Dokaz ljubavi, vere i poslušnosti

ŠESNAESTOG maja 2005. godine, na Farmi Zajednice u Volkilu u Njujorku, osvanulo je prijatno prohladno i sunčano jutro. Lepo uređeni travnjaci i cveće blistaju posle kiše koja je padala pred samu zoru. Patka i osam pačića tiho klize po vodi blizu obale jezerceta. Posetioci se dive toj lepoti. Tiho razgovaraju, kao da ne žele da naruše taj jutarnji mir.

Ti posetioci su Jehovini svedoci koji su došli iz 48 zemalja. Međutim, oni nisu došli tu da bi se divili lepom pejzažu. Njih je zanimalo ono što se dešava unutar velike zgrade sa fasadom od crvenih cigala, najnovijeg zdanja sagrađenog u okviru betelskog kompleksa u Volkilu u Sjedinjenim Državama. Unutar te zgrade, ponovo su bili zadivljeni, s tim što atmosfera uopšte nije bila ni mirna ni spokojna.

S međusprata, posetioci s čuđenjem posmatraju komplikovanu hrpu mašinerije. Na ravnom betonskom podu površine šest fudbalskih terena nalazi se pet ogromnih štamparskih mašina. Tu se štampaju Biblije, knjige i časopisi. Ogromne rolne papira, od kojih je svaka teška po 1 700 kilograma, okreću se poput točkova kamiona koji je u velikoj brzini. Svaka od ovih 23 kilometra dugačkih rolni odmota se i prođe kroz mašinu za svega 25 minuta. Za to vreme, mašina nanosi i suši mastilo, a zatim hladi papir, nakon čega ga presavija i izbacuje gotov časopis. Gotovi časopisi se pomoću pokretnih traka, koje se nalaze iznad glava posetilaca, brzo prenose do kutija u koje se pakuju i zatim šalju skupštinama. Na drugim presama se štampaju  tabaci knjiga koji se brzo prebacuju u skladište i slažu od poda do tavanice a zatim čekaju da budu poslati u knjigoveznicu. Sve ovo predstavlja pravu simfoniju preciznih koraka kojom diriguje kompjuter.

Posle štamparije, posetioci obilaze knjigoveznicu. Ovde mašine svakog dana proizvedu ukupno 50 000 tvrdo ukoričenih knjiga i deluks Biblija. Tabaci se tu ređaju, uvezuju i odsecaju im se krajevi. Zatim se pridodaju korice. Dovršene knjige se pakuju u kutije koje se automatski zatvaraju, obeležavaju i ređaju na palete. Pored toga, linija za koričenje i pakovanje knjiga s mekim koricama svakog dana proizvede i upakuje 100 000 knjiga. I ovde se nalazi čitav jedan svet mašina — bezbrojni motori, pokretne trake, zupčanici, točkovi i kaiševi — i sve se to kreće neverovatnom brzinom da bi se proizvela biblijska literatura.

Ova veoma brza štamparija, koja funkcioniše veoma precizno, predstavlja pravo čudo i poslednju reč savremene tehnologije. Osim toga, videćemo i da predstavlja dokaz ljubavi, vere i poslušnosti Božjeg naroda. Međutim, zašto je uopšte štamparija premeštena iz Bruklina u Volkil?

Osnovni razlog je da bi se pojednostavilo štampanje i isporuka tako što bi se ova dva procesa obavljala na istom mestu. Godinama su knjige bile štampane i isporučivane iz Bruklina, a časopisi iz Volkila. Spajanjem ove dve operacije smanjio bi se broj radnika i dobrovoljni prilozi bi bili bolje iskorišćeni. Pored toga, budući da su mašine u Bruklinu postajale sve zastarelije, iz Nemačke su naručene dve nove štamparske prese tipa MAN Roland Lithoman. Te prese su bile prevelike da bi stale u štampariju u Bruklinu.

Jehova pruža podršku

Svrha štampanja oduvek je bila da se podupire propovedanje dobre vesti o Božjem Kraljevstvu. Bilo je očigledno da Jehova od samog početka blagosilja tu delatnost. Od 1879. do 1922, knjige su štampale svetovne štamparije. Godine 1922, u ulici Konkord broj 18 u Bruklinu, iznajmljena je jedna petospratnica i kupljena je oprema za štampanje knjiga. Neki su tada sumnjali da će braća moći da se uhvate u koštac sa ovim poduhvatom.

Jedan od njih bio je direktor štamparije koja je štampala većinu naših knjiga. Kada je došao da obiđe zgradu u ulici Konkord, rekao je: „Eto, imate najsavremeniju štampariju, a niko živ nema predstavu o tome kako sve to funkcioniše. Za šest meseci, sve će se ovo pretvoriti u gomilu gvožđurije i shvatićete da je štampanje vaših knjiga trebalo da prepustite onima koji to oduvek rade.“

Tadašnji nadglednik štamparije, Robert Martin, rekao je: „To što je ovaj čovek rekao zvučalo je sasvim logično, ali prevideo je jednu činjenicu, naime Gospoda, koji je uvek bio uz nas... Nije prošlo mnogo vremena, a mi smo štampali knjige.“ U narednih 80 godina, Jehovini svedoci su u svojim štamparijama odštampali milijarde primeraka literature.

