’Propovedanje oslobođenja zarobljenima‘

ISUS je na početku svoje službe rekao da je, između ostalog, trebalo da ’propoveda oslobođenje zarobljenima‘ (Luka 4:18). Pravi hrišćani slede primer svog Gospodara i propovedaju dobru vest o Kraljevstvu ’svim vrstama ljudi‘ i na taj način im pomažu da se oslobode duhovnog ropstva i da poboljšaju kvalitet svog života (1. Timoteju 2:4).

Danas to delo obuhvata i propovedanje doslovnim zarobljenicima — ljudima koji su u zatvoru jer su na ovaj ili onaj način prekršili zakon i koji cene duhovno oslobođenje. Sigurni smo da ćeš uživati u ovoj ohrabrujućoj priči o tome kako Jehovini svedoci propovedaju u zatvorima u Ukrajini i drugim zemljama Evrope.

Od narkomanâ do hrišćana

Od 38 godina koliko ima, Sergij a je iza rešetaka proveo 20. U zatvoru je čak završio i školu. On kaže: „Pre mnogo godina sam zatvoren zbog ubistva i još uvek mi je ostao popriličan broj godina koje treba da provedem u zatvoru. U zatvoru sam se ponašao kao tiranin i drugi zatvorenici su me se plašili.“ Da li se zbog toga osećao slobodnim? Ne. Sergij je godinama bio rob droge, alkohola i cigareta.

Onda je jedan zatvorenik razgovarao s njim o biblijskoj istini. To je bilo poput zraka svetla u mraku. Za nekoliko meseci se oslobodio stvari kojima je robovao, postao propovednik dobre vesti i krstio se. Sergij je sada veoma zaposlen u zatvoru jer služi kao Jehovin punovremeni sluga. Sedmorici zatvorenika je pomogao da promene svoj život i postanu njegova duhovna braća. Šestorica od njih su izašli na slobodu, ali Sergij je još uvek u zatvoru. To ga ne uznemirava jer je srećan što može da pomaže drugima da budu oslobođeni od duhovnog ropstva (Dela apostolska 20:35).

Jedan od onih koji su u zatvoru proučavali sa Sergijem, jeste Viktor, bivši narko-diler i zavisnik od droge. Po otpuštanju iz zatvora nastavio je duhovno da napreduje i u Ukrajini je pohađao Školu za osposobljavanje slugu. Sada služi kao  specijalni pionir u Moldaviji. On kaže: „Počeo sam da pušim sa 8 godina, da pijem sa 12, a sa 14 da se drogiram. Želeo sam da se promenim, ali svaki moj pokušaj je bio uzaludan. I 1995, baš kada smo moja žena i ja odlučili da se negde odselimo, što dalje od mog lošeg društva, nju je nožem ubio jedan psihopata. Život mi je postao potpuno sumoran. ’Gde je sada moja žena? Šta se dešava kad čovek umre?‘ Ova pitanja su mi se neprestano vrzmala po glavi, ali nisam mogao da nađem odgovore. Sve više sam se drogirao da bih ispunio prazninu. Bio sam uhapšen zbog rasturanja droge i osuđen na pet godina zatvora. Tamo mi je Sergij pomogao da dobijem odgovore na moja pitanja. Mnogo puta sam pokušavao da se oslobodim od droge i uspeo sam tek pomoću Biblije. Božja Reč je tako moćna!“ (Jevrejima 4:12).

Promene kod okorelih kriminalaca

Vasilj se nije drogirao, ali robovao je nečem drugom. On objašnjava: „Kik-boks je bio moja opsesija. Trenirao sam kako bih mogao da bijem ljude, ali da se na njima to ne primeti.“ Vasilj se služio nasiljem da bi pljačkao ljude. „Tri puta sam bio u zatvoru, zbog čega je moja žena odlučila da se razvede od mene. Dok sam bio na odsluženju zadnje petogodišnje kazne zatvora, počeo sam da čitam literaturu Jehovinih svedoka. To me je podstaklo da čitam Bibliju, ali sam se još uvek bavio onim što sam zaista voleo — borbom bez pravila.

„Međutim, posle šest meseci čitanja Biblije, u meni se nešto promenilo. Pobeđivanje u borbi mi više nije donosilo toliko zadovoljstva kao nekad. Zato sam počeo da analiziram svoj život u svetlu Isaije 2:4 i shvatio sam da ću, ako ne počnem drugačije da razmišljam, ostatak života provesti u zatvoru. Zato sam bacio svu svoju opremu za borbu i počeo da radim na svojoj ličnosti. Nije bilo lako, ali duboko razmišljanje i molitva polako su mi pomogli da se oslobodim loših navika. Ponekad sam sa suzama preklinjao Jehovu da mi da snagu da se oslobodim od stvari od kojih sam bio zavistan. Na kraju sam uspeo.

