Ispuniti uslove za krštenje
Ispuniti uslove za krštenje
„Šta me sprečava da se krstim?“ (DELA APOSTOLSKA 8:36).
1, 2. Kako je Filip započeo razgovor s jednim etiopskim službenikom, i šta pokazuje da je taj čovek bio duhovno nastrojena osoba?
GODINU ili dve nakon Isusove smrti, jedan državni službenik je putovao na jug, iz Jerusalima ka Gazi. Očekivao ga je zamoran put kočijama od možda hiljadu i po kilometara. Ovaj iskreni čovek je čak iz Etiopije došao u Jerusalim da bi obožavao Jehovu. Imao je toliko jaku veru da je na tom podužem povratku kući mudro koristio vreme tako što je čitao Božju Reč. Jehova je zapazio tog iskrenog čoveka i preko svog anđela je uputio učenika Filipa da mu propoveda (Dela apostolska 8:26-28).
2 Filipu nije bilo teško da započne razgovor, pošto je etiopski službenik naglas čitao, što je u to vreme bilo sasvim uobičajeno. Tako je Filip mogao čuti da on čita Isaijin svitak. Filip je pobudio zanimanje tog čoveka postavivši jednostavno pitanje: „Da li razumeš to što čitaš?“ To je vodilo do razgovora o Isaiji 53:7, 8. Nakon razmatranja tih stihova, Filip mu je ’objavio dobru vest o Isusu‘ (Dela apostolska 8:29-35).
3, 4. (a) Zašto je Filip bez odlaganja krstio Etiopljanina? (b) Koja ćemo pitanja sada osmotriti?
3 Etiopljanin je brzo razumeo koju ulogu Isus ima u Božjoj nameri, kao i da je potrebno da postane kršten Hristov učenik. „Šta me sprečava da se krstim?“, pitao je Filipa nakon što je ugledao vodu u kojoj je moglo da se obavi krštenje. Naravno, to su bile posebne okolnosti. On je kao jevrejski prozelit već bio bogobojazan čovek. Verovatno mu se dugo ne bi ukazala neka druga prilika da se krsti. Što je još važnije, taj čovek je razumeo šta Bog očekuje od njega i nipošto nije želeo da to ignoriše. Filipu je bilo drago da udovolji njegovom zahtevu, tako da je Etiopljanin, nakon što se krstio, ’produžio svojim putem radujući se‘. Nema sumnje da je s velikim oduševljenjem propovedao dobru vest u svojoj domovini (Dela apostolska 8:36-39).
4 Iako predanje i krštenje ne treba izvršiti olako niti na brzinu, primer etiopskog službenika pokazuje da je bilo situacija kada su se neki krstili ubrzo nakon što su čuli istinu iz Božje Reči. a Zato je na mestu da osmotrimo sledeća pitanja: Kako osoba treba da se pripremi za krštenje? Do koje mere treba uzeti u obzir nečije godine? Kakav duhovni napredak treba da bude očigledan pre krštenja? I što je najvažnije, zašto Jehova očekuje da oni koji žele da mu služe preduzmu taj korak?
Svečani sporazum
5, 6. (a) Kako je Božji narod u prošlosti pokazao da ceni Jehovinu ljubav? (b) Koji blizak odnos s Bogom možemo imati kada se krstimo?
5 Nakon što ih je oslobodio iz Egipta, Jehova je želeo da prihvati Izraelce kao svoje „dragoceno vlasništvo“ (NW), da ih voli i štiti i da od njih obrazuje „svet narod“. Međutim, da bi dobili tako povlašćen položaj, morali su na konkretan način da pokažu da cene Božju ljubav. Oni su to uradili tako što su se složili da će raditi „sve što je kazao Jehova“ i tako što su ušli u savez s njim (Izlazak 19:4-9). U prvom veku, Isus je zapovedio svojim sledbenicima da stvaraju učenike od ljudi iz svih nacija, tako da su oni koji su prihvatili njegova učenja bili kršteni. Dobar odnos s Bogom zavisio je od vere u Isusa Hrista nakon čega bi usledilo krštenje (Matej 28:19, 20; Dela apostolska 2:38, 41).
