Koliko je snažno tvoje pouzdanje u Boga?
Koliko je snažno tvoje pouzdanje u Boga?
„Stalno, dakle, tražite najpre kraljevstvo“ (MATEJ 6:33).
1, 2. Šta je u vezi sa zaposlenjem uradio jedan mladi čovek, i zašto se odlučio na taj korak?
JEDAN mladi čovek je želeo da bude korisniji u skupštini. Ali, problem je bio u tome što zbog posla nije bio redovan na sastancima. Kako je rešio tu situaciju? Pojednostavio je svoj život, dao otkaz i s vremenom našao posao koji nije ometao njegove hrišćanske aktivnosti. Danas zarađuje mnogo manje nego ranije, ali i dalje uspeva da zbrine potrebe porodice i može mnogo više da učini u skupštini.
2 Da li razumeš zašto se taj mladi čovek odlučio na takav korak? Možeš li da zamisliš sebe kako u situaciji nalik toj preduzimaš nešto slično? Pohvalno je što su mnogi hrišćani učinili upravo to i oni su svojim postupcima pokazali da imaju poverenje u sledeće Isusovo obećanje: „Stalno, dakle, tražite najpre kraljevstvo i Božju pravednost, a sve će vam se ovo drugo dodati“ (Matej 6:33). Oni polažu svoje pouzdanje u Jehovu a ne u svet (Poslovice 3:23, 26).
3. Zašto se neki pitaju da li je danas praktično tražiti najpre Božje Kraljevstvo?
3 S obzirom na teška vremena u kojima živimo, neki se mogu pitati da li je taj mladi čovek doneo mudru odluku. Danas jedan deo čovečanstva živi u krajnjem siromaštvu dok drugi uživa u najboljim mogućim životnim uslovima koji su ikad viđeni u istoriji. Većina ljudi u siromašnim zemljama oberučke bi prihvatila svaku priliku da malo olakšaju svoj život. S druge strane, mnogi ljudi u bogatijim zemljama su pod pritiskom da zadrže svoj životni standard i pored sve slabije ekonomije, promenljivog tržišta rada i sve zahtevnijih poslodavaca. Kada se uzmu u obzir pritisci koji su povezani sa zarađivanjem za život, neki se pitaju: ’Da li je još uvek praktično tražiti najpre Kraljevstvo?‘ Da bismo lakše dobili odgovor na ovo pitanje, hajde da vidimo kome se Isus obratio kada je to rekao.
„Ne brinite se“
4, 5. Kako je Isus pokazao da je razumno da Božji narod ne bude preterano zabrinut za svakodnevne potrebe?
4 Isus je bio u Galileji i govorio je velikom mnoštvu ljudi okupljenom sa raznih strana (Matej 4:25). Ako je među njima uopšte bilo bogatih, bilo ih je veoma malo. Većina je najverovatnije bila siromašna. I pored toga, Isus ih je podstakao da se ne usredsređuju na sticanje materijalnog bogatstva, već na sakupljanje nečeg daleko vrednijeg — duhovnog blaga (Matej 6:19-21, 24). On je rekao: „Ne brinite se za svoje duše, šta ćete jesti ili šta ćete piti, ili za svoje telo, šta ćete obući. Zar ne znači duša više od hrane i telo od odeće?“ (Matej 6:25).
5 Možda su Isusove reči mnogima koji su ga slušali zvučale nepraktično. Bili su svesni da će, ako ne budu naporno radili, njihove porodice trpeti zbog toga. Međutim, Isus im je ukazao na ptice. One svaki dan tragaju za skrovištem i hranom, i Jehova brine o njima. Isus je skrenuo pažnju i na to da se Jehova stara o poljskom cveću, čija je lepota nadmašila Solomonovu raskoš u svoj njegovoj slavi. Ako Jehova brine o pticama i cveću, koliko će više brinuti o nama? (Matej 6:26-30). Isus je u stvari rekao da su naš život (duša) i naše telo daleko vredniji od hrane koju kupujemo da bismo ostali u životu i odeće koju nosimo. Promašićemo svrhu svog života ako svu svoju energiju usmerimo na obezbeđivanje hrane i odeće, jer nam tada ništa neće preostati za služenje Jehovi (Propovednik 12:14).
Uravnoteženo gledište
6. (a) Kojim odgovornostima hrišćani moraju da udovolje? (b) U koga se hrišćani bezrezervno uzdaju u svim stvarima?
