Kome si ti poslušan — Bogu ili ljudima?

„Boga kao vladara moramo slušati pre nego ljude“ (DELA APOSTOLSKA 5:29).

1. (a) Kako glasi moto ovog članka? (b) Zašto su apostoli bili uhapšeni?

 SUDIJE jevrejskog vrhovnog suda sigurno su kiptele od besa. Zatvorenici su nestali. To su bili apostoli Isusa Hrista, čoveka koga je vrhovni sud samo nekoliko sedmica ranije osudio na smrt. Sada je taj sud bio spreman da se obračuna sa Isusovim najbližim sledbenicima. Međutim, kada su službenici otišli po njih, ćelije su bile prazne iako su vrata bila zaključana. Službenici su ubrzo čuli da se apostoli nalaze u hramu u Jerusalimu i da neustrašivo poučavaju narod o Isusu Hristu — da rade upravo ono zbog čega su bili uhapšeni! Službenici su otišli u hram, uhapsili su apostole i izveli ih pred sud (Dela apostolska 5:17-27).

2. Šta je anđeo zapovedio apostolima?

² Jedan anđeo je oslobodio apostole iz zatvora. Da li je to učinio da bi ih poštedeo daljnjeg progonstva? Ne. To je učinio da bi ljudi u Jerusalimu čuli dobru vest o Isusu Hristu. Anđeo je rekao apostolima da ’govore narodu sve reči o ovom životu‘ (Dela apostolska 5:19, 20). Tako su hramski službenici zatekli apostole kako poslušno izvršavaju tu zapovest.

3, 4. (a) Šta su Petar i Jovan rekli kada im je bilo zapoveđeno da prestanu da propovedaju? (b) Šta su rekli drugi apostoli?

 ³ Dvojica od tih odlučnih propovednika, apostoli Petar i Jovan, već su i ranije bili pred sudom, na šta ih je vrhovni sudija, Josif Kajafa oštro podsetio. On je rekao: „Izričito smo vam naredili da ne učite u [Isusovo ime], a evo, napuniste Jerusalim svojim učenjem“ (Dela apostolska 5:28). Kajafa nije trebalo da bude iznenađen što je Petra i Jovana ponovo video na sudu. Kada im je prvi put bilo zapoveđeno da prestanu da propovedaju, ta dva apostola su odgovorila: „Prosudite sami da li je pravedno u Božjim očima da slušamo vas umesto Boga. Mi ne možemo da ne govorimo o onome što smo videli i čuli.“ Poput proroka Jeremije, Petar i Jovan nisu mogli a da ne ispune opunomoćenje da propovedaju (Dela apostolska 4:18-20; Jeremija 20:9).

⁴ Sada su ne samo Petar i Jovan već i svi drugi apostoli, uključujući i novoizabranog Matiju, imali priliku da pred sudom pokažu svoj stav (Dela apostolska 1:21-26). Kada im je bilo zapoveđeno da prestanu da propovedaju, i oni su hrabro odgovorili: „Boga kao vladara moramo slušati pre nego ljude“ (Dela apostolska 5:29).

Bog kao vladar naspram čoveka kao vladara

5, 6. Zašto apostoli nisu izvršili naredbu suda?

⁵ Apostoli su bili građani poslušni zakonu i inače se ne bi oglušili o naredbu suda. Međutim, nijedan čovek, koliko god da je moćan, nema pravo da naredi drugome da bude neposlušan Božjim zapovestima. Jehova je „Svevišnji nad celom zemljom“ (Psalam 83:19). Ne samo što je „sudija cele zemlje“, već je i Vrhovni Zakonodavac i Kralj večnosti. Bilo koja odluka nekog suda čija je svrha da ukine Božje zapovesti ništavna je u Božjim očima (Postanje 18:25; Isaija 33:22).

⁶ Sa ovom činjenicom se slažu i neki od najvrsnijih pravnika. Na primer, uvaženi engleski pravnik iz 18. veka, Vilijam Blekston, napisao je da nijednom ljudskom zakonu ne treba dopustiti da se kosi sa „zakonom otkrivenja“ koji se nalazi u Bibliji. Tako je Sinedrion, kada je naredio apostolima da prestanu da propovedaju, prekoračio svoja ovlašćenja. Apostoli jednostavno nisu mogli da se povinuju toj naredbi.

