Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Ko su pravi hrišćani?

Ko su pravi hrišćani?

Ko su pravi hrišćani?

„HRIŠĆANSTVO postoji samo tamo gde je sećanje na Isusa Hrista živo i u teoriji i u praksi“ (Christ sein). Ovim rečima je švajcarski teolog Hans King izneo jednu očiglednu istinu: Pravo hrišćanstvo postoji samo tamo gde iskrene osobe Isusova učenja primenjuju na delu.

Šta reći za pojedince ili institucije koje tvrde da su Hristovi sledbenici, a u stvari ne postupaju u skladu s onim što je Isus naučavao? Sam Isus je rekao da će mnogi tvrditi da su hrišćani. Oni će ukazivati na različite aktivnosti kao dokaz da su mu služili, govoreći: „Zar nismo prorokovali u tvoje ime, i isterivali demone u tvoje ime, i činili mnoga moćna dela u tvoje ime?“ Međutim, kako će Isus reagovati? Snažnim rečima je jasno izrekao sud: „Nikad vas nisam poznavao! Odlazite od mene, vi koji činite bezakonje“ (Matej 7:22, 23).

Kakvo strogo upozorenje ’onima koji čine bezakonje‘ a tvrde da slede Isusa! Osmotrimo dva osnovna zahteva koja ljudi treba da ispune kako bi ih Isus priznao kao prave hrišćane, umesto da ih odbaci kao one koji čine bezakonje.

„Ako imate ljubav među sobom“

Prvi zahtev koji je Isus postavio je sledeći: „Dajem vam novu zapovest, da volite jedan drugoga; kao što sam ja voleo vas, da i vi volite jedan drugoga. Po tome će svi znati da ste moji učenici, ako imate ljubav među sobom“ (Jovan 13:34, 35).

Isus zahteva od svojih sledbenika da imaju iskrenu ljubav jedni prema drugima, kao i prema svim ljudima. Taj zahtev su ispunili mnogi hrišćani koji su živeli tokom vekova posle Isusa. Ali, šta reći o većini religioznih organizacija koje tvrde da slede Hrista? Da li njihovu prošlost odlikuje ljubav? Ni u kom slučaju. Umesto toga, one su bile na čelu nebrojenih ratova i sukoba u kojima je prolivena krv nedužnih ljudi (Otkrivenje 18:24).

Situacija se nije bitno promenila ni u današnje vreme. Nacije koje tvrde da su hrišćanske predvodile su u krvoproliću u dva svetska rata tokom 20. veka. U skorije vreme, članovi crkava hrišćanskog sveta bili su na čelu zverskih pokolja i pokušaja genocida u Ruandi 1994. godine. „Oni koji su se okrenuli jedni protiv drugih u tom krvoproliću“, piše nekadašnji anglikanski nadbiskup Dezmond Tutu, „pripadali su istoj religiji. Većina su bili hrišćani.“

„Ako ostanete u mojoj reči“

Drugi važan zahtev za prave hrišćane nalazi se u sledećim Isusovim rečima: „Ako ostanete u mojoj reči, zaista ste moji učenici, i upoznaćete istinu, i istina će vas osloboditi“ (Jovan 8:31, 32).

Isus očekuje od svojih sledbenika da ostanu u njegovoj reči — što znači da se drže njegovih učenja. Nasuprot tome, religiozni učitelji koji su tvrdili da slede Hrista „usvojili su grčke ideje u velikoj meri“, zapaža teolog King. Oni su zamenili Isusova učenja idejama koje potiču iz paganskih religija i filozofija — između ostalog, idejama o besmrtnosti duše, verovanjem u čistilište, obožavanjem Marije i svešteničkom klasom (1. Korinćanima 1:19-21; 3:18-20).

Religiozni učitelji su uveli i nerazumljivu doktrinu o Trojstvu i uzdigli Isusa na položaj za koji nikad nije tvrdio da mu pripada. Povrh svega, odvratili su ljude od obožavanja onoga na koga je Isus uvek usmeravao pažnju — na njegovog Oca, Jehovu (Matej 5:16; 6:9; Jovan 14:28; 20:17). „Kada Isus govori o Bogu“, piše Hans King, „on misli na drevnog Boga patrijarhâ Avrahama, Isaka i Jakova koji se zove Jahve... Za njega je on jedan i jedini Bog.“ Koliko ljudi danas bez razmišljanja dovodi Isusovog Boga i Oca u vezu s Jahvom, to jest Jehovom, kako se njegovo ime obično izgovara na srpskom jeziku?

Religiozne vođe potpuno zanemaruju Isusovu zapovest da ostanu neutralne u političkim pitanjima. U Isusovo vreme, Galileja „je bila središte etničkog nacionalizma“, izjavljuje pisac Trevor Morou. Mnoge jevrejske patriote su učestvovale u oružanim sukobima da bi ostvarile političku i religioznu slobodu. Da li je Isus rekao svojim učenicima da učestvuju u takvim sukobima? Ne. Naprotiv, rekao im je: „Niste deo sveta“ (Jovan 15:19; 17:14). Međutim, umesto da budu neutralne, crkvene vođe su razvile, kako ih je irski pisac Hjubert Batler nazvao, „vojna i politička crkvena načela“. „Političko hrišćanstvo je“, piše on, „gotovo uvek i vojno hrišćanstvo i kada državnici i sveštenici postignu dogovor, to uvek znači da će u zamenu za izvesne privilegije crkva blagosloviti državne vojne snage.“

