’Idite dakle i stvarajte učenike, krsteći ih‘
’Idite dakle i stvarajte učenike, krsteći ih‘
„Idite dakle i stvarajte učenike od ljudi iz svih nacija, krsteći ih... učeći ih da drže sve što sam vam zapovedio“ (MATEJ 28:19, 20).
1. Šta su Izraelci odlučili u podnožju Sinajske gore?
PRE oko 3 500 godina, cela jedna nacija je dala zavet Bogu. Okupljeni u podnožju Sinajske gore, Izraelci su izjavili: „Sve što je kazao Jehova činićemo.“ Od tog momenta, Izrael je postao Bogu predan narod, njegovo „dragoceno vlasništvo“ (Izlazak 19:5, 8, NW; 24:3). Oni su jedva čekali da dođu pod njegovu zaštitu i da žive u zemlji „u kojoj teče mleko i med“ (Levitska 20:24).
2. Kakav odnos ljudi mogu danas imati s Bogom?
2 Međutim, kao što je psalmista Asaf priznao, Izraelci „ne čuvaše Božjega saveza i po zakonu njegovu ne hteše hoditi“ (Psalam 78:10). Oni se nisu držali zaveta koji su njihovi praočevi dali Jehovi. Na kraju je nacija izgubila jedinstven odnos s Bogom (Propovednik 5:4; Matej 23:37, 38). Zbog toga je Bog „obratio pažnju na nacije da iz njih uzme narod za svoje ime“ (Dela apostolska 15:14). A u ovim poslednjim danima, on sakuplja ’veliko mnoštvo, koje niko ne može da izbroji, iz svih nacija i plemena i naroda i jezika‘, koje s radošću izjavljuje: „Spasenje dugujemo svom Bogu, koji sedi na prestolu, i Jagnjetu!“ (Otkrivenje 7:9, 10).
3. Koje korake osoba mora preduzeti da bi razvila lični odnos s Bogom?
3 Da bi bila među onima koji imaju taj dragocen odnos s Jehovom, osoba mora da mu preda svoj život i da to simbolizuje krštenjem u vodi pred drugima. Time pokazuje da je poslušna onome što je Isus jasno zapovedio svojim učenicima: „Idite dakle i stvarajte učenike od ljudi iz svih nacija, krsteći ih u ime Oca i Sina i svetog duha, učeći ih da drže sve što sam vam zapovedio“ (Matej 28:19, 20). Izraelci su slušali kada se čitala ’knjiga saveza‘ (Izlazak 24:3, 7, 8). Dakle, razumeli su koje su obaveze imali prema Bogu. Slično tome, i danas je neophodno da osoba pre krštenja dobro upozna Božju volju, koja je izložena u njegovoj Reči, Bibliji.
4. Šta osoba mora uraditi da bi mogla da se krsti? (Uključi i gornji okvir.)
4 Jasno je da je Isus želeo da vera njegovih učenika bude dobro utemeljena pre nego što se krste. On svojim sledbenicima nije rekao samo da idu i stvaraju učenike nego i da ’drže sve što im je zapovedio‘ (Matej 7:24, 25; Efešanima 3:17-19). Zato su oni koji mogu da se krste obično proučavali Bibliju nekoliko meseci, možda čak godinu ili dve, tako da njihova odluka nije ni prenagljena ni nepromišljena. Oni na krštenju potvrdno odgovaraju na dva veoma važna pitanja. Pošto je Isus naglasio da ’naše da, treba da znači da, a naše ne, ne‘, biće korisno da pažljivo osmotrimo značenje ta dva pitanja za krštenje (Matej 5:37).
Pokajanje i predanje
5. Koja se dva osnovna koraka ističu u prvom pitanju za krštenje?
5 Pre krštenja, kandidat najpre biva upitan da li se pokajao za nekadašnji način života i da li je predao život Jehovi kako bi vršio njegovu volju. U tom prvom pitanju se ističu dva važna koraka koja se moraju preduzeti pre krštenja, naime, pokajanje i predanje.
6, 7. (a) Zašto je za sve koji žele da se krste neophodno pokajanje? (b) Koje promene osoba mora izvršiti nakon pokajanja?
