Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Novac i moralne vrednosti — pouka iz prošlosti

Novac i moralne vrednosti — pouka iz prošlosti

Novac i moralne vrednosti — pouka iz prošlosti

DANA 7. aprila 1630. godine, oko četiri stotine ljudi ukrcanih na četiri broda otisnuli su se sa obale Engleske i uputili ka Novom svetu. Mnogi od njih su bili visoko obrazovani. Drugi su bili uspešni trgovci i poslovni ljudi. Neki su čak bili članovi parlamenta. Ekonomija u Engleskoj je zapala u krizu, a Tridesetogodišnji rat u Evropi koji je bio u toku (1618-48) još više je pogoršao stanje. Spremni da okušaju sreću, oni su napustili svoje domove, posao i rođake i krenuli u potragu za boljim životom.

Međutim, ta optimistička družina nije bila samo grupa trgovaca koji su koristili povoljne prilike da bi postigli svoje ciljeve. Oni su bili revni puritanci, koji su bežali od progona Rimokatoličke crkve. a Njihov stvarni cilj je bio da osnuju pobožno društvo u kome će oni i njihovi potomci moći da stiču bogatstvo i da pri tom ne odstupaju od biblijskih merila. Ubrzo nakon što su se iskrcali u Salemu u Masačusetsu, oni su zauzeli jedan mali deo zemlje uz obalu. Svoj novi dom su nazvali Boston.

Ravnoteža teška za postizanje

Džon Vintrop, njihov vođa i guverner, dao je sve od sebe da unapredi privatno bogatstvo i javno dobro u novoj koloniji. Želeo je da ljudi u isto vreme i imaju bogatstvo i žive po moralnim vrednostima. Ali, pokazalo se da je tu ravnotežu teško postići. Sluteći probleme, Vintrop je dugo razgovarao sa svojim saradnicima o ulozi bogatstva u Božjem društvu.

Poput drugih puritanskih vođa, i Vintrop je smatrao da težnja za bogatstvom sama po sebi nije loša. Glavna svrha bogatstva, kako je on tvrdio, bila je da se pomogne drugima. Što bi osoba bila bogatija, to bi više dobra mogla da učini za druge. „Samo je par drugih stvari moglo više uznemiriti misli puritanaca od bogatstva“, zapaža istoričarka Patriša O’Tul. „Bogatstvo je bilo i znak Božjeg blagoslova i snažno iskušenje koje je navodilo na grešan ponos... i na telesne grehe.“

Da ne bi počinili grehe na koje ih je moglo navesti bogatstvo i raskošan život, Vintrop je zagovarao umerenost i obuzdavanje. Međutim, izgledalo je da će preduzetnički duh njegovih sugrađana vrlo brzo doći u sukob s njegovim nastojanjima da ih natera da budu pobožni i da se međusobno vole. Otpadnici su počeli da se suprotstavljaju onome što je po njima bilo Vintropovo mešanje u njihova privatna posla. Neki su počeli da podstiču javnost da se izabere grupa ljudi koja će učestvovati u donošenju konačne odluke. Drugi su jednostavno izrazili svoj stav tako što su se preselili u susedni Konektikat kako bi i dalje radili za sebe.

„Povoljna prilika, blagostanje, demokratija“, kaže O’Tul, „sve su to bile snažne pokretačke sile u životu puritanaca iz Masačusetsa, i sve su pothranjivale lične ambicije nasuprot idealu njihove zajednice koji je zagovarao Vintrop.“ Skoro bez prebijene pare, Vintrop je umro 1649. u svojoj 61. godini. Iako je ova ranjiva kolonija opstala uprkos mnogim teškoćama, Vintrop nikada nije doživeo ostvarenje svog sna.

Potraga se nastavlja

Idealistička vizija boljeg sveta koju je imao Džon Vintrop nije umrla s njim. Stotine hiljada ljudi svake godine emigrira iz Afrike, jugoistočne Azije, istočne Evrope i Latinske Amerike nadajući se da će pronaći bolji život. Na neke od njih su uticale stotine novih knjiga, seminara i veb-sajtova koje svake godine ponudi tržište. Takvi izvori obećavaju da će otkriti tajnu kako postati bogat. Bez sumnje, mnogi još uvek nastoje da zarade novac, nadajući se da neće napustiti moralne vrednosti.

Iskreno govoreći, ishodi su bili razočaravajući. Oni koji teže za bogatstvom vrlo često na kraju žrtvuju svoje principe, a ponekad čak i svoju veru na oltaru Mamona. Stoga se s pravom možete pitati: „Može li neko biti pravi hrišćanin i u isto vreme i bogat? Da li će se ikada uspostaviti bogobojazno društvo koje će napredovati i u materijalnom i u duhovnom smislu?“ Biblija pruža odgovor na ova pitanja, kao što ćemo videti u sledećem članku.

[Fusnota]

a Članovi Protestantske crkve u Engleskoj dobili su naziv puritanci u 16. veku, jer su želeli da očiste svoju crkvu i od najmanjeg traga rimokatoličkog uticaja.

[Izvori slika na 3. strani]

Brodovi: The Complete Encyclopedia of Illustration/J. G. Heck; Vintrop: Brown Brothers