6 Naravno, Isus nije podstakao svoje slušaoce da prestanu da rade i da čekaju da Bog nekako zbrine njihove porodice. Čak i ptice moraju da traže hranu za sebe i svoje mlade. Slično tome, i hrišćani su morali da rade ukoliko su želeli da jedu. Oni su morali da udovolje porodičnim odgovornostima. Hrišćani koji su bili sluge i robovi morali su marljivo da rade za svoje gospodare (2. Solunjanima 3:10-12; 1. Timoteju 5:8; 1. Petrova 2:18). Da bi zadovoljio svoje materijalne potrebe, Apostol Pavle je s vremena na vreme izrađivao šatore (Dela apostolska 18:1-4; 1. Solunjanima 2:9). Međutim, hrišćani nisu očekivali da će im svet pružiti sigurnost. Oni su se uzdali u Jehovu. Zahvaljujući tome, imali su unutrašnji mir koji je drugim ljudima nedostajao. Psalmista je rekao: „Ko se u Jehovu uzda on je kao gora Sion koja se ne pomera, no doveka stoji“ (Psalam 125:1).
7. Kakav stav mogu imati oni koji nemaju snažno pouzdanje u Jehovu?
7 Oni koji nemaju snažno pouzdanje u Jehovu uglavnom razmišljaju drugačije. Većina ljudi smatra da je materijalno bogatstvo osnovni izvor sigurnosti. Zato roditelji podstiču svoju decu da veći deo svoje mladosti posvete sticanju višeg obrazovanja, nadajući se da će im to pomoći da nađu dobro plaćeni posao. Nažalost, neke hrišćanske porodice su skupo platile takvu investiciju, jer su njihova deca izgubila duhovni pogled na stvari i okrenula se dostizanju materijalističkih ciljeva.
8. Koju ravnotežu održavaju hrišćani?
8 Mudri hrišćani su svesni da Isusov savet važi danas isto koliko je važio u prvom veku, i nastoje da zadrže ravnotežu. Čak i ako moraju da provedu mnogo vremena na poslu da bi ispunili svoje obaveze koje imaju prema Bibliji, nikada neće dopustiti da ih zarađivanje novca zaslepi i da usled toga ne vide važnije duhovne stvari (Propovednik 7:12).
„Nikada nemojte da se brinete“
9. Kako je Isus ohrabrio one koji se potpuno uzdaju u Jehovu?
9 Isus je u Propovedi na gori podstakao svoje slušaoce rekavši im: „Nikada nemojte da se brinete i ne govorite: ’Šta ćemo jesti?‘ ili: ’Šta ćemo piti?‘ ili: ’Šta ćemo obući?‘ Jer za svim tim željno teže nacije. Jer vaš nebeski Otac zna da vam je sve to potrebno“ (Matej 6:31, 32). Kako ohrabrujuće reči! Ako se u potpunosti pouzdamo u Jehovu, on će uvek biti uz nas da nam pruži podršku. Međutim, Isusove reči nas navode i da se malo zamislimo. Podsećaju nas da mi, ako „željno“ težimo za materijalnim stvarima, u stvari razmišljamo poput ’nacija‘, to jest ljudi koji nisu pravi hrišćani.
10. Kako je Isus razotkrio šta se nalazilo u srcu jednog mladog čoveka koji ga je upitao za savet?
10 Jednom prilikom, jedan veoma bogat mladi čovek upitao je Isusa šta treba da radi da bi dobio večni život. Isus ga je podsetio na zapovesti u Zakonu, koji je tada još uvek bio na snazi. Mladi čovek je rekao Isusu: „Sve to držim; šta mi još nedostaje?“ Odgovor koji je Isus dao možda je mnogima zvučao nepraktično. On je rekao: „Ako hoćeš da budeš savršen, idi i prodaj svoje imanje i daj siromašnima i imaćeš blago na nebu, pa dođi i budi moj sledbenik“ (Matej 19:16-21). Taj mladi čovek je otišao tužan, jer nije mogao da zamisli da ostane bez svog bogatstva. Koliko god da je voleo Jehovu, svoje bogatstvo je voleo više.
11, 12. (a) Koje je otrežnjavajuće misli o bogatstvu izneo Isus? (b) Kako materijalni posedi mogu predstavljati prepreku za služenje Jehovi?