6 Zašto osoba mora da se pokaje pre nego što se krsti? Apostol Pavle objašnjava: „Svi [smo se] mi nekada ponašali po željama svog tela“ (Efešanima 2:3). Pre nego što smo tačno upoznali šta je Božja volja, živeli smo kao i svet, prema njegovim vrednostima i merilima. Naš život je bio pod vlašću boga ovog sistema, Satane (2. Korinćanima 4:4). Međutim, nakon što smo saznali šta je Božja volja, rešili smo da ’ne živimo više za ljudske želje nego za Božju volju‘ (1. Petrova 4:2).
7 Taj novi način života donosi brojne koristi. Pre svega, pruža nam se prilika za nešto veoma vredno — da budemo u dobrom odnosu s Jehovom, što je David uporedio s pozivom da se uđe u Božji ’šator‘ i da se bude na „svetoj gori“ — što je zaista veličanstvena prednost (Psalam 15:1). Sasvim je logično da Jehova neće pozvati bilo koga, nego samo one ’koji bez mane hode i koji pravdu tvore i istinu iz srca svog govore‘ (Psalam 15:2). U zavisnosti od okolnosti u kojima smo bili pre nego što smo upoznali istinu, možda će ispunjavanje ovih uslova značiti da moramo načiniti izvesne promene — kako u ponašanju, tako i u samoj ličnosti (1. Korinćanima 6:9-11; Kološanima 3:5-10). Ono što treba da nas podstakne na to jeste pokajanje — duboko žaljenje zbog nekadašnjeg načina života i snažna odlučnost da ugodimo Jehovi. To vodi do potpune promene — napušta se sebičan, svetski način života i teži se za time da se ugodi Bogu (Dela apostolska 3:19).
8. Kako izvršavamo predanje, i kako je ono povezano s krštenjem?
8 U drugom delu prvog pitanja za krštenje, osoba koja želi da se krsti biva upitana da li se predala Jehovi kako bi vršila njegovu volju. Predanje je važan korak koji se mora preduzeti pre krštenja. Ono se izvršava u molitvi, u kojoj izražavamo svoju želju da predamo život Jehovi preko Hrista (Rimljanima 14:7, 8; 2. Korinćanima 5:15). Tada Jehova postaje naš Gospodar i Vlasnik, i mi poput Isusa uživamo u tome da vršimo Božju volju (Psalam 40:8, NW; Efešanima 6:6, 7). To svečano obećanje Jehovi daje se samo jednom. Međutim, pošto se predajemo lično Bogu, javna objava koju dajemo kada odgovaramo na pitanja za krštenje služi tome da svi drugi znaju da smo se svečano predali nebeskom Ocu (Rimljanima 10:10).
9, 10. (a) Šta iziskuje vršenje Božje volje? (b) Kako su čak i nacisti priznali da smo mi predani Bogu?
9 Šta će sleđenje Isusovog primera u vršenju Božje volje iziskivati od nas? Isus je svojim učenicima rekao: „Ako neko hoće da pođe za mnom, neka se odrekne sebe i uzme svoj mučenički stub i neka me stalno sledi“ (Matej 16:24). Ovde je on ukazao na tri stvari koje moramo raditi. Kao prvo, mi se ’odričemo‘ sebe. Drugim rečima, mi svojim sebičnim nesavršenim naginjanjima kažemo ne, a Božjim savetima i smernicama kažemo da. Kao drugo, mi ’uzimamo svoj mučenički stub‘. U Isusovo vreme, mučenički stub je bio simbol srama i patnje. Mi kao hrišćani shvatamo da ćemo ponekad možda i patiti zbog dobre vesti (2. Timoteju 1:8). Iako nas svet može ismevati ili osuđivati, mi poput Hrista ’preziremo sramotu‘ i srećni smo jer znamo da ugađamo Bogu (Jevrejima 12:2). I na kraju, mi ’stalno sledimo‘ Isusa (Psalam 73:26; 119:44; 145:2).
