Roditelji — budite dobar primer svojoj deci

„PSIHOLOZI mogu da prekinu svoju vekovnu potragu za najboljim načinom odgajanja dobrog deteta — ne zato što su ga pronašli, već zato što ne postoji.“ Tako je u časopisu Time prokomentarisana jedna knjiga o odgoju dece. U toj knjizi se govori o tome da deca pre svega usvajaju vrednosti svojih vršnjaka, a ne roditelja.

Ne možemo poreći da pritisak vršnjaka zaista snažno utiče na mlade (Poslovice 13:20; 1. Korinćanima 15:33). Kolumnista Vilijam Braun je zapazio: „Ako postoji neki svetovni tinejdžerski bog, to je bog prilagođavanja... Biti drugačiji od vršnjaka za tinejdžere je sudbina gora od smrti.“ Kada roditelji ne uspeju da stvore toplu i prijatnu atmosferu u kući ili ne provode dovoljno vremena sa svojom decom — što je uobičajeno u današnjem užurbanom svetu — oni u stvari otvaraju vrata uticaju vršnjaka koji može biti razoran za njihovu decu.

Nadalje, tokom ovih ’poslednjih dana‘ porodica je na udaru, jer su ljudi, kako je Biblija prorekla, zaokupljeni novcem, zadovoljstvima i samima sobom. Da li onda treba da budemo iznenađeni kada vidimo da su deca ’neposlušna roditeljima, nezahvalna, nelojalna, bez prirodne naklonosti‘? (2. Timoteju 3:1-3).

U ovom kontekstu izraz ’prirodna naklonost‘ odnosi se na ljubav u porodici. Ta ljubav je prirodna veza koja podstiče roditelje da brinu o svojoj deci, a decu da budu privržena svojim roditeljima. Ali, kada roditelji nemaju prirodnu naklonost, deca će emocionalnu podršku potražiti na drugom mestu — uglavnom kod vršnjaka, čije će vrednosti i stavove verovatno usvojiti. Pa ipak, to se često može izbeći ako roditelji porodični život upravljaju prema biblijskim načelima (Poslovice 3:5, 6).

Porodica — Božje uređenje

Nakon što je ujedinio Adama i Evu kao muža i ženu, Bog im je dao sledeću zapovest: „Rađajte se, množite se i napunite zemlju.“ Tako je nastala porodica koju čine roditelji i deca (Postanje 1:28; 5:3, 4; Efešanima 3:14, 15). Da bi im pomogao da odgoje svoju decu, Jehova je ljudima usadio roditeljski instinkt. Međutim, za razliku od životinja, ljudima je potrebna dodatna pomoć, pa im je Jehova obezbedio i pisane smernice. Tu spadaju moralne i duhovne smernice, kao i one koje se tiču ispravnog poučavanja dece (Poslovice 4:1-4).

Obraćajući se posebno očevima, Bog je rekao: „I ove zapovesti koje ti ja danas dajem drži u srcu svome. Objasnićeš ih sinovima svojim, i govorićeš o njima kad sediš u kući svojoj i kad ideš putem, kad  ležiš i kad ustaješ“ (Ponovljeni zakoni 6:6, 7; Poslovice 1:8, 9). Zapazi da je trebalo da Božji zakon najpre bude u srcu roditelja. Zašto je to bilo važno? Zato što poučavanje koje zaista motiviše druge ne dolazi iz usta nego iz srca. Samo onda kada njihova pouka dolazi iz srca, roditelji će dopreti do srca svoje dece. Oni će takođe biti dobar primer svojoj deci, koja lako prozru neiskrenost (Rimljanima 2:21).

Hrišćanskim roditeljima se savetuje da svoju decu od najranijeg detinjstva odgajaju u „vaspitanju i disciplini, savetu i opomeni od Gospoda“ (Efešanima 6:4, The Amplified Bible; 2. Timoteju 3:15). Od najranijeg detinjstva? Da! „Ponekad mi kao roditelji ne shvatamo ozbiljno šta sve deca mogu“, napisala je jedna majka. „Mi potcenjujemo njihove sposobnosti. Deca imaju potencijal. Roditelji ga moraju iskoristiti.“ Zaista, deca vole da uče, a kada ih poučavaju bogobojazni roditelji, ona će naučiti i da pokazuju ljubav. Takva deca će se osećati sigurno i bezbrižno u okviru granica koje su im postavljene. Prema tome, uspešni roditelji nastoje da budu srdačni drugovi, dobri sagovornici i pažljivi ali odlučni učitelji, koji stvaraju zdravo okruženje u kome će njihova deca napredovati. a

