Božićni praznici — šta je suština?

VREME praznika je za milione ljudi period koji oni provode u krugu porodice i prijatelja, prilika da učvrste svoje veze. Mnogi drugi smatraju da u to vreme treba razmišljati o rođenju Isusa Hrista i njegovoj ulozi u spasenju čovečanstva. Za razliku od drugih zemalja, Božić se u Rusiji nije oduvek slobodno slavio. Iako je Ruska pravoslavna crkva vekovima slobodno slavila Božić, to joj nije bilo dozvoljeno skoro tokom celog 20. veka. Zašto je došlo do te promene?

Ubrzo nakon Boljševičke komunističke revolucije 1917. godine, sovjetska vlast je u celoj zemlji nametnula agresivnu ateističku politiku. Božićni praznici s religioznim prizvukom postali su neomiljeni. Država je započela kampanju protiv proslave Božića i Nove godine. Čak su javno osuđeni simboli ovih praznika — božićna jelka i Deda Mraz.

Promena koja se desila 1935. godine potpuno je izmenila način na koji su Rusi obeležavali ove praznike. Oni su vratili Deda Mraza, jelku i proslavu Nove godine — ali sa značajnom promenom. Rečeno je da će Deda Mraz donositi poklone za Novu godinu, a ne za Božić. Isto tako, više neće biti božićne jelke, već novogodišnje jelke! Tako je u Sovjetskom Savezu potpuno promenjena suština tih praznika. Nova godina je u stvari zamenila Božić.

Božić je postao svetovni praznik, zvanično oslobođen svakog religioznog značenja. Novogodišnja jelka se nije kitila religioznim, već svetovnim ukrasima koji su simbolizovali napredak Sovjetskog Saveza. U ruskim novinama Vokrug Sveta navodi se sledeće: „Istorija razvoja komunističkog društva može se pratiti preko načina na koji se iz godine u godinu ukrašavala novogodišnja jelka. Pored uobičajenih ukrasa u obliku zeka, ledenica i hlebova, pojavili su se ukrasi u obliku srpa, čekića i traktora. Ovi su pak kasnije zamenjeni figurama rudara i kosmonauta, naftnim platformama, raketama i vozilima sa Meseca.“

Šta se desilo sa samim Božićem? Svakako nije povratio prvobitni značaj. Umesto toga, sovjetske vlasti su taj dan uvrstile među obične radne dane. Oni koji su želeli da slave Božić mogli su to da rade jedino u tajnosti, rizikujući da postanu državni neprijatelji i da dožive neprijatne posledice. Zaista, u Rusiji 20. veka došlo je do promene suštine praznika, od religiozne nastala je svetovna proslava.

Preokret u novije vreme

Sovjetski Savez se raspao 1991. godine i ljudi su dobili veće slobode. Ukinuta je ateistička državna politika. Vlast novoformiranih nezavisnih država uglavnom je bila u rukama države, što znači da je crkva  bila odeljena od države. Mnogi religiozni ljudi smatrali su da sada mogu ispoljavati svoja religiozna ubeđenja. Slavljenje Božića bi bio jedan način. Međutim, uskoro su se mnogi od njih duboko razočarali. Zašto?

Iz godine u godinu, ovaj praznik sve više poprima komercijalni karakter. Kao i na Zapadu, to je za proizvođače, trgovce i prodavce idealna prilika da zarade. Izlozi su prepuni božićnih ukrasa. U radnjama se mogu čuti, donedavno u Rusiji nepoznate, božićne melodije i pesme u zapadnjačkom stilu. Prodavci s velikim torbama punim božićnih drangulija nude robu na mestima javnog prevoza. Tako danas izgleda Rusija u vreme praznika.