„Kada sam izašao iz zatvora, vratio sam se svojoj porodici. Sada radim u rudniku. To mi ostavlja dovoljno vremena da sa svojom suprugom učestvujem u delu propovedanja i da ispunjavam svoje obaveze u skupštini.“

 Mikola i njegovi prijatelji su opljačkali nekoliko banaka u Ukrajini. Zbog toga je bio osuđen na deset godina zatvora. Pre zatvora, u crkvi je bio samo jednom i to da bi video kako može da je pokrade. Stvari se nisu odigrale kako je planirao, ali Mikola je nakon te posete počeo da misli da je Biblija puna dosadnih priča o pravoslavnim sveštenicima, svećama i religioznim praznicima. On kaže: „Ne mogu tačno da objasnim zašto, ali počeo sam da čitam Bibliju. Zapanjio sam se kada sam ustanovio da uopšte nije onakva kakvom sam je zamišljao!“ Zatražio je da proučava Bibliju i krstio se 1999. Teško da bi sada neko mogao poverovati da je ovaj ponizni sluga pomoćnik nekada bio podmukli, naoružani pljačkaš!

Vladimir je bio osuđen na smrtnu kaznu. Dok je čekao izvršenje kazne, molio se Bogu i obećao da će mu služiti ako bude pomilovan. Zakon je u međuvremenu promenjen i njegova smrtna kazna je preinačena u kaznu doživotnog zatvora. Da bi održao svoje obećanje, Vladimir se dao u potragu za pravom religijom. Upisao se u dopisnu biblijsku školu i dobio je diplomu od adventista, ali nije bio zadovoljan.

Međutim, nakon što je pročitao Kulu stražaru i Probudite se!, koje je našao u zatvorskoj biblioteci, Vladimir je pisao podružnici Jehovinih svedoka u Ukrajini i zamolio da ga neko poseti. Kada su ga braća iz obližnjeg mesta posetila, on je sebe već smatrao Svedokom i već je propovedao u zatvoru. Pružena mu je pomoć da postane objavitelj Kraljevstva. Dok je ovaj članak bio u pripremi, Vladimir i još njih sedmorica u tom zatvoru čekali su da budu kršteni. Međutim, oni imaju jedan problem. Budući da su zatvorenici koji su osuđeni na doživotnu robiju raspoređeni u ćelijama po svojim religioznim uverenjima, Vladimir i zatvorenici s kojima deli ćeliju su iste vere. Kome onda mogu da propovedaju? Dobru vest prenose zatvorskim stražarima i putem pisama.

Nazar se iz Ukrajine preselio u Češku, gde se pridružio jednoj grupi lopova. To je na kraju dovelo do toga da bude osuđen na tri i po godine zatvora. Dok je bio u zatvoru, pozitivno je reagovao na posete Jehovinih svedoka iz Karlovih Vari, upoznao je istinu i bio je potpuno rehabilitovan. Videvši sve to, jedan stražar je zatvorenicima koji su bili u istoj ćeliji s Nazarom rekao: „Kad biste svi bili kao ovaj Ukrajinac, konačno bih mogao da nađem drugi posao.“ Drugi je rekao: „Ovi Jehovini svedoci su pravi stručnjaci. U zatvor dođe kriminalac, a iz njega izađe sasvim pristojan čovek.“ Nazar je sada ponovo kod kuće. Izučio je stolarski zanat, oženio se i sa svojom suprugom je u punovremenoj službi. Koliko je samo zahvalan što su ga Svedoci posećivali u zatvoru!

Zvanično priznanje

Za delo koje obavljaju Jehovini svedoci nisu zahvalni samo zatvorenici. Miroslav Kovaljski, predstavnik jednog zatvora u Poljskoj, kaže: „Mi veoma cenimo njihov rad. Neki zatvorenici imaju žalosnu prošlost. S njima se verovatno nikada nije postupalo kao s ljudskim bićima... Mnogo nam znači pomoć [Svedoka] zato što imamo manjak osoblja i socijalnih radnika.“

Upravnik jednog zatvora u Poljskoj pisao je podružnici i zamolio Svedoke da povećaju svoju aktivnost u njegovom zatvoru. Zašto? On je objasnio: „Češće posete predstavnika Jehovinih svedoka pomoći će zatvorenicima da steknu socijalno poželjne osobine i umanjiće njihovu agresivnost.“