Zaštitite svoju decu

U svom pismu roditeljima, jedan zabrinuti direktor škole iz Nemačke, napisao je: „Dragi roditelji, želimo da vas podstaknemo da prihvatite izazov i više se posvetite vaspitanju svoje dece i da ih ne prepustite televiziji ili ulici. To je zapravo vaš deo [odgovornosti u] razvoju njihove ličnosti.“

Prepustiti dete televiziji ili ulici, u stvari znači dozvoliti duhu sveta da utiče na njegov razvoj (Efešanima 2:1, 2). U direktnoj suprotnosti s Božjim duhom, duh sveta poput jakog vetra nosi seme ’zemaljskog, životinjskog, demonskog‘ razmišljanja i obilato ga seje u umove i srca naivne i lakoverne dece (Jakov 3:15). Takav način razmišljanja, koji je štetan poput korova, s vremenom kvari srce. Isus je objasnio kakav uticaj ima ono što je posejano u srce, govoreći: „Dobar čovek iz dobre riznice svog srca iznosi dobro, a zao čovek iz svoje zle riznice iznosi zlo; jer usta govore ono čega je srce puno“ (Luka 6:45). Zato nas Biblija podstiče: „Iznad svega srce svoje čuvaj, jer su u njemu izvori života“ (Poslovice 4:23).

Naravno, deca su samo deca, i neka su sklona tome da budu svojevoljna, čak buntovna (Postanje 8:21). Šta roditelji mogu učiniti? „Ludost je uz srce detetu svezana, prut karanja [„pouke“, NW] će ga ukloniti od nje“, kaže se u Bibliji (Poslovice 22:15). Neki smatraju da je ovakav način postupanja grub i prevaziđen. Zapravo, Biblija je protiv nasilja i zlostavljanja svake vrste. Iako ponekad označava doslovno kažnjavanje, „prut“ se odnosi na roditeljski autoritet koji se iskazuje odlučno ali s ljubavlju i u skladu s brigom za večnu dobrobit deteta (Jevrejima 12:7-11).

 Uživajte u razonodi sa svojom decom

Opšte je poznato da su za ispravan razvoj dece potrebne igra i razonoda. Mudri roditelji koriste prilike da ojačaju veze sa svojom decom tako što odvajaju vreme za razonodu s njima kad god je to moguće. U takvim prilikama, roditelji ne samo što mogu da pouče decu kako da izaberu ispravnu vrstu razonode, već imaju priliku da im pokažu koliko im znači kada su zajedno.

Jedan otac koji je Svedok kaže da često igra košarku ili fudbal sa svojim sinom kada se vrati s posla. Jedna majka se priseća da su društvene igre bile omiljena zabava njene dece. Jedna žena se seća da je kao devojčica uživala u zajedničkoj vožnji biciklom sa svojom porodicom. Sva ta deca sada su odrasli ljudi, ali njihova ljubav prema roditeljima — i prema Jehovi — još uvek je jaka i biva sve jača.

Uistinu, roditelji koji rečima i delima pokazuju da vole svoju decu i uživaju da provode vreme s njima ostavljaju nezaboravne uspomene. Na primer, više diplomaca jednog razreda Biblijske škole Gilead kaže da su želju za punovremenom službom razvili zahvaljujući primeru i ohrabrenju svojih roditelja. Kakvo divno nasleđe za decu i blagoslov za roditelje! Istina, nisu sva deca u mogućnosti da stupe u punovremenu službu kada odrastu, ali svoj deci će sigurno koristiti primer bogobojaznih roditelja koji su postali njihovi najprisniji prijatelji i uzori, zbog čega zaslužuju njihovo poštovanje (Poslovice 22:6; Efešanima 6:2, 3).

