Pastiri koji su „primeri stadu“
Pastiri koji su „primeri stadu“
„Pasite Božje stado koje vam je povereno... dragovoljno... gorljivo... budite primeri stadu“ (1. PETROVA 5:2, 3).
1, 2. (a) Koju je prednost Isus poverio Petru, i zašto nije pogrešio što mu je ukazao poverenje? (b) Kako Jehova gleda na naimenovane pastire?
NEŠTO pre Pentekosta 33. n. e., Petar i još šest učenika jeli su doručak koji je Isus pripremio na obali Galilejskog mora. Petar je bez sumnje bio veoma radostan što je Isus živ, iako to nije bio prvi put da je video uskrsnulog Isusa. Ipak, možda je pomalo bio i zabrinut. Samo nekoliko dana ranije, javno je porekao da je čak i poznavao Isusa (Luka 22:55-60; 24:34; Jovan 18:25-27; 21:1-14). Da li je Isus ukorio Petra koji se kajao što nije imao dovoljno vere? Nije. Umesto toga, poverio mu je prednost da hrani i pase njegove „ovčice“ (Jovan 21:15-17). Kao što pokazuje biblijski izveštaj o zbivanjima u hrišćanskoj skupštini iz prvog veka, Isus nije pogrešio što je ukazao poverenje Petru. Zajedno sa ostalim apostolima i starešinama iz Jerusalima, Petar je zaista pasao hrišćansku skupštinu tokom perioda u kojem je došlo do velikih kušnji i njenog brzog rasta (Dela apostolska 1:15-26; 2:14; 15:6-9).
2 Jehova je danas preko Isusa Hrista postavio sposobne muškarce da služe kao duhovni pastiri kako bi vodili njegove ovce tokom najkritičnijeg vremena u ljudskoj istoriji (Efešanima 4:11, 12; 2. Timoteju 3:1). Da li je Jehova pogrešio što im je ukazao poverenje? Svetom rašireno hrišćansko bratstvo u kojem vlada mir pokazuje da nije. Doduše, ti pastiri nisu nepogrešivi, kao što ni Petar to nije bio (Galatima 2:11-14; Jakov 3:2). Međutim, Jehova im i pored toga poverava brigu o ovcama koje je on „kupio krvlju svog Sina“ (Dela apostolska 20:28). Jehova veoma ceni te muškarce i smatra ih „dostojnima dvostruke časti“ (1. Timoteju 5:17).
3. Kako duhovni pastiri održavaju duh spremnosti i revnosti?
3 Kako duhovni pastiri održavaju duh spremnosti i revnosti, zbog čega i jesu primeri stadu? Poput Petra i drugih pastira iz prvog veka, oni se oslanjaju na Božji duh, koji im daje snagu koja im je potrebna da bi nosili svoj teret odgovornosti (2. Korinćanima 4:7). Sveti duh donosi u njima i plod duha — ljubav, radost, mir, dugotrpljivost, ljubaznost, dobrotu, veru, blagost i samokontrolu (Galatima 5:22, 23). Osmotrimo neke konkretne načine na koje pastiri mogu pružati primer u pokazivanju tog ploda dok pasu Božje stado koje im je povereno.
Ljubav i prema celom stadu i prema svakoj ovci
4, 5. (a) Kako Jehova i Isus pokazuju ljubav prema stadu? (b) Koji su neki načini na koje duhovni pastiri pokazuju ljubav prema stadu?
4 Ljubav je najistaknutija osobina koja je plod Božjeg duha. Ljubav koju ima prema stadu kao celini Jehova pokazuje tako što mu pruža obilje duhovne hrane (Isaija 65:13, 14; Matej 24:45-47). Međutim, on čini i više od toga. On ima duboka osećanja prema svakoj ovci (1. Petrova 5:6, 7). Isus takođe voli stado. On je dao život za njega i poznaje svaku ovcu, i to „po imenu“ (Jovan 10:3, 14-16).
5 Duhovni pastiri oponašaju Jehovu i Isusa. Oni pokazuju ljubav prema Božjem stadu kao celini tako što se ’posvećuju poučavanju‘ skupštine. Govori koje iznose na temelju Biblije pružaju stadu hranu i zaštitu, i svi mogu da zapaze koliko se oni trude u tome (1. Timoteju 4:13, 16). Ono što nije tako očigledno jeste vreme koje oni provode za održavanje arhive, korespondenciju, sastavljanje rasporeda i brigu oko mnogih drugih pojedinosti koje su bitne da bi se skupštinski sastanci i druge aktivnosti obavljali „pristojno i uredno“ (1. Korinćanima 14:40). Veliki deo ovog posla obavlja se a da skupština čak i nije svesna toga i možda se za to ne dobija neko posebno priznanje. Oni to zaista rade iz ljubavi (Galatima 5:13).
