„Svako će nositi svoj sopstveni teret“
„Svako će nositi svoj sopstveni teret“
„Svako će od nas položiti Bogu račun za sebe“ (RIMLJANIMA 14:12).
1. S kojom su se odgovornošću suočila tri Jevrejina?
TRI mlada Jevrejina koja su živela u Vavilonu suočila su se sa odlukom koja je predstavljala pitanje života ili smrti. Da li će se pokloniti pred jednim ogromnim kipom, kako je nalagao zakon te zemlje? Ili će odbiti da ga obožavaju i biti bačeni u užarenu peć? Sedrah, Misah i Avdenago nisu imali vremena da se s bilo kim posavetuju — niti im je to bilo potrebno. Bez ustezanja su rekli: „Znaj, kralju, da nećemo služiti bogovima tvojim, i da se nećemo pokloniti zlatnom kipu koji si ti podigao“ (Danilo 3:1-18). Tri Jevrejina su nosila svoj teret odgovornosti.
2. Ko je zapravo uticao na Pilatovu odluku u vezi sa Isusom Hristom, i da li zato taj rimski guverner ne snosi nikakvu odgovornost?
2 Oko šest vekova kasnije, upravitelj je saslušao optužbe protiv jednog čoveka. Nakon što je ispitao slučaj, uveren je da je optuženi nevin. Međutim, okupljena masa zahteva da se on pogubi. Iako se u početku odupire takvom zahtevu, upravitelj pokazuje da nema dovoljno volje da nosi svoj teret odgovornosti i popušta pod pritiskom. Perući ruke, izjavljuje: „Nisam kriv za krv ovog čoveka.“ Zatim daje da se taj čovek pribije na stub. Da, umesto da je prihvatio odgovornost da donese presudu u vezi sa Isusom Hristom, Pontije Pilat je prepustio da drugi to učine umesto njega. Nema te vode koja bi mogla da ga oslobodi odgovornosti koju je imao zbog toga što je nepravedno osudio Isusa (Matej 27:11-26; Luka 23:13-25).
3. Zašto ne treba da prepustimo drugima da donose odluke umesto nas?
3 Kako je s tobom? Kada treba da doneseš neku odluku, da li si poput ta tri Jevrejina ili dozvoljavaš da drugi utiču na tebe? Nije lako donositi odluke. Potrebna je zrelost da bi se napravili pravi izbori. Na primer, roditelji treba da donesu dobre odluke u vezi sa svojom malom decom. Naravno, veoma je teško doneti neku odluku kada je situacija složena i kada treba odvagnuti razne faktore. Međutim, donošenje odluka nije toliko teška odgovornost da bi bila svrstana u „bremena“, to jest teške stvari koje za nas mogu nositi osobe koje su ’duhovno sposobne‘ (Galatima 6:1, 2). Naprotiv, što se tiče takvog tereta, „svako će od nas položiti Bogu račun za sebe“ (Rimljanima 14:12). „Svako će nositi svoj sopstveni teret“, kaže Biblija (Galatima 6:5). Stoga, kako možemo donositi mudre odluke? Kao prvo, moramo prepoznati ograničenja koja imamo kao ljudi i naučiti šta nam je zbog toga potrebno.
Važan uslov
4. Koju važnu pouku u vezi s donošenjem odluka treba da izvučemo iz neposlušnosti prvog ljudskog para?
4 Prvi bračni par je veoma brzo doneo jednu odluku iz koje su proizašle strašne posledice. Odlučili su da jedu plod sa drveta spoznanja dobra i zla (Postanje 2:16, 17). Na čemu su temeljili svoju odluku? „Žena vide da je plod na drvetu dobar za jelo i lep na pogled“, kaže Biblija. „I ona ubra ploda s njega i okusi, pa dade mužu svome, koji je kod nje bio, te i on okusi“ (Postanje 3:6). Evin izbor zasnivao se na sebičnoj želji. Zatim joj se i Adam pridružio. Kao posledica toga, greh i smrt su se ’proširili na sve ljude‘ (Rimljanima 5:12). Iz Adamove i Evine neposlušnosti treba da izvučemo jednu važnu pouku u vezi s ljudskim ograničenjima: Ako se ne pridržava Božjeg vođstva, čovek je sklon donošenju pogrešnih odluka.