11 Taj događaj je naveo Isusa da kaže nešto neočekivano: „Bogataš [će] teško ući u nebesko kraljevstvo... lakše je kamili da prođe kroz iglene uši nego bogatašu da uđe u Božje kraljevstvo“ (Matej 19:23, 24). Da li je Isus hteo da kaže da nijedan bogat čovek neće naslediti Kraljevstvo? Ne, jer je zatim rekao: „Bogu je sve moguće“ (Matej 19:25, 26). I zaista, uz Jehovinu pomoć, neki bogati ljudi tog vremena postali su pomazani hrišćani (1. Timoteju 6:17). Pa ipak, Isus je te začuđujuće reči izgovorio s dobrim razlogom. On je dao jedno upozorenje.
12 Ako osoba, poput malopre pomenutog bogatog mladića, postane toliko privržena svojim posedima, oni bi joj mogli predstavljati prepreku da Jehovi služi celim srcem. To može biti slučaj kod onih koji su već bogati i kod onih koji su „odlučili da se obogate“ (1. Timoteju 6:9, 10). Zbog prevelikog pouzdanja u materijalne stvari osoba može biti manje ’svesna svojih duhovnih potreba‘ (Matej 5:3). Zbog toga možda neće osećati toliku potrebu za Jehovinom podrškom (Ponovljeni zakoni 6:10-12). U skupštini može očekivati neki poseban tretman (Jakov 2:1-4). Takođe, većinu svog vremena može provoditi uživajući u svom bogatstvu umesto u službi Jehovi.
Nastoj da stekneš ispravan stav
13. Koji su pogrešan stav imali Laodičani?
13 Jedna grupa koja je imala pogrešan stav o materijalnim stvarima bila je skupština u Laodikiji iz prvog veka. Isus je toj skupštini rekao: „Ti kažeš: ’Bogat sam i stekao sam bogatstvo i ništa mi više ne treba‘, a ne znaš da si jadan i žaljenja vredan i siromašan i slep i go.“ Do tako žalosne situacije u duhovnom pogledu Laodičane nije dovelo njihovo bogatstvo, već činjenica da su se više uzdali u bogatstvo nego u Jehovu. Zbog toga su bili duhovno mlaki i postojala je opasnost da budu ’izbljuvani‘ iz Isusovih usta (Otkrivenje 3:14-17).
14. Zašto su jevrejski hrišćani zaslužili Pavlove pohvale?
14 S druge strane, Pavle je pohvalio jevrejske hrišćane zbog stava koji su pokazali jednom ranijom prilikom tokom progonstva. On je rekao: „Pokazali [ste] saosećanje prema onima u zatvoru a i radosno ste prihvatili otimanje vaše imovine, znajući da sami imate bolje i trajnije imanje“ (Jevrejima 10:34). Ovi hrišćani nisu bili očajni zbog toga što su izgubili svoje posede. Ostali su radosni zato što su se više koncentrisali na dragoceniji posed koji su imali, naime na „bolje i trajnije imanje“. Poput trgovca iz Isusove parabole koji je žrtvovao sve za jedan vredan biser, bili su odlučni da po svaku cenu nadu u Kraljevstvo održe živom (Matej 13:45, 46). Kakav izvrstan stav!
15. Kako je jedna hrišćanka iz Liberije stavila Kraljevstvo na prvo mesto?
15 Mnogi su danas izgradili sličan dobar stav. Na primer, jednoj mladoj hrišćanki iz Liberije ponuđena je mogućnost da studira na univerzitetu. U toj zemlji se na takvu ponudu gleda kao na priliku da se obezbedi sigurna budućnost. Međutim, ona je bila pionir, punovremeni propovednik, i dobila je poziv da služi kao privremeni specijalni pionir. Odlučila je da traži najpre Kraljevstvo i ostala je u punovremenoj službi. Otišla je na svoju dodelu i za tri meseca je započela 21 biblijski studij. Ova mlada sestra i hiljade drugih poput nje, traže najpre Kraljevstvo, čak i po cenu toga da u materijalnom pogledu možda nešto izgube. Kako im uspeva da u ovom materijalističkom svetu zadrže takav stav? Oni su stekli mnogo dobrih osobina. Hajde da razmotrimo neke od njih.
16, 17. (a) Zašto je važno da budemo skromni ako želimo da imamo pouzdanje u Jehovu? (b) Zašto treba da steknemo pouzdanje u Božja obećanja?
16 Skromnost. Biblija kaže: „Svim se srcem svojim uzdaj u Jehovu a na svoju misao nemoj se oslanjati. Poznaj ga na svima putevima svojim, i on će ti staze tvoje uravniti. Ne smatraj se sam pred sobom mudrim“ (Poslovice 3:5-7). Ponekad, gledano iz svetskog ugla, neki postupak može delovati mudro (Jeremija 17:9). Međutim, iskreni hrišćanin traži vođstvo od Jehove (Psalam 48:14). „Na svima putevima svojim“ — u skupštinskim stvarima, kad je u pitanju obrazovanje ili svetovni posao, razonoda ili bilo šta drugo — on skromno traži savet od Jehove (Psalam 73:24).