6, 7. (a) Koji je jedan od načina na koji pastiri bolje upoznaju članove stada? (b) Zašto je ponekad korisno da podelimo svoja osećanja sa starešinom?
6 Brižni hrišćanski pastiri nastoje da pokažu lično zanimanje za svakog člana skupštine (Filipljanima 2:4). Jedan način na koji pastiri bolje upoznaju svakog pojedinca jeste putem saradnje u službi propovedanja. Isus je često propovedao sa svojim sledbenicima i koristio je te prilike da bi ih ohrabrio (Luka 8:1). Jedan iskusan hrišćanski pastir kaže: „Utvrdio sam da je jedan od najboljih načina da upoznam i ohrabrim brata ili sestru taj da sarađujem s njim ili njom u službi propovedanja.“ Ako nisi skoro imao priliku da sarađuješ sa starešinom u službi propovedanja, zašto se ne bi dogovorio za službu s nekim od njih?
7 Ljubav je podstakla Isusa da se raduje i saoseća sa svojim sledbenicima. Na primer, kada se 70 njegovih učenika s radošću vratilo iz propovedanja, on se ’obradovao‘ (Luka 10:17-21). S druge strane, kada je video kako je Lazarova smrt uticala na Mariju i članove njene porodice i prijatelje, „Isusu potekoše suze“ (Jovan 11:33-35). Slično tome, ni današnji brižni pastiri nisu ravnodušni prema ovcama. Ljubav ih pokreće da se ’raduju s onima koji se raduju‘ i da ’plaču s onima koji plaču‘ (Rimljanima 12:15). Ako doživiš nešto radosno ili tužno, slobodno podeli svoja osećanja s hrišćanskim pastirima. Kada čuju šta ti se lepo desilo, to će ih ohrabriti (Rimljanima 1:11, 12). Kada saznaju za tvoje kušnje, to će im pružiti priliku da te ojačaju i uteše (1. Solunjanima 1:6; 3:1-3).
8, 9. (a) Kako je jedan starešina pokazao da voli svoju ženu? (b) Koliko je važno da pastir pokazuje ljubav prema svojoj porodici?
8 Ljubav koju pastir ima prema stadu posebno se ogleda u načinu na koji se ophodi prema svojoj porodici (1. Timoteju 3:1, 4). Ukoliko je oženjen, ljubav i čast koju pokazuje prema svojoj ženi predstavlja primer koji treba da oponašaju drugi muževi (Efešanima 5:25; 1. Petrova 3:7). Osmotri ono što kaže hrišćanka po imenu Linda. Pre nego što je umro, njen muž je više od 20 godina služio kao nadglednik. Ona kaže: „Moj muž je uvek bio prilično zaposlen oko skupštine. Međutim, ja sam imala osećaj da smo nas dvoje tim. Često mi je govorio da ceni moju podršku i provodio je svoje slobodno vreme sa mnom. Zahvaljujući tome, osećala sam se voljenom i nisam bila ljubomorna što je izdvajao vreme da bi služio skupštini.“
9 Ako hrišćanski pastir ima decu, disciplina koju s ljubavlju pruža i redovna pohvala koju im upućuje predstavlja uzor za druge roditelje (Efešanima 6:4). U stvari, ljubav koju on pokazuje prema svojoj porodici služi kao stalan dokaz da on živi prema onome što mu je povereno na osnovu toga što je naimenovan svetim duhom (1. Timoteju 3:4, 5).
Unapređuj radost i mir putem komunikacije
10. (a) Šta može negativno uticati na radost i mir u skupštini? (b) Koje je pitanje pretilo da ugrozi mir skupštine iz prvog veka, i kako je ono bilo rešeno?