Onda je 5. oktobra 2002, na godišnjem sastanku udruženja Watch Tower Bible and Tract Society of Pennsylvania, bilo objavljeno da je Vodeće telo odobrilo da se štamparija u Sjedinjenim Državama premesti u Volkil. Naručene su nove prese koje je trebalo isporučiti u februaru 2004. Braća su morala da naprave  planove, prošire štampariju i da u roku od 15 meseci budu spremna za prispeće novih presa. Nakon toga, za postavljanje nove knjigoveznice i sistema za otpremu bilo je predviđeno dodatnih devet meseci. Kada su čuli rokove, neki su sumnjali da će sve biti završeno na vreme — taj zadatak je delovao kao prevelik zalogaj. Pa ipak, braća su znala da se uz Jehovin blagoslov sve to može završiti.

’Veseo duh saradnje‘

Znajući da će Jehovin narod biti spreman da pomogne, braća su započela sa ovim projektom (Psalam 110:3). Zbog njegove veličine, bilo je potrebno više radnika nego što ih ima u raznim betelskim odeljenjima koja su povezana s gradnjom. Više od 1 000 braće i sestara iz Sjedinjenih Država i Kanade koja imaju izvesno znanje iz oblasti građevinarstva, dobrovoljno se prijavilo da učestvuju u ovom projektu, radeći od jedne sedmice do tri meseca. Neke međunarodne sluge i braća iz drugih vidova dobrovoljne službe takođe su bili pozvani da rade na ovom projektu. Veliki doprinos su dali i Regionalni odbori za gradnju.

Mnogi su potrošili dosta novca da bi pokrili troškove putovanja do Volkila i dosta su vremena odsustvovali sa svog svetovnog posla. I pored toga, oni su s radošću podneli te žrtve. Zbrinjavanje potreba mnogih novih dobrovoljaca pružilo je i betelskoj porodici priliku da podrži taj projekat. Više od 535 članova betelske porodice iz Bruklina, Patersona i Volkila prijavilo se da, pored svojih normalnih sedmičnih zaduženja, subotom radi na ovom projektu. Božji narod je pružio ogromnu podršku ovom istorijskom poduhvatu i zaslugu za to treba pripisati isključivo Jehovi koji je stajao iza ovog projekta.

Drugi su pomogli prilažući materijalna sredstva. Na primer, braća su dobila pismo od devetogodišnje Abi. Ona je napisala: „Toliko sam zahvalna za sve što radite — za to što pravite tako lepe knjige. Možda ću uskoro doći da vas vidim. Moj tata kaže iduće godine! Nosiću bedž tako da možete da me prepoznate. Evo i 20 dolara za novu štampariju! To je moj džeparac, ali ja, braćo, hoću da ga dam vama.“

Jedna sestra je napisala: „Molim vas da primite moj poklon u vidu ovih štrikanih kapa koje sam sama napravila. Volela bih da ove kape budu date braći koja rade u Volkilu. Meteorolozi kažu da će zima biti veoma hladna. Da li su u pravu ili nisu, ne znam. Ali znam da će se mnogo toga u Volkilu raditi napolju i stalo mi je do toga da se moja braća i sestre ne prehlade. Ja ne znam da radim ništa od onoga što braća traže, ali znam da štrikam, pa sam odlučila da učinim ono što mogu.“ Ona je poslala 106 štrikanih kapa!

 Štamparija je završena na vreme. Džon Larson, nadglednik štamparije, kaže: „Saradnju je prožimao tako veseo duh. Ko bi mogao i da posumnja da je Jehova blagoslovio ovaj projekat? Stvari su se odvijale veoma brzo. Sećam se da sam u maju 2003. stajao u blatu i posmatrao braću kako izlivaju temelj. Manje od godinu dana kasnije, stajao sam na istom mestu i posmatrao štamparsku mašinu kako radi.“

Program posvećenja

Program posvećenja nove štamparije i tri stambena objekta održan je u Volkilu u ponedeljak, 16. maja 2005. Betelski kompleksi u Patersonu i Bruklinu, kao i kanadski Betel, bili su povezani video vezom. Sveukupno, programu je prisustvovalo 6 049 osoba. Teodor Džeres, član Vodećeg tela Jehovinih svedoka, služio je kao predsedavajući i napravio je kratak pregled istorije dela štampanja. Putem intervjua i video-prezentacija, članovi Odbora podružnice, Džon Larson i Džon Kikot, napravili su pregled istorije dela gradnje i štampanja u Sjedinjenim Državama. Džon Bar iz Vodećeg tela održao je završni govor čime su Jehovi Bogu posvećena nova štamparija i tri stambena objekta.

U sedmici koja je usledila, betelskim radnicima iz Patersona i Bruklina bila je pružena prilika da obiđu nove objekte. Sve u svemu, u obilasku je tada bilo 5 920 osoba.

Kako gledamo na ovu štampariju?

