Jehovina Reč je živa

Izabrane misli iz Nemije

PROŠLO je dvanaest godina od događaja kojima se završava biblijska knjiga koju je napisao Jezdra. Približava se vreme da se „objavi reč, da će se Jerusalim opet prezidati“ — što je događaj koji označava početak 70 godišnjih nedelja do dolaska Mesije (Danilo 9:24-27). Knjiga koju je napisao Nemija predstavlja istoriju Božjeg naroda povezanu s ponovnom izgradnjom jerusalimskih zidina. Ona govori o ključnom periodu od 12 godina, od 456. pre n. e. do nešto nakon 443. pre n. e.

Ovu knjigu je napisao namesnik Nemija i ona predstavlja uzbudljiv izveštaj o tome kako pravo obožavanje napreduje kada se odlučna akcija spoji s potpunim pouzdanjem u Jehovu. Ona jasno pokazuje kako Jehova upravlja situacijom kako bi se izvršila njegova volja. To je takođe priča o jednom odlučnom i hrabrom vođi. Iz ove knjige mogu se izvući dragocene pouke za sve današnje prave Božje sluge, „jer Božja reč je živa i ima moć“ (Jevrejima 4:12).

„ZID SE DOVRŠI“

(Nemija 1:1– 6:19)

Nemija je u tvrđavi Susan i na odgovornom je položaju u službi kralja Artakserksa Dugorukog. Čuvši da je njegov narod „u najvećoj nevolji i sramoti; zidovi su Jerusalimski razvaljeni, a vrata su mu ognjem popaljena“, Nemija je veoma uznemiren. Žarko se moli Bogu za vođstvo (Nemija 1:3, 4). Posle nekog vremena, kralj zapaža da je Nemija tužan, i tako se otvara put za njegov odlazak u Jerusalim.

Stigavši u Jerusalim, Nemija pod okriljem mraka razgleda zidine i otkriva Jevrejima da planira da ih prezida. Izgradnja počinje, a isto tako i protivljenje. Međutim, pod hrabrim vođstvom Nemije, „zid se dovrši“ (Nemija 6:15).

Odgovori na biblijska pitanja:

1:1; 2:1 — Da li se ’dvadeseta godina‘ pomenuta u ova dva stiha odnosi na istu godinu? Da, radi se o dvadesetoj godini vladavine kralja Artakserksa. Međutim, različit je metod računanja u ova dva stiha. Istorijski dokazi pokazuju da je Artakserks došao na presto 475. godine pre. n. e. Pošto su vavilonski pisari obično računali godine vladanja persijskih kraljeva od nisana (marta/aprila) do nisana, Artakserksova prva godina počela je 474. pre n. e. Dakle, dvadeseta godina njegove vladavine o kojoj se govori u Nemiji 2:1 započela je nisana 455. pre n. e. Mesec hislev (novembar/decembar) pomenut u Nemiji 1:1 očigledno je bio hislev prethodne godine — 456. pre n. e. Nemija za taj mesec takođe kaže da spada u dvadesetu godinu Artakserksove vladavine. Možda je u tom slučaju računao godine od samog monarhovog stupanja na presto. Takođe je moguće da je Nemija računao vreme po onome što Jevreji zovu građanska  godina, koja počinje mesecom tišrijem, koji se poklapa sa septembrom i oktobrom. Bilo kako bilo, reč da se prezida Jerusalim objavljena je 455. pre n. e.

4:17, 18 — Kako čovek može da radi na izgradnji samo jednom rukom? Za nosače tereta to ne predstavlja problem. Kada im se teret stavi na glavu ili ramena, lako mogu da održavaju ravnotežu jednom rukom dok ’u drugoj drže koplje‘. Graditelji kojima su za rad bile potrebne obe ruke ’imali su mač pripasan‘. Bili su spremni da krenu u akciju ukoliko ih neprijatelj napadne.

5:7 — U kom smislu je Nemija ’ukorio velikaše i upravitelje‘? Ti ljudi su tražili kamatu od svojih sunarodnika Jevreja i tako kršili Mojsijev zakon (Levitska 25:36; Ponovljeni zakoni 23:19). Štaviše, ta kamata je bila veoma visoka. Ako se „postotak“ računao mesečno, iznosio je 12 posto za godinu dana (Nemija 5:11). Bilo je okrutno nametati to ljudima koji su već bili veoma opterećeni porezima i nedostatkom hrane. Dakle, Nemija je ukorio te bogate ljude ukazujući im na Božji zakon, pri čemu je razotkrio njihovo pogrešno postupanje.