17 Pouzdanje u Jehovina obećanja. Pavle je rekao: „Onaj ko pristupa Bogu mora verovati da on postoji i da nagrađuje one koji ga usrdno traže“ (Jevrejima 11:6). Ako sumnjamo da će Jehova ispuniti svoja obećanja, onda bi bilo sasvim logično da ’u potpunosti iskoristimo ovaj svet‘ (1. Korinćanima 7:31). S druge strane, ako imamo jaku veru, bićemo odlučni da tražimo najpre Kraljevstvo. Kako možemo steći jaku veru? Tako što ćemo se približiti Jehovi u neprestanoj, srdačnoj molitvi i tako što ćemo redovno lično proučavati Bibliju (Psalam 1:1-3; Filipljanima 4:6, 7; Jakov 4:8). Poput kralja Davida, možemo se moliti: „Ja [se] u te uzdam, Jehova, i velim: Ti si Bog moj! Velika li je dobrota tvoja“ (Psalam 31:15, 20).
18, 19. (a) Kako marljivost jača naše pouzdanje u Jehovu? (b) Zašto hrišćanin treba da bude spreman da se žrtvuje?
18 Revnost u Jehovinoj službi. Pavle je povezao pouzdanje u Jehovina obećanja s marljivošću kada je napisao: „Želimo da svako od vas pokazuje tu istu marljivost da sve do kraja budete potpuno sigurni s obzirom na svoju nadu“ (Jevrejima 6:11). Jehova će nas podržavati ako smo zaokupljeni njegovom službom. Svaki put kad osetimo njegovu podršku, naše poverenje u njega postaje sve snažnije i postajemo ’postojani i nepokolebljivi‘ (1. Korinćanima 15:58). Naša vera biva obnovljena, a nada ojačana (Efešanima 3:16-19).
19 Spremnost da se žrtvujemo. Da bi sledio Isusa, Pavle je žrtvovao mogućnost da ima izvrsnu karijeru. Jasno je da je napravio pravi izbor, iako mu je, gledajući iz materijalnog ugla, život ponekad bio težak (1. Korinćanima 4:11-13). Jehova nam nije obećao da ćemo imati lagodan život i njegove sluge ponekad prolaze kroz nevolje. To što smo spremni da pojednostavimo život i da se žrtvujemo pokazuje koliko je snažna naša odlučnost da služimo Jehovi (1. Timoteju 6:6-8).
20. Zašto je strpljenje veoma važno za nekoga kome je Kraljevstvo na prvom mestu?
20 Strpljenje. Učenik Jakov je podstakao suhrišćane: „Braćo, iskazujte strpljenje do Gospodove prisutnosti“ (Jakov 5:7). Teško je biti strpljiv u ovom užurbanom svetu. Želeli bismo da se stvari odvijaju brzo. Međutim, Pavle nas podstiče da oponašamo one koji „verom i strpljenjem nasleđuju obećanja“ (Jevrejima 6:12). Budi spreman da čekaš na Jehovu. Večni život na rajskoj zemlji je svakako nešto što je vredno čekanja!
21. (a) Šta pokazujemo kada Kraljevstvo stavljamo na prvo mesto? (b) O čemu će biti reči u narednom članku?
21 Dakle, Isusov savet da najpre tražimo Kraljevstvo veoma je praktičan. Time pokazujemo da se zaista uzdamo u Jehovu i izabiramo jedini siguran način života koji mi hrišćani možemo imati. Međutim, Isus nam je rekao i da ’tražimo najpre Božju pravednost‘. U narednom članku ćemo videti zašto nam je posebno danas potreban takav podsticaj.
Možeš li objasniti?
• O kakvoj je ravnoteži Isus govorio kad su u pitanju materijalne stvari?
• Šta učimo iz Isusovog poređenja o kamili i iglenim ušima?
• Koje nam hrišćanske osobine pomažu da tražimo najpre Božje Kraljevstvo?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 21. strani]
Mnogi koji su slušali Isusa bili su siromašni
[Slika na 23. strani]
Bogati mladić je više voleo svoje posede nego Boga
[Slika na 23. strani]
Trgovac iz Isusove parabole žrtvovao je sve za jedan vredan biser
[Slika na 24. strani]
Jehova će biti uz nas ako smo zaokupljeni njegovom službom