7. Zašto su sveštenički glavari bili besni zbog dela propovedanja?

⁷ Sveštenički glavari su bili besni zato što su apostoli bili odlučni da propovedaju. Neki od sveštenika, uključujući i samog Kajafu, bili su sadukeji koji nisu verovali u uskrsenje (Dela apostolska 4:1, 2; 5:17). S druge strane, apostoli su insistirali na tome da je Isus uskrsnut iz mrtvih. Pored toga, nekim svešteničkim glavarima bilo je izuzetno važno da pridobiju naklonost rimskih vlasti. Na Isusovom suđenju, kada im je bila pružena prilika da ga priznaju kao svog kralja, sveštenički glavari su otišli tako daleko da su počeli da viču: „Mi nemamo kralja osim cezara“ (Jovan 19:15). a Apostoli ne samo što su govorili da je Isus uskrsnut već su i naučavali da osim njegovog imena „nema drugog imena pod nebom danog ljudima po kome imamo da se spasemo“ (Dela apostolska 2:36; 4:12). Sveštenici su se plašili da će, ako narod bude počeo da na uskrsnulog Isusa gleda kao na svog Vođu, Rimljani doći i da će jevrejske vođe izgubiti ’i mesto i naciju‘ (Jovan 11:48).

8. Koji je mudar savet Gamalilo dao Sinedrionu?

⁸ Situacija u kojoj su se našli apostoli Isusa Hrista nije bila nimalo ružičasta.  Sudije Sinedriona su bile odlučne da ih osude na smrt (Dela apostolska 5:33). Međutim, došlo je do neočekivanog obrta. Na scenu je stupio Gamalilo, vrstan poznavalac Zakona, i upozorio je svoje saradnike da ne budu brzopleti pri donošenju odluke. On je mudro rekao: „Ako je ova zamisao ili ovo delo od ljudi, propašće; ali ako je od Boga, nećete moći da ih uništite.“ Onda je Gamalilo dodao nešto veoma značajno: „Inače biste mogli da se nađete kao borci protiv samog Boga“ (Dela apostolska 5:34, 38, 39).

9. Šta dokazuje da je delo koje su obavljali apostoli poticalo od Boga?

⁹ Za divno čudo, sud je prihvatio Gamalilov savet. Članovi Sinedriona „dozvaše apostole, istukoše ih i narediše im da više ne govore u Isusovo ime, pa ih pustiše da idu“. Međutim, apostoli ne samo da nisu bili zastrašeni već su bili odlučni da budu poslušni zapovesti koju im je dao anđeo da propovedaju. Zato, posle toga „svaki dan u hramu i od kuće do kuće nisu prestajali da poučavaju i objavljuju dobru vest o Hristu, Isusu“ (Dela apostolska 5:40, 42). Jehova je blagoslovio njihov trud. Do koje mere? „Božja reč sve [je] više napredovala, i broj učenika u Jerusalimu veoma se povećao.“ Štaviše, „i mnogi sveštenici postadoše poslušni veri“ (Dela apostolska 6:7). Kakav je to poraz bio za svešteničke glavare! Bilo je sve više dokaza da je delo koje su obavljali apostoli zaista poticalo od Boga!

Borci protiv Boga ne mogu pobediti

10. Gledajući ljudskim očima, zašto se uticajni Kajafa osećao sigurnim na svom položaju, ali zašto je pogrešio što se uzdao u ljude?

¹⁰ U prvom veku, jevrejske prvosveštenike je imenovao Rim. Bogatog Josifa Kajafu za prvosveštenika je postavio Valerije Gratus i on je na tom položaju ostao duže od mnogih svojih prethodnika. Umesto Bogu, Kajafa je zaslugu za to najverovatnije pripisivao svojim diplomatskim veštinama i ličnom  prijateljstvu s Pilatom. U svakom slučaju, pokazalo se da je pogrešio što se uzdao u ljude. Samo tri godine nakon što su apostoli bili pred Sinedrionom, Kajafa je izgubio naklonost rimskih vlasti i bio je uklonjen s položaja prvosveštenika.

11. Šta se na kraju desilo s Pontijem Pilatom i jevrejskim društvom, i kakav zaključak izvlačiš iz toga?