5. Koje nam vođstvo Jehova pruža, i šta moramo raditi da bi nam ono koristilo?
5 Koliko samo treba da budemo radosni što nas Jehova Bog nije ostavio bez vođstva! U Pismu nam se kaže: „Uši će tvoje slušati da se za tobom govori: „To je put, idite njim!“, jer biste vi svrnuli desno ili levo“ (Isaija 30:21). Jehova nam govori preko svoje nadahnute Reči, Biblije. Moramo je proučavati i dobro se upoznati sa onim što stoji u njoj. Da bismo napravili ispravan izbor, treba da uzimamo ’čvrstu hranu koja pripada zrelima‘. Pored toga, i naše moći zapažanja će biti „upotrebom uvežbane da razlikuju ispravno i neispravno“ (Jevrejima 5:14). Svoje moći zapažanja možemo vežbati primenjujući ono što učimo iz Božje Reči.
6. Šta je neophodno da bi naša savest ispravno funkcionisala?
6 Pri donošenju odluka veoma važnu ulogu igra naš nasleđeni dar savesti. Savest je sposobnost prosuđivanja koja nas može ’optužiti ili pak opravdati‘ (Rimljanima 2:14, 15). Međutim, da bi naša savest ispravno funkcionisala, moramo je oblikovati po Božjoj Reči i izoštriti primenom načela iz nje. Na neoblikovanu savest obično utiču običaji i navike. Okruženje i mišljenja drugih ljudi takođe nas mogu odvesti u pogrešnom pravcu. Šta se dešava s našom savesti kada je neprestano ignorišemo i kada kršimo Božja merila? Ona s vremenom može postati ožigosana „kao gvožđem za žigosanje“ i postati kao spaljeno meso prekriveno ožiljkom — koje je neosetljivo (1. Timoteju 4:2). S druge strane, savest koja je oblikovana pomoću Božje Reči predstavlja pouzdan vodič.
7. Šta je veoma važno da bismo donosili mudre odluke?
7 Stoga, da bismo mogli da ispunimo odgovornost da donosimo mudre odluke, veoma je važno da dobro poznajemo Pismo i da budemo sposobni da ga primenjujemo. Umesto da impulsivno i ishitreno izvodimo zaključke kada stojimo pred nekom odlukom, treba da izdvojimo vreme kako bismo istražili biblijska načela i da koristimo svoju sposobnost razmišljanja da bismo ih primenili. Čak i kada brzo treba da donesemo neku odluku — kao što su morali Sedrah, Misah i Avdenago — bićemo spremniji ako dobro poznajemo Božju Reč i ako smo svoju savest oblikovali prema njoj. Da bismo videli kako napredovanje ka zrelosti može uticati na poboljšanje naše sposobnosti odlučivanja, osmotrimo dva područja.
Kakvo ćemo društvo imati?
8, 9. (a) Koja načela pokazuju da je neophodno izbegavati loša društva? (b) Da li je loše društvo ograničeno samo na neprincipijelne ljude? Objasni.
8 „Nemojte se zavaravati“, pisao je apostol Pavle. „Loša društva kvare korisne navike“ (1. Korinćanima 15:33). Isus Hrist je svojim učenicima rekao: „Niste deo sveta“ (Jovan 15:19). Nakon što smo saznali ova načela, odmah nam je bilo jasno da je potrebno da izbegavamo društvo bludnika, preljubnika, lopova, pijanica i sličnih ljudi (1. Korinćanima 6:9, 10). Međutim, kako napredujemo u razumevanju biblijske istine, shvatamo da je isto tako štetno i ako s takvim osobama provodimo vreme tako što ih gledamo u bioskopima, na televiziji ili na kompjuteru, ili tako što čitamo o njima u knjigama. Isto se može reći i za druženje na Internetu u čet prostorijama sa „onima koji kriju kakvi su“ (Psalam 26:4, NW).
9 Da li treba da se družimo sa onima koji su možda moralno čisti ali ne veruju u istinitog Boga? Pismo nam kaže: „Celi svet leži u vlasti zloga“ (1. Jovanova 5:19). Shvatamo da loše društvo nije ograničeno na popustljive ili moralno iskvarene osobe. Zato je mudro što negujemo bliska prijateljstva samo sa onima koji vole Jehovu.
10. Šta nam pomaže da donesemo zrele odluke u pogledu svojih kontakata sa svetom?
