Zdrava razonoda koja okrepljuje

„Bilo da jedete, bilo da pijete, bilo da šta drugo činite, sve činite na Božju slavu“ (1. KORINĆANIMA 10:31).

1, 2. Zašto se na mnoge aktivnosti može gledati kao na ’dar od Boga‘, i na šta Biblija otvoreno upozorava?

 PRIRODNO je da želimo da radimo ono što nam pričinjava zadovoljstvo. Naš srećan Bog Jehova želi da se radujemo životu, a i pruža nam puno toga u tu svrhu (1. Timoteju 1:11; 6:17). Mudri kralj Solomon je napisao: „Poznao sam da nema za njih ništa bolje nego... da su radosni... i kad svaki čovek jede i pije, i nauživa se dobra od svakoga truda svoga, to je od Boga dar“ (Propovednik 3:12, 13).

² Radost koju osoba oseća kada razmišlja o dobru koje je postigla zaista je okrepljujuća, posebno ako se nalazi u prijatnom društvu porodice ili prijatelja. Na takvu radost se slobodno može gledati kao na ’dar od Boga‘. Naravno, to što nas je Stvoritelj obilno blagoslovio ne daje nam za pravo da se veselimo na nekontrolisan način. Biblija osuđuje pijanstvo, prejedanje i nemoral, i upozorava da oni koji rade tako nešto „neće naslediti Božje kraljevstvo“ (1. Korinćanima 6:9, 10; Poslovice 23:20, 21; 1. Petrova 4:1-4).

3. Šta će nam pomoći da ostanemo duhovno budni i da zadržimo na umu Jehovin veliki dan?

³ U ovim kritičnim poslednjim danima, hrišćani se kao nikada ranije suočavaju sa izazovom da ostanu oprezni i da ne usvoje navike ovog iskvarenog sveta (Jovan 17:15, 16). Kao što je i prorečeno, ljudi danas „više vole uživanja nego Boga“, i to do te mere da ’ne obraćaju pažnju‘ na dokaz da „velika nevolja“ samo što nije počela (2. Timoteju 3:4, 5; Matej 24:21, 37-39). Isus je upozorio svoje sledbenike: „Pazite na sebe da vam srca nikada ne otežaju od prekomernog jela i opijanja i od životnih briga, i da vas taj dan ne zatekne iznenada kao zamka“ (Luka 21:34, 35). Mi smo kao Božje sluge odlučni da poslušamo Isusovo upozorenje. Za razliku od ljudi u bezbožnom svetu koji nas okružuje, mi se trudimo da ostanemo duhovno budni i da zadržimo na umu Jehovin veliki dan (Sofonija 3:8; Luka 21:36).

4. (a) Zašto je teško pronaći prihvatljivu zabavu? (b) Koji savet iz Efešanima 5:15, 16 treba da primenimo?

 ⁴ Nije lako ostati čist od prljavih postupaka ovog sveta, jer je Đavo učinio da oni izgledaju poželjno i da ih je lako počiniti. To je posebno teško prilikom izbora zabave ili rekreacije. Većina onoga što svet nudi podstiče ’telesne želje‘ (1. Petrova 2:11). Štetna zabava je dostupna na svakom mestu, čak se može uvući i u dom putem štiva za čitanje, televizije, Interneta i filmova. Zato Božja Reč pruža mudar savet hrišćanima: „Dobro pazite da ne hodite kao nemudri, nego kao mudri, iskupljujući sebi povoljno vreme, jer su dani zli“ (Efešanima 5:15, 16). Samo ako se tesno držimo ovog saveta možemo biti sigurni da nas štetna zabava neće privući, zaokupiti ili čak razoriti naš dobar odnos s Jehovom, što bi vodilo do našeg uništenja! (Jakov 1:14, 15).

5. U čemu nalazimo najveću okrepu?

⁵ Pošto hrišćani imaju dosta obaveza, razumljivo je što ponekad osete potrebu za nekom razonodom. U stvari, Poslovice 3:4 kažu da postoji „vreme smeha“ i „vreme kad se igra“. Zato Biblija ne ukazuje na razonodu kao na gubljenje vremena. Međutim, razonoda treba da nas okrepi, a ne da ugrozi našu duhovnost ili da utiče na naše duhovne aktivnosti. Zreli hrišćani iz iskustva znaju da veća radost dolazi iz davanja. Oni vršenje Jehovine volje stavljaju na prvo mesto u svom životu i doživljavaju pravu „okrepu za svoje duše“ jer su uzeli na sebe Isusov blag jaram (Matej 11:29, 30; Dela apostolska 20:35).