6 Ovi biblijski izveštaji pokazuju da Jehova blagosilja one koji daju svečano obećanje da će mu služiti i drže se toga. Za hrišćane, predanje i krštenje predstavljaju neophodne korake koji vode do Jehovinog blagoslova. Mi smo odlučni da sledimo njegova merila i da tražimo njegovo vođstvo (Psalam 48:14). Kao rezultat toga, Jehova nas figurativno uzima za ruku i vodi putem kojim treba da idemo (Psalam 73:23; Isaija 30:21; 41:10, 13).
7. Zašto moramo sami doneti odluku o predanju i krštenju?
7 Na te korake treba da nas podstaknu ljubav prema Jehovi i želja da mu služimo. Niko ne treba da se krsti samo zato što mu neko kaže da već dugo proučava ili zato što se njegovi prijatelji krštavaju. Naravno, roditelji i drugi zreli hrišćani mogu podstaći osobu da razmišlja o predanju i krštenju. Apostol Petar je podstakao one koji su ga slušali na Pentekost ’da se krste‘ (Dela apostolska 2:38). Međutim, predanje je lična stvar i to niko ne može uraditi umesto nas. Sami moramo doneti odluku da vršimo Božju volju (Psalam 40:9).
Odgovarajuća priprema za krštenje
8, 9. (a) Zašto krštenje beba nije u skladu s Biblijom? (b) Koliko mladi treba duhovno da napreduju pre krštenja?
8 Da li su deca kadra da donesu promišljenu odluku? U Pismu ne postoji zahtev što se tiče godina starosti. Međutim, bebe sigurno ne bi mogle da postanu vernici, da svoju veru pokažu delima ili da izvrše predanje Bogu (Dela apostolska 8:12). Što se tiče hrišćana iz prvog veka, istoričar Augustus Neander navodi u svojoj knjizi: „U početku su se krštavali samo odrasli, pošto su se krštenje i vera obično poimali kao nešto što je međusobno usko povezano“ (Allgemaine Geschichte der christlichen Religion und Kirke).
9 Što se tiče mladih, neki mogu razviti izvesnu meru duhovnosti i pre nego što odrastu, dok je drugima potrebno više vremena. Međutim, mlada osoba treba pre krštenja da razvije lični odnos s Jehovom, da dobro razume osnove Pisma i da jasno shvata šta predanje iziskuje od nje, baš kao što je to slučaj i sa starijima.
10. Koji koraci moraju prethoditi predanju i krštenju?
10 Isus je naložio učenicima da poučavaju druge svemu što je on zapovedio (Matej 28:20). Zato novozainteresovane osobe pre svega treba da dobro upoznaju istinu, što će im onda omogućiti da razviju veru u Jehovu i njegovu Reč (Rimljanima 10:17; 1. Timoteju 2:4; Jevrejima 11:6). Zatim, kada biblijska istina takne srce osobe, ono je podstiče da se pokaje i da više ne živi kao ranije (Dela apostolska 3:19). Na kraju, kod osobe se javlja želja da se preda Jehovi i krsti se, kao što je Isus i zapovedio.
11. Zašto je važno da se redovno učestvuje u propovedanju pre krštenja?
11 Još jedan važan korak u napredovanju do krštenja jeste učestvovanje u propovedanju dobre vesti o Kraljevstvu. To je najvažnije delo koje je Jehova poverio svom narodu tokom ovih poslednjih dana (Matej 24:14). Dakle, nekršteni objavitelji mogu imati radost da razgovaraju o svojoj veri s drugima. Angažovanjem u ovom delu oni se pripremaju za redovno i revno učestvovanje u službi propovedanja posle krštenja (Rimljanima 10:9, 10, 14, 15).
Da li te nešto sprečava da se krstiš?
12. Zašto neki možda oklevaju da se krste?
12 Neki možda oklevaju da se krste zato što ne žele da se prihvate odgovornosti koje krštenje nosi sa sobom. Oni shvataju da će, da bi udovoljili Jehovinim merilima, morati da izvrše znatne promene u životu. Ili se možda pribojavaju da će im nakon krštenja biti teško da žive u skladu s Božjim zahtevima. Neki čak razmišljaju: „Možda ću jednog dana uraditi nešto loše i biti isključen iz skupštine.“
13. Šta je u Isusovo vreme neke sprečavalo da postanu njegovi sledbenici?
