„Svedočanstvo svim nacijama“
„Svedočanstvo svim nacijama“
„Bićete mi svedoci... sve do najudaljenijeg dela zemlje“ (DELA APOSTOLSKA 1:8).
1. Kada i gde su učenici prvi put čuli proročanstvo koje je zabeleženo u Mateju 24:14?
MNOGI od nas znaju napamet Isusove reči koje su zabeležene u Mateju 24:14. To proročanstvo je zaista izvanredno! Zamisli samo šta je sve učenicima prošlo kroz glavu kada su ga čuli prvi put! Godina je bila 33. n. e. Učenici su oko tri godine bili sa Isusom i došli su s njim u Jerusalim. Gledali su njegova čuda i slušali njegova učenja. Iako su bili oduševljeni vrednim istinama kojima ih je Isus poučio, dobro su znali da ne dele svi njihovo oduševljenje. Isus je imao moćne i uticajne neprijatelje.
2. S kojim će se opasnostima i izazovima suočavati učenici?
2 Četvorica učenika su sedeli sa Isusom na Maslinskoj gori i pažljivo slušali dok je govorio o opasnostima i izazovima s kojima će se suočavati u budućnosti. Pre toga im je već rekao da će biti ubijen (Matej 16:21). Sada im je objasnio da će i oni biti žrtve okrutnog progonstva. Rekao je: „[Ljudi će vas] podvrgnuti nevolji i ubijaće vas, i bićete predmet mržnje svih nacija zbog mog imena.“ To nije bilo sve. Mnoge će zavesti lažni proroci. Drugi će se spotaći, i izdaće i mrzeće jedni druge. Neki, u stvari ’većina‘, dopustiće da im ohladni ljubav prema Bogu i njegovoj Reči (Matej 24:9-12).
3. Zašto su zaista zapanjujuće Isusove reči koje se nalaze u Mateju 24:14?
3 Dok je govorio o svim tim nepovoljnim detaljima, Isus je rekao nešto što je sigurno zadivilo učenike. „Ova dobra vest o kraljevstvu propovedaće se po celoj nastanjenoj zemlji za svedočanstvo svim nacijama; i onda će doći kraj“ (Matej 24:14). To je značilo da će delo koje je Isus započeo u Izraelu — ’svedočenje za istinu‘ — i dalje postojati i da će poprimiti globalne razmere (Jovan 18:37). Zaista zapanjujuće proročanstvo! Sprovoditi to delo po „svim nacijama“ bilo bi izazov; vršiti ga i istovremeno biti „predmet mržnje svih nacija“ bilo bi ravno čudu. Ispunjenjem tog ogromnog zadatka ne bi bili uzveličani samo Jehovin suverenitet i njegova moć, već i njegova ljubav, milosrđe i strpljenje. Pored toga, to bi njegovim slugama pružilo priliku da pokažu veru i odanost.
4. Kome je bilo rečeno da će vršiti delo svedočenja, i koje im je ohrabrenje Isus pružio?
4 Isus je jasno predočio svojim učenicima da je pred njima jedno veličanstveno delo. Pre nego što je uzašao na nebo, pojavio se pred njima i rekao: ’Primićete silu kad sveti duh dođe na vas, i bićete mi svedoci kako u Jerusalimu tako i u celoj Judeji i Samariji i sve do najudaljenijeg dela zemlje‘ (Dela apostolska 1:8). Naravno, uskoro će im se priključiti i drugi. Međutim, učenika je ipak bilo malo. Koliko ih je samo ohrabrilo saznanje da će im moćni Božji sveti duh davati snage da obave taj zadatak!
5. Šta učenici nisu znali o delu svedočenja?
5 Učenici su znali da treba da propovedaju dobru vest i da ’stvaraju učenike od ljudi iz svih nacija‘ (Matej 28:19, 20). Međutim, nisu znali koliko će temeljno svedočanstvo biti dato niti kada će doći kraj. To ne znamo ni mi. O tome odlučuje isključivo Jehova (Matej 24:36). On će uništiti ovaj zli svet kada bude zadovoljan opsegom datog svedočanstva. Hrišćani će tek tada videti da je delo propovedanja obavljeno u meri u kojoj je Jehova to nameravao. Ti rani učenici teško da su mogli i da zamisle razmere svedočanstva koje će biti dato u ovom vremenu kraja.
Svedočanstvo u prvom veku
6. Šta se desilo na Pentekost 33. n. e. i ubrzo posle toga?