Lažni učitelji se odriču Isusa

Apostol Pavle je upozorio na to da će se pojaviti otpadništvo od pravog hrišćanstva. On je rekao da će nakon njegove smrti „okrutni vukovi“ između onih koji izjavljuju da su hrišćani „govoriti izopačene stvari da bi odvukli učenike za sobom“ (Dela apostolska 20:29, 30). Oni će ’javno izjavljivati da poznaju Boga‘, ali će ga se u stvarnosti ’odreći svojim delima‘ (Titu 1:16). Apostol Petar je na sličan način upozorio da će lažni učitelji „krišom uvesti razorne sekte i odreći... se čak i vlasnika koji ih je kupio“. Zbog njihovog lošeg ponašanja, rekao je, ljudi će „pogrdno“ govoriti o „putu istine“ (2. Petrova 2:1, 2). Odreći se Hrista na takav način, kaže grčki izučavalac V. E. Vajn, znači „poreći Oca i Sina, otpasti od vere i širiti pogubna učenja“.

Kako će Isus reagovati na to što ljudi koji tvrde da su njegovi učenici namerno propuštaju da ’ostanu u njegovoj reči‘ i ispune njegove zahteve? On je upozorio: „Ko se god odrekne mene pred ljudima, i ja ću se odreći njega pred svojim Ocem koji je na nebesima“ (Matej 10:33). Naravno, Isus se neće odreći onoga ko uprkos iskrenoj želji da bude veran napravi grešku. Na primer, iako se apostol Petar tri puta odrekao Isusa, on se pokajao i oprošteno mu je (Matej 26:69-75). Međutim, Isus se odriče pojedinaca i institucija koji su postali vukovi u ovčijoj koži — koji se pretvaraju da ga slede, a namerno i uporno odbacuju njegova učenja. Za takve lažne učitelje, Isus je rekao: „Po plodovima njihovim prepoznaćete ih“ (Matej 7:15-20).

Nakon smrti apostolâ pojavljuje se otpad

Kada su lažni hrišćani počeli da poriču Hrista? Ubrzo nakon Isusove smrti. On sam je upozorio da će Satana Đavo brzo posejati „kukolj“, lažne hrišćane, među „dobro seme“, prave hrišćane, koje je Isus posejao tokom svoje službe (Matej 13:24, 25, 37-39). Apostol Pavle je upozorio na prisustvo lažnih učitelja još u njegovo vreme. Osnovni razlog zbog kog su odstupili od učenja Isusa Hrista, rekao je, bio je taj što nisu imali pravu „ljubav prema istini“ (2. Solunjanima 2:10).

Apostoli Isusa Hrista su delovali kao prepreka za otpad dokle god su bili živi. Međutim, nakon njihove smrti, religiozne vođe su koristeći ’svako moćno delo i lažne znake i čudesne predznake i svaku nepravednu prevaru‘ u nastojanju da zavedu druge, uspevale da odvrate sve više i više ljudi od istina koje su naučavali Isus i njegovi apostoli (2. Solunjanima 2:3, 6-12). S vremenom je, piše engleski filozof Bertrand Rasel, izvorna hrišćanska skupština postala religiozna organizacija koja bi „zaprepastila Isusa, pa čak i Pavla“.

Pravo hrišćanstvo je obnovljeno

Činjenično stanje je jasno. Nakon smrti apostolâ, ono što se činilo u ime hrišćanstva nije imalo mnogo veze sa Hristovim učenjima. Međutim, to ne znači da Isus nije održao obećanje da će biti sa svojim sledbenicima „u sve dane do svršetka sveta“ (Matej 28:20). Možemo biti sigurni da je od vremena kada je izrekao te reči uvek bilo vernih osoba kojima je „sećanje na Isusa Hrista [bilo] živo i u teoriji i u praksi“. Isus Hrist je održao svoje obećanje da će podržati takve osobe dok nastoje da pokazuju ljubav koja odlikuje prave hrišćane i ostanu lojalni istini koju je naučavao.

Štaviše, Isus je obećao da će u poslednje dane ovog poretka, okupiti svoje verne učenike u jasno prepoznatljivu hrišćansku skupštinu koju će koristiti za izvršenje svoje volje (Matej 24:14, 45-47). On sada koristi tu skupštinu da sakupi „veliko mnoštvo“ ljudi, žena i dece „iz svih nacija i plemena i naroda i jezika“ i ujedinjuje ih u „jedno stado“ pod „jednim pastirom“ (Otkrivenje 7:9, 14-17; Jovan 10:16; Efešanima 4:11-16).

Zato treba napustiti svaku instituciju ili organizaciju koja ruži Isusovo ime i sramoti hrišćanstvo tokom poslednje dve hiljade godina. U suprotnom, kao što je Isus Hrist rekao apostolu Jovanu, mogli biste ’primiti deo njenih nevolja‘ kada Bog u bliskoj budućnosti izrši svoj sud nad njima (Otkrivenje 1:1; 18:4, 5). Budite odlučni da budete među onima o kojima je govorio prorok Mihej kada je rekao da će „u poslednja vremena“ pravi vernici — sledbenici pravog hrišćanstva — slušati Božje smernice i ’hoditi njegovim stazama‘ obnovljenog čistog obožavanja (Mihej 4:1-4DK). Izdavač ovog časopisa rado će vam pomoći da sami uvidite ko obožava Boga na ispravan način.

[Slike na 5. strani]

Vojnici, levo: U.S. National Archives photo; bacač plamena, desno: U.S. Army Photo

[Izvori]

Zašto pravi hrišćani ne učestvuju u ratovima?

[Slike na 7. strani]

„Imajte ljubav među sobom“ i „ostanite u mojoj reči“ jesu osnovni zahtevi koje je Isus postavio pravim hrišćanima