Pravo blagostanje u Božjem novom svetu

DAVID, a hrišćanski muž i otac, preselio se u Sjedinjene Države, uveren da radi pravu stvar. Iako mu nije bilo drago što će se odvojiti od žene i dece, bio je siguran da im može omogućiti bolji život samo ako bi imao malo više novca. Zato je prihvatio poziv svojih rođaka iz Njujorka i uskoro se tamo zaposlio.

Međutim, kako su meseci prolazili, Davidov optimistički stav je počeo da bledi. Provodio je sve manje vremena u duhovnim aktivnostima. U jednom trenutku je zamalo izgubio veru u Boga. Kada je podlegao jednom moralnom iskušenju, konačno se osvestio i shvatio realnost svoje situacije. Zbog toga što se usredsredio na materijalni napredak, on se postepeno udaljavao od svega što mu je zaista bilo važno. Morao je nešto da promeni.

Poput Davida, svake godine mnogi napuštaju siromašne zemlje, nadajući se da će popraviti svoju ekonomsku situaciju.  Ipak, vrlo često plate ogromnu cenu u duhovnom smislu. Neki se pitaju: ’Može li hrišćanin težiti ka materijalnom bogatstvu i biti bogat pred Bogom?‘ Popularni pisci i sveštenici kažu da je to moguće. Ali, kao što su David i drugi naučili, težiti ka jednom i pri tom ne izgubiti drugo može biti veoma teško (Luka 18:24).

Novac nije zlo

Novac je, naravno, ljudski izum. Kao i svaki drugi izum, on sam po sebi nije ni loš ni pogrešan. U stvari, on je samo sredstvo razmene. Stoga, ako se ispravno koristi, novac može da posluži ispravnoj svrsi. Na primer, u Bibliji se priznaje da je ’novac zaklon‘, naročito od problema koje donosi siromaštvo (Propovednik 7:12). Izgleda da je bar za neke ’novac odgovor za sve‘ (Propovednik 10:19, New International Version).

Sveto pismo osuđuje lenjost i podstiče na marljiv rad. Dužni smo da zbrinemo našu najbližu porodicu, a ako imamo malo više nego što nam je potrebno, imaćemo i „šta dati onome ko je u oskudici“ (Efešanima 4:28; 1. Timoteju 5:8). Osim toga, Biblija ne zagovara samoodricanje, već nas podstiče da uživamo u onome što smo stekli. Ona nam poručuje da ’uzmemo svoj deo‘ i da uživamo u plodovima svog rada (Propovednik 5:17–19). Štaviše, u Bibliji se navode primeri vernih muškaraca i žena koji su bili bogati.

Verni ljudi koji su bili bogati

Avraham, verni Božji sluga, posedovao je velika stada ovaca i goveda, dosta srebra i zlata i veliko domaćinstvo koje je brojalo na stotine slugu (Postanje 12:5; 13:2, 6, 7). Pravedni Jov je takođe imao poprilično bogatstvo — u stoci, slugama, zlatu i srebru (Jov 1:3; 42:11, 12). Ovi ljudi su bili bogati čak i po današnjim standardima, ali su isto tako bili bogati i pred Bogom.

Apostol Pavle je nazvao Avrahama ’ocem svih koji imaju veru‘. On nije bio sebičan niti je bio previše vezan za ono što je posedovao (Rimljanima 4:11; Postanje 13:9; 18:1-8). Na sličan način, sam Bog je rekao za Jova da je ’dobar i pravedan čovek‘ (Jov 1:8). On je uvek bio spreman da pomogne siromašnima i onima koji su bili u nevolji (Jov 29:12-16). I Avraham i Jov su se više uzdali u Boga nego u svoje bogatstvo (Postanje 14:22-24; Jov 1:21, 22; Rimljanima 4:9-12).

Još jedan primer je kralj Solomon. Kao naslednik Božjeg prestola u Jerusalimu, Solomon je bio blagoslovljen ne samo Božjom mudrošću već i velikim bogatstvom i slavom (1. Kraljevima 3:4-14). Bio je veran veći deo svog života. Međutim, kada je  ostario, njegovo ’srce nije bilo celo prema Jehovi‘ (1. Kraljevima 11:1-8). U stvari, njegovo žalosno iskustvo otkriva neke od uobičajenih zamki bogatstva. Osmotrimo neke od njih.

Zamke bogatstva

Najveća opasnost jeste da postanemo ljubitelji novca i onoga što se njime može kupiti. Bogatstvo u nekima budi želju koja se nikada ne može zadovoljiti. Solomon je još u mladosti zapazio tu težnju kod drugih. On je napisao: „Ko novac ljubi, neće se novca nasititi, a ko bogatstvo ljubi, nema koristi od njega. I to je opet taština“ (Propovednik 5:9). Kasnije su i Isus i Pavle upozorili hrišćane na ovu prevarnu ljubav (Marko 4:18, 19; 2. Timoteju 3:2).