6 Delo propovedanja o Kraljevstvu i stvaranja učenika u prvom veku dovelo je do izvanrednih rezultata. Na Pentekost 33. n. e., oko 120 učenika bilo je u jednoj gornjoj sobi u Jerusalimu. Na njih je bio izliven Božji sveti duh. Zatim je apostol Petar održao jedan upečatljiv govor u kom je objasnio šta znači to čudo i oko 3 000 ljudi postali su vernici i krstili se. To je bio tek početak. I pored toga što su verske vođe bile odlučne da zaustave propovedanje dobre vesti, ’Jehova je svakodnevno pridodavao [učenicima] one koji su se spasavali‘. Ubrzo je ’broj ljudi dostigao oko pet hiljada‘. Posle toga, „stalno su im se pridruživali vernici u Gospodu, mnoštva kako muškaraca tako i žena“ (Dela apostolska 2:1-4, 8, 14, 41, 47; 4:4; 5:14).
7. Zašto je obraćenje Kornelija bio značajan događaj?
7 Godine 36. n. e. došlo je do još jednog značajnog događaja — obraćenja i krštenja jednog nejevrejina po imenu Kornelije. Kada je uputio apostola Petra do tog bogobojaznog čoveka, Jehova je ukazao na to da se Isusova zapovest o ’stvaranju učenika od ljudi iz svih nacija‘ nije odnosila samo na Jevreje koji su živeli u raznim zemljama (Dela apostolska 10:44, 45). Kako su na to reagovali oni koji su predvodili? Kada su apostoli i starešine iz Judeje razumeli da dobru vest treba da čuju i ljudi iz nacija — nejevreji — slavili su Boga (Dela apostolska 11:1, 18). U međuvremenu, delo propovedanja je i dalje donosilo plod među Jevrejima. Godinama kasnije, verovatno negde oko 58. n. e., pored nejevrejskih vernika bilo je ’na hiljade vernika među Jevrejima‘ (Dela apostolska 21:20).
8. Kako dobra vest utiče na ljude?
8 Među hrišćanima iz prvog veka zaista je došlo do impresivnog porasta, ali ne treba prevideti da su iza tih brojki stajali doslovni ljudi. Biblijska poruka koju su slušali bila je moćna (Jevrejima 4:12). Potpuno je promenila život onih koji su je prihvatili. Postali su moralni, obukli su novu ličnost i pomirili se s Bogom (Efešanima 4:22, 23). Isto je i danas. Svi oni koji prihvate dobru vest imaju veličanstvenu mogućnost da večno žive (Jovan 3:16).
Božji saradnici
9. Koje su časti i odgovornosti bili svesni prvi hrišćani?
9 Prvi hrišćani nisu smatrali da su oni zaslužni za ostvarene uspehe. Bili su svesni da su delo propovedanja obavljali uz podršku ’sile svetog duha‘ (Rimljanima 15:13, 19). Za duhovni rast zaslužan je bio Jehova. U isto vreme, ti hrišćani su znali da su imali čast i odgovornost da budu „Božji saradnici“ (1. Korinćanima 3:6-9). Zbog toga su se, u skladu sa Isusovim podstrekom, snažno naprezali vršeći delo koje im je bilo dodeljeno (Luka 13:24).
10. Koliko su truda ulagali neki prvi hrišćani da bi dali svedočanstvo svim nacijama?
10 Kao „apostol nacijama“, Pavle je kopnom i morem proputovao na hiljade kilometara, osnivajući mnoge skupštine u rimskim provincijama u Aziji i Grčkoj (Rimljanima 11:13). Stigao je do Rima, možda čak i do Španije. U međuvremenu, apostol Petar, kome je bila poverena „dobra vest... za one koji su obrezani“, otišao je u drugom pravcu da bi služio u Vavilonu, koji je u to vreme bio važan centar judaizma (Galatima 2:7-9; 1. Petrova 5:13). Među mnogim drugima koji su naporno radili u Gospodovom delu bile su i Trifena i Trifosa. Za još jednu ženu, Persidu, kaže se da se „mnogo trudila u Gospodu“ (Rimljanima 16:12).