Samohrani roditelji mogu biti uspešni

Danas mnoga deca rastu u porodici s jednim roditeljem. Iako je ovo dodatni izazov u odgajanju deteta, takve porodice mogu biti uspešne. Ohrabrujuć biblijski primer za samohrane roditelje jeste Evnikija, hrišćanka jevrejskog porekla koja je živela u prvom veku. Pošto je bila udata za nevernika, Evnikija verovatno nije imala podršku svog muža u duhovnim stvarima. I pored toga, ona je bila primer u poučavanju Timoteja. Pokazalo se da je pozitivan uticaj koji je imala na Timoteja od njegovog ranog detinjstva, kao i uticaj njegove bake Loide, bio moćniji od negativnog uticaja koji su možda imali njegovi vršnjaci (Dela apostolska 16:1, 2; 2. Timoteju 1:5; 3:15).

Danas mnogi mladi koji rastu u porodici s jednim roditeljem ili u religiozno razdeljenom domu odražavaju iste dobre osobine koje je imao mladi Timotej. Na primer, Rajan, koji sada ima 22 godine i u punovremenoj je službi, odrastao je u porodici s jednim roditeljem zajedno sa svojim starijim bratom i sestrom. Njihov otac je bio alkoholičar i napustio je porodicu kada je Rajan imao četiri godine. „Mama je bila odlučna da naša porodica nastavi da služi Jehovi“, priseća se on, „i ona se držala te odluke svim srcem.“

 „Na primer“, priča Rajan, „mama je vodila računa o tome da se družimo samo s decom koja su pozitivno uticala na nas. Nikada nam nije dozvoljavala da se družimo sa onima koje Biblija opisuje kao loše društvo, bilo van skupštine ili unutar nje. Takođe nam je usadila ispravno gledište o svetovnom obrazovanju.“ Iako je Rajanova majka puno radila i bila umorna od posla, to je nije sprečilo da se s ljubavlju brine o svojoj deci. „Uvek je želela da budemo zajedno i da pričamo“, kaže Rajan. „Dok nas je poučavala, bila je strpljiva ali odlučna, dajući sve od sebe kako bismo kao porodica redovno proučavali Bibliju. Kada smo govorili o biblijskim načelima, reč ’kompromis‘ nije postojala u njenom rečniku.“

Kada se osvrne na svoje detinjstvo, Rajan shvata da je na njegov život, kao i na život njegovog starijeg brata i sestre, najviše uticala majka koja je iskreno volela Boga i svoju decu. Zato, vi, hrišćanski roditelji — bilo da ste u braku ili ste izgubili bračnog druga, bilo da je vaš bračni drug vernik ili ne — nemojte pokleknuti usled obeshrabrenja ili trenutnih neuspeha dok nastojite da poučavate svoju decu. Ponekad neki mladi, poput rasipnog sina, mogu napustiti istinu. Ali, kada budu uvideli koliko je ovaj svet u stvari površan i hladan, možda će se vratiti. Da, „pravednik jednako u poštenju hodi, blago njegovoj deci posle njega“ (Poslovice 20:7; 23:24, 25; Luka 15:11-24).

[Fusnota]

[Okvir/​Slike na 11. strani]

Isusove roditelje bira Bog

Kada je trebalo da se Isus rodi kao čovek, Jehova je pažljivo izabrao roditelje za svog Sina. Zanimljivo je da je izabrao skroman, bogobojazan par koji nije previše ugađao Isusu, već ga poučio Božjoj Reči, radnim navikama i osećaju odgovornosti (Poslovice 29:21; Jeremijine tužbalice 3:27). Josif je poučio Isusa tesarskom zanatu, i nema sumnje da su i Josif i Marija zahtevali od Isusa, koji je bio prvo dete, da im pomogne oko brige za njihovu drugu decu, koje je bilo najmanje šestoro (Marko 6:3).

U vreme Pashe, Josifova porodica se zajedno pripremala za to godišnje putovanje do Jerusalima — 200 kilometara u oba smera, bez savremenih prevoznih sredstava. Nema sumnje da je za tako dugačak put porodica od devet ili više članova morala biti dobro organizovana (Luka 2:39, 41). Uprkos izazovima, Josif i Marija su očigledno cenili takve prilike i možda su ih koristili da bi svoju decu poučili drevnim biblijskim događajima.

Dok je odrastao, Isus je ’ostao podložan‘ svojim roditeljima i sve vreme je ’napredovao u mudrosti i u telesnom rastu i u naklonosti kod Boga i kod ljudi‘ (Luka 2:51, 52). Zaista, Josif i Marija su opravdali Jehovino poverenje. Oni su odličan primer za današnje roditelje! (Psalam 127:3).