Kada novac postane predmet naše naklonosti umesto samo sredstvo da se nešto postigne, mi postajemo podložni svim vrstama moralnih iskušenja, kao što su laž, krađa i izdaja. Juda Iskariotski, jedan od Hristovih apostola, izdao je svog gospodara za samo 30 srebrnika (Marko 14:11; Jovan 12:6). Neki, koji su u tome otišli u krajnost, čak su počeli da obožavaju novac umesto Boga (1. Timoteju 6:10). Zato hrišćani uvek treba da se trude da budu iskreni kada je u pitanju njihov pravi motiv za zarađivanje više novca (Jevrejima 13:5).

Težnja ka bogatstvu takođe skriva još neke jedva primetne opasnosti. Kao prvo, veliko bogatstvo podstiče osobu da se oslanja na sopstvene snage. Isus je to spomenuo kada je govorio o ’prevarnoj moći bogatstva‘ (Matej 13:22). Biblijski pisac Jakov je na sličan način upozorio hrišćane da ne zaborave na Boga čak ni kada prave poslovne planove (Jakov 4:13-16). Budući da nam novac dopušta izvesnu meru nezavisnosti, za one koji ga imaju postoji stalna opasnost da se uzdaju u novac umesto u Boga (Poslovice 30:7-9; Dela apostolska 8:18-24).

Kao drugo, kao što se uverio David koga smo ranije spomenuli, težnja ka bogatstvu često oduzima toliko vremena i energije da se osoba malo-pomalo potpuno udalji od duhovnih aktivnosti (Luka 12:13-21). Bogati su takođe stalno u iskušenju da koriste svoju imovinu prvenstveno za zadovoljstva ili lične želje.

Može li se Solomonov duhovni pad u izvesnoj meri povezati s tim što je dozvolio da raskošan način života otupi njegova osećanja? (Luka 21:34). On je znao da je Bog izričito zabranio sklapanje braka sa osobama iz drugih naroda. Pa ipak, on je s vremenom imao harem sa oko hiljadu žena (Ponovljeni zakoni 7:3). U želji da udovolji svojim ženama tuđinkama, uspostavio je neku vrstu međuverskog obožavanja. Kao što smo već rekli, njegovo srce se s vremenom otuđilo od Jehove.

Ovi primeri jasno pokazuju istinitost Isusovog saveta: „Ne možete robovati Bogu i Bogatstvu“ (Matej 6:24). Kako onda hrišćanin može uspešno izaći na kraj sa ekonomskim izazovima s kojima se većina suočava? Što je još važnije, postoji li nada u bolje sutra?

Pravo blagostanje je pred nama

Za razliku od patrijarha Avrahama, Jova i Izraelaca, Isusovi sledbenici imaju zadatak da ’stvaraju učenike od ljudi iz svih nacija‘ (Matej 28:19, 20). Da bi ispunili taj zadatak, potrebni su vreme i trud koje bi inače koristili za postizanje svetovnih ciljeva. Prema tome, da bi uspeli, presudno je da rade ono što im je Isus rekao: „Stalno, dakle, tražite najpre kraljevstvo i Božju pravednost, a sve će vam se ovo drugo dodati“ (Matej 6:33).

Pre nego što je zamalo izgubio svoju porodicu i duhovnost, David je konačno uspeo da se vrati na pravi put. Kao što je Isus obećao, kada je David ponovo stavio proučavanje Biblije, molitvu i službu na prvo mesto u životu, sve drugo je počelo da dolazi na svoje mesto. Njegovo odnos sa  ženom i decom postepeno se obnovio. Ponovo je bio radostan i zadovoljan. Još uvek naporno radi. Nije postao bogataš. Međutim, iz svog bolnog iskustva izvukao je neke važne pouke.

David je malo bolje razmislio o tome koliko je bila mudra njegova odluka da se preseli u Sjedinjene Države i bio je odlučan da nikad više ne dozvoli da novac utiče na njegove odluke. On sada zna da se najvrednije stvari u životu — divna porodica, dobri prijatelji i prijateljstvo s Bogom — ne mogu kupiti novcem (Poslovice 17:17; 24:27; Isaija 55:1, 2). Zaista, moralna besprekornost je daleko vrednija od materijalnog bogatstva (Poslovice 19:1; 22:1). Zajedno sa svojom porodicom, David je odlučan da stvari koje zaslužuju prvo mesto zadrži na prvom mestu (Filipljanima 1:10).

Ljudska nastojanja da se stvori bogato i moralno društvo svaki put propadnu. Međutim, Bog je obećao da će njegovo Kraljevstvo pružiti obilje materijalnih i duhovnih dobara koja su nam potrebna da bismo živeli srećno (Psalam 72:16; Isaija 65:21-23). Isus je poučavao da prava sreća počinje s duhovnošću (Matej 5:3). Stoga, bez obzira na to da li smo bogati ili siromašni u materijalnom smislu, ako duhovne stvari stavimo na prvo mesto, to je najbolji način da se pripremimo za Božji novi svet koji je pred nama (1. Timoteju 6:17-19). Taj svet će biti pravo napredno društvo i u materijalnom i u duhovnom smislu.

[Fusnota]

[Slike na 5. strani]

Jov se oslanjao na Boga, a ne na bogatstvo

[Slike na 7. strani]

Najvrednije stvari u životu ne mogu se kupiti novcem