; 5:14, 15).

10, 11. Kako je Pavle prilagođavao poređenja svojim slušaocima? (Vidi i fusnotu.)

¹⁰ Šta je Pavle radio kada je svojim slušaocima hteo da objasni duboke biblijske istine? Da bi pojasnio složene biblijske teme, vešto je koristio uobičajena, lako razumljiva poređenja. Na primer, znao je da su ljudi u Rimu bili dobro upoznati s robovlasničkim sistemom koji je postojao širom Rimskog carstva. Štaviše, od onih kojima je pisao, mnogi su verovatno i bili robovi. Zato je iskoristio ropstvo kao poređenje kojim je još više naglasio svoj inače snažan argument da osoba sama može da izabere da li će biti podložna grehu ili pravednosti (Rimljanima 6:16-20).

¹¹ U jednom delu stoji da je „kod Rimljana vlasnik mogao da oslobodi roba bez ikakvih uslovljavanja ili da je sam rob mogao da otkupi svoju slobodu. Sloboda se mogla dobiti i ako bi rob prešao u vlasništvo nekog boga“. Oslobođeni rob je i dalje mogao da ostane da radi kod svog gospodara, s tim što bi ga on plaćao. Pavle je izgleda upravo to imao na umu kada je napisao da osoba sama bira kom će gospodaru služiti — grehu ili pravednosti. Hrišćani u Rimu su bili oslobođeni od greha i pripadali su Bogu. Bili su slobodni da služe Bogu, ali i dalje su mogli, ako su to želeli, da izaberu da služe grehu — bivšem gospodaru. Ovo jednostavno, razumljivo poređenje podstaklo bi te hrišćane u Rimu da se zapitaju kom gospodaru služe. b

 Učimo iz Pavlovog primera

12, 13. (a) Kakav trud moramo uložiti da bismo doprli do srca raznih ljudi kojima propovedamo? (b) Šta si ustanovio da je delotvorno kada propovedaš različitim ljudima?

¹² Da bismo doprli do srca raznih ljudi kojima propovedamo, moramo, poput Pavla, biti uviđavni, prilagodljivi i snalažljivi. Da bismo pomogli svojim slušaocima da razumeju suštinu dobre vesti, moramo učiniti više od samo toga da uspostavimo površan kontakt, iznesemo unapred pripremljenu poruku i ostavimo biblijsku literaturu. Treba da se potrudimo da uvidimo šta im je potrebno i šta ih zanima, šta vole a šta ne vole, čega se plaše i na šta gledaju s predrasudama. Iako to od nas iziskuje dosta truda i razmišljanja, objavitelji Kraljevstva iz svih krajeva sveta spremni su na to. Na primer, u izveštaju podružnice Jehovinih svedoka iz Mađarske stoji: „Braća poštuju običaje i način života ljudi iz drugih nacija i ne očekuju od njih da usvoje lokalne običaje.“ I Svedoci iz drugih delova sveta trude se da rade isto to.

¹³ U jednoj zemlji na Dalekom istoku, većina ljudi na prvo mesto stavlja zdravlje, odgajanje dece i obrazovanje. Tamošnji objavitelji Kraljevstva nastoje da u prvi plan istaknu te stvari, a ne sve gore uslove u svetu ili neke složene društvene probleme. Slično tome, objavitelji u jednom velikom gradu u Sjedinjenim Državama zapazili su da su ljudi koji žive u jednom delu tog grada zabrinuti zbog stvari kao što su korupcija, saobraćajne gužve i kriminal. Svedoci uspešno koriste te teme da bi započeli razgovore o Bibliji. Delotvorni učitelji Biblije, bez obzira na temu o kojoj razgovaraju, ostaju pozitivni i izgrađujući, naglašavajući praktičnu vrednost primenjivanja biblijskih načela i veličanstvenu nadu koju nam Bog pruža za budućnost (Isaija 48:17, 18; 52:7).

14. Objasni kako se možemo prilagoditi drugačijim potrebama i okolnostima ljudi.

¹⁴ Dobro je i da menjamo svoj nastup u službi jer među ljudima postoje velike razlike u kulturi, obrazovanju i religioznoj pripadnosti. Nećemo na isti način pristupiti ljudima koji veruju u Stvoritelja ali ne veruju u Bibliju, i onima koji uopšte ne veruju da Bog postoji. Koristićemo drugačiji uvod za osobu koja smatra da je sva religiozna literatura sredstvo propagande i za osobu koja veruje u ono što Biblija naučava. Potrebno je da budemo prilagodljivi i kada nailazimo na ljude različitog  nivoa obrazovanja. Vešti učitelji će koristiti argumente i poređenja koja odgovaraju situaciji (1. Jovanova 5:20).