10 Zanimljivo je što čak i neki protivnici razumeju koliko Jehovinim svedocima znači to što su se predali Bogu da bi mu bezrezervno služili. Na primer, u koncentracionom logoru Buhenvald u nacističkoj Nemačkoj, od Svedoka koji su odbili da se odreknu svoje vere tražilo se da potpišu sledeću izjavu: „Ja sam još uvek predan Istraživač Biblije i nikada neću prekršiti zakletvu koju sam dao Jehovi.“ To sigurno jasno odražava stav svih predanih, vernih Božjih slugu! (Dela apostolska 5:32).
Izjasniti se kao Jehovin svedok
11. Koju prednost dobija osoba koja se krsti?
11 Drugim pitanjem kandidat biva pre svega upitan da li razume da krštenjem postaje Jehovin svedok. Nakon podranjanja pod vodu, on postaje zaređen sluga koji nosi Jehovino ime. To je i velika prednost i ozbiljna odgovornost. Osoba koja se krsti ima i izgled na večno spasenje, pod uslovom da ostane verna Jehovi (Matej 24:13).
12. Koja obaveza dolazi uz čast nošenja Jehovinog imena?
12 Naravno, jedinstvena je čast nositi ime svemoćnog Boga, Jehove. Prorok Mihej je rekao: „Dok u ime svoga boga svaki narod ide, ići ćemo mi u ime Jehove, Boga svoga, uvek i doveka“ (Mihej 4:5). Ipak, uz tu čast dolazi i jedna obaveza. Moramo nastojati da živimo na način koji donosi čast imenu koje nosimo. Kao što je Pavle podsetio hrišćane u Rimu, kad neko ne postupa u skladu sa onim što propoveda, „huli“ se na Božje ime, to jest, ono dolazi na loš glas (Rimljanima 2:21-24).
13. Zašto Jehovine predane sluge imaju odgovornost da svedoče o svom Bogu?
13 Kada neko postane Jehovin svedok, on prihvata i odgovornost da svedoči o Bogu. Jehova je pozvao Izraelce koji su mu bili predani kao nacija da budu njegovi svedoci i da svedoče o njegovom večnom božanstvu (Isaija 43:10-12, 21). Međutim, Izraelci nisu ispunili tu ulogu i Jehova ih je na kraju odbacio. Danas su pravi hrišćani ponosni što imaju prednost da svedoče o Jehovi. Mi to radimo zato što ga volimo i zato što želimo da se sveti njegovo ime. Kako možemo da ćutimo kada znamo istinu o našem nebeskom Ocu i o njegovoj nameri? Mi osećamo isto što je osećao i apostol Pavle kada je rekao: „Na meni leži dužnost. Zaista, teško meni ako ne objavljujem dobru vest!“ (1. Korinćanima 9:16).
14, 15. (a) Koju ulogu u našem duhovnom rastu igra Jehovina organizacija? (b) Na koje načine dobijamo duhovnu pomoć?
14 Drugo pitanje podseća kandidata i na njegovu odgovornost da sarađuje s Jehovinom duhom vođenom organizacijom. Ne možemo samostalno služiti Bogu, a i potrebni su nam pomoć, podrška i ohrabrenje ’cele zajednice braće‘ (1. Petrova 2:17; 1. Korinćanima 12:12, 13). Božja organizacija igra važnu ulogu u našem duhovnom rastu. Ona pruža obilje biblijskih publikacija koje nam pomažu da napredujemo u tačnom spoznanju, da mudro postupamo kada naiđemo na probleme i da razvijemo blizak odnos s Bogom. Poput majke koja se stara da je dete sito i zbrinuto, „verni i razboriti rob“ pruža obilje pravovremene duhovne hrane za naš duhovni napredak (Matej 24:45-47; 1. Solunjanima 2:7, 8).
15 Jehovine sluge na sedmičnim sastancima dobijaju pouku i ohrabrenje koji su im potrebni da bi bili verni Svedoci za Jehovu (Jevrejima 10:24, 25). U Teokratskoj školi propovedanja učimo kako da govorimo u javnosti, a tokom Poučavanja za hrišćansku službu vežbamo se u tome kako da efikasno iznesemo našu poruku. I na sastancima i tokom ličnog proučavanja biblijskih publikacija, možemo videti kako Jehovin duh deluje, to jest kako vodi njegovu organizaciju. Na te načine, Bog nas redovno opominje na opasnosti, poučava nas da budemo efikasni objavitelji i pomaže nam da ostanemo duhovno budni (Psalam 19:8, 9, 12; 1. Solunjanima 5:6, 11; 1. Timoteju 4:13).