Izaberimo prihvatljivu zabavu

6, 7. Šta ti može pomoći da odrediš da li je neka zabava prihvatljiva ili neprihvatljiva?

⁶ Kako možemo biti sigurni da li je neki oblik zabave prihvatljiv za hrišćanina? Deci vođstvo pružaju roditelji, a ako je potrebno, pomažu i starešine. Međutim, zaista ne bi trebalo da bude potrebno da nam drugi kažu koja knjiga, film, igra, ples ili pesma nisu prihvatljivi. Pavle je rekao da su ’zrelima moći zapažanja upotrebom uvežbane da razlikuju ispravno i neispravno‘ (Jevrejima 5:14; 1. Korinćanima 14:20). U Bibliji se nalaze načela koja pružaju vođstvo. Tvoja savest, oblikovana pomoću Božje Reči, pomoći će ti ako je slušaš (1. Timoteju 1:19).

⁷ Isus je rekao da se ’drvo poznaje po plodu‘ (Matej 12:33). Ako neka zabava sadrži truo plod u tom smislu što u pozitivnom svetlu ističe nasilje, nemoral ili spiritizam, treba je odbaciti. Takođe je neprihvatljiva ako ugrožava nečiji život ili zdravlje, ako predstavlja finansijski teret, dovodi do obeshrabrenja ili spotiče druge. Apostol Pavle nas je upozorio na to da mi u stvari grešimo ako povredimo savest našeg brata. On je napisao: „Kad tako grešite protiv svoje  braće i povređujete njihovu savest koja je slaba, grešite protiv Hrista. Zato, ako hrana navodi mog brata na spoticanje, više nikada neću jesti meso, da ne navedem svog brata na spoticanje“ (1. Korinćanima 8:12, 13).

8. Koje su opasnosti povezane s korišćenjem video-igrica i gledanjem filmova?

⁸ Prodavnice su pune video-igrica i filmova. Nešto od toga možda pruža bezazlenu razonodu i relaksaciju, ali takva zabava sve više i više ističe ono što Biblija osuđuje. Sigurno nije bezazleno kada se u nekoj igrici zahteva da igrači sakate i ubijaju ili da postupaju na veoma nemoralan način! Jehova mrzi one koji ’vole nasilje‘ (Psalam 11:5; Poslovice 3:31; Kološanima 3:5, 6). Takođe, ako igranje neke igrice budi u tebi pohlepu ili agresivnost, emocionalno te iscrpljuje ili ti oduzima dragoceno vreme, onda utvrdi koju duhovnu štetu ona prouzrokuje i brzo nešto promeni (Matej 18:8, 9).

Zadovoljimo potrebu za razonodom na zdrav način

9, 10. Šta razborite osobe mogu uraditi da bi zadovoljile potrebu za razonodom?

⁹ Ponekad se hrišćanin pita: „Šta je prihvatljiva razonoda? Toliko toga što svet nudi kosi se s biblijskim merilima.“ Budi siguran da se zadovoljavajuća razonoda može pronaći, ali je za to potreban trud. Potrebni su promišljenost i planiranje, posebno roditeljima. Mnogi se lepo zabavljaju u porodičnom krugu i među braćom i sestrama iz skupštine. Prijatno je i izgrađujuće kada se uz obrok u opuštenoj atmosferi razgovara o onome što se desilo tokom dana ili o nekoj biblijskoj temi. Mogu se organizovati obroci u prirodi, odgovarajuće igre, kampovanje ili pešačenje. Takva zdrava rekreacija može biti zabavna i korisna.