11. Kako je Jehova blagoslovio trud učenika?
11 Jehova je bogato blagoslovio trud tih i drugih revnih slugu. Nije prošlo ni 30 godina otkako je Isus prorekao da će se svedočiti svim nacijama kada je Pavle napisao da se ’dobra vest propovedala u celom stvarstvu koje je pod nebom‘ (Kološanima 1:23). Da li je kraj tada došao? U izvesnom smislu jeste. Jevrejski poredak je došao svom kraju 70. n. e. kada je rimska vojska uništila Jerusalim zajedno sa hramom. Međutim, Jehova je odlučio da se daleko veće svedočanstvo da pre nego što uništi čitav Satanin svet.
Današnje svedočanstvo
12. Kako su prvi Istraživači Biblije razumeli zapovest da se propoveda?
12 Krajem 19. veka, posle dugog perioda u kom je preovladavao religiozni otpad, ponovo je uspostavljeno čisto obožavanje. Istraživači Biblije, kako su Jehovini svedoci tada bili poznati, jasno su razumeli zapovest da treba stvarati učenike širom sveta (Matej 28:19, 20). Do 1914, u delu propovedanja aktivno je učestvovalo njih oko 5 100 i sa dobrom vešću su stigli u čak 68 zemalja. Međutim, ti prvi Istraživači Biblije nisu u potpunosti razumeli značaj Mateja 24:14. Do kraja 19. veka, Bibliju, koja sadrži dobru vest, biblijska društva su prevela na mnoge jezike i distribuisala širom sveta. Istraživači Biblije su zbog toga nekoliko decenija mislili da je nacijama već dato svedočanstvo.
13, 14. Koje je jasnije razumevanje Božje volje i njegovih namera bilo izloženo u jednom izdanju Kule stražare iz 1928. godine?
13 Jehova je postepeno pomagao svom narodu da sve jasnije razume njegovu volju i namere (Poslovice 4:18). U Kuli stražari od 1. decembra 1928. stajalo je: „Možemo li reći da je distribuisanjem Biblije obavljeno prorečeno propovedanje vesti o kraljevstvu? Sasvim sigurno ne! I pored te distribucije Biblija, mala grupa Božjih svedoka na zemlji i dalje treba da štampa literaturu koja objašnjava Božje [namere] i da posećuje ljude kojima su uručene te Biblije. U protivnom, ljudi će ostati u neznanju što se tiče Mesijanske vladavine koja je uspostavljena u našem vremenu.“
14 U istom izdanju Kule stražare dalje je stajalo: „Godine 1920... Istraživači Biblije su došli do ispravnog razumevanja proročanstva našeg Gospoda koje se nalazi u Mateju 24:14. Zatim su razumeli da ta ’dobra vest‘ koja treba da se propoveda u celom svetu za svedočanstvo paganima, to jest svim nacijama, nije dobra vest o kraljevstvu koje tek treba da dođe, već dobra vest o Mesijanskom Kralju koji je već počeo da vlada nad našom planetom.“
15. Kako je delo svedočenja napredovalo od 1920-ih?
15 Ta ’mala grupa svedoka‘ iz 1920-ih nije ostala mala. U decenijama koje su usledile, identifikovano je i počelo je da se sakuplja „veliko mnoštvo“ ’drugih ovaca‘ (Otkrivenje 7:9; Jovan 10:16). Danas u 235 zemalja ima 6 613 950 objavitelja dobre vesti. Kakvo veličanstveno ispunjenje proročanstva! „Ova dobra vest o kraljevstvu“ nikada se ranije nije propovedala u tako velikim razmerama. Nikada ranije nije bilo tako mnogo vernih Jehovinih slugu.
16. Šta je postignuto prošle službene godine? (Vidi tabelu na stranama 27-30.)
16 Ovo veliko mnoštvo Svedoka bilo je veoma aktivno i tokom službene 2005. godine. U objavljivanju dobre vesti u 235 zemalja provedeno je više od milijardu sati. Izvršeno je nekoliko miliona naknadnih poseta i vođeno je više stotina hiljada biblijskih studija. Sve to su postigli Jehovini svedoci, koji spremno troše svoje vreme i sredstva da bi drugima govorili o onome što stoji u Božjoj Reči (Matej 10:8). Jehova preko svog moćnog svetog duha neprestano daje snagu svojim slugama da vrše njegovu volju (Zaharija 4:6).