U govoru za posvećenje, brat Bar je podsetio prisutne da ova štamparija, iako deluje zaista impresivno, nije toliko važna zbog savremene tehnologije. Važna je zbog ljudi. Literatura koju štampamo snažno utiče na život ljudi.

Svaka od ovih novih presa može za nešto više od sat vremena da odštampa milion traktata! A jedan  jedini traktat može potpuno promeniti nečiji život. Na primer, 1921. jedna grupa radnika za održavanje pruga u Južnoafričkoj Republici radila je na jednoj deonici pruge. Jedan od njih, po imenu Kristijan, zapazio je da se pod šinom nalazi neko parče papira. Bio je to jedan od naših traktata. Kristijan ga je pročitao s velikim zanimanjem. Otrčao je do svog zeta i uzbuđeno rekao: „Danas sam pronašao istinu!“ Ubrzo posle toga, pisali su podružnici tražeći još informacija. Podružnica iz Južnoafričke Republike im je poslala još biblijske literature. Njih dvojica su proučavali, krstili se i govorili drugima o biblijskoj istini. Zahvaljujući tome, mnogi su prihvatili istinu. U stvari, početkom 1990-ih, više od sto potomaka ova dva čoveka bili su Jehovini svedoci — i sve to zahvaljujući jednom traktatu koji je pronađen na pruzi!

Brat Bar je rekao da literatura koju štampamo pomaže ljudima da upoznaju istinu, da ostanu u istini, motiviše ih da budu revniji i ujedinjuje bratstvo. I što je najvažnije, literatura koju svi distribuišemo slavi našeg Boga Jehovu!

Kako Jehova gleda na ovu štampariju?

Brat Bar je zamolio prisutne da razmisle o tome kako Jehova gleda na ovu štampariju. On sigurno ne zavisi od nje. On bi mogao prouzrokovati da kamenje propoveda dobru vest! (Luka 19:40). Nadalje, on nije impresioniran složenošću, veličinom, brzinom i mogućnostima svih ovih mašina, jer on je stvorio svemir! (Psalam 147:10, 11). Jehova zna za mnogo bolje načine na koje može da se proizvodi literatura, načine koje ljudi još nisu ni izmislili niti mogu da zamisle. Šta je onda to što Jehova smatra posebno vrednim? On u ovoj štampariji vidi dragocene osobine svog naroda — ljubav, veru i poslušnost.

Ljubav je bila prikazana jednim poređenjem. Devojčica je napravila kolač za svoje roditelje. Roditelji će sigurno biti dirnuti. Kakav god da je kolač, roditelji će biti dirnuti zbog devojčicine ljubavi koju je pokazala tim gestom. Isto tako, kada Jehova posmatra ovu novu štampariju, on ne gleda na zidove i mašine. On u tome pre svega vidi jedan izraz ljubavi prema njegovom imenu (Jevrejima 6:10).

Nadalje, kao što je Jehova na arku gledao kao na odraz Nojeve vere, tako i na ovu štampariju gleda kao na opipljivi dokaz naše vere. Vere u šta? Noje je verovao da će se obistiniti ono što je Jehova prorekao. Mi verujemo da živimo u poslednjim danima, da je dobra vest najvažnija poruka koja se objavljuje na zemlji i da je od presudne važnosti da je ljudi čuju. Mi znamo da biblijska poruka može spasti živote (Rimljanima 10:13, 14).

Nesumnjivo je da Jehova vidi u ovoj štampariji i izraz naše poslušnosti. Kao što znamo, njegova je volja da se dobra vest propoveda širom sveta pre nego što dođe kraj (Matej 24:14). Ova štamparija, kao i ostale u drugim delovima sveta, odigraće svoju ulogu u ispunjenju tog opunomoćenja.

Da, ljubav, vera i poslušnost, osobine koje su došle do izražaja prilikom finansiranja, izgradnje i puštanja u rad ove štamparije, vide se i u revnoj aktivnosti Jehovinih slugu posvuda dok i dalje objavljuju istinu svima koji žele da slušaju.

[Okvir/Slike na 11. strani]

ISTORIJA ŠTAMPANJA U SJEDINJENIM DRŽAVAMA

1920: Časopisi štampani na prvoj rotacionoj presi, u aveniji Mirtl broj 35 u Bruklinu.

1922: Štamparija premeštena u petospratnicu u ulici Konkord broj 18. Tu se započelo sa štampanjem knjiga.

1927: Štamparija premeštena u novu zgradu podignutu u ulici Adams broj 117.

1949: Štamparija duplo proširena izgradnjom jedne osmospratnice.

1956: Štamparija u ulici Adams ponovo duplo proširena izgradnjom nove zgrade u ulici Sands broj 77.

1967: Podignuta devetospratnica, čime je napravljen međusobno povezan kompleks štamparija deset puta veći od prvobitne zgrade.

1973: U Volkilu sagrađena još jedna štamparija, uglavnom za štampanje časopisa.

2004: Sve što je u Sjedinjenim Državama bilo povezano sa štampanjem, uvezivanjem i isporukom premešteno na jedno mesto u Volkil.