Pomozimo novim propovednicima

15, 16. Zašto je potrebno osposobljavati nove propovednike?

¹⁵ Pavlu nije bilo stalo samo do toga da poboljša svoje učiteljske sposobnosti. Uvideo je da mlađe generacije, kojoj su pripadali Timotej i Tit, treba poučiti i pripremiti da budu delotvorni propovednici (2. Timoteju 2:2; 3:10, 14; Titu 1:4). I danas postoji isto tako velika potreba i da se pruži i da se primi pouka.

¹⁶ Godine 1914, u svetu je bilo oko 5 000 objavitelja Kraljevstva. Danas se svake sedmice krsti oko 5 000 novih! (Isaija 54:2, 3; Dela apostolska 11:21). Kada novi počnu da dolaze u hrišćansku skupštinu i požele da učestvuju u službi, njima treba pružiti pouku i vođstvo (Galatima 6:6). Veoma je važno da u poučavanju i osposobljavanju učenika koristimo metode našeg Gospodara, Isusa. c

17, 18. Kako možemo pomoći novima da steknu samopouzdanje u službi?

¹⁷ Isus nije jednostavno pronašao neko mnoštvo ljudi i onda rekao apostolima da počnu da pričaju. Prvo je naglasio koliko je važno delo propovedanja i podstakao ih je da se mole u vezi s tim. Onda se postarao za tri osnovne stvari: partnera, područje i poruku (Matej 9:35-38; 10:5-7; Marko 6:7; Luka 9:2, 6). Mi možemo učiniti isto. Bez obzira da li pomažemo svom detetu, osobi s kojom proučavamo Bibliju ili nekome ko izvesno vreme nije učestvovao u službi propovedanja, bilo bi dobro da pružimo ovakvu vrstu obuke.

¹⁸ Novima treba dosta pomoći da steknu samopouzdanje dok prenose poruku o Kraljevstvu. Možeš li im pomoći da pripreme i uvežbaju jednostavan, zanimljiv uvod? Kada krenete u službu, neka uče iz tvog primera dok nastupaš na prvih nekoliko vrata. Možeš uraditi isto što i Gedeon koji je svojim saborcima rekao: „Gledaćete na mene i učinićete što ja činim“ (Sudije 7:17). Zatim pruži priliku novom objavitelju da i sam propoveda. Srdačno ga pohvali za njegov trud i, kada je to na mestu, kratko mu ukaži na to šta treba da poboljša.

19. Na šta si odlučan dok nastojiš da potpuno izvršiš svoju službu?

¹⁹ Da bismo ’potpuno izvršili svoju službu‘, odlučni smo da imamo prilagodljiviji nastup i želimo da obučimo nove propovednike da rade isto to. Kada razmišljamo o tome koliko je važan naš cilj — da prenesemo spoznanje o Bogu koje vodi do spasenja — bićemo uvereni da je vredno svakog truda da ’ljudima svih vrsta postanemo sve, da bismo na svaki mogući način neke spasli‘ (2. Timoteju 4:5; 1. Korinćanima 9:22).

[Fusnote]

Da li se sećaš?

• Kako u službi možemo oponašati Pavla?

• Koje stavove najverovatnije moramo da menjamo?

• Kako se možemo potruditi da istaknemo pozitivnu stranu naše poruke?

• Šta je potrebno novim propovednicima da bi stekli samopouzdanje?

[Pitanja za razmatranje]

[Istaknuti tekst na 29. strani]

Apostol Pavle je bio uviđavan, prilagodljiv i snalažljiv dok je propovedao i poučavao

[Istaknuti tekst na 31. strani]

Isus se postarao da svojim učenicima obezbedi tri osnovne stvari: partnera, područje i poruku

[Slike na 28. strani]

Pavle je uspeo da dopre do različitih ljudi zahvaljujući tome što je bio prilagodljiv

[Slika na 30. strani]

Delotvorni propovednici uzimaju u obzir kulturu iz koje potiču ljudi s kojima razgovaraju

[Slika na 31. strani]

Vešti propovednici pomažu novima da se pripreme za službu