Čak i onima koji ne vide ništa loše u tome što je sve komercijalizovano može smetati jedna druga zabrinjavajuća odlika ovih praznika — preterano korišćenje alkohola sa svim njegovim strašnim posledicama. Jedan lekar koji radi u urgentnom centru jedne moskovske bolnice, izjavio je: „Proslava Nove godine za doktore sasvim sigurno znači puno pacijenata s povredama, od čvoruga i modrica do uboda nožem i prostrelnih rana, koje su u većini slučajeva posledica kućnog nasilja, tuča i saobraćajnih nesreća.“ Jedan vodeći naučnik pri Ruskoj akademiji nauka, rekao je: „Zabeležen je porast broja smrtnih slučajeva usled zloupotrebe alkohola. On je bio naročito visok 2000. godine. U porastu je i broj ubistava i samoubistava.“

Nažalost, takvo ponašanje u vreme praznika u Rusiji pogoršava se iz još jednog razloga. U članku pod naslovom „Rusi dvaput slave Božić“, u novinama Izvestiya navodi se: „Skoro svaki deseti Rus dvaput slavi Božić. Kao što potvrđuje anketa Centra za istraživanje javnog mnjenja i tržišta u Rusiji, 8 posto ispitanika je priznalo da slave Božić i 25. decembra prema katoličkom kalendaru i 7. januara prema pravoslavnom... Očigledno da nekima nije bitno religiozno značenje Božića već prilika da se slavi.“ a

Da li sadašnji način proslave Božića zaista slavi Hrista?

Bez sumnje, vreme praznika je propraćeno bezbožnim ponašanjem. Bez obzira na to, neki smatraju da ove praznike  treba da slave iz poštovanja prema Bogu i Hristu. Želja da se ugodi Bogu zaslužuje pohvalu. Ali, da li Bog i Hrist odobravaju način na koji se slavi Božić? Osmotrimo njegovo poreklo.

Na primer, bez obzira na to šta neko misli o stavu Sovjeta prema Božiću, teško da se mogu pobiti sledeće istorijske činjenice koje se iznose u delu Great Soviet Encyclopedia: „Božić... vodi poreklo od prethrišćanskog običaja obožavanja bogova ’umiranja i podizanja iz mrtvih‘, koji je bio naročito zastupljen među zemljoradnicima koji su svake godine, obično u vreme zimskog solsticija od 21. do 25. decembra, slavili ’rođenje‘ Boga-Spasitelja, koji budi novi život u prirodi.“

Možda će za vas biti značajna činjenica koja se ističe u ovoj enciklopediji: „Hrišćanstvo iz prvog veka nije znalo za proslavu Božića... Od sredine četvrtog veka, hrišćanstvo je usvojilo proslavu zimskog solsticija koja potiče od obožavanja boga Mitre, pretvorivši je u proslavu Božića. Prve proslave Božića održane su u religioznim zajednicama u Rimu. U desetom veku se proslava Božića zajedno s hrišćanstvom, proširila do Rusije, gde je poprimila neke odlike zimske proslave drevnih Slovena, poštovanja duhova predaka.“

Možda se pitate: ’Da li Božja Reč, Biblija, zaista potvrđuje da se Isus rodio 25. decembra?‘ Biblija zapravo ne navodi tačan datum Isusovog rođenja i ne postoji zapis da je sam Isus govorio o tome, a kamoli smernica da njegovo rođenje treba slaviti. Međutim, Biblija nam pomaže da odredimo doba godine kada se Isus rodio.

Prema 26. i 27. poglavlju Jevanđelja po Mateju, Isus je pogubljen 14. nisana, pred kraj dana kada se slavila jevrejska Pasha koja je počela 31. marta 33. godine n. e. Iz Jevanđelja po Luki saznajemo da je Isus imao oko 30 godina kada se krstio i počeo svoju službu (Luka 3:21-23). Njegova služba je trajala tri i po godine. Prema tome, Isus je imao oko trideset tri i po godine kada je umro. Oko 1. oktobra 33. n. e. napunio bi 34 godine. Luka izveštava da su u vreme Isusovog rođenja pastiri „boravili napolju i noću čuvali straže kod svojih stada“ (Luka 2:8). Pastiri ne bi bili napolju sa svojim stadom tokom hladnog decembra, kada nije bilo neobično da čak padne sneg u okolini Vitlejema. Ali, oko 1. oktobra oni su još uvek mogli biti napolju sa stadom, što je prema dokazima vreme kada se Isus rodio.