¹¹ Naredbu da se Kajafa svrgne s položaja izdao je Pilatov neposredni pretpostavljeni, Lucije Vitelije, namesnik Sirije, tako da to Kajafin bliski prijatelj, Pilat, nije mogao da spreči. Štaviše, samo godinu dana nakon svrgnuća Kajafe i sam Pilat je bio smenjen sa svog položaja i pozvan u Rim da odgovara zbog nekih ozbiljnih optužbi. Što se tiče jevrejskih vođa koji su se uzdali u cezara, Rimljani su im zaista uzeli ’i mesto i naciju‘. To se desilo 70. n. e. kada je rimska vojska potpuno uništila Jerusalim, uključujući i hram i zdanje Sinedriona. U ovom slučaju se pokazalo koliko su istinite sledeće psalmistine reči: „Ne uzdajte se u knezove ni u smrtnika od koga pomoći nema“! (Jovan 11:48; Psalam 146:3).

12. Kako na osnovu Isusovog primera vidimo da je mudro biti poslušan Bogu?

¹² S druge strane, Bog je naimenovao uskrsnulog Isusa Hrista za Prvosveštenika velikog duhovnog hrama. To naimenovanje ne može da opozove nijedan čovek. Isus „ima svoje sveštenstvo bez ikakvih naslednika“ (Jevrejima 2:9; 7:17, 24; 9:11). Bog je naimenovao Isusa i za sudiju živima i mrtvima (1. Petrova 4:5). Kada u tom svojstvu stupi na scenu, Isus će odlučiti da li se Josifu Kajafi i Pontiju Pilatu može ponovo pružiti prilika da žive (Matej 23:33; Dela apostolska 24:15).

Današnji neustrašivi objavitelji Kraljevstva

13. Za koje se delo danas ispostavilo da je bilo od ljudi, a za koje se pokazalo da je od Boga? Kako to znaš?

¹³ Kao i u prvom veku, i danas ima mnogo ’boraca protiv Boga‘ (Dela apostolska 5:39). Na primer, kada su Jehovini svedoci u Nemačkoj odbili da prihvate Adolfa Hitlera kao svog vođu, to jest firera, on se zakleo da će ih istrebiti (Matej 23:10). Njegova efikasna ratna mašinerija koja je sejala smrt delovala je više nego doraslo tom zadatku. Nacistima je pošlo za rukom da uhapse na hiljade Svedoka i da ih pošalju u koncentracione logore. Neke od njih su čak i ubili. Međutim, nacisti nisu uspeli da slome odlučnost Svedoka da obožavaju samo Boga, i nisu uspeli da uklone Božje sluge kao grupu. Delo tih hrišćana nije bilo od ljudi već od Boga, a Božjem delu se ne može stati na put. Šezdeset godina kasnije, oni koji su preživeli Hitlerove koncentracione logore i dalje verno služe Jehovi ’svim svojim srcem, dušom i umom‘, dok Hitler i njegova nacistička partija postoje još samo u ružnim sećanjima (Matej 22:37).

14. (a) Šta rade protivnici da bi oklevetali Božje sluge, i s kojim rezultatima? (b) Da li će Božjem narodu time biti nanesena ikakva trajna šteta? (Jevrejima 13:5, 6).

¹⁴ U godinama posle nacista, i drugi su se upustili u unapred izgubljenu bitku protiv Jehove i njegovog naroda. U mnogim  evropskim zemljama, prepredeni religiozni i politički elementi pokušavaju da predstave Jehovine svedoke kao ’opasnu sektu‘, na isti način na koji su bili predstavljani i hrišćani iz prvog veka (Dela apostolska 28:22). Činjenica je da je Evropski sud za ljudska prava priznao Jehovine svedoke kao religiju, a ne kao sektu. Protivnici sigurno znaju za to, ali i dalje iznose klevete na račun Svedoka. Neki hrišćani su zbog toga bili otpušteni s posla. Deca Svedoka su bila šikanirana u školi. Uplašeni vlasnici su otkazivali zakup objekata koje su Svedoci dugo koristili za sastajanje. Vlasti su u nekoliko slučajeva nekima čak oduzele državljanstvo samo zato što su Jehovini svedoci! Svedoci se i pored svega toga nisu uplašili.

15, 16. Kako su Jehovini svedoci u Francuskoj reagovali na protivljenje njihovom hrišćanskom delu, i zašto i dalje propovedaju?

