„Našli smo Mesiju“

„NAŠLI smo Mesiju.“ „Našli smo onoga o kome su pisali Mojsije, u Zakonu, i Proroci.“ Ove upečatljive reči izgovorila su dvojica predanih Jevreja iz prvog veka. Konačno je došao Mesija kog su očekivali. Oni su bili uvereni u to! (Jovan 1:35-45).

Ako se uzme u obzir istorijska i religiozna pozadina tog vremena, onda njihovo uverenje dobija još veći značaj. Uz gromoglasnu najavu i velika obećanja, pojavljivali su se brojni nazovioslobodioci, ali kada ti ljudi nisu uspeli da oslobode Jevreje rimskog jarma, sve nade su brzo nestajale (Dela apostolska 5:34-37).

Međutim, ta dva Jevrejina — Andrija i Filip — nikada nisu posumnjali u to da su našli pravog Mesiju. Naprotiv, oni su se još više uverili kada su, tokom narednih godina, bili očevici moćnih dela koja je taj čovek izvršio u ispunjenju svoje uloge kao Mesije.

Zašto su ta dvojica, kao i mnogi drugi, poverovali u njega i bili uvereni da on nije još jedan lažni Mesija ili varalica koji će izneveriti očekivanja ljudi? Koji dokazi potvrđuju da je on bio pravi Mesija?

Prema istorijskom izveštaju, Andrija i Filip su prepoznali da je Isus iz Nazareta, bivši tesar, obećani i dugo očekivani Mesija (Jovan 1:45). Čovek  koji je pomno pratio istoriju tog vremena, Luka, navodi da je Mesija došao „u petnaestoj godini vladavine cezara Tiberija“ (Luka 3:1-3). Petnaesta godina vladavine Tiberija počela je u septembru 28. godine n. e. i završila se istog meseca 29. godine n. e. Luka dalje kaže da su Jevreji tog vremena ’bili u iščekivanju‘ Mesije (Luka 3:15). Zašto su ga očekivali baš u to vreme? Hajde da vidimo.

Dokazi o Mesiji

S obzirom na ključnu ulogu koju ima Mesija, razumno je očekivati da će Stvoritelj, Jehova, obezbediti jasne dokaze koji pomažu budnim i vernim osobama da prepoznaju obećanog Mesiju. Zašto? Zato što na taj način varalice neće obmanuti oprezne osobe, kao što su uspeli da prevare mnoge druge.

Kada se predstavlja vladi druge države, od jednog diplomatskog predstavnika se očekuje da poseduje neophodne akreditive koji potvrđuju njegovo imenovanje. Na sličan način, Jehova je davno zabeležio zahteve koje Mesija treba da ispuni. Stoga, kada se ’Glavni Zastupnik‘ pojavio, izgledalo je kao da je imao pismenu punomoć, to jest akreditive koji potvrđuju njegov identitet (Jevrejima 12:2).

Zahtevi kojima Mesija treba da udovolji izloženi su u mnogim biblijskim proročanstvima koja su zapisana vekovima ranije. U njima su prorečeni i najmanji detalji o načinu na koji Mesija dolazi, karakteru njegove službe, njegovoj patnji od ruku drugih i načinu na koji će umreti. Možda će vas zanimati da znate da su ta pouzdana proročanstva takođe predskazala njegovo uskrsenje, uznesenje na položaj s desne strane Bogu i na kraju blagoslove koje će doneti Kraljevstvo kojim će vladati u budućnosti. Na taj način, biblijska proročanstva pružaju jedinstven obrazac koji se može uporediti sa otiskom prsta, koji odgovara samo jednoj osobi.

Naravno, nisu se ispunila sva mesijanska proročanstva kada se Isus pojavio na svetskoj sceni 29. godine n. e. Na primer, još nije bio ubijen i još nije uskrsnuo. Uprkos tome, Andrija, Filip i mnogi drugi verovali su u Isusa zbog pouka koje je pružao i dela koja je činio. Oni su videli obilje dokaza da on zaista jeste Mesija. Da ste živeli u to vreme i da ste mogli bez predrasuda da ispitate dokaze iz prve ruke, verovatno biste i vi bili uvereni da je Isus Mesija.

