„Najstariji poznati zapis biblijskih stihova“

IZRAELSKI arheolozi su pre dvadeset i pet godina došli do izvanrednog otkrića. U jednoj grobnici na obroncima doline Hinom u Jerusalimu, pronašli su dva mala srebrna svitka na kojima je bio zapisan biblijski tekst. Ovi svici datiraju iz vremena pre nego što je Vavilon uništio Jerusalim 607. godine pre n. e. U tekstu se citira deo koji govori o blagoslovima zabeleženim u Brojevima 6:24-26. Božje lično ime, Jehova, pojavljuje se nekoliko puta na oba svitka. Ovi zapisi se smatraju „najstarijim poznatim iskopinama iz drevnog sveta koje sadrže odlomke iz Hebrejskih spisa“.

Međutim, neki izučavaoci su doveli u pitanje datum njihovog pisanja i izneli neke dokaze da bi potvrdili da svici datiraju iz drugog veka pre n. e. Jedan od razloga za ovo neslaganje bio je taj što se zbog kvaliteta prvobitnih snimaka ovih veoma malih svitaka nisu mogli podrobno ispitati detalji. Da bi se rešio problem oko datuma, jedan tim izučavalaca je sproveo novo istraživanje. Oni su koristili najnovije fotografije i kompjutersku tehnologiju da bi napravili digitalne snimke visokog kvaliteta. Nedavno su objavljeni rezultati te nove analize. Do kog zaključka je došao taj tim izučavalaca?

Pre svega, izučavaoci su rekli da prema arheološkom istraživanju svici datiraju iz vremena pre izgnanstva u Vavilon. Paleografsko istraživanje — određivanje datuma svitaka na osnovu oblika slova, stila, položaja, redosleda i pravca pisanja — ukazuje na isti period, to jest na kraj sedmog veka pre n. e. I na kraju, uzimajući u obzir ortografiju, nauku o pravopisu, ovaj tim je zaključio: „Pravopis ovih pločica [svitaka] takođe ukazuje na datum koji se poklapa s datumom na koji ukazuju arheološki i paleografski dokazi.“

Časopis Bulletin of the American Schools of Oriental Research sažeo je rezultat istraživanja ovih srebrnih svitaka, koji su takođe poznati i kao Ketef Hinom svici, sledećim rečima: „Dakle, možemo još jednom potvrditi zaključak do kog je došla većina izučavalaca, a to je da ovi svici sadrže najstariji poznati zapis biblijskih stihova.“

[Izvori slika na 32. strani]

Pećina: Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.; zapisi: Photograph © Israel Museum, Jerusalem; courtesy of Israel Antiquities Authority