Ukrajinske novine su pisale o jednom depresivnom zatvoreniku koji je pokušao da izvrši samoubistvo, ali je onda dobio pomoć od Jehovinih svedoka. U tim novinama je stajalo: „Taj čovek se sada emocionalno oporavlja. Drži se zatvorske rutine i primer je za druge zatvorenike.“

Koristi i van zatvorskih zidina

Delo koje obavljaju Jehovini svedoci ne donosi koristi samo unutar zatvorskih  zidina. Zatvorenicima koristi to delo čak i kada izađu iz zatvora. Dve hrišćanke, Brigit i Renata, već nekoliko godina pomažu ženama koje su odslužile svoje zatvorske kazne. U nemačkim novinama Main-Echo Aschaffenburg o njima se kaže: „One brinu o nekadašnjim zatvorenicama i to od tri do pet meseci po njihovom izlasku na slobodu, podstičući ih da nađu svrhu života... Njih dve imaju zvaničan status dobrovoljnih službenika koji nadziru uslovno puštene zatvorenike... Pored toga, one imaju konstruktivnu i dobru saradnju sa zatvorskim osobljem.“ Zahvaljujući ovoj vrsti pomoći, mnoge bivše zatvorenice su predale svoj život Jehovi.

Čak i ljudima koji rade u zatvoru koristi biblijsko obrazovno delo Jehovinih svedoka. Na primer, Roman je bio major u vojsci i psiholog u jednom ukrajinskom zatvoru. Svedoci su ga posetili i pristao je da proučava Bibliju. Onda je saznao da u zatvoru u kom radi Svedocima nije dozvoljeno da kontaktiraju sa zatvorenicima. Zato je od upravnika zatražio dozvolu da u svom radu sa zatvorenicima koristi Bibliju. Njegov zahtev je odobren i desetak zatvorenika je pokazalo zanimanje. Roman je s tim zatvorenicima redovno razgovarao o onome što je učio iz Biblije i to je dovelo do izvrsnih rezultata. Neki su po izlasku na slobodu nastavili da napreduju i postali su kršteni hrišćani. Roman je počeo ozbiljnije da shvata proučavanje Božje Reči kada je video koliku moć ona ima. Napustio je vojsku i nastavio je da se bavi biblijskim obrazovnim delom. U delu propovedanja sada učestvuje s jednim bivšim zatvorenikom.

Jedan zatvorenik je napisao: „Mi ovde živimo od Biblije, biblijskih publikacija i proučavanja Biblije.“ Ove reči dobro opisuju potrebu za biblijskom literaturom koja postoji u nekim zatvorima. Jedna skupština iz Ukrajine izveštava o biblijskom obrazovnom delu koje se obavlja u zatvoru u njihovom kraju: „Uprava je zahvalna za literaturu koju dostavljamo. Redovno im donosimo po 60 primeraka svakog izdanja Kule stražare i Probudite se!“ Druga skupština piše: „Sarađujemo s kaznenom ustanovom koja ima 20 malih biblioteka. Za svaku biblioteku smo obezbedili naše glavne publikacije. Dostavili smo 20 kutija literature.“ Čuvari u jednom zatvoru vode računa da u biblioteci postoji jedan odeljak s našim časopisima tako da zatvorenici mogu čitati svako izdanje.

Podružnica u Ukrajini je 2002. godine osnovala Odeljenje za odnose sa zatvorima. To odeljenje je do sada stupilo u kontakt sa oko 120 kaznenih ustanova i odredilo je koje će skupštine sarađivati s njima. Svakog meseca pristiže oko 50 pisama od zatvorenika i većina od njih traži literaturu ili biblijski studij. Podružnica im šalje knjige, časopise i brošure sve dotle dok braća iz okolnih mesta ne stupe s njima u kontakt.

Apostol Pavle je pisao suhrišćanima da ’misle na one koji su u zatvorskim okovima‘ (Jevrejima 13:3). Pri tom je imao na umu one koji su bili zatvoreni zbog svoje vere. Jehovini svedoci danas misle na one koji su u zatvorima, posećuju ih i ’propovedaju oslobođenje zarobljenima‘ (Luka 4:18).

[Fusnota]

[Slika na 9. strani]

Zatvorski zid u Lavovu, Ukrajina

[Slika na 10. strani]

Mikola

[Slika na 10. strani]

Vasilj s njegovom suprugom Irinom

[Slika na 10. strani]

Viktor