Jehovina Reč je živa

Izabrane misli iz knjige o Jestiri

PLAN jednostavno mora da uspe. Pokolj Jevreja biće potpun i uspešan. Za jedan jedini dan, koji je već određen, nestaće svi Jevreji koji žive u ovom carstvu, koje se proteže od Indije do Etiopije. Tako barem misli onaj ko je skovao tu zaveru. Međutim, promakao mu je jedan važan detalj. Bog nebesa može da izbavi svoj izabrani narod iz svake situacije, ma koliko ona izgledala bezizlazna. O tom izbavljenju govori biblijska knjiga o Jestiri.

Ova knjiga, koju je napisao jedan stariji Jevrejin po imenu Mardohej, obuhvata period od oko 18 godina, za vreme vladavine persijskog kralja Asvira, to jest Kserksa I. Ova uzbudljiva priča pokazuje kako je Jehova spasao svoj narod od zlobnih namera njihovih neprijatelja, premda su njegove sluge bile rasejane širom tog ogromnog carstva. Danas to saznanje jača veru Jehovinog naroda, koji mu vrši svetu službu u 235 zemalja. Štaviše, među ličnostima o kojima se govori u knjizi o Jestiri nalazimo primere koje treba da sledimo, kao i one koje ne treba slediti. Zaista, „Božja reč je živa i ima moć“ (Jevrejima 4:12).

KRALJICA SE ZAUZIMA ZA NAROD

(Jestira 1:1–5:14)

U trećoj godini svoje vladavine (493. pre n. e.), kralj Asvir priređuje kraljevsku gozbu. Kraljica Astina, poznata po svojoj lepoti, navlači na sebe kraljev gnev i gubi svoj položaj. Među svim lepim devojkama u zemlji, izabrana je Jevrejka Adasa, koja zauzima njeno mesto. Po savetu svog rođaka Mardoheja, ona krije svoje jevrejsko poreklo i koristi svoje persijsko ime, Jestira.

Kasnije, oholi čovek po imenu Aman biva unapređen i postaje upravitelj cele zemlje. Aman je ljut zbog toga što Mardohej odbija da ’sagne kolena i da mu se pokloni‘, te kuje plan da uništi sve Jevreje u Persijskom carstvu (Jestira 3:2). Aman ubeđuje kralja Asvira da bi to trebalo učiniti i uspeva da utiče na njega da izda naredbu za taj pokolj. Mardohej se ’oblači u kostret i posipa se pepelom‘ (Jestira 4:1). Jestira sada mora nešto da preduzme. Poziva kralja i upravitelja na gozbu. Oni se rado odazivaju na poziv, i Jestira ih poziva da sutradan ponovo dođu. Aman je radostan. Međutim, ljut je zbog toga što Mardohej odbija da mu iskaže čast. Sutradan, pre nego što ode na gozbu, Aman kuje plan da ubije Mardoheja.

Odgovori na biblijska pitanja:

1:3-5 — Da li je gozba trajala 180 dana? Ne kaže se da je gozba trajala toliko dugo, već da je kralj 180 dana zvaničnicima pokazivao svoje bogatstvo i  raskoš svog kraljevstva. Kralj je ovaj poduži događaj možda iskoristio da pokaže slavu svog kraljevstva kako bi impresionirao knezove i uverio ih da je sposoban da izvrši svoje planove. U tom slučaju, 3. i 5. stih mogao bi se odnositi na sedmodnevnu gozbu koja je priređena na kraju tog 180-dnevnog skupa.

1:8 — U kom smislu ’niko nije bio zakonom prisiljavan da pije‘ (NW)? Izgleda da je persijski običaj bio da se na ovakvim okupljanjima zvanice međusobno podstiču da popiju određenu količinu, ali je kralj Asvir ovom prilikom napravio izuzetak. „Mogli su da popiju koliko god su hteli ili da uopšte ne piju“, stoji u jednom delu.

1:10-12 — Zašto kraljica Astina nije htela da se pojavi pred kraljem? Neki izučavaoci pretpostavljaju da je odbila da ga posluša jer nije htela da se ponižava pred kraljevim pijanim gostima. Ili možda ova lepa kraljica zaista nije bila podložna. Biblija ne govori o tome koji je bio njen motiv, ali mudri ljudi tog vremena smatrali su da se u svakom slučaju radilo o neposlušnosti mužu i da bi Astinin loš primer mogao uticati na sve žene u persijskim pokrajinama.