10 Potpuno izbegavanje kontakta s ljudima u svetu niti je moguće, niti je potrebno (Jovan 17:15). U kontakt sa svetom dolazimo kada učestvujemo u propovedanju ili kada idemo u školu ili na posao. Hrišćanin koji je u braku sa osobom koja nije Jehovin svedok možda mora da dolazi u doticaj sa svetom više nego drugi. Međutim, ako imamo uvežbane moći zapažanja, shvatićemo da je jedno imati izvestan kontakt sa svetom koji je neophodan, a nešto sasvim drugo održavati bliske veze s njim (Jakov 4:4). Prema tome, možemo doneti zrele odluke što se tiče toga da li ćemo učestvovati u vanškolskim aktivnostima, kao što su sportski događaji i slično, ili da li ćemo ići na zabave i večere sa saradnicima na poslu.
Izbor zaposlenja
11. Šta treba prvo da razmotrimo kada donosimo odluku o zaposlenju?
11 Zrelost u primeni biblijskih načela pomaže nam u donošenju odluka o tome kako ćemo izvršavati obavezu da se ’brinemo za svoje ukućane‘ (1. Timoteju 5:8). Prvo što treba osmotriti jeste sama priroda posla — šta se od nas zahteva da radimo. Definitivno je pogrešno ako izaberemo posao kojim se podupire ono što se osuđuje u Bibliji. Zato pravi hrišćani ne prihvataju poslove koji mogu uključivati idolopoklonstvo, krađu, zloupotrebu krvi ili druge nebiblijske postupke. Takođe, nećemo lagati niti varati, čak i ako naš poslodavac ili šef to zahteva od nas (Dela apostolska 15:29; Otkrivenje 21:8).
12, 13. Koji su još neki faktori osim same prirode posla veoma važni za donošenje odluka o zaposlenju?
12 Šta ako se posao sam po sebi ne sukobi ni sa jednim biblijskim zahtevom? Kako napredujemo u razumevanju istine i kako nam se poboljšavaju sposobnosti zapažanja, mi shvatamo da se moraju uzeti u obzir i drugi faktori. Šta ako bismo zbog posla bili uključeni u neki nebiblijski postupak, kao što je odgovaranje na telefonske pozive u nekoj kockarnici? Takođe treba uzeti u obzir činjenicu ko daje platu, kao i mesto na kojem se radi. Na primer, da li bi se hrišćanin kao samostalni preduzimač ponudio da izvodi radove koji uključuju krečenje crkava i time podupirao krivu religiju? (2. Korinćanima 6:14-16).
13 Šta ako bi u jednom navratu naš gazda prihvatio ugovor da okreči neko mesto krivog obožavanja? U tom slučaju, bilo bi potrebno da osmotrimo faktore kao što su mera do koje možemo uticati na ono što se radi i mera do koje smo mi u to uključeni. Takođe, kako stoje stvari sa obavljanjem posla kojem se inače nema šta prigovoriti, kao što je dostavljanje pošte svuda, uključujući i mesta na kojima se unapređuju neispravne stvari? Zar to ne bi imalo veze s načelom koje se nalazi u Mateju 5:45? Ne treba prevideti kako bi obavljanje nekog posla iz dana u dan moglo da utiče na našu savest (Jevrejima 13:18). Stvarno, nošenje tereta odgovornosti u donošenju zrelih odluka u pogledu zaposlenja iziskuje da izoštrimo svoje moći zapažanja i da oblikujemo savest koju nam je Bog podario.
„Poznaj ga na svima putevima svojim“
14. Šta treba da preduzmemo kada donosimo odluke?
14 Kako je sa odlukama koje donosimo u vezi s drugim stvarima, kao što su svetovno obrazovanje i prihvatanje ili odbijanje izvesnih načina lečenja? Kada treba da donesemo bilo koju odluku, moramo utvrditi koja se biblijska načela tiču toga i zatim upotrebiti svoju sposobnost razmišljanja da bismo ih primenili. „Svim se srcem svojim uzdaj u Jehovu a na svoju misao nemoj se oslanjati“, rekao je mudri kralj drevnog Izraela, Solomon. „Poznaj ga na svima putevima svojim, i on će ti staze tvoje uravniti“ (Poslovice 3:5, 6).
15. Šta učimo od hrišćana iz prvog veka o donošenju odluka?