10 Sveti duh može proizvesti radost i mir u srcu svakog hrišćanina, u starešinstvu i u celoj skupštini. Međutim, ako nema otvorene komunikacije, to može negativno uticati na radost i mir. Solomon je primetio: „Namere propadaju gde nema poverljivog razgovora“ (Poslovice 15:22, NW). S druge strane, vođenje iskrenih razgovora uz međusobno poštovanje unapređuje radost i mir. Na primer, kada je pitanje obrezanja pretilo da ugrozi mir skupštine iz prvog veka, vodeće telo u Jerusalimu je tražilo vođstvo svetog duha. Te starešine su izrazile različita gledišta o tome. Nakon veoma žive diskusije, došli su do zaključka. Kada su saopštili skupštinama jednoglasno donesenu odluku, braća su se ’obradovala ohrabrenju‘ (Dela apostolska 15:6-23, 25, 31; 16:4, 5). Rezultat su bili radost i mir.
11. Kako starešine mogu da unapređuju radost i mir u skupštini?
11 I danas starešine unapređuju radost i mir u skupštini time što imaju dobru međusobnu komunikaciju. Kada problemi prete miru u skupštini, oni se sastaju i otvoreno iznose svoje mišljenje. Svako od njih s poštovanjem sluša šta druge starešine imaju da kažu (Poslovice 13:10; 18:13). Nakon što se pomole za sveti duh, svoje odluke temelje na biblijskim načelima i na smernicama koje je dao „verni i razboriti rob“ (Matej 24:45-47; 1. Korinćanima 4:6). Kada starešinstvo donese odluku zasnovanu na Pismu, svaki starešina se podlaže vođstvu svetog duha tako što podupire tu odluku, čak i ako nije usvojeno njegovo mišljenje. Takva skromnost unapređuje radost i mir i pruža izvrstan primer skupštini u pogledu toga kako se hodi s Bogom (Mihej 6:8). Da li i ti skromno prihvataš odluke temeljene na Bibliji koje donesu pastiri tvoje skupštine?
Budi dugotrpljiv i ljubazan
12. Zašto je bilo potrebno da Isus bude dugotrpljiv i ljubazan prema apostolima?
12 Isus je uvek bio dugotrpljiv i ljubazan prema apostolima, iako su oni uvek iznova pravili greške. Na primer, Isus je puno puta pokušao da im naglasi da je potrebno da budu ponizni (Matej 18:1-4; 20:25-27). I pored toga, poslednje noći njegovog zemaljskog života, odmah nakon što im je pružio lekciju o poniznosti tako što im je oprao noge, „među njima nastade i žučna prepirka o tome koga od njih treba smatrati najvećim“ (Luka 22:24; Jovan 13:1-5). Da li je Isus izgrdio apostole? Nije, već je ljubazno razgovarao s njima, rekavši: „Ko je veći, onaj koji se opružio za stolom ili onaj koji služi? Zar nije onaj koji se opružio za stolom? A ja sam među vama kao onaj koji služi“ (Luka 22:27). Isusova dugotrpljivost i ljubaznost — kao i njegov dobar primer — na kraju su doprli do srca apostola.
13, 14. Kada pastiri posebno treba da budu ljubazni?
13 Slično tome, duhovni pastir možda treba više puta da pruži savet nekome u vezi s nekom slabošću. Pastir bi mogao da se iznervira zbog te osobe. Međutim, ako zadrži na umu svoje propuste dok ’opominje neuredne‘, moći će da pokaže dugotrpljivost i ljubaznost prema bratu. Na taj način, on oponaša Isusa i Jehovu, koji pokazuju te osobine prema svim hrišćanima — uključujući i pastire (1. Solunjanima 5:14; Jakov 2:13).
14 Ponekad je potrebno da pastiri pruže ozbiljan savet nekome ko je počinio težak greh. Ako se osoba ne kaje, pastiri moraju ukloniti prestupnika iz skupštine (1. Korinćanima 5:11-13). Čak i tada, oni će načinom na koji se ophode prema toj osobi pokazati da mrze greh, a ne grešnika (Juda 23). Zahvaljujući ljubaznom ophođenju tih pastira, zalutaloj ovci može biti lakše da se na kraju vrati u stado (Luka 15:11-24).
Dobra dela podstaknuta verom
15. Koji je jedan način na koji pastiri oponašaju Jehovinu dobrotu, i šta ih podstiče na to?
15 ’Dobar je Jehova prema svima‘, čak i prema onima koji ne cene ono što on čini za njih (Psalam 145:9; Matej 5:45). Jehovina dobrota se naročito ogleda u tome što on šalje svoj narod da propoveda ’dobru vest o kraljevstvu‘ (Matej 24:14). Pastiri odražavaju Božju dobrotu time što predvode u delu propovedanja. Šta ih podstiče da se neumorno zalažu u tome? Snažna vera u Jehovu i njegova obećanja (Rimljanima 10:10, 13, 14).