Šta se može reći za proslavu Nove godine? Kao što smo videli, ova proslava je propraćena raspuštenim ponašanjem. Uprkos nastojanjima da se ovaj praznik učini svetovnim, on takođe ima sporno poreklo.

 U svetlu činjenica koje znamo o ovim praznicima, slogani kao što je ’Praznici postoje zbog Isusa‘ očigledno zvuče besmisleno. Ako vam se ne dopada komercijalni duh i neprimereno ponašanje koje je povezano s proslavom Božića, kao i njegovo neprihvatljivo pagansko poreklo, nemojte se obeshrabriti. Postoji pravi način na koji možemo pokazati dužno poštovanje prema Bogu i slaviti Hrista, a u isto vreme i ojačati porodične veze.

 Bolji način da se slavi Bog i Hrist

Iz Biblije saznajemo da je Isus Hrist došao da „svoju dušu da kao otkupninu u zamenu za mnoge“ (Matej 20:28). Pristao je da bude pogubljen i spremno je umro za naše grehe. Neki žele da slave Hrista i misle da to čine proslavom Božića. Ali kao što smo videli, Božić i Nova godina imaju malo toga zajedničkog s Hristom i vode poreklo od paganskih praznika. Takođe, vreme Božića, koliko god da je nekima privlačno, jeste vreme velike trgovine. Osim toga, moramo priznati da su božićni praznici povezani i sa sramnim ponašanjem koje se ne dopada Bogu i Hristu.

Kako treba da reaguje osoba koja želi da ugodi Bogu? Umesto da se drži ljudske tradicije koja može da umiri osećaj pobožnosti ali nije u skladu s Pismom, iskrena osoba će potražiti ispravan način da slavi Boga i Hrista. Koji je to način i šta treba da uradimo?

Sam Isus nam kaže: „A ovo znači večni život, da usvajaju spoznanje o tebi, jedinom istinitom Bogu, i o onome koga si poslao, Isusu Hristu“ (Jovan 17:3). Istinski iskrena osoba želi da usvoji tačno spoznanje o tome kako da slavi Boga i Hrista. Ona zatim primenjuje to znanje, ne samo u određeno vreme u godini, već svakodnevno. Bog veoma ceni kada se neko tako iskreno trudi, što može voditi do večnog života.

Da li biste želeli da vaša porodica bude među onima koji zaista slave Boga i Hrista u skladu sa Svetim pismom? Jehovini svedoci su pomogli milionima porodica širom sveta da steknu spoznanje iz Biblije koje je od presudne važnosti. Srdačno vas pozivamo da stupite u kontakt s Jehovinim svedocima u vašem kraju ili da im pišete na odgovarajuću adresu koja se nalazi na 2. strani ovog časopisa.

[Fusnota]

[Okvir/Slika na 7. strani]

Poreklo proslave Nove godine

Izjava pravoslavnog monaha iz Gruzije

„Nova godina vodi poreklo od brojnih paganskih praznika drevnog Rima. Praznik posvećen paganskom bogu Janusu slavio se 1. januara i samo ime ovog meseca potiče od njegovog imena. Janus je imao dva lica okrenuta na suprotne strane, što znači da je video i prošlost i sadašnjost. Postoji izreka da će svi koji dočekaju 1. januar u veselju, smehu i izobilju hrane i pića cele godine živeti u sreći i blagostanju. Mnogi naši sunarodnici dočekuju novu godinu sa istim verovanjem... Tokom određenih paganskih praznika, ljudi su prinosili žrtve direktno nekom idolu. Neke proslave su bile poznate po razuzdanim orgijama, preljubi i bludu. U nekim drugim prilikama, na primer tokom praznika boga Janusa, ljudi su preterivali u jelu i piću, opijali se i činili svaku vrstu nečistoće koja ide uz to. Ako se prisetimo kako smo i sami do sada slavili Novu godinu, moramo priznati da smo svi mi učestvovali u ovoj paganskoj proslavi“ (Gruzijske novine).

[Slika na 6. strani]

Hrišćanstvo je usvojilo običaje tipične za obožavanje Mitre

[Izvor]

Museum Wiesbaden

[Slika na 7. strani]

Pastiri ne bi bili napolju sa svojim stadom tokom hladnog decembra