Ulaganje truda da bi se dalo svedočanstvo
17. Kako se Jehovin narod odaziva na ono što je Isus rekao o propovedanju dobre vesti?
17 Otkako je Isus rekao da će se propovedati dobra vest prošlo je skoro 2 000 godina, ali revnost Božjeg naroda za to delo nije opala. Znamo da svojom istrajnošću u vršenju onoga što je vrsno odražavamo Jehovinu ljubav, njegovo milosrđe i strpljenje. Poput njega, ni mi ne želimo da iko bude uništen, već želimo da se ljudi pokaju i pomire s Jehovom (2. Korinćanima 5:18-20; 2. Petrova 3:9). Gorljivi svetim duhom, Jehovini svedoci i dalje revno objavljuju dobru vest do krajeva zemlje (Rimljanima 12:11). Zahvaljujući tome, ljudi posvuda prihvataju istinu i podlažu se Jehovinom vođstvu koje on pruža s puno ljubavi. Osmotri nekoliko primera.
18, 19. Koja iskustva možeš ispričati koja govore o osobama koje su se povoljno odazvale na dobru vest?
18 Čarls je bio zemljoradnik na zapadu Kenije. Godine 1998. prodao je više od osam tona duvana i dobio je nagradu za najboljeg proizvođača duvana. U to vreme je počeo da proučava Bibliju. Ubrzo je razumeo da osoba koja se bavi proizvodnjom duvana krši Isusovu zapovest da voli svoje bližnje (Matej 22:39). Kada je shvatio da je ’najbolji proizvođač duvana‘ u stvari ’najbolji ubica‘, Čarls je svoje njive na kojima je uzgajao duvan poprskao otrovom. Napredovao je do predanja i krštenja i sada je opšti pionir i sluga pomoćnik.
19 Nema nikakve sumnje u to da Jehova potresa narode svedočanstvom koje se daje širom sveta i da se sakuplja blago svih naroda, to jest ljudi (Agej 2:7). Pedro, koji živi u Portugalu, s 13 godina je počeo da pohađa jednu teološku školu. Cilj mu je bio da postane misionar i da poučava ljude Bibliji. Međutim, vrlo brzo je napustio tu školu zato što se na časovima vrlo malo pažnje obraćalo Bibliji. Šest godina kasnije, na univerzitetu u Lisabonu je počeo da studira psihologiju. Živeo je kod tetke, koja je Jehovin svedok, i ona mu je predložila da proučava Bibliju. Pedro tada više nije bio siguran da li Bog uopšte postoji i bio je neodlučan da li da proučava Bibliju ili ne. O toj svojoj neodlučnosti razgovarao je sa svojim profesorom psihologije. Profesor mu je rekao da u psihologiji postoji princip po kome su osobe koje ne mogu da donose odluke sklone ka tome da sebi nanose zlo. Pedro je tada rešio da proučava Bibliju. Nedavno se krstio i sada i sam proučava Bibliju s drugima.
20. Zašto možemo biti radosni što se nacijama daje svedočanstvo u tako velikim razmerama?
20 Još uvek ne znamo u kojoj će meri nacijama biti dato svedočanstvo, niti znamo dan i čas kada će doći kraj. Jedino što znamo jeste da će to biti uskoro. Radujemo se što je propovedanje dobre vesti u tako velikim razmerama samo jedan od mnogih pokazatelja da je blizu vreme kada će Božje Kraljevstvo zameniti ljudske vladavine (Danilo 2:44). Sa svakom godinom koja prođe, milionima se pruža prilika da se odazovu na dobru vest, čime se slavi naš Bog Jehova. Budimo odlučni da ostanemo verni i da zajedno sa svojom braćom iz svih krajeva sveta budemo zaokupljeni davanjem svedočanstva svim nacijama. Time ćemo spasti i sebe i one koji nas slušaju (1. Timoteju 4:16).
Da li se sećaš?
• Zašto je Matej 24:14 tako veličanstveno proročanstvo?
• Koliko su truda u propovedanje ulagali prvi hrišćani, i s kojim rezultatima?
• Kako su Istraživači Biblije razumeli da je potrebno svedočiti svim nacijama?
• Šta na tebe ostavlja utisak kada razmišljaš o aktivnosti Jehovinog naroda tokom prošle službene godine?
[Pitanja za razmatranje]
[Tabela na stranama 27-30]
GODIŠNJI IZVEŠTAJ JEHOVINIH SVEDOKA ZA SLUŽBENU 2005 GODINU
(Vidi uvezano godište)
[Mapa/Slike na 25. strani]
Pavle je kopnom i morem proputovao na hiljade kilometara da bi propovedao dobru vest
[Slika na 24. strani]
Jehova je uputio Petra da svedoči Korneliju i njegovoj porodici