¹⁰ Jedan starešina i njegova žena koji su odgojili tri sina kažu: „Naša deca su još kao mala učestvovala u dogovaranju gde ćemo ići na odmor. Ponekad smo dozvoljavali da svako od njih pozove nekog dobrog druga, tako da je odmor bio još prijatniji. U životu naše dece postojali su i neki posebni događaji. S vremena na vreme smo kod nas pozivali neku porodicu i prijatelje iz skupštine. Spremali smo obrok u prirodi i igrali se. Išli smo da se provozamo i da prošetamo po planinama, koristeći takve prilike za učenje o Jehovinom stvarstvu.“

11, 12. (a) Šta možeš učiniti da bi uključio i druge kada povremeno planiraš razonodu? (b) Kakvi su skupovi mnogima bili nezaboravni?

¹¹ Da li se možete raširiti kao pojedinci ili kao porodica tako što biste uključili i druge kada povremeno planirate razonodu? Nekima, kao što je neka udovica, osoba koja nije u braku ili porodica s jednim roditeljem možda je potrebno ohrabrenje (Luka 14:12-14). Takođe  biste mogli pozvati i nekoliko osoba koje su od skora povezane sa skupštinom, ali, naravno, pazeći pri tom da ne izložite druge nekom štetnom uticaju (2. Timoteju 2:20, 21). Ako je nekome zbog godina ili zdravlja teško da izlazi, možda se obrok može doneti u njegov dom kako bi svi zajedno mogli uživati u takvoj prilici (Jevrejima 13:1, 2).

¹² Mnogima su nezaboravni skupovi na kojima su gosti uživali u jednostavnom obroku, razgovorima o tome kako je neko postao hrišćanin i šta mu je pomoglo da ostane veran Bogu. Da bi se započeo razgovor u koji bi svi bili uključeni, čak i deca, mogu se iskoristiti biblijske teme. Takvi razgovori mogu biti korisna razmena ohrabrenja u kojoj svi mogu da učestvuju, a da se niko ne oseća nelagodno.

13. Kako su Isus i Pavle pružili dobar primer u pokazivanju i prihvatanju gostoprimstva?

¹³ Isus je pružio dobar primer u pokazivanju i prihvatanju gostoprimstva. On je uvek koristio takve prilike da bi vodio razgovore o duhovnim stvarima (Luka 5:27-39; 10:42; 19:1-10; 24:28-32). Njegovi rani učenici su oponašali taj primer (Dela apostolska 2:46, 47). Apostol Pavle je napisao: „Čeznem da vas vidim, da bih vam dao kakav duhovni dar kako biste se učvrstili; to jest, da bi došlo do razmene ohrabrenja među vama, da se svako ohrabri verom drugoga, i vašom i mojom“ (Rimljanima 1:11, 12). Slično tome, i na našim okupljanjima postoji atmosfera koja omogućava međusobnu razmenu ohrabrenja (Rimljanima 12:13; 15:1, 2).

Podsetnici i upozorenja

14. Zašto nije preporučljivo organizovati velika okupljanja?

¹⁴ Nije preporučljivo organizovati velika okupljanja, pošto je često teško nadgledati šta se radi na njima. U vreme koje se ne poklapa s vremenom za duhovne aktivnosti, nekoliko porodica može odlučiti da ide zajedno na piknik ili da igraju neku igru koja nije preterano takmičarska. Kada druženju prisustvuje neko od starešina, slugu pomoćnika ili drugi zreli hrišćani, oni mogu dobro uticati na ostale i doprineti da to bude još prijatnija prilika.

15. Zašto domaćin nekog skupa treba da se pobrine i za odgovarajuće nadgledanje?

¹⁵ Oni koji organizuju skupove ne treba da previde potrebu za dobrim nadgledanjem. Iako želiš da pokažeš gostoprimstvo, zar se ne bi osećao loše ako bi saznao da se zbog tvoje nemarnosti neki gost spotakao zbog nečeg što se desilo u tvom domu? Osmotri načelo koje se nalazi u Ponovljenim zakonima 22:8. Od Izraelca koji je podizao kuću zahtevalo se da napravi ogradu oko ravnog krova, koji se često koristio kao prostor za provođenje vremena s gostima. Zašto? „Da ne bi navukao krvi na dom svoj, kad bi ko s njega pao.“ Slično tome, ono što ti radiš da bi zaštitio svoje goste na skupu — bez nametanja nerazumnih ograničenja — treba da pokaže da misliš na njihovu fizičku i duhovnu dobrobit.