¹⁵ Na primer, u Francuskoj su ljudi uglavnom razumni i bez predrasuda. Međutim, šačica protivnika je uspela da se izbori za zakone čija je svrha da se ometa delo Kraljevstva. Kako su tamošnji Jehovini svedoci reagovali na to? Postali su aktivniji više nego ikada ranije, što je dovelo do zadivljujućih rezultata (Jakov 4:7). Verovali ili ne, u periodu od svega šest meseci, broj biblijskih studija u toj zemlji porastao je za neverovatnih 33 posto! Đavo mora da je besan kad gleda kako iskreni ljudi u Francuskoj reaguju na dobru vest (Otkrivenje 12:17). Naša braća u Francuskoj su uverena da će se i u njihovom slučaju obistiniti sledeće reči proroka Isaije: „Svako će oružje protiv tebe tupo biti, a i svaki jezik koji bi se na sudu na te podigao ti ćeš sama osuditi“ (Isaija 54:17).

¹⁶ Jehovini svedoci ne uživaju u tome da budu progonjeni. Međutim, oni su poslušni zapovestima koje je Bog dao svim hrišćanima i zato ne mogu i neće prestati da govore o onome što su čuli. Oni se trude da budu primerni građani. Međutim, kada dođe do sukoba između Božjeg i ljudskog zakona, oni moraju biti poslušni Bogu kao vladaru.

Ne bojte ih se

17. (a) Zašto ne treba da se plašimo svojih neprijatelja? (b) Kakav stav treba da imamo prema progoniteljima?

¹⁷ Naši neprijatelji su u veoma opasnoj situaciji. Oni se bore protiv Boga. Zato, umesto da se bojimo onih koji nas progone, mi se, u skladu sa Isusovom zapovešću, molimo za njih (Matej 5:44). Mi se molimo da Jehova svima onima koji se protive iz neznanja, poput Savla iz Tarsa, milosrdno otvori oči da bi videli istinu (2. Korinćanima 4:4). Savle je postao apostol Pavle i mnogo je propatio od tadašnjih vlasti. I pored toga, uvek je podsećao suvernike da „budu podložni i poslušni vladavinama i vlastima kao vladarima, da budu spremni na svako dobro delo, da ne govore loše ni o kome [čak ni o najžešćim progoniteljima], da ne budu ratoborni, da budu razumni, pokazujući svaku blagost prema svim ljudima“ (Titu 3:1, 2). Jehovini svedoci u Francuskoj i drugim zemljama nastoje da primenjuju ovaj savet.

18. (a) Na koje načine Jehova može izbaviti svoj narod? (b) Kakav će biti krajnji ishod?

¹⁸ Bog je proroku Jeremiji rekao: ’Ja sam s tobom da te izbavljam‘ (Jeremija  1:8). Kako nas Jehova može izbaviti od progonstva? On može postaviti nekog nepristranog sudiju poput Gamalila. Može se postarati da nekog korumpiranog i neprijateljski nastrojenog službenika neočekivano zameni neko razumniji. Međutim, Jehova ponekad dozvoljava da progonstvo njegovih slugu i dalje traje (2. Timoteju 3:12). Ako Bog dopušta da budemo progonjeni, uvek će nam davati snagu da izdržimo (1. Korinćanima 10:13). I šta god da Bog dopusti, potpuno smo sigurni u to kakav će biti krajnji ishod: Oni koji se bore protiv Božjeg naroda bore se protiv Boga, a borci protiv Boga neće pobediti.

19. Koji je godišnji citat za 2006, i zašto je on odgovarajuć?

¹⁹ Isus je rekao svojim učenicima da treba da očekuju nevolje (Jovan 16:33). S obzirom na to, sada je pravo vreme za primenu reči zabeleženih u Delima apostolskim 5:29: „Boga kao vladara moramo slušati pre nego ljude.“ Iz tog razloga, te važne reči su izabrane da budu godišnji citat Jehovinih svedoka za 2006. Budimo odlučni da u narednoj godini i u svu večnost po svaku cenu budemo poslušni Bogu kao Vladaru!

[Fusnota]

Možeš li odgovoriti?

• Koji su nam ohrabrujući primer suočavanja s progonstvom ostavili apostoli?

• Zašto uvek treba da budemo poslušni Bogu kao vladaru pre nego ljudima?

• Protiv koga se u stvari bore naši protivnici?

• Kakvu nagradu mogu očekivati oni koji istraju pod progonstvom?

[Pitanja za razmatranje]

[Istaknuti tekst na 23. strani]

Godišnji citat za 2006. glasi: „Boga kao vladara moramo slušati pre nego ljude“ (Dela apostolska 5:29).

[Slika na 19. strani]

„Boga kao vladara moramo slušati pre nego ljude“

[Slika na 21. strani]

Kajafa se nije uzdao u Boga već u ljude