2:14-17 — Da li je Jestira imala nemoralne polne odnose s kraljem? Odgovor je ne. U izveštaju se kaže da su ostale žene koje su bile dovedene kralju ujutro bile vraćene u drugi dom pod nadležnošću kraljevog evnuha, „čuvara inoča“. Žene koje su provele noć s kraljem postale su njegove inoče, to jest sekundarne žene. Međutim, nakon što se pojavila pred kraljem, Jestira nije odvedena u kuću gde su bile inoče. Kada je Jestira dovedena pred Asvira, „kralj zavole Jestiru više nego sve druge žene, i ona pridobi milost i naklonost njegovu više nego sve druge devojke“ (Jestira 2:17). Kako je pridobila Asvirovu „milost i naklonost“? Na isti način na koji je stekla naklonost drugih. „Devojka mu se [Igaju] dopade i nađe milost pred njim“ (Jestira 2:8, 9). Igaju se ona dopala isključivo zbog onoga što je video — njenog izgleda i dobrih osobina. Štaviše, „Jestira nalažaše milost kod svakoga koji je viđaše“ (Jestira 2:15). I kralj je bio impresioniran onim što je video u Jestiri i zato ju je zavoleo.

3:2; 5:9 — Zašto je Mardohej odbio da se pokloni Amanu? Nije bilo pogrešno da se Izraelci poklone nekoj uvaženoj ličnosti u znak priznanja njenog visokog položaja. Međutim, što se tiče Amana, više toga je bilo uključeno. Aman je bio Agagejin, verovatno Amaličanin, a Jehova je odredio da Amaličani budu uništeni (Ponovljeni zakoni 25:19). Mardohej je na klanjanje Amanu gledao kao na ispit besprekornosti prema Jehovi. Bezuslovno je odbio da to učini, izjašnjavajući se kao Judejin (Jestira 3:3, 4).

Pouka za nas:

2:10, 20; 4:12-16. Jestira je prihvatila vođstvo i savet od jednog zrelog Jehovinog sluge. Mudro je da ’budemo poslušni onima koji među nama predvode i da im budemo podložni‘ (Jevrejima 13:17).

2:11; 4:5. Treba da ’gledamo s ličnim zanimanjem ne samo na svoje sopstvene interese nego i na interese drugih‘ (Filipljanima 2:4).

2:15. Jestira je pokazala skromnost i samokontrolu tako što nije tražila više nakita, niti bolju odeću od one koju joj je dao Igaj. Ona je kraljevu naklonost stekla zahvaljujući ’tajnoj osobi srca u neraspadljivom ruhu tihog i blagog duha‘ (1. Petrova 3:4).

2:21-23. Jestira i Mardohej su dobri primeri ’podložnosti višim vlastima‘ (Rimljanima 13:1).

 3:4. Možda je u nekim prilikama mudro da ne otkrijemo svoj identitet, kao što i Jestira nije otkrila svoj. Međutim, kada se radi o zauzimanju stava za neka važna pitanja, kao što je pitanje Jehovinog suvereniteta ili naše besprekornosti, ne smemo se plašiti da se izjasnimo kao Jehovini svedoci.

4:3. Kada se suočimo sa iskušenjima, treba da se obratimo Jehovi u molitvi tražeći snagu i mudrost.

4:6-8. Mardohej je tražio pravno rešenje za Amanovu zaveru (Filipljanima 1:7).

4:14. Mardohejevo pouzdanje u Jehovu odličan je primer za nas.

4:16. S potpunim pouzdanjem u Jehovu, Jestira se s verom i hrabrošću suočila sa situacijom koja je mogla da je košta života. Važno je da naučimo da se oslanjamo na Jehovu a ne na sebe.

5:6-8. Da bi pridobila Asvirovu naklonost, Jestira ga je pozvala na još jednu gozbu. Postupala je mudro, što je primer za nas (Poslovice 14:15).

JEDAN PREOKRET ZA DRUGIM

(Jestira 6:1–10:3)

Događaji se odvijaju tako da dolazi do potpunog preokreta. Aman je obešen na stub koji je pripremio za Mardoheja. Umesto da postane žrtva, Mardohej je postao upravitelj zemlje! A šta je bilo s planiranim pokoljem Jevreja? I tu će se odigrati dramatičan preokret događaja.