16. Kako treba pokazati razboritost ako se na skupu poslužuje alkohol?

 ¹⁶ Ako se na nekom skupu služi alkohol, to treba raditi veoma razborito. Mnogi hrišćani koji su domaćini skupa odlučuju da poslužuju alkohol samo ako lično mogu nadgledati šta njihovi gosti dobijaju ili piju. Ne treba dozvoliti ništa što bi moglo spotaći druge ili dovesti bilo koga u iskušenje da se opije (Efešanima 5:18, 19). Iz različitih razloga, neki gosti mogu odlučiti da ne piju alkohol. U mnogim zemljama postoji donja starosna granica ispod koje osobe ne smeju piti, i hrišćani će biti poslušni cezarevom zakonu čak i ako te odredbe izgledaju previše striktne (Rimljanima 13:5).

17. (a) Ako se na skupu pušta muzika, zašto je važno da domaćin bude jako izbirljiv? (b) Ako će na skupu biti plesa, kako treba pokazati pristojnost?

¹⁷ Domaćin treba da se pobrine da su sva muzika, ples ili druge vrste zabave u skladu s hrišćanskim načelima. Ukusi se razlikuju i postoji dosta vrsta muzike. Međutim, veliki deo današnje muzike podupire pobunu, nemoral i nasilje. Važno je da se bude izbirljiv. Pristojna muzika ne mora obavezno biti lagana, ali ne treba da bude ni telesna, vulgarna, bučna ili s jakim ritmom. Pazi da ne prepustiš izbor muzike nekome ko još uvek ne razume da je potrebno da jačina zvuka bude umerena. Jasno je da ples koji se izvodi na nepristojan način, prilikom kojeg se ističu erotski pokreti kukova ili grudi, nije prikladan za hrišćane (1. Timoteju 2:8-10).

18. Kako roditelji mogu zaštiti svoju decu time što paze na njihovo društvo i ponašanje?

¹⁸ Hrišćanski roditelji treba da saznaju šta se planira na skupovima na koje se pozivaju njihova deca i bilo bi mudro da u većini slučajeva idu zajedno s njima. Nažalost, neki roditelji su dozvolili da njihova deca budu na skupovima bez nadzora na kojima su neki bili navedeni na nemoral ili drugo nedolično ponašanje (Efešanima 6:1-4). Čak i ako mladi imaju blizu dvadeset godina i pokazuju da mogu odgovorno da se ponašaju, i dalje postoji potreba da im se pomogne da ’beže od želja mladosti‘ (2. Timoteju 2:22).

19. Koja nam činjenica može pomoći da se usredsredimo na ono što treba ’najpre tražiti‘?

¹⁹ Ako povremeno izdvojimo vreme za rekreaciju i zabavu koja je zdrava i okrepljujuća, to može ulepšati naš život. Jehova nam ne uskraćuje to zadovoljstvo, ali ako smo realni, znamo da nam takve aktivnosti same po sebi neće pomoći da skupimo duhovno blago na nebu (Matej 6:19-21). Isus je pomogao svojim učenicima da razumeju da je u životu najvažnije da ’traže najpre kraljevstvo i Božju pravednost‘, a ne jelo piće i odeću, „jer za svim tim željno teže nacije“ (Matej 6:31-34).

20. Koje dobre stvari mogu očekivati verne Jehovine sluge?

²⁰ Da, ’bilo da jedemo, bilo da pijemo, bilo da šta drugo činimo‘, mi sve možemo da činimo „na Božju slavu“, zahvaljujući Veličanstvenom Bogu koji nam pruža dobre stvari kojima se možemo radovati (1. Korinćanima 10:31). U raju na zemlji koji je na samom pragu, biće beskrajno puno prilika da se u potpunosti radujemo Jehovinoj velikodušnosti, kao i zdravom druženju sa svima koji se drže njegovih pravednih zahteva (Psalam 145:16; Isaija 25:6; 2. Korinćanima 7:1).

Da li se sećaš?

• Zašto je današnjim hrišćanima teško da nađu zabavu koja je zdrava?

• Koji su neki oblici razonode koji su prihvatljivi za hrišćanske porodice?

• Koje podsetnike i upozorenja treba zadržati na umu prilikom učestvovanja u zdravoj razonodi?

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 18. strani]

Izaberi razonodu koja donosi dobre plodove

[Slike na 19. strani]

Koje oblike razonode hrišćani ne prihvataju?