6:5 — Pošto su poverljiva pisma obično stavljana u zapečaćenu vreću, zašto je Sanavalat poslao Nemiji ’otvoreno pismo‘ (NW)? Sanavalat je možda poslao otvoreno pismo s namerom da lažne optužbe koje je uputio Nemiji budu poznate javnosti. Možda se nadao da će to Nemiju toliko razljutiti da će ostaviti gradnju i doći da se brani. Ili je mislio da će pismo prouzrokovati takvu uzbunu među Jevrejima da će sasvim prestati sa svojim poslom. Nemija nije dopustio da ga to pismo zastraši, već je mirno nastavio da izvršava zadatak koji je dobio od Boga.

Pouka za nas:

1:4; 2:4; 4:4, 5. Kada se suočimo s teškim situacijama ili kada donosimo važne odluke, treba da ’ustrajemo u molitvi‘ i postupamo u skladu s teokratskim vođstvom (Rimljanima 12:12).

1:11–2:8; 4:4, 5, 15, 16; 6:16. Jehova uslišava iskrene molitve svojih slugu (Psalam 86:6, 7).

1:4; 4:19, 20; 6:3, 15. Nemija je bio osećajan, ali je ostavio primer i kao preduzimljiv čovek, nepokolebljiv kada treba zauzeti stav za ono što je ispravno.

1:11–2:3. Nemijin glavni izvor radosti nije bio prestižan položaj koji je imao kao peharnik. Bila je to obnova pravog obožavanja. Zar ne bi trebalo da i naša glavna briga i prvenstveni izvor radosti bude obožavanje Jehove i sve što se radi u unapređivanju toga?

2:4-8. Jehova je učinio da Artakserks dozvoli Nemiji da ode i prezida zidine Jerusalima. „Srce je kraljevo voda živa u ruci Jehovinoj“, stoji u Poslovicama 21:1. „Kuda god on hoće, tuda je navraća.“

3:5, 27. Na fizički rad koji se obavlja u cilju unapređivanja pravog obožavanja ne treba da gledamo kao  na nešto što nam je ispod časti, kao što su to činili „glavni ljudi“ među Tekojanima. Oponašajmo primer običnih Tekojana koji su se spremno zalagali.

3:10, 23, 28-30. Dok neki mogu da se presele tamo gde je veća potreba za objaviteljima Kraljevstva, mnogi od nas podupiru pravo obožavanje u blizini svog doma. I mi to možemo činiti tako što učestvujemo u delu izgradnje Dvorana Kraljevstva i pružanju pomoći prilikom neke katastrofe, ali pre svega tako što učestvujemo u delu propovedanja o Kraljevstvu.

4:14. Kada se suočimo s protivljenjem, i mi možemo savladati strah ako zadržimo na umu Onoga „koga [se] treba bojati“.

5:14-19. Za hrišćanske nadglednike, namesnik Nemija je odličan primer poniznosti, nesebičnosti i uviđavnosti. Iako je bio revan za držanje Božjeg zakona, nije drugima nametao autoritet radi lične koristi. Baš suprotno, pokazivao je brigu za potlačene i siromašne. U pokazivanju velikodušnosti, Nemija je ostavio izvanredan primer svim Božjim slugama.

„SETI ME SE, BOŽE MOJ, PO DOBRU“

(Nemija 7:1–13:31)

Čim su jerusalimske zidine završene, Nemija postavlja kapije i organizuje obezbeđivanje grada. Sastavlja rodoslov naroda. Ceo narod se okuplja „na trg pred vodenim vratima“, i sveštenik Jezdra čita knjigu Mojsijevog zakona, dok ga Nemija i Leviti objašnjavaju narodu (Nemija 8:1). Saznavši za Praznik senica, narod ga drži s velikom radošću.

Usleđuje još jedan praznik, tokom kog ’oni od roda Izraelova‘ priznaju grehe celog naroda. Leviti nabrajaju šta je sve Bog učinio za Izrael, a narod se zaklinje „da će hoditi po zakonu Božjemu“ (Nemija 9:1, 2; 10:29). Pošto je Jerusalim još uvek nedovoljno naseljen, baca se kocka da bi se svaki deseti čovek koji je živeo van njega preselio u grad. Zatim je zid posvećen s takvim oduševljenjem da su se ’pokliči radosti Jerusalima čuli daleko‘ (Nemija 12:43). Posle dvanaest godina, Nemija odlazi iz Jerusalima kako bi se vratio na svoju dužnost kod Artakserksa. Ubrzo se neki Jevreji upuštaju u neispravno postupanje. Po povratku u Jerusalim, Nemija preduzima odlučnu akciju da ispravi situaciju. Za sebe se ponizno moli: „Seti me se, Bože moj, po dobru“ (Nemija 13:31, NW).

