Vreme praznika — da li će ispuniti vaša očekivanja?

„Petar [Veliki] je naredio da se 1. januara u svim crkvama drži posebna služba povodom Nove godine. Zapovedio je da se svečanim zimzelenim grančicama ukrase dovraci u kućama i da svi stanovnici Moskve ’pokažu svoju radost tako što će glasno čestitati‘ Novu godinu jedni drugima (Peter the Great — His Life and World ).

ŠTA vi očekujte u vreme praznika? Ljudi širom sveta smatraju da je glavni događaj u to vreme Božić, tradicionalni dan Hristovog rođenja, ali da je uključena i proslava Nove godine. Dakle, to je jedan duži period odmora. Tokom tog vremena, i roditelji i deca su slobodni, i izgleda da je to idealna prilika da porodice budu zajedno. Neki, pak, ovaj period nazivaju „Božićnim praznicima“, pošto u to doba godine slave Hristovo rođenje. Možda i vi smatrate da je to vrhunac tog perioda.

Bez obzira da li je to prilika da se slavi Hrist, provede prijatno vreme s porodicom ili i jedno i drugo, milioni muževa, žena i dece širom sveta s velikim nestrpljenjem iščekuju te praznike. Kako će biti ove godine? Da li će to biti posebni trenuci koje ćete provesti s porodicom ili ćete ih posvetiti Bogu? Ako će to biti porodični skup, da li će doći svi koje očekujete ili ćete biti razočarani?

Mnogi koji žele da ove praznike slave u religioznom duhu zapažaju da ni Božić ni Nova godina često nemaju ništa s hrišćanstvom. Umesto toga, vreme praznika je postalo ništa više do prilika kada se primaju pokloni, izgovor za proslave koje ponekad uključuju ponašanje koje sramoti Hrista ili u najvećem broju slučajeva povod za porodično okupljanje. Često se na takvim skupovima dešava da jedan ili više prisutnih preteraju s hranom i pićem i zatim izazovu svađu koja najčešće vodi do kućnog nasilja. Verovatno ste to već videli ili čak doživeli.

Ako je tako, izgleda da se malo toga promenilo od vremena ruskog cara Petra Velikog, koga smo spomenuli na početku članka. Budući da mnogi ljudi ne odobravaju sadašnji trend, oni žele da te praznike provedu u religioznoj atmosferi i u krugu uže porodice. Neki se čak aktivno zalažu za promenu, koristeći slogane kao na primer: „Praznici postoje zbog Isusa“. Ali, da li se može išta promeniti? I da li bi se na taj način zaista slavio Hrist? Da li postoje razlozi da se promeni gledište o tim praznicima?

Da bismo dobili zadovoljavajuće odgovore, sagledajmo situaciju očima jednog naroda koji iz posebnog razloga treba da pokaže zahvalnost u ovo doba godine.