16. Kako pastiri mogu da ’čine dobro‘ članovima stada?
16 Osim što ’čine dobro svima‘ time što propovedaju, pastiri imaju odgovornost da čine dobro „naročito onima koji su [im] srodni po veri“ (Galatima 6:10). Jedan način na koji oni to rade jeste putem ohrabrujućih pastirskih poseta. „Uživam u vršenju pastirskih poseta“, kaže jedan starešina. „Tada imam priliku da pohvalim braću i sestre za njihov trud i da im pomognem da razumeju da se ceni njihov napor.“ Ponekad pastiri predlože načine na koje neko može poboljšati svoju službu za Jehovu. Mudri pastiri oponašaju u tome apostola Pavla. Osmotri kako se on obratio braći u Solunu: „Uzdamo se u Gospoda što se tiče vas, da radite i da ćete i dalje raditi ono što nalažemo“ (2. Solunjanima 3:4). Takav izraz uverenja podstiče članove stada na dobro i olakšava im da ’budu poslušni onima koji predvode‘ (Jevrejima 13:17). Kada pastiri dođu u izgrađujuću pastirsku posetu, zašto ne bi izrazio cenjenje za to?
Blagost iziskuje samokontrolu
17. Šta je Petar naučio od Isusa?
17 Isus je bio blag, čak i kada su ga provocirali (Matej 11:29). Kada je bio izdat i uhapšen, pokazao je blagost i veliku samokontrolu. Petar je momentalno izvukao mač i osvetio se. Međutim, Isus ga je podsetio: „Misliš [li] da ne mogu da zamolim svog Oca da mi ovog časa pošalje više od dvanaest legija anđela?“ (Matej 26:51-53; Jovan 18:10). Petar je primio k srcu tu pouku i kasnije je podsetio hrišćane: „Hrist [je] stradao za vas, ostavivši vam uzor da tačno sledite njegove stope... Kad su ga vređali, nije vraćao uvredom. Kad je stradao, nije pretio“ (1. Petrova 2:21-23).
18, 19. (a) Kada je naročito važno da pastiri pokazuju blagost i samokontrolu? (b) Koja ćemo pitanja osmotriti u narednom članku?
18 Slično tome, efikasni pastiri su blagi čak i kada se drugi ne ponašaju korektno prema njima. Na primer, neki kojima oni pokušavaju da pomognu u skupštini možda ne reaguju kako treba. Ako je osoba kojoj je potrebna pomoć duhovno slaba ili bolesna, ona na savet može reagovati tako što ’lakomisleno govori kao da mačem probada‘ (Poslovice 12:18, NW). Međutim, poput Isusa, pastiri ne uzvraćaju oštrim rečima niti osvetoljubivim postupcima. Umesto toga, oni pokazuju samosavladavanje i nastavljaju da pokazuju saosećanje, što može koristiti osobi kojoj je potrebna pomoć (1. Petrova 3:8, 9). Da li učiš iz primera starešina i pokazuješ blagost i samokontrolu kada dobijaš savet?
19 Uopšte nema sumnje u to da Jehova i Isus cene veliki trud hiljada pastira koji se dragovoljno staraju za njegovo stado. Jehova i njegov Sin takođe su duboko zahvalni hiljadama slugu pomoćnika koji podupiru starešine u ’služenju svetima‘ (Jevrejima 6:10). Zašto onda neka krštena braća oklevaju da teže za ovim ’vrsnim poslom‘? (1. Timoteju 3:1). I kako Jehova obučava one koje postavlja kao pastire? Ova pitanja ćemo osmotriti u narednom članku.
Da li se sećaš?
• Na koje načine pastiri pokazuju ljubav prema stadu?
• Kako svi u skupštini mogu unapređivati radost i mir?
• Zašto su pastiri blagi i ljubazni kada pružaju savet?
• Kako starešine pokazuju dobrotu i veru?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 18. strani]
Starešine iz ljubavi služe skupštini
[Slike na 18. strani]
Takođe, provode vreme s porodicom i u rekreaciji...
... i u službi
[Slika na 20. strani]
Dobra komunikacija među starešinama unapređuje radost i mir u skupštini