Kompletna slika

Šta bi vam pomoglo da dođete do takvog zaključka? U biblijskim proročanstvima su se već vekovima nalazili specifični zahtevi koje Mesija treba da ispuni i koji će ga nepogrešivo identifikovati. Kako su proroci kroz vekove dodavali detalje, slika Mesije je postepeno postajala sve jasnija. Henri H. Hali je zapazio: „Pretpostavimo da jedna grupa ljudi iz različitih zemalja, koji se nikada nisu videli niti su ikada kontaktirali jedan s drugim, uđe u jednu sobu i svaki od njih priloži po jedan komad isklesanog mermera. Kad se sastave svi ti komadi, dobije se jedna savršena statua. Kako neko može to objasniti osim da zaključi da je jedna osoba napravila detaljno uputstvo i svakom od tih ljudi poslala po jedan deo statue?“ Zatim je pitao: „Kako se može objasniti to što su zadivljujuću sliku Isusovog života i dela sastavili različiti pisci iz različitih epoha, vekovima pre nego što je on došao, osim činjenicom da je JEDAN NADLJUDSKI UM nadgledao pisanje?“ Hali je zaključio da je to bilo „čudo nad čudima!“.

To „čudo“ je počelo u prvoj biblijskoj knjizi. Pored toga što je u prvom biblijskom proročanstvu ukazao  na Mesijinu ulogu, pisac Postanja je zapisao i to da će on biti Avrahamov potomak (Postanje 3:15; 22:15-18). Jedno drugo proročanstvo je otkrilo da će Mesija doći iz Judinog plemena (Postanje 49:10). Bog je preko Mojsija rekao Izraelcima da će Mesija biti veći govornik i izbavitelj čak i od tog proroka (Ponovljeni zakoni 18:18).

U vreme vladavine kralja Davida, proročanstvo je otkrilo da će Mesija naslediti Davidov presto i da će njegovo kraljevstvo biti ’zauvek utvrđeno‘ (2. Samuilova 7:13-16). Knjiga proroka Miheja otkriva da će se Mesija roditi u Davidovom gradu, Vitlejemu (Mihej 5:2). Isaija je prorekao da će ga roditi devica (Isaija 7:14). Prorok Malahija je predskazao da će njegov dolazak najaviti neko poput Ilije (Malahija 4:5, 6).

Još neki specifični detalji o Mesijinom dolasku nalaze se u knjizi Danila. Ukazujući na tačnu godinu Mesijinog pojavljivanja, ovaj prorok kaže: „Otkad se objavi reč, da će se Jerusalim opet prezidati, do pomazanika, do vojvode, biće sedam nedelja, a za šezdeset i dve nedelje biće opet pograđeni trgovi i bedemi, ali u teško vreme“ (Danilo 9:25).

Persijski kralj Artakserks je objavio „reč“ da se obnovi i opet izgradi Jerusalim 20. godine svoje vladavine. On je počeo da vlada 474. pre n. e., te je 20. godina njegove vladavine bila 455. pre n. e. (Nemija 2:1-8). Prema tome, od naredbe da se obnovi i ponovo izgradi Jerusalim pa do dolaska Mesije trebalo je da prođe 69 (7 plus 62) proročanskih sedmica. Naravno, 69 doslovnih sedmica iznosi svega 483 dana ili manje od dve godine. Ali, kada se primeni proročansko pravilo „jedan dan za svaku godinu“, može se zaključiti da će se Mesija pojaviti nakon 483 godine, to jest 29. godine n. e. (Jezekilj 4:6). a

Dok su se mnoge lažne Mesije pojavljivale u drugo vreme, samo se Isus iz Nazareta pojavio na svetskoj sceni 29. godine n. e. (Luka 3:1, 2). Upravo te godine, Isus je došao kod Jovana Krstitelja i krstio se u vodi. Tada je bio pomazan svetim duhom kao Mesija. Kasnije je Jovan, Isusov preteča nalik Iliji, predstavio Isusa Andriji i drugim učenicima, rekavši za njega da je „Jagnje Božje koje odnosi greh sveta“ (Jovan 1:29; Luka 1:13-17; 3:21-23).