13 Neki ljudi iz Isusovog vremena dozvolili su da ih lični ciljevi i porodične veze spreče da postanu njegovi učenici. Jedan pismoznalac je rekao da će pratiti Isusa gde god da on pođe. Ali, Isus je objasnio da u mnogim situacijama nije imao čak ni gde da prenoći. Kada je Isus jednu drugu osobu koja ga je slušala pozvao da bude njegov sledbenik, taj čovek je odgovorio da prvo mora da sahrani svog oca. Verovatno je više želeo da ostane kod kuće i čeka dok mu otac ne umre nego da sledi Isusa i brine za porodične odgovornosti kada dođe vreme za to. A treći je rekao da pre nego što počne da sledi Isusa mora da se pozdravi sa svojim ukućanima. Isus je opisao takvo odlaganje kao ’osvrtanje na ono što je iza‘. Dakle, izgleda da će oni koji to žele uvek moći da nađu izgovore za to što izbegavaju svoju hrišćansku odgovornost (Luka 9:57-62).
14. (a) Kako su Petar, Andrija, Jakov i Jovan reagovali kada ih je Isus pozvao da budu ribari ljudi? (b) Zašto ne treba da oklevamo da prihvatimo Isusov jaram?
14 Potpuno je drugačiji primer Petra, Andrije, Jakova i Jovana. Kada je Isus njih pozvao da ga slede i budu ribari ljudi, Biblija navodi: „Odmah ostaviše mreže, i pođoše za njim“ (Matej 4:19-22). Time što su spremno doneli takvu odluku, oni su lično doživeli ono što im je Isus kasnije rekao: „Uzmite moj jaram na sebe i učite od mene, jer sam blage naravi i ponizna srca, i naći ćete okrepu za svoje duše. Jer je moj jaram blag i moj teret je lak“ (Matej 11:29, 30). Iako krštenje donosi izvestan jaram odgovornosti, Isus nas uverava da je taj jaram blag i lak i da ćemo i te kako biti okrepljeni.
15. Kako Mojsijev i Jeremijin primer pokazuju da možemo računati na Božju podršku?
15 Naravno, sasvim je normalno osećati se nedoraslo. I Mojsije i Jeremija su se isprva tako osećali kada im je Jehova poverio odgovornosti (Izlazak 3:11; Jeremija 1:6). Kako ih je Bog ohrabrio? Mojsiju je rekao: „Ja ću biti s tobom.“ Jeremiji je obećao: „Ja [sam] s tobom da te izbavljam“ (Izlazak 3:12; Jeremija 1:8). I mi možemo biti uvereni da će nam Bog pružiti podršku. Ljubav prema Bogu i pouzdanje u njega pomoći će nam da savladamo snažne sumnje što se tiče toga da li ćemo moći da živimo u skladu sa svojim predanjem. „U ljubavi nema straha“, napisao je apostol Jovan, „nego savršena ljubav isteruje strah“ (1. Jovanova 4:18). Dete se možda plaši kada treba samo da hoda, ali je sigurno kada ide držeći oca za ruku. Slično tome, ako se svim srcem uzdamo u Jehovu, on obećava da će ’uravniti naše staze‘ dok hodimo s njim (Poslovice 3:5, 6).
Veličanstven događaj
16. Zašto se krštenje obavlja potpunim podranjanjem pod vodu?
16 Pre samog krštenja obično se održi jedan biblijski govor u kojem se objašnjava značaj hrišćanskog krštenja. Na kraju tog govora, osobe koje žele da se krste bivaju zamoljene da daju javnu izjavu svoje vere odgovarajući na dva pitanja za krštenje (Rimljanima 10:10; vidi okvir na 22. strani). Zatim se one podrone pod vodu, sledeći primer koji je lično Isus ostavio. Biblija pokazuje da je Isus nakon krštenja ’izašao iz vode‘ (Matej 3:16; Marko 1:10). Jasno je da je Jovan Krstitelj potpuno podronio Isusa. b Potpuno podranjanje na odgovarajuć način simbolizuje ogromnu promenu koju smo učinili u svom životu — figurativno umiremo s obzirom na nekadašnji način života i počinjemo nov život posvećen služenju Bogu.