Šta treba da nas podstakne na krštenje
16. Šta nas podstiče da se predamo Jehovi?
16 Dakle, dva pitanja za krštenje podsećaju kandidate na značaj krštenja u vodi i na odgovornosti koje s time dolaze. Šta ih onda treba podstaći da odluče da se krste? Mi ne postajemo kršteni učenici zato što nas neko tera na to, nego zato što nas Jehova ’privlači‘ (Jovan 6:44). Pošto je ’Bog ljubav‘, on upravlja svemirom koristeći ljubav, a ne silu (1. Jovanova 4:8). Jehovi nas privlače njegove divne osobine i način na koji on postupa s nama. On je dao svog jedinorođenog Sina za nas i nudi nam najbolju moguću budućnost (Jovan 3:16). Zato smo mi podstaknuti da mu ponudimo, to jest predamo svoj život (Poslovice 3:9; 2. Korinćanima 5:14, 15).
17. Čemu se nismo predali?
17 Mi se ne predajemo nekoj ideji ili delu, nego samom Jehovi. Zadatak koji Bog ima za svoje sluge jednog dana će se promeniti, ali oni će i dalje ostati predani njemu. Na primer, ono što je on tražio od Avrahama dosta se razlikovalo od onoga što je tražio od Jeremije (Postanje 13:17, 18; Jeremija 1:6, 7). Ipak, obojica su izvršila zadatak koji im je Bog dao zato što su ga voleli i želeli da verno izvrše njegovu volju. Tokom ovog vremena kraja, svi kršteni Hristovi sledbenici nastoje da budu poslušni Hristovoj zapovesti da propovedaju dobru vest o Kraljevstvu i da stvaraju učenike (Matej 24:14; 28:19, 20). Izvršavanje tog dela celim srcem predstavlja odličan način na koji pokazujemo da volimo našeg nebeskog Oca i da smo mu zaista predani (1. Jovanova 5:3).
18, 19. (a) Šta javno objavljujemo svojim krštenjem? (b) Šta ćemo osmotriti u sledećem članku?
18 Krštenje nesumnjivo pruža mogućnost da se prime mnogi blagoslovi, ali ono nije korak na koji treba olako gledati (Luka 14:26-33). Ono pokazuje da smo doneli odluku koja nam je važnija od bilo čega drugog (Luka 9:62). Kada se krštavamo, mi zapravo javno objavljujemo: ’Ovaj Bog je naš Bog na sve vekove i on će i preko smrti vođ naš biti‘ (Psalam 48:14).
19 U sledećem članku ćemo osmotriti daljnja pitanja koja se mogu javiti u vezi s krštenjem u vodi. Da li mogu postojati opravdani razlozi zbog kojih se osoba još ne bi krstila? Da li na odluku o krštenju treba da utiču godine starosti? Kako svi možemo doprineti tome da krštenje bude jedna dostojanstvena prilika?
Da li možeš da objasniš?
• Zašto je potrebno da se svaki hrišćanin pokaje pre krštenja?
• Šta iziskuje predanje Bogu?
• Koje odgovornosti dolaze uz čast nošenja Jehovinog imena?
• Šta treba da nas podstakne da donesemo odluku da se krstimo?
[Pitanja za razmatranje]
[Okvir/Slika na 22. strani]
Dva pitanja za krštenje
Da li si se na temelju žrtve Isusa Hrista pokajao za svoje grehe i predao Jehovi kako bi vršio njegovu volju?
Da li razumeš da predanjem i krštenjem postaješ Jehovin svedok i deo Božje duhom vođene organizacije?
[Slika na 23. strani]
Predanje je svečano obećanje koje se daje Jehovi u molitvi
[Slika na 25. strani]
Svoje predanje Bogu pokazujemo time što propovedamo