Rodoslov i prepoznavanje Mesije

Nadahnuta proročanstva dovode Mesiju u vezu sa izvesnim jevrejskim porodicama. Stoga je jedino prihvatljivo objašnjenje to da se sveznajući Stvoritelj pobrinuo da Mesija dođe u vreme kada su još uvek postojali rodoslovni zapisi koji su mogli da potvrde njegovo poreklo.

Maklintokova i Strongova Cyclopedia navodi: „Skoro da nema sumnje u to da su rodoslovni zapisi jevrejskih plemena i porodica nestali tokom uništenja Jerusalima [70. godine n. e.], a ne pre toga.“ Postoje jasni dokazi da su Matej i Luka napisali Jevanđelja  pre 70. godine n. e. Tako su mogli da provere informacije u tim zapisima kada su sastavljali svoje izveštaje o Isusovom poreklu (Matej 1:1-16; Luka 3:23-38). I sigurno su, kada se radi o tako važnoj temi, mnogi njihovi savremenici želeli i sami da provere Isusovo poreklo.

Slučajno ispunjenje na Isusu?

Međutim, da li je moguće da je ispunjenje mesijanskih proročanstava na Isusu bila čista slučajnost? Jedan izučavalac je u jednom intervjuu odgovorio: „Ni u kom slučaju. Verovatnoća da se to desi toliko je mala da je takva mogućnost isključena. Proračun je već pravljen i utvrđeno je da su šanse da se samo osam proročanstava ispune jedan prema sto miliona milijardi.“ Da bi prikazao koliko je taj odnos ogroman, on je objasnio: „Ako uzmete sto miliona milijardi srebrnih novčića, oni bi prekrili celu državu Teksas [područje od 690 000 kvadratnih kilometara] i taj sloj bi bio debeo 0,6 metara. Ako obeležite jedan novčić i zatim pošaljete osobu vezanih očiju da prođe celu državu, sagne se i uzme jedan novčić, kolika bi bila verovatnoća da će izabrati baš onaj koji je obeležen?“ Zatim je rekao da je „isto tolika verovatnoća da bilo koja osoba u prošlosti ispuni samo osam [mesijanskih] proročanstava“.

Ipak, tokom svoje troipogodišnje službe, Isus je ispunio ne samo osam već mnoga biblijska proročanstva. Imajući u vidu tako neoboriv dokaz, spomenuti izučavalac je zaključio: „Samo je Isus — i niko drugi u istoriji — mogao to da učini.“

Dolazak Mesije

Bez sumnje, Mesija se pojavio 29. n. e. i to je bio Isus iz Nazareta. Došao je kao ponizan Otkupitelj koji će pretrpeti patnju. On nije došao kao osvajač koji će slomiti tlačiteljski jaram Rimljana, kao što su većina Jevreja, pa čak i njegovi sledbenici očekivali (Isaija, 53. poglavlje; Zaharija 9:9; Dela apostolska 1:6-8). Međutim, prorečeno je da će drugi put doći sa silom i velikim autoritetom (Danilo 2:44; 7:13, 14).

Pažljivo proučavanje biblijskih proročanstava uverilo je razborite ljude širom sveta da je Mesija došao u prvom veku i da će ponovo doći. Dokazi potvrđuju da se njegov prorečeni dolazak, početak njegove „prisutnosti“, odigrao 1914. b (Matej 24:3-14). Te godine je Isus ustoličen na nebu kao Kralj Božjeg Kraljevstva. Uskoro će delovati kako bi zemlju očistio od posledica pobune u Edenu. Njegova hiljadugodišnja vladavina koja će uslediti doneće blagoslove svima koji veruju da je on obećano Seme, Mesija koji „odnosi greh sveta“ (Jovan 1:29; Otkrivenje 21:3, 4).

Jehovini svedoci će rado osmotriti te dokaze s vama i objasniti vam na temelju Biblije šta Mesijanska vladavina može značiti za vas i vaše voljene.

[Fusnota]

[Dijagram/Slike na stranama 6, 7]

455. pre n. e., 29. pre n. e., 1914. n. e. Mesija će

„reč... da će dolazak Mesije Mesija uskoro

se Jerusalim ustoličen okončati

opet prezidati“ na nebu zlo i zemlju

pretvoriti

u raj

483 godine

(69 proročanskih sedmica)

— Danilo 9:25