17. Kako i oni koji žele da se krste i oni koji to posmatraju doprinose dostojanstvu tog događaja?
17 Krštenje je i ozbiljan i radostan događaj. Biblija pokazuje da se Isus molio dok ga je Jovan krštavao u Jordanu (Luka 3:21, 22). U skladu s tim primerom, osobe koje danas žele da se krste pristojno se ponašaju. Pošto nas Biblija podstiče da se inače skromno oblačimo, koliko više treba taj savet da poslušamo na dan krštenja! (1. Timoteju 2:9). Svi koji posmatraju krštenje takođe mogu da pokažu dužno poštovanje tako što pažljivo slušaju govor za krštenje i što na miran način posmatraju sam čin krštenja (1. Korinćanima 14:40).
Blagoslovi za krštene učenike
18, 19. Koje prednosti i blagoslove donosi krštenje?
18 Nakon što se predamo Bogu i krstimo, postajemo deo jedne posebne porodice. Pre svega, Jehova postaje naš Otac i Prijatelj. Mi smo pre krštenja bili otuđeni od Boga, a sada smo ponovo pomireni s njim (2. Korinćanima 5:19; Kološanima 1:20). Putem Hristove žrtve, približili smo se Bogu i on se približio nama (Jakov 4:8). Prorok Malahija objašnjava da Jehova obraća pažnju na one koji koriste i nose njegovo ime, da ih sluša i unosi njihova imena u svoju knjigu sećanja. „Moji će oni biti“, kaže Bog, „i smilovaću se njima, kao što se otac smiluje sinu koji mu služi“ (Malahija 3:16-18).
19 Krštenje nam takođe omogućuje da postanemo deo svetom raširenog bratstva. Kada je apostol Petar pitao koje će blagoslove Hristovi učenici dobiti zbog žrtava koje su učinili, Isus je obećao: „Ko je ostavio kuće ili braću ili sestre ili oca ili majku ili decu ili zemlju radi mog imena, dobiće mnogo puta više i naslediće večni život“ (Matej 19:29). Godinama kasnije, Petar je pisao o „celoj zajednici braće“ koja je dotle postojala „po svetu“. Petar je lično doživeo podršku i blagoslove divnog bratstva, a to možemo i mi (1. Petrova 2:17; 5:9).
20. Koji divan izgled pruža krštenje?
20 Nadalje, Isus je ukazao da će oni koji ga slede ’naslediti večni život‘. Da, predanjem i krštenjem pruža nam se mogućnost da se ’čvrsto uhvatimo pravog života‘ — večnog života u Božjem novom svetu (1. Timoteju 6:19). Koji bismo bolji temelj za budućnost mogli položiti za sebe i svoju porodicu? Zahvaljujući tom divnom izgledu, moći ćemo da ’idemo u ime Jehove, Boga našega, uvek i doveka‘ (Mihej 4:5).
[Fusnote]
a Tri hiljade Jevreja i prozelita koji su slušali Petra kada je držao govor na Pentekost takođe su se bez odlaganja krstili. Naravno, i oni su kao i etiopski evnuh već znali osnovna učenja i načela iz Božje Reči (Dela apostolska 2:37-41).
b Grčka reč koja je upotrebljena u Bibliji za ’krštenje‘ označava „proces uranjanja, podranjanja i izranjanja“ (Vajnov Expository Dictionary of New Testament Words).
Možeš li objasniti?
• Kako i zašto treba da pokažemo da cenimo Jehovinu ljubav?
• Do kakvog duhovnog napretka treba da dođe pre krštenja?
• Zašto strah od neuspeha ili nedostatak želje da se prihvatimo odgovornosti ne treba da nas navede da oklevamo da se krstimo?
• Kojim se jedinstvenim blagoslovima mogu radovati kršteni Isusovi učenici?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 26. strani]
„Šta me sprečava da se krstim?“
[Slike na 29. strani]
Krštenje je i ozbiljan i radostan događaj