Odgovori na biblijska pitanja:

7:6-67 — Zašto se Nemijin spisak onih koji su se vratili u Jerusalim sa Zorovaveljom razlikuje od Jezdrinog spiska po broju koji je naveden za svako pojedino domaćinstvo? (Jezdra 2:1-65). Možda ova razlika postoji zbog toga što su Jezdra i Nemija koristili različite izvore. Na primer, broj onih koji su se prijavili da će se vratiti možda se razlikovao od broja onih koji su se stvarno vratili. Izveštaji se možda razlikuju i zbog toga što su neki Jevreji koji u početku nisu mogli da utvrde svoj rodoslov kasnije to učinili. Bilo kako bilo, oba izveštaja se slažu u jednom:  Broj prvih Izraelaca koji su se vratili bio je 42 360, bez slugu i pevača.

10:34 — Zašto se od ovih ljudi zahtevalo da donose drva? Prinos od drveta se nije zahtevao po Mojsijevom zakonu. To se od njih tražilo samo zbog toga što se pojavila potreba za tim. Velika količina drveta bila je potrebna da bi se žrtve palile na oltaru. Izgleda da nije bilo dovoljno Netineja, koji su inače služili kao neizraelske hramske sluge. Zato se bacala kocka kako bi se stalno donosila drva.

13:6 — Koliko je dugo Nemija bio odsutan iz Jerusalima? U prevodu Bakotić (u 7. stihu) kaže se da se vratio „krajem godine“, dok u prevodu Daničić-Karadžić stoji da je to bilo „posle nekoliko godina“. Međutim, u izvornom tekstu stoji da je odsustvo radi ponovnog odlaska u Jerusalim Nemija zatražio od kralja „posle nekog vremena“, ili doslovno „kad su se navršili dani“. Dakle, nemoguće je tačno odrediti dužinu njegovog odsustva iz Jerusalima. U svakom slučaju, kada se vratio, Nemija je zatekao sledeću situaciju: Sveštenici su bili zapostavljeni, a sabat se nije držao. Mnogi su uzeli žene tuđinke i njihova deca čak nisu ni govorila judejski. Dakle, pošto se situacija toliko pogoršala, Nemija je morao biti odsutan duže vreme.

13:25, 28 — Osim što je ’korio‘ Jevreje koji su zastranili, koje je još mere preduzeo Nemija? Nemija ih je „proklinjao“ (NW), citirajući osude zapisane u Božjem zakonu. Neke je ’izudarao‘, možda tako što je naredio da budu kažnjeni. Pokazujući da ne odobrava to što rade, ’čupao ih je za kosu‘. Takođe je oterao unuka prvosveštenika Elijasiva, koji se oženio ćerkom Sanavalata Oronjanina.

Pouka za nas:

8:8. Kao učitelji Božje Reči, mi ’razlažemo smisao‘ koristeći dobar izgovor i ispravno naglašavanje i tačno objašnjavajući biblijske stihove tako da njihova primena bude jasna.

8:10. „Radost Jehovina“ je nešto što imamo kada smo svesni svojih duhovnih potreba i kada ih zadovoljavamo, i kada sledimo teokratsko vođstvo. Kako je samo važno da marljivo proučavamo Bibliju, redovno prisustvujemo hrišćanskim sastancima i revno učestvujemo u delu propovedanja o Kraljevstvu i stvaranja učenika!

11:2. Da bi neko napustio nasleđeno imanje i preselio se u Jerusalim, morao je biti spreman na lični trošak i neke neugodnosti. Oni koji su se dobrovoljno javili da to učine pokazali su samopožrtvovan duh. I mi možemo pokazati takav duh kada se ukaže prilika da dobrovoljno ponudimo svoje usluge u korist drugih na kongresu ili u nekim drugim situacijama.

12:31, 38, 40-42. Pevanje je lep način da hvalimo Jehovu i izrazimo mu svoju zahvalnost. I mi treba celim srcem da pevamo na hrišćanskim sastancima.

13:4-31. Moramo se čuvati od toga da se materijalizam, korupcija i otpadništvo polako ne uvuku u naš život.

13:22. Nemija je i te kako bio svestan da je odgovoran Bogu. I mi treba toga da budemo svesni.

Jehovin blagoslov nam je neophodan!

„Ako Jehova ne sagradi doma“, pevao je psalmista, „uzalud se muče koji ga grade“ (Psalam 127:1). Kako samo ova knjiga dobro ilustruje istinitost ovih reči!

Pouka je jasna. Ako želimo da budemo uspešni u svemu što radimo, moramo imati Jehovin blagoslov. Možemo li zaista očekivati Jehovin blagoslov ako ne stavljamo pravo obožavanje na prvo mesto u životu? Neka unapređivanje obožavanja Jehove bude naša glavna briga, baš kao što je bila i Nemijina.

[Slika na 8. strani]

„Srce je kraljevo voda živa u ruci Jehovinoj“

[Slika na 9. strani]

Nemija — osećajan ali i preduzimljiv čovek — dolazi u Jerusalim

[Slike na stranama 10, 11]

Da li znaš kako možeš ’razlagati smisao‘ Božje Reči?