15 Izbori koje pravimo često utiču na druge i zato je potrebno da i to uzmemo u obzir. Na primer, hrišćani iz prvog veka više nisu bili pod Mojsijevim zakonom, koji je sadržavao mnogobrojne odredbe što se tiče ishrane. Mogli su da jedu izvesnu vrstu hrane koja je po Zakonu bila nečista i tome se ne bi imalo šta prigovoriti. Međutim, apostol Pavle je pišući o životinjskom mesu koje je moglo imati veze s nekim idolskim hramom, rekao sledeće: „Ako hrana navodi mog brata na spoticanje, više nikada neću jesti meso, da ne navedem svog brata na spoticanje“ (1. Korinćanima 8:11-13). Rani hrišćani su bili podstaknuti da pokažu obzirnost prema savesti drugih kako ih ne bi spotakli. Dakle, ne bi trebalo da zbog svojih odluka budemo „uzrok spoticanja“ (1. Korinćanima 10:29, 32).
Traži Božju mudrost
16. Kako nam molitva pomaže u donošenju odluka?
16 Molitva je od neprocenjive vrednosti u donošenju odluka. „Ako nekome od vas nedostaje mudrosti“, kaže učenik Jakov, „neka traži od Boga, jer on velikodušno daje svima i bez prekoravanja; i daće mu se“ (Jakov 1:5). S potpunim poverenjem se možemo obratiti Jehovi u molitvi i zamoliti ga za potrebnu mudrost kako bismo doneli ispravne odluke. Kada razgovaramo sa istinitim Bogom o onome što nam je važno i tražimo njegovo vođstvo, sveti duh nam može pomoći da bolje razumemo stihove koje osmatramo i da se setimo onih koje smo možda prevideli.
17. Kako nam drugi mogu pomoći u donošenju odluka?
17 Da li nam drugi mogu pomoći u donošenju odluka? Da, Jehova je dao zrelu braću u skupštini (Efešanima 4:11, 12). Možemo da se posavetujemo s njima, posebno ako se radi o važnoj odluci. Braća koja imaju dubok duhovni uvid i dosta životnog iskustva mogu nam skrenuti pažnju na dodatna biblijska načela koja mogu imati značaja za našu odluku i pomoći nam da se ’uverimo šta su važnije stvari‘ (Filipljanima 1:9, 10). Međutim, potrebno je da budemo oprezni. Moramo paziti da ne dozvolimo da drugi donose odluke umesto nas. Sami treba da nosimo teret odgovornosti.
Da li će ishod uvek biti dobar?
18. Šta se može reći o ishodu dobrih odluka?
18 Da li će odluke koje se čvrsto zasnivaju na biblijskim načelima i koje se savesno donose uvek doneti dobre rezultate? Gledano na duge staze, hoće. Međutim, ponekad prvi rezultati mogu biti nepovoljni. Sedrah, Misah i Avdenago su znali da bi mogli životom da plate odluku da ne obožavaju ogroman kip (Danilo 3:16-19). Slično tome, nakon što su apostoli rekli pred jevrejskim Sinedrionom da kao vladara moraju slušati Boga, a ne ljude, bili su išibani pre nego što su pušteni na slobodu (Dela apostolska 5:27-29, 40). Štaviše, na rezultat bilo koje odluke mogu nepovoljno uticati ’vreme i prilike‘ (Propovednik 9:11). Ako na neki način doživimo nevolju uprkos tome što smo doneli ispravnu odluku, možemo biti uvereni da će nam Jehova pomoći da istrajemo i da će nas na kraju blagosloviti (2. Korinćanima 4:7).
19. Kako možemo hrabro nositi svoj teret odgovornosti u donošenju odluka?
19 Dakle, kada donosimo odluke, moramo potražiti biblijska načela i koristiti svoju sposobnost razmišljanja da bismo ih primenili. Stvarno možemo biti zahvalni za pomoć koju nam Jehova pruža putem svog svetog duha i zrele braće u skupštini! S takvim vođstvom i uz sve ono što nam Jehova obezbeđuje, hrabro nosimo svoj teret odgovornosti u donošenju mudrih odluka.
Šta si naučio?
• Koji je jedan važan uslov za donošenje dobrih odluka?
• Kako napredovanje ka zrelosti utiče na naš izbor društva?
• Koji su neki važni faktori koje treba da razmotrimo kada donosimo odluke u vezi sa zaposlenjem?
• Koju pomoć imamo u donošenju odluka?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 22. strani]
Iz neposlušnosti Adama i Eve izvlačimo važnu pouku
[Slika na 24. strani]
Pre nego što doneseš važnu odluku, potraži biblijska načela