Verna Jestira se ponovo zauzima za svoj narod. Rizikujući svoj život, pojavljuje se pred kraljem s molbom da se pronađe neki način kako bi se poništile posledice Amanove zavere. Asvir zna šta treba učiniti. Tako kada je stigao dan određen za pokolj,  umesto Jevreja ginu oni koji su hteli da im naude. Mardohej određuje da se svake godine slavi praznik Purim u znak sećanja na ovo veliko izbavljenje. Kao drugi čovek do kralja Asvira, Mardohej ’traži dobro svoga naroda i zagovara sreću svega roda svoga‘ (Jestira 10:3).

Odgovori na biblijska pitanja:

7:4 — Kako bi istrebljenje Jevreja predstavljalo „štetu koja se kralju čini“? Taktično napominjući da bi Jevreji mogli da se prodaju kao robovi, Jestira je naglasila da bi se kralju nanela šteta ako bi Jevreji bili uništeni. Deset hiljada talanata koje je Aman obećao daleko bi manje značili kraljevoj riznici nego bogatstvo koje bi dobio da je Aman skovao zaveru da proda Jevreje u ropstvo. Osim toga, kao posledica zavere, bila bi ubijena i kraljica, što bi takođe predstavljalo gubitak za kralja.

7:8 — Zašto su dvorani pokrili Amanovo lice? To je verovatno bio simbol sramote ili predstojeće presude. Prema jednom delu, „u drevna vremena ponekad se pokrivala glava onih koji će biti pogubljeni“.

8:17 — Kako su ’mnogi iz naroda zemaljskih postali Judejci‘ (DK)? Očigledno su mnogi Persijanci postali jevrejski prozeliti, smatrajući da je promena odluke koja se odnosila na pokolj Jevreja bila dokaz da su imali Božju naklonost. Nešto slično se dešava u ispunjenju proročanstva iz Zaharije. Tu stoji: „U to će vreme deset ljudi od svih jezika naroda uhvatiti jednog Judejina za skut govoreći: Idemo s vama, jer saznasmo da je s vama Bog“ (Zaharija 8:23).

9:10, 15, 16 — Premda im je dekretom bilo dozvoljeno pljačkanje plena, zašto Jevreji to nisu činili? Odbijanjem da to učine jasno su dali do znanja da je njihov cilj bio da sačuvaju život, a ne da se obogate.

Pouka za nas:

6:6-10. „Drskost prethodi pogibli, a oholost prethodi propasti“ (Poslovice 16:18).

7:3, 4. Da li se hrabro identifikujemo kao Jehovini svedoci, čak i onda kada bi to moglo dovesti do progonstva?

8:3-6. Mi možemo i treba da se obratimo vlastima i sudovima kada nam je potrebna zaštita od neprijatelja.

8:5. Postupajući taktično, Jestira nije pomenula odgovornost koju je kralj imao što se tiče naredbe da se istrebi njen narod. I mi treba da budemo taktični kada svedočimo zvaničnicima.

9:22. Ne treba da zaboravimo siromašne među nama (Galatima 2:10).

Jehova će pružiti „pomoć i izbavljenje“

Mardohej ukazuje na to da je Božja namera bila da Jestira postane kraljica. Kada im je pretila opasnost, Jevreji su postili i molili se za pomoć. Kraljica se nepozvana pojavljuje pred kraljem i svaki put nalazi njegovu milost. Kralj ne može da zaspi baš u ključnoj noći. Zaista, knjiga o Jestiri govori o tome kako Jehova upravlja događajima u korist svog naroda.

Uzbudljiv izveštaj o Jestiri posebno je ohrabrujuć za nas koji živimo u ’vremenu kraja‘ (Danilo 12:4, NW). ’U poslednje vreme‘, to jest u završnom delu vremena kraja, Gog od Magoga — Satana Đavo — izvršiće sveopšti napad na Jehovin narod. Njegov cilj neće biti ni manje ni više već istrebljenje pravih obožavalaca. Međutim, kao i u Jestirinim danima, Jehova će svojim slugama pružiti „pomoć i izbavljenje“ (Jezekilj 38:16-23, DK; Jestira 4:14).

[Slika na 10. strani]

